Pesma posvecena Mojim prijateljima Rakovac Goranu i Voji Stanojevicu
Slatka muka
O rakijo, ti srpski stvore,
kad te nema, mene brige more,
al su sada moje muke lakše,
procvetale, procvetale, kruške Aranđelovke.
Gledam njihovu odoru belu,
pa ceškam svoju kosu sedu,
pa se mislim, kud ću, gde đu,
ko da čeka tu jesenju berbu.
O rakijo, o rakijo
bure zate nisam napravio,
a ni sudova nemam,
kruške u njih ja da spremam.
O Vojo ti majstore pravi
daj jedno bure ti meni napravi
da u njemu rakija požuti
ko katunak ljuti.
A moja želja je takva,
da se ispeče rakija jaka,
jaka da sto jezika zbori
da bude lepo i meni i Voji.
Nastavak kad stigne rakija
