Autor Tema: Цитати из пчеларске литературе  (Pročitano 37434 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 3727
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Цитати из пчеларске литературе
« Odgovor #165 poslato: April 13, 2015, 00:21:01 »
Ха, ха, ха, ха, па где ово нађе?

Јадни су пчелари који њега сматрају стручњаком а још јаднији они који воде оваква удружења и врше процену знања "стручњака".

Ха, ха ха! Три дана нећу моћи доћи себи после овакве глупости!

Сачувај Боже српско пчеларство од оваквих стручњака... Гледао сам више његових снимака пре коју годину, па он не зна ни рам правилно да држи у руци. Не уме правилно да отвори кошницу и у кошници он ништа не види својим очима.
Погрешио је онај ко га је увео у пчеларство јер је остарио са пчелама а о пчелама скоро да ништа није правилно научио.

Човек пчелари у најбољим могућим климатским и пашним условима и то га одржава у пчеларству.

 И да, од када је почео да слика са фотоапаратом постао је некакав пчелар. А од када се полтронством прогурао до места уредника спосовог форума после постављања хиљада слика грожђа и хиљада слика колача, постао је стручњак пчеларства.
 Он је за мене био и остао ИМАЛАЦ ПЧЕЛА.

Стручњацима какав је он забранио бих бављење пчеларством јер су штете које он и они стварају својим незнањем и залуђивањем младих пчелара ОГРОМНЕ и несагледиве!

Поздрав свима...
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže Andreja Anđelković

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 113
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Kruševac - Sebečevac (nv: 229 m)
Odg: Цитати из пчеларске литературе
« Odgovor #166 poslato: April 13, 2015, 08:59:46 »
"ОПИЈАЊЕ ПЧЕЛА
У савременом пчеларству често се примењује опијање пчела
ради претеривања из вршкара, затим при спајању друштава, при
сузбијању лажних матица или кад треба пчеле селити на кратка
одстојања.
За опијање се мора све унапред припремити и тај посао
обавити брзо, сигурно и без оклевања. За једно пчелиње друштво
потребна је једна половина до једне целе кафене кашичице ша-
литре (амонијум-нитрикум) или барута. Количина шалитре
зависиће углавном од јачине пчелињег друштва: за јаче друш-
тво више, за слабије мање шалитре. За ову операцију треба
припремити: добру димилицу, материјал за сагоревање (суве
гљиве са дрвећа, балегу, струготину или крпе које добро
сагоревају), ћебе или шаторско платно, чаршав, земљано
чанче, сандучиће за пренос пчела, левак за убацивање пчела
у сандучиће или у кошницу и лопату од лесонита за по-
кретање ваздуха при повраћању пчела после опијања. Операција
опијања тече овим редом. У димилици се распали материјал који
ће се употребити за сагоревање шалитре. При додавању шалитре
води се рачуна да не буде усијаног жара, како се не би образовао
јачи оксид азота, који је отрован за пчеле, а затим се према
јачини друштва убаци одређена количина шалитре. Пошто из
димилице почне да излази мрки дим, кроз лето треба убацити
неколико млазева дима. Из кошнице се у почетку зачује јако
брујање пчела, али се оне убрзо умире, постају непокретне и
падају са саћа. Убацивање дима кроз лето треба обуставити
чим престане брујање пчела. Пошто шалитра брзо сагорева
то се вештина састоји у томе да се одреди потребна доза која
би била довољна за опијање, а не би нашкодила пчелама. Још
је боље употребљавати смешу од 4 кашике суве јелове струго-
тине и једне кашичице шалитре. Опијање пчела вршити изјутра,
што раније, док пчеле још нису почеле да излећу из кошнице.
Пчеле у вршкарама опијају се на следећи начин: одређену
вршкару у којој се налазе пчеле треба подићи и добро надимити
димом без шалитре. Затим испод вршкаре поставити шаторско
платно а на средину платна ставити цреп и на њега чанче за
саксију од цвећа. У чанче се стави мешавина пиљевине и шалитре.
Ако је саће у вршкари изграђено до врха, онда је треба подићи
толико високо да се испод ње може ставити цреп са чанчетом.
Затим запалити мешавину у чанчету и вршкару одмах около
омотати чаршавом да се произведени дим не би губио. С вре-
мена на време, док димљење траје, по вршкари треба лупкати
неким предметом да се пчеле не би задржавале између саћа.
Чим престане брујање пчела знак је да су пчеле опијене. Тада се
са вршкаре скине чаршав, па се по вршкари још неколико пута
јаче лупне да би и заостале пчеле пале на платно, а затим се
вршкара окрене и подужом репушком збришу.још заостале
пчеле.
Да се опијене пчеле поврате, треба преко њих махати ле-
сонитном лопатом. Када почну да се покрећу, треба их одмах
помоћу левка сручити у припремљен сандучић за транспорт.
Истовремено ваља међу пчелама пронаћи и матицу, која
се лако пронађе, јер се у већини случајева само она креће,
пошто је обично слабо опијена. Проналажење матица нужно
је када се по два или три друштва из вршкара спајају у једно
јако. Спојеним друштвима увек дати матицу, а сувишне матице
ставити у специјалне кавезе ради даље употребе.
Кад се опијају ради сузбијања лажних матица пчеле се
не стресају, већ остају у кошници. Чим опијене пчеле почну
да се покрећу треба убацити исправну матицу. Друштва с лаж-
ним матицама брже се нормализују ако им се по убацивању
матице додају 2 до 3 оквира с леглом и пчелама из основних
друштава. Оквире у којима је трутовско и неправилно саће
такође треба овом приликом одстранити из кошнице.
При пребацивању на краћа одстојања пчеле се опијају
пред само пребацивање на стално место. За време док се по-
враћају треба припремити место и брзо их пребацити. Кад
се „отрезне", врло мали број пчела се враћа на своје старо
место.
Отварањем поклопне даске и махањем лесонитном ло-
патом преко оквира опијене пчеле које леже на подњачи много
се брже повраћају.
Раније је постојала бојазан да опијање пчела може штетно
да утиче на њихов рад и марљивост, али новија запажања
нису ту бојазан потврдила. Исто тако и запажања код матица
показала су да опијање није штетно утицало на њихов живот
и да се њихов рад и плодност нису смањили."

ПРАКТИЧНО ПЧЕЛАРСТВО ВОЈИН ТОДОРОВИЋ • Др ДУШАН ТОДОРОВИЋ [/font]
ПЕТО ДОПУЊЕНО И ПОПРАВЉЕНО ИЗДАЊЕ
[/size]Београд, март, 1983. год. Др Душан Тодоровић

[/size][/font]
Andra
062 31 00 13

Van mreže Andreja Anđelković

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 113
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Kruševac - Sebečevac (nv: 229 m)
Odg: Цитати из пчеларске литературе
« Odgovor #167 poslato: April 14, 2015, 15:55:47 »
Ljudi, niko ne komentariše opijanje pčela.
Andra
062 31 00 13

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1962
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Цитати из пчеларске литературе
« Odgovor #168 poslato: April 14, 2015, 21:59:50 »
Mislio sam da sam o ovome pisao na ovom forumu, ali sam se z.  :)

Opijanje je vršeno nekakvim tabletama i ne znam njihov sastav. Znam da mi je stric rekao da to oslobađa  omamljujući "smešni gas" kada se zapale. Koristili smo ih 1986 kada smo kupovali rojeve "iskucance" na severnoj strani Dinare.

Davne 1987 smo na severnoj strani Dinare radili nešto slično. Tada su se koristile tablete koje se zapale i oslobadjaju gas koji se naziva „smešni gas“. Čini mi se da je pravi naziv laht gas (Gelächter gas ili nešto slično, zaboravio sam već), ali Drago (Duronjić) je naslovio temu prema jednom drugom postupku. Iskucavanje je odstranjivanje pčela udaranjem po zidovima košnice i to se u tim krajevima najlakše radilo sa košnicama „tipa“ dubine i to su one koje se na snimku vide i napravljene su od 4 daske, gde ja visina tela nesrazmerna sirini, odnosno prilično su visoke a uske. Inače iskucavanje udaranjem je bilo puno efikasnije nego uspavljivanje pčela smešnim gasom. Sećam se naziva nekih sela na sevenoj strani Dinare: Crni lug, Ćaprazlije, Čelebić...


Da ne govorim o tome da je bilo zgražavanja nekih koji su videli sliku omamljenih pčela. Objasnio sam zašto to nije problem i daleko je čovečnije omamiti pčele nego ih pobiti.

Aleksandre, možda tebi izgleda odvratno ali nije sve kako izgleda. Ne znam šta koriste na ovom snimku, ali pčele ne ubijaju. Gas ih samo uspava. Koliko je meni poznato, obično ne ostavlja nikakve posledice. Već sam naveo da sam to nekada radio sa navedenim tabletama i da sam naglasio da je klasično iskucavanje daleko bolje ali nešto sporije. Meni lično je izgledalo brže. Započne se na više košnica odjednom i eto efikasnosti. O iskucavanju mogu reći da je pri tehnici rada sa vrškarama ipak human postupak. Pčele bi inače ubijali da dođu do meda. Ovako se pčele naseljavaju u novo stanište ili se pridodaju društvima kao paketni roj, s tim da se pre toga lako očiste od varoe. Uspavljivanjem se jedan mali deo pčela izgubi (ubije), jer se tako zakače jedna za drugu da ih je skoro nemoguće odstraniti između saća. Kod klasičnog načina iskucavanja udaranjem sve pčele prelaze u prostor koji se postavi iznad košnice koja se iskucava.  Evo jedne slike na kojoj se vide tragovi iskucavanja. Sličnu sliku sam postavio u temi o mamcima za rojeve (čini mi se). U ovom metalnom profilu su pčele naseljene tokom cele sezone, ali zimi uginjavaju. Gledao sam šta sve kolege iz firme rade da bi ih izvukli odatle. Bilo je tu viljuškara boca sa brenerima, bežanije, povreda...Pokazao sam im foru i uspevali su. Čak sam jednom prilikom odstranio pčele koje su se naselile u dimnjak, samo što je to bilo puno teže jer cigla slabo prenosi zvuk i vibracije.


Tačno to su radili vodom, ali nisam hteo da detaljišem.

Pčele bi jednostavno udavili u vodi.

PS

Ovo je nekoliko poruka (ili samo delovi poruka) kojima sam komentarisao opijanje pčela, na forumu SPOS-a.
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).