PITOMI KESTEN (Castanea sativa)

[Valon Mustafi]

PITOMI KESTEN (Castanea sativa)

Sistematikа:
Tip (Divizija): Magnoliophyta
Klasa (Razred): Magnoliopsida
Red: Fagales
Porodica: Fagaceae
Podporodica: Castanoidae
Rod: Castanea
Vrsta: Castanea sativa

   Pitomi kesten je jednodomna biljka vrlo visokog i razgranetog stabla. Raste na kiselim stanistama zajedno s bujadi. Listovi su produzeno ovalni, na rubovima nazubljeni. Prasnicki su cvjetovi bijele dugacke rese. Ispod tuckovih cvjetova razvijaju se bodljikave sisarice (tobolac) sa dva do tri tamnosmeda ploda.
 
  Kesten pocne cvasti u junu. Cvatnja pojedinog stabla traje oko 10 dana, ali kako sva stabla ne procvate odjednom, produzi se do 20 dana.
 
  Prvih dana kesten slabo medi, daje samo pelud. Ako je vrijeme toplo, sa dosta vlage u zraku, zna dobro da zamedi i napuniti kosnice medom. Ipak, od ukupnog unosa oko polovine je med, a plovina pelud. Na kestenu pcele zatrpaju kosnicu peludom kao ni na jednoj drugoj pasi toliko da privremeno sprijece maticu nesenju.
  Dnevni prinosi mogu se kretati najvise do 5kg. Najveci ukupni prinos moze biti do 30kg, a od toga je 10-15kg meda za vrcanje.   
 
  Kesten je vrlo osjetljiv na magle i pjuskove, a kako ima plitak cvijet, suho vrijeme isusi nektar.
 
  Med je svjetlozut, vrlo jakog i ostrog mirisa po samoj biljci i slatkog je trpko-gorkog ukusa. Tvrdi se da pomaze protiv bolesti jetre i cira na zelucu.

________________________________
Pcelarstvo, Josip Belcic, J.Katalinic...Zagreb, 1982

[Valon Mustafi]

 Slike:

[stevanovic sveto]

Ja sam pre nekoliko godina zasadio 7 sadnica pitomog kestena. Jedan od njih cvetao je prošle godine. Nisam video pčele na njegovim cvetovima, a na kraju je imao dve šišarke sa plodovima. Ove godine cvetao je još jedan, a onaj od prošle godine imao je popriličan broj cvetova. Zbog velikih kiša u to vreme na cvetovima nije bilo pčela. Opet je jedan imao dve šišarke sa plodovima. Nadam se da će ove godine i pčele imati koristi od ovih kestena. Pozdrav.

[Valon Mustafi]

  Kesten ima mnogo plitak cvijet, pa zato je i mnogo osetljiv na kise.

  Poslednjih godina golem broj kestena se sušat. Uzrok ove bolesti je jedna vrsta gljiva koja se zove Phytophtora.
 
  Pozdrav.

[stevanovic sveto]

Zapadna Bosna (Velika Kladuša i Cazin) je imala velike površine šuma pitomog kestena. Čuo sam da je šume napala neka bolest i da oni seku sva stabla kestena. To je velika šteta ako se zna koliki je značaj cveta i ploda. Agrokomerc iz Velike Kladuše je nekada proizvodio preparate od pitomog kestena (kesten pire...). Pozdrav.

[Valon Mustafi]

  U kod nas ima velike povrsine suma pitomog kestena, posebno Tetovski region (Sar Planina), i pretstavlja druga glavna pasa posle bagrema. 

[Vladimir_Božičković]

Bolest koja napada pitomi kesten se zove rak kore pitomog kestena. Uzročnik raka kore je mikroskopska gljivica Cryphonectria parasitica. Rak kore pitomog kestena je neizlječiv.
Srećom postoje dva soja ove gljive virulentni i  hipovirulentni. Od virulentnog soja kesten ugiba dok od hipovirulentnog biljka boluje i s godinama se odhrva bolesti. Križanjem ova dva soja nastaje slabiji soj gljive pa s vremenom dok se iskrižaju, ostati će samo slabiji hipovirulentni soj. Lijeka nema ali se zato treba sječom izvaditi stabla iz sastojine koja su zaražena virulentnim sojem gljiva, a ona stabla koja su zaražena hipovirulentnim sojem gljive treba ostaviti u šumi da šire svoje spore i da se križaju s virulentnim sojem gljive. To je dugotrajni proces koji može trajati godinama, ali s vremenom će nestati za kesten smrtonosan soj gljive.
Pitomi kesten kao vrsta neće nestati ali će zasigurno nestati kestenove sastojine i kestenove šume. U mom kraju unazad 15. godina broj kestenovih stabala se sigurno prepolovio.

Postoji kultivar pitomog kestena koja se zove marun, on daje krupnije plodove i otporan je na bolest. Ima za kupiti sadnice takvih kultivara pa ih toplo preporučujem onima koji žele posaditi pitomi kesten.

[stevanovic sveto]

Ove godine moji Pitomi kesteni su dobro iscvetali. Nisam zapazio pčele na cvetovima, ali junske kiše su izgleda doprinele da ostane sasvim malo plodova. Evo nekoliko slika od prošle nedelje. Pozdrav

[sava mitic]

Nisam obratio pažnju, kako ste došli do stabljike pitomog kestena.
Kupovinom sadnice ili iz ploda kestena.
Pozdrav iz Aleksinca

[stevanovic sveto]

Kupio sam sadnice (7) u rasadniku u Požegi. Primilo mi se 6 i lepo napreduju. Plodove imaju već drugu godinu. Pozdrav.

[Aleksandar Jović]

Ja sam kupio sadnicu pitomog kestena krajem oktobra 2011. (u Sremskoj mitrovici na pijaci, u saksiji) i usadio je na ulicu, vec posle 3-4 dana. Nedaleko od stare lipe sam usadio. Ali, s obzirom na to da su mrazevi bili dosta jaki tokom novembra, morao sam sadnicu da zastitim slamom. Od tada, slamu nisam dirao. Videcemo kako ce docekati prolece. Zao mi je samo sto nisam kupio vecu sadnicu (ova je bila oko 15-20 cm visine), pa ako strada pre proleca, onda moram sve nanovo.

[stevanovic sveto]

Ove godine moji pitomi kesteni su dobro rodili. Prvi put sam uspeo da fotografišem pčele na cvetovima pitomog kestena. Evo nekoliko fotografija. Pozdrav

[stevanovic sveto]

Izgleda da Pitomi kesten može da uspeva u Makovištu. Ove godine je dosta krupan i  lako se vadi iz ovih bodljikavih šišarki. Veoma je ukusan. Za sada izgleda da su stabla zdrava uprkos dvogodišnjoj suši. Pozdrav.

[Marjan Petrovski]

,,

[stevanovic sveto]

Gde se nalaze ta velika stabla kestena? Izgledaju veličanstveno. Pozdrav.