Radovi na pčelinjaku > Praktično pčelarstvo i metode pčelarenja

Organsko pčelarenje RV košnicom

<< < (2/10) > >>

Stankovic Miodrag:
Pre nego dobijemo pisanja oko trutova jos jedna stvar pisao i pitao i RZ na SPOS-ovom forumu kad smo se prepirali na temi "Poziv za proizvodnju organskog meda" - zakon o organskoj proizvodnji postoji u mnogim zemljama pa i nasoj a jedan od uvek prepisanih razloga za to koji svi ponavljaju je "dobrobit po zdravlje ljudi i zivotinja.

Pretprosle nedelje je u emisiji "Dobra zemlja" gostovao jedan prof sa poljoprivrednog fakulteta koji je kako kaze voditelj "razotkrio zablude u vezi organski proizvedene hrane" jer je prof utvrdio da paprika gajena pod strogo kontrolisanim uslovima ima vece procente tih i tih elemenata itd. Prikazana je ona paprika intenzivno zute, crvene i zelene boje. Medjutim pred kraj priloga ide deo o oselu blizu leskovca gde maltene svi gaje autohtonu sortu crvene paprike za mlevenje koja je eto otporna ima sve sto treba da ima a nivo antioksidanata je neuporedivo veci nego kod bilo koje paprike kako je god gajili. Prof kaze - otprilike- eto to mu nije jasno pa ce se istrazivanja da se vidi zasto je to tako nastaviti potvrdivsi jedan od postulata organske poljoprivrede da prednost imaju autohtone sorte.

Napisao sam jedan mail doticnom uredniku emisije o tome (usput spominjuci prilog iz emisije gde su bili jedan prof pcelarstva - nije Stanimirovic - i jedan predsednik klastera gde izjavise da se sa sto kosnica moze imati mesecni prihod po domacinstvu zamislite 480.000 din i ostase zivi) ali nikakvog odgovora ne bi pa osta tako kako je.

Sta hocu da kazem - zakoni postoje sentenca "dobrobit po zdravlje ljudi i zivotinja"  se stalno vrti ali niko nikada od drzavnih organa ovde i u celom belom svetu nije ponudio ni jednu naucnu studiju da je to tako. Sad moze neko da kaze - pa sto bi se bavili time kad je to mozda samo patka za naivne potrosace. Po mom zakljucivanju i shvatanju stvar je upravo suprotna - savremeni nacin proizvodnje hrane upravo izaziva mnogobrojne bolesti pa se zato ova tema naucno ne obracuje u okviru zvanicne nauke bilo koje zemlje.

Eto moze svako da proveri da li moze da nadje na osnovu cega su doneti ti silni zakoni o organskoj poljorivredi pa da nam javi.

Радоје Киперовић:

--- Citat: Stankovic Miodrag  Decembar 20, 2014, 19:26:38 ---

Pretprosle nedelje je u emisiji "Dobra zemlja" gostovao jedan prof sa poljoprivrednog fakulteta koji je kako kaze voditelj "razotkrio zablude u vezi organski proizvedene hrane" jer je prof utvrdio da paprika gajena pod strogo kontrolisanim uslovima ima vece procente tih i tih elemenata itd.



--- Kraj citata ---

Миодраже,

нисам гледао емисију коју помињеш али ово што си написао  оставља много недоумица. Када кажеш "паприка гајена под строго контролисаним условима" на какве услове мислиш? По којим принципима је гајена; органским, интегралним или конвенционалним тј. опште прихваћеним уз "нормалну" употребу пестицида?


--- Citat: Stankovic Miodrag  Decembar 20, 2014, 19:26:38 ---


Sta hocu da kazem - zakoni postoje sentenca "dobrobit po zdravlje ljudi i zivotinja"  se stalno vrti ali niko nikada od drzavnih organa ovde i u celom belom svetu nije ponudio ni jednu naucnu studiju da je to tako. Sad moze neko da kaze - pa sto bi se bavili time kad je to mozda samo patka za naivne potrosace. Po mom zakljucivanju i shvatanju stvar je upravo suprotna - savremeni nacin proizvodnje hrane upravo izaziva mnogobrojne bolesti pa se zato ova tema naucno ne obracuje u okviru zvanicne nauke bilo koje zemlje.


--- Kraj citata ---

Прва реченица из другог цитираног пасуса такође је нејасна. Која научна студија није понуђена и шта би требало да обрађује?


Дозволићу себи слободу да мало појасним ситуацију везану за стандардну биљну производњу уз контролисану и неконтролисану употребу пестицида и ђубрива.
Нпр. у нашим условима јабука се нпр. хемијски третира 15-25 пута током године. У Италији чији је сјеверни дио (области које гравитирају Јужном Тиролу) најјача јабучарска регија на планети, број третмана је некада чак 30 и више током године. И једна и друга цифра могу збунити и згрозити неупућеног посматрача, ова из Италије свакако више. Када се и једни и други плодови након бербе дају на анализу, плодови из Италије су мање оптерећени остацима пестицида од плодова произведених у нашим условима. Још једна збуњујућа чињеница. Код њих је тренд да од сљедеће године сви плодови задовоље стандард "zero residue" тј. да немају остатке пестицида иначе неће моћи у продају (али ће готово сигурно моћи код нас). У чему је разлика између нас и њих? 95% свих воћњака у Италији су у систему  интегралне производње воћа. То је систем заокружене контролисане производње гдје се хемикалије са дозвољене "зелене" листе користе само и једино у тренутку када су апсолутно неопходне. То је систем гдје је потребно велико знање произвођача а цијела производња је под непрекидним праћењем стручне службе. Гро третмана се изводе у право вријеме када је највећи почетни притисак патогена и штеточина а то су обично мјесеци април и мај. Некада је неопходно да се третира на свака три дана. Они тако заврше сву проблематику много прије термина бербе остављајући вријеме да се пестициди разграде. Принос јабуке у Италији креће се у границама 80-120 тона по хектару.
Наши произвођачи су углавном препуштени сами себи. Хемијски третмани често се проводе када се уоче посљедице и када је штета већ причињена. Третира се када се стигне, напамет, од ока, чак и само пар дана пред бербу, без контроле. Онда никога не треба чудити резултат остатака у плодовима. Максималан принос јабуке по хектару у нашим условима ријетко гдје прелази 60 тона.
Дакле, ми сами себе непрекидно заваравамо да имамо производе супериорног квалитета. У стварности, код нас може како хоће.
Да се дјелимично додирнем меда и осталих пчелињих производа. Некада је важио пропис да се амитразом пчеле смију димити на сваких пет дана, три или четири пута. Данас је сасвим нормално на разним форумима прочитати препоруке од самопрокламованих стручњака да се димљење врши на свака три - четири дана, по пет пута или више. Мало ко се запита за колико пута се таквим начином рада подиже концентрација остатака у воску. Они који мало размишљају све више питају зашто су пчеле све болесније. Боље је поставити питање како уопште да буду здраве поред свега што им радимо? Ускоро ће свима постати јасно да је немогуће пчеларити са сатним основама које су направљене од воска неконтролисаног поријекла. Циљ неоколонијалне политике ЕУ је ваљда свима јасан али оно што је добро је систем контроле и сљедивости производа који имају. Такве добре праксе је неопходно преписати и прихватити. Не треба бити ној који држи главу у пијеску и непрекидно понавља да је све што долази са Запада у правилу подвала. Наш проблем је што обично прихватамо све њихове лоше и накарадне тековине а не прихватамо добре. Али све је узалуд ако се не ријеши системска корупција. Обичан народ уопште није невин у цијелој причи. Исто толико је крив онај који љекару однесе флашу ракије као и тајкун који подмити министра новим аутомобилом или вилом.
Не може и не смије пчелар на своју руку користити амитраз или сличну хемију. Синтетски пестициди се не смију налазити у слободној продаји. Све то мора бити у систему најстрожије контроле.

Што се органске производње тиче ту је бар све прилично јасно. Зна се шта се смије и може а шта не.
Жао ми је што сам изашао из оквира теме али пошто је Миодраг поставио нека питања, хтио сам да мало покушам освијетлити проблематику.

Stankovic Miodrag:
Pitanje kako je gajena (paprika) sam i ja postavio u mail-u koji sam poslao uredniku emisije - odgovor nisam dobio. Iz price profesora sam shvatio da je paprika gajena pod strogo kontrolisanim uslovima (kakvi god bili) a zatim mereni nivo raznih minerala i materija ukljucujuci i teske metale - u paprici gajenoj na taj nacin i na organski nacin koja je valjda sluzila za uporedjivanje. Kao i svaki prilog u emisijama takvog tipa prilicno nejasno ali krajnji zakljucak je da tako gajena paprika ima manje nitrata vise vitamina, kalcijuma itd od paprike koja je organski gajena.

Posto je bila prikazana ona paprika - jarko zuta, bordo i tamno zelena a nijedan primerak organski gajene paprike pretpostavljam da je mozda koriscen i hidroponski nacin jer je to verujem nacin gde se sve moze kontrolisati ali eto - ne dobih odgovor a ne verujem da cu ga i dobiti.

Radoje, ta moja recenica je i pitanje za razmisljanje - ti se ocigledno bavis ovim stvarima - zastita - pa da pojasnim: ja nisam uspeo da nadjem nigde i nikad da je bilo koje ministarstvo poljoprivrede bilo koje zemlje u obrazlaganju potrebe donosenja zakona o organskoj proizvodnji navelo ijednu naucnu studiju koju je platilo i kojom je rukovodila da bi se dobili podaci koji opravdavaju sam pojam "organske poljoprivrede" a narocito sentence "da proizvodi organske poljoprivrede imaju pozitivne uticaje na zdravlje i dobrobit ljudi i zivotinja". Znaci oni donose zakon a ne navode ni jednu referencu zasto je to potrebno - bar je ja nisam nasao ali verovatno gresim ....

E sad Radoje to za Juzni Tirol je i mene opredelilo da krenem na put Crne Trave iz Beograda jer ako oni na 1000 mnv mogu tako da rade sto se ne bi moglo i u Crnoj Travi koja je ipak mnogo juznije zar ne - valjda bi uslovi trebalo da budu bolji bar za nijansu... A u toj istoj emisiji je prosle nedelje bio i prilog o zadruzi Melinda bas odande i to za prskanje su i spomenuli - vocar dobije SMS iz zadruge ode sa cisternom oni mu naspu sta treba on cak i ne zna sta je to oprska pa opet ali samo i kad oni pozovu sa njihovim sredstvima. Strucnjak iz zadruge odredjuje i vreme i sredstvo i tu nema sutra ili prekosutra - tad ili gotovo jer koliko sam razumeo postoji "prozor" od nekoliko sati kad je razvoj tih larvi crvica ili cega drugog najosetljiviji na sredstva.

Sto se tice pcela duboko sam ubedjen da organski nacin pcelarenja tek treba da da rezultat sa ovim klimatskim promenama uz izbacivanje SO, ostavljanje trutova, nemenjanje saca duzi vremenski period ali bez upotrebe otrova sto je preduslov kao i obavezno smanjivanje razmaka satonosa sa sadasnjih 36 mm na manje...

Радоје Киперовић:
Миодраже,

сада ми је много јасније  :) .

Ова прича са поређењем паприке из органског и "контролисаног" узгоја јако ми је слична експерименту о држању погача  у кошници током цијеле године који се може пратити на једном форуму.
Ако се овако наопако постави оглед као резултат можемо добити једно велико ништа. Умјесто што се тежи сазнати колико су погаче штетне, разборитије би било знати колико су корисне.
Исто је и са паприком. Ако је органска производња заснована на терену до кога хипотетички ваздушним струјама може доспјети пепео ТЕ Никола Тесла, а "контролисана" на хидропонској подлози како ти написа, потпуно је јасно да постоји могућност регистровања тешких метала у органској паприци. Због тога ће и резултати огледа бити контрадикторни. То су тзв. штимовани огледи који се раде са јасним циљем да се заобиђе истина.
За Мелинду и сл. си одлично похватао а Црна Трава је сигурно прави избор. Италијани се уопште не могу начудити колико добре услове имамо и како их не умијемо искористити.

Што се тиче избацивања сатних основа, потпуно се слажем  :) . Опет, што се тиче немијењања саћа кроз дужи временски период тј. тезом коју највише заступају домаћин Војо и И. Брндушић, на основу свега што сам до сада видио и научио, не дијелим мишљење. Пчеле су једноставно тешко у ситуацији да направе корелацију између повећања масе фекалних материја, остатака кошуљица лутки и спора патогених организама у саћу према неопходности за дезинфекцијом гдје су главни фактори количина потребног прополиса и хигијенско понашање.  Међутим свако зна своје а временом се човјек сам увјери шта је мање а шта више добро. Поздрав.

Miroslav Jovanović:
Da se malo umešam i ja. Menjati saće ili ne. Nisam koristio so ove god a prošlih delimično. Dali ste primetili razliku u boji saća koje je izvlačeno bez so u plodištu u odnosu na medišno. Mislim na sveže izgrađeno ili u toku gradnje.

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana

Poštovani,ako hoćete da vidite sve teme morate se registrovati na forum Košnice Voja. Da bi se registrovali kliknite ovde...
Idi na punu verziju