Текст који ћу написати сам могао да објавим и на неколико других тема са овог форума. Ипак , мислим да је овде најприкладније место.
Елем , ради се о једном лепом обичају , пракси коју сам заједно са нашим колегом Војканом Станојевићем упражњавао више година , онда прекинуо из ни сам не знам којих разлога а сада поново обновио.
Војкана сам упознао преко овог форума. Почели смо да пчеларимо отприлике у исто време са истим РВ кошницама . Стицајем околности смо и комшије у Београду. Сличним стицајем околности су нам пчелињаци у нашим завичајима њему крај Уба на 50 - так а мени крај Велике Плане на 100 - нак километара од Београда. Дружење у Београду је прерасло у пријатељство а удаљеност пчелињака у потребу и праксу да заједно пар пута годишње одрадимо једног викенда његов а следећег мој пчелињак. Чинили смо то сваке године посебно при већим и значајнијим радовима на пчелињаку као што су рецимо први пролећни преглед и зазимљавање. Корист је била обострана , штета никаква. Посао се обављао знатно брже и наравно квалитетније. Четири ока увек боље виде и примете него два. Спорне ситуације у некој од кошница смо увек прокоментарисали , укрстили мишљења и долазили до најбољих решења. Свако је остао газда на свом пчелињаку и његова је била задња у вези тога шта конкретно одрадити али су примедбе и сугестије оног другог биле искрене , покаткад оштре али увек добронамерне. Након завршених послова на пчелињацима увек би уследило дружење са колегама из тог краја уз роштиљ , добру капљицу и пчеларске приче. На овај начин смо панекад тешке послове претворили у право уживање.
Као што напред рекох , након пар година смо прекинули са оваквом праксом. Војкан већ неколико година није обишао моје Радовање а ни ја његову Црвену јабуку. Е , то смо на обострано променили овог месеца. За викенд 1 / 2 септембра смо отишли до њега , прегледали сва пчелиња друштва и поставили их у зимску конфигурацију. Сва друштва у топ форми , жива здрава , очишћена од варое са подоста спремљене зимнице. Војканов пчелињак за пример какав је одувек и био. Након баш озбиљног посла , навече , уз добар роштиљ смо угостили колеге пчеларе са Уба - Ацу Лучића , Мићу Јеремића и Горана Јефтића. Дружење какво се само пожелети може уз искрен разговор и размену искустава. Тако се најбоље преиспитују лични ставови а богами увек и по нешто ново научи.
Прошлог викенда смо сличну ствар поновили код мене. Овога пута смо се срели са Зокијем Ранчићем , Мирољубом Симићем и Мишом Ранковићем. Све у свему задовољство за све. Стара пријатељства учвршћена , искуства несебично подељена.
Зашто све ово пишем ?
Један разлог су млади пчелари који тек почињу са пчеларењем. Овакав начин рада је идеалан за брзо напредовање у пчеларству и теоретско и практично. Зато ако имате у близини колегу са којим можете поделити оваква искуства не оклевајте.
Други разлог је чисто лични. Путем овог форума сам упознао човека који ми се у пчеларству увек нашао при руци а то је Војкан Станојевић. Био је ту да ми преради подњаче за сакупљање полена , направи РВ полошку коју смо заједнички осмислили , поклони или позајми по нешто од опреме , помогне у раду када је год затребало . Кратко речено нашао се да помогне и кад треба и кад не треба. Због тога му велико хвала. Таквог човека за пријатеља је данас тешко наћи.
