Pretprosle nedelje je u emisiji "Dobra zemlja" gostovao jedan prof sa poljoprivrednog fakulteta koji je kako kaze voditelj "razotkrio zablude u vezi organski proizvedene hrane" jer je prof utvrdio da paprika gajena pod strogo kontrolisanim uslovima ima vece procente tih i tih elemenata itd.
Миодраже,
нисам гледао емисију коју помињеш али ово што си написао оставља много недоумица. Када кажеш "паприка гајена под строго контролисаним условима" на какве услове мислиш? По којим принципима је гајена; органским, интегралним или конвенционалним тј. опште прихваћеним уз "нормалну" употребу пестицида?
Sta hocu da kazem - zakoni postoje sentenca "dobrobit po zdravlje ljudi i zivotinja" se stalno vrti ali niko nikada od drzavnih organa ovde i u celom belom svetu nije ponudio ni jednu naucnu studiju da je to tako. Sad moze neko da kaze - pa sto bi se bavili time kad je to mozda samo patka za naivne potrosace. Po mom zakljucivanju i shvatanju stvar je upravo suprotna - savremeni nacin proizvodnje hrane upravo izaziva mnogobrojne bolesti pa se zato ova tema naucno ne obracuje u okviru zvanicne nauke bilo koje zemlje.
Прва реченица из другог цитираног пасуса такође је нејасна. Која научна студија није понуђена и шта би требало да обрађује?
Дозволићу себи слободу да мало појасним ситуацију везану за стандардну биљну производњу уз контролисану и неконтролисану употребу пестицида и ђубрива.
Нпр. у нашим условима јабука се нпр. хемијски третира 15-25 пута током године. У Италији чији је сјеверни дио (области које гравитирају Јужном Тиролу) најјача јабучарска регија на планети, број третмана је некада чак 30 и више током године. И једна и друга цифра могу збунити и згрозити неупућеног посматрача, ова из Италије свакако више. Када се и једни и други плодови након бербе дају на анализу, плодови из Италије су мање оптерећени остацима пестицида од плодова произведених у нашим условима. Још једна збуњујућа чињеница. Код њих је тренд да од сљедеће године сви плодови задовоље стандард "zero residue" тј. да немају остатке пестицида иначе неће моћи у продају (али ће готово сигурно моћи код нас). У чему је разлика између нас и њих? 95% свих воћњака у Италији су у систему интегралне производње воћа. То је систем заокружене контролисане производње гдје се хемикалије са дозвољене "зелене" листе користе само и једино у тренутку када су апсолутно неопходне. То је систем гдје је потребно велико знање произвођача а цијела производња је под непрекидним праћењем стручне службе. Гро третмана се изводе у право вријеме када је највећи почетни притисак патогена и штеточина а то су обично мјесеци април и мај. Некада је неопходно да се третира на свака три дана. Они тако заврше сву проблематику много прије термина бербе остављајући вријеме да се пестициди разграде. Принос јабуке у Италији креће се у границама 80-120 тона по хектару.
Наши произвођачи су углавном препуштени сами себи. Хемијски третмани често се проводе када се уоче посљедице и када је штета већ причињена. Третира се када се стигне, напамет, од ока, чак и само пар дана пред бербу, без контроле. Онда никога не треба чудити резултат остатака у плодовима. Максималан принос јабуке по хектару у нашим условима ријетко гдје прелази 60 тона.
Дакле, ми сами себе непрекидно заваравамо да имамо производе супериорног квалитета. У стварности, код нас може како хоће.
Да се дјелимично додирнем меда и осталих пчелињих производа. Некада је важио пропис да се амитразом пчеле смију димити на сваких пет дана, три или четири пута. Данас је сасвим нормално на разним форумима прочитати препоруке од самопрокламованих стручњака да се димљење врши на свака три - четири дана, по пет пута или више. Мало ко се запита за колико пута се таквим начином рада подиже концентрација остатака у воску. Они који мало размишљају све више питају зашто су пчеле све болесније. Боље је поставити питање како уопште да буду здраве поред свега што им радимо? Ускоро ће свима постати јасно да је немогуће пчеларити са сатним основама које су направљене од воска неконтролисаног поријекла. Циљ неоколонијалне политике ЕУ је ваљда свима јасан али оно што је добро је систем контроле и сљедивости производа који имају. Такве добре праксе је неопходно преписати и прихватити. Не треба бити ној који држи главу у пијеску и непрекидно понавља да је све што долази са Запада у правилу подвала. Наш проблем је што обично прихватамо све њихове лоше и накарадне тековине а не прихватамо добре. Али све је узалуд ако се не ријеши системска корупција. Обичан народ уопште није невин у цијелој причи. Исто толико је крив онај који љекару однесе флашу ракије као и тајкун који подмити министра новим аутомобилом или вилом.
Не може и не смије пчелар на своју руку користити амитраз или сличну хемију. Синтетски пестициди се не смију налазити у слободној продаји. Све то мора бити у систему најстрожије контроле.
Што се органске производње тиче ту је бар све прилично јасно. Зна се шта се смије и може а шта не.
Жао ми је што сам изашао из оквира теме али пошто је Миодраг поставио нека питања, хтио сам да мало покушам освијетлити проблематику.
