Uginuca pri transportu rojeva

[Zdravkovic Lazar]

Stric je kupio juce 30 rojeva.. Velike temperature i slaba klima su nazalost uzele danak. Nekih 13-ak rojeva nije izdrazalo put zbog vrucine a ostatak su, kako mi on kaze jutros bile dobre, a veceras ce ici opet da ih pogleda.. Verovatno sutra planira da opet ide i skrpi kupovinu jos desetak roja jer je steta da spremne kosnice cekaju narednu godinu.[size=78%] [/size][/size]Z[size=78%][/size]anima me sledece, da li ce nekih 10-ak, 15 rojeva imati probleme sa temperaturom pri vecernjem transportu (oko 22:00) i boljom auto klimom. [size=78%]



Pozdrav svima.

[Драган Нешковић]

Лазаре,
Немојте ројеве држати у гепеку. Ставите их на седишта, расподелите их да имају размака, отворите мало прозоре и са климом у колима, требало би да све буде у реду. Са климом будите умерени. Подесите климу да дува у плафон и отворите све отворе да што више ваздуха струји кабином. 
Срећно

[Zdravkovic Lazar]

Hvala na brzom odgovoru Dragane.

[radoslav janković]

Mnogo jednostavnije i ispravnije je to raditi u večernijm satima prvo da se izletnice vrate u te rojeve a drugo noći si ipak malo svježije i nema problema sa gušenjemnije mi jasno kako mu nije taj što je prodavao rojeve ovo rekao neki čudan lik

[Zdravkovic Lazar]

A hoce li ostali rojevi, kod kojih je takodje bilo uginuca i oslabljeni su opstati? Za sada, kako mi stric kaze normalno funkcionisu.

[Dragan Šošić]

Lazare, nisi napisao kako su seljeni. Kako je pripremljena košnica (ako su  rojevi uopšte preseljavani u košnicama).

[Zdravkovic Lazar]

Rojevi nisu seljeni u kosnici, samo u paketu, rasporedjeni po automobilu. Inace u putu su proveli oko 3h i po paklenom vremenu (sunce i 30 stepeni, dobitna kombinacija ).. Sutra stric ide po nove, vraca se nocu i u pitanju je karavan. Nadam se da ovog puta nece biti problema, kakvog si ti misljenja Dragane. Pozdrav.

[Dragan Šošić]

Možda si i napisao, ali nisam pažljivo pročitao.

Pretpostavio sam tu mogućnost, pre od mogućnosti da su seljeni u košicama iako sam to naveo tek u zagradi.

Kada ima saća, veće su mogućnosti da pčele lakše podnesu prevoz. U saću bude nešto vode koju su pčele unele u košnicu. To bude „sitnica“ koja prevagne, da drušvo ne pretrpi veće štete.

Ne smem da ti baš najtačnije preporučim šta da radiš, jer ja nisam selio paketne rojeve. Ali jesam prenosio prirodni roj i znam šta se dešava: praktično ne preživi, jer preostane nekoliko izmučenih pčela.

Mislim da je potrebno povremeno orošavati pčele, ali kažem da ne smem precizno da uputim na to, jer ne znam kakav je paket (karton ili nešto slično). Tada bi previše vode omekšalo paket i pčele bi poizlazile.

Moguće je povremeno orošavanje onom malom baštenskom pumpicom (ne mlazom, već raspršivanjem) i to bi bilo verovatno dovoljno da se pčele „ohlade“ odnosno primire. U nedostatku vode, pčele pri porastu temperature reaguju burno, dalje podižići temperaturu i to se loše završi za deo njih (ili za sve njih).


U ovoj poruci je primer, ali nije velika razlika što su košnice u pitanju. Ovakve brade smo rešavali vodom: jednostavno, pripremimo vodu u dva bureta i sipamo preko zbega. To je količina od 3-4 litre vode (verovatno smo neke polivali i sa više vode). Sutradan, pčele pri otvaranju leta ne pokazuju nikakvu uznemirenost na letu, jer su imale prilično vode koja je rešavala pitanje pregrevanja, ali i potrebe drušva zbog žeđi.

Ovo se podrazumeva

Лазаре,
Немојте ројеве држати у гепеку. Ставите их на седишта, расподелите их да имају размака, отворите мало прозоре и са климом у колима, требало би да све буде у реду. Са климом будите умерени. Подесите климу да дува у плафон и отворите све отворе да што више ваздуха струји кабином. 
Срећно

PS

Paketni roj se ne odvaja uveče, već preko dana. Ako se paketni roj odvaja uveče, dobiješ puno stare pčele u roju. Čekanje do seobe uveče ne bi mnogo pomoglo, ako je vrućina i ništa se ne preduzme po tom pitanju.

[Zdravkovic Lazar]

Ne znam ni ja od kakvog je materijala paket ali je verovatno kartonski. No, moglo bi i pored toga da se nekom pumpicom povremeno rasprši voda po kutiji, nece je to mnogo navlaziti. Mada se tu javlja drugi problem, fizicki je jako tesko da odradis to a da iz kutije ne izađu pčele. Uglavnom, napomenuću mu to sutra.


Što se tiče preostalih, oslabljenih društava, šta misliš, kakvo će biti stanje sa njima, 'oće izdržati kad su pregurale već dan i po. Ne znam tačno koliki su gubitci jer nisam kući.


Postavljam dosta diletantska pitanja, ali šta ću, tek se učim. Čika Voja mi je preporučio za početak knjigu Božidara Veskovića ali kako do nje nisam uspeo nikako da dođem  uzeo sam knjigu Dr. Jovana Kuličevića i mogu reći da mi se baš svidja, mnogo zanimljivija nego fakultetsko gradivo sigurno.

[Dragan Šošić]

I kada je paket kartonski, nezamislivo je da se radi bez mrežice. Tako da povremeno umereno orošavanje ne može omekšati tu kutiju jer se mlaznica usmerava na pčele i lako se proceni koliko vode je ubačeno u kutiju. Ne sme se ni preterati sa vodom. Ali, kažem, kroz mrežicu se sve lepo vidi. Ako paket nema zamreženi otvor, onda takve stvari smatram teškim prekršajem prodavca. Kada već prodaje paketne rojeve mora znati kako se to ispravno radi.

Kutija mora imati i prilagođen oblik da bi se smestila u košnicu pored nekoliko ramova. Kada se spusti u košnicu, probije se plastična mreža i spusti kavez sa maticom. Reč je o jednostavnim kutijama (i jeftinim kutujama koje se praktično prave od otpadnog materijala) za jednokratnu upotrebu na koje se lepljivom trakom zalepi plastična mrežica.

Moje kolega je prošle godine skinuo veći roj (ovde u firmi kod nas), ali je i kutija bila velika. Napravio je toliko otvora odvrtačem, da je izgledalo kao komarnik. Još smo se zevzečili na temu da poneku pčelu i promaši, koliko je puta odvrtačem udario po kutiji. Prevozio je u ohlađenom automobilu i praktično sve pčele su stradale.

U kakvom su stanju preostale pčele, teško je reći. Ako po izgledu nemaju nekih poremećaja (u kretanju ili se vidi da su trpele pritisak mase pčela), ne bi trebalo da bude problema. Samo što to vise nije roj iste snage, kakav je trebao biti.

Bez obzira što prevozi noću, pčele u paketima mogu biti uznemirene ako je velika vrućina. Opet bi povremeno trebalo orositi vodom. Orošavanje ne ide previše često. Posmatra i kutije i ako su malo vlažne ne dodaje više vode. Mora paziti da pčele ne probiju kutije na omekšalim mestima. Pčele pri dugom čekanju mogu probiti kutije i ovo takođe treba imati u vidu. Ako ima mrežicu, ne usmeravaju se da buše po kutiji, već prilaze otvoru (mrežici) za koju su "procenile" da je slaba prepreka i da mogu izaći.

PS

Izvinjavam se jer često nisam u mogućnosti da odmah odgovorim iako neki problem zahtevaju hitnost u odgovoru.  Tako da neki odgovori mogu imati “upotrebnu” vrednost tek za ubuduće (ako neko ima sličan problem). Kompjuter je kod sina u sobi a on sada ima ispitne rokove. U pauzama pomaže i oko pčelinjaka ili ostalih stvari. Tako da preterujem ako ostanem previse kasno. Dečko svakako zaslužuje odmor.

[Stankovic Miodrag]

Ja sam prosle godine 26 juna paketne rojeve - ako se to tako moze nazvati jer su stresane sve pcele iz drustava u moje kosnice bez SO - vozio od Zajecara preko nisa do Crne trave.

Od 23 do 04 ujutro je trajalo lagano putovanje kolima ali uglavnom planine s tim sto smo da nas pcelene bi ujedale pri stresanju i bezale iz mojih kosnica obilno prskali rastvorom vode i rakije i to prilicno moglo bi se reci. Nisu bile kapljice vec izmaglica ali su pcele bile bas vlazne - nisu mogle ni da lete.

Nista im nije falilo svesu ok prezivele - zato ako ta kartonska kutija ima mrezu a morala bi da ima, prskaj fajtalicom ali samo, kao sto je kolega rekao, ne mlaz vec na najfinijoj mlaznici da bude kao para ...