SELEKCIJA MATICA-nekoliko pitanja

[Aleksandar Boskovic]

Slektirane matice se uzgajaju iz vise razloga:ocuvanje rase,mirnoce,kvaliteta matice(broj jajovoda,velicine,tezine.suzbijanja rojevog nagona) itd. vise mogu reci iskusne kolege koji se bave uzgojem matica,kao i postupku kojim se dobijaju selektovane sparene matice.Za mene je sve ovo nepoznato pa bih volio da mi neko od kolega objasni neke nedoumice koje su mi se javile oko ove teme.Naime citajuci o uzgoju i selektovanju matica stekao sam utisak da je potpuna selekcija nemoguca osim kod vjestacke oplodnje matice.Zasto?Kako sam ja shvatio cilj selekcije je dobiti drustvo odredjenih osobina tako sto ce im biti prenesen genetski kod majke matice(koja je odgojena od larve iz posebno odabranog drustva-startera) i oca truta(takodje iz posebno odabranog drustva). Matica i radilice nose genetski kod majke i oca dok trut prenosi samo kod majke(ponijece genetske osobine matice iz drustva u kojem je zalezen) tako da se zapravo spajaju genetske osobine dvije matice.Ovde se mora voditi racuna oko srodstva pcela na pcelinjaku  radi anomalija koje se mogu javiti u takvim slucajevima.Mlada madica izlece na svadbeni let i pari se sa 10-20 trutova(ponegdje kazu i do 32 cak) ciju spermu lageruje da bi je koristila prilikom polaganja jaja u celije.Poznat je proces parenja,matica lati do mjesta okupljanja trutova na odredjenoj visini da bi je najbrzi i najizdrzljiviji trut privucen feromonom matice oplodio..Sad koja je garancija da je to nas selektovani trut a ne neki drugi i pored svih drugih preduzetih mjera,koliko moxemo biti sigurni da u blizini nema drugih trutova koji ce zaskociti nasu maticu?Druga stvar,razlicita sperma razlicito potomstvo,u kosnici gravitira  vise razlicitih sestrinskih podgrupa pcela koja tvore jednu zajednicu(iz jaja oplodjenih spermom jednog truta izlece se jedna podgrupa sa razlicitim genetskim nasledstvom od jaja oplodjenih spermom drugog truta),cije osobine ce primiti cjela zajednica,koje podgrupe?Mozemo li mi uticati na to?

[Aleksandar Boskovic]

Jos jedna interesantna stvar u vezi ove teme,postoje tvrdnje(Kulincevic,Velagic,Tomazin,Popovic) da drustvo u koje su postavljene larve iz startera radi odgoja prenijeti neke svoje osobine preko maticne mlijeci na buduce matice,pa tako tvrde da su ruski biohemicari na Gorkovskom univerzitetu analizirajuci svjezu maticnu mlijec u labaratorijama utvrdili da mm sadrzi dvije vazne komponente naslednih osobina RNK i DNK koja je glavni nosilac naslednih gena.Dok Branko Relic tvrdi da uzgajivacke zajednice ne prenose svoje osobine na mlade matice i da gore navedene tvrdnje nisu nicim dokazane.Takodje Relic potvrdjuje moje misljenje kad kaze:Zato i pored najvece brige oko uzgoja nikad ne mozemo biti sigurni da cemo i kvalitetnu maticu koja ce davati potomstvo zeljenih osobina ako se matica slobodno pari u prirodi.Nije moguce dobiti selektiranu maticu sa svim osobinama koje zelimo i koje planiramo ali moguce je dobiti dobru maticu,boljih osobina od rojeve(jer ce imati osobinu sklonosti ka rojenju),matice iz tihe smjene(jer je zamjenjena zato sto je losa) ili prisilne(radi starosti larvi).Selektirane matice su neophodne i u mnogome olaksavaju pcelarima ako nista drugo onda bar da formiraju dobru osnovu za pcele priblizno zeljenih osobina.

[Aleksandar Boskovic]

Moze li neko od iskusnih kolega da mi razjasni nekoliko stvari koje mi nisu jasne.Nakon sto mlada selektovana matica obavi svadbeni let i spari se sa recimo desetak trutova,ona spremi svu spermu u spermoteku da bi je koristila prilikom polaganja jaja.Zanima me jeli sperma pohranjena po nekom redosledu ili je pomjesana i dali je matica koristi redom ili nasumicno?Sta bi se desilo da se matica oplodi samo spermom jednog truta(vjestackim putem i u dovoljnoj kolicini),dali bi tada bila poremecena prirodna neophodnost genetske raznolikosti ili bi se dobilo drustvo sa tacno planiranim osobinama?Ovo pitam radi toga sto u pcelinjoj porodici postoje podporodice(radilice koje poticu od jednog truta) koje su povezanije medjusobno u odnosu na druge podporodice.Vec sam ranije pitao,cije ce osobine ponijeti cjelo drustvo,koje podporodice ili nece niti jedne jer ce matica prenijeti svoje svakoj?Imaju li osobine podporodice bilo kakav uticaj na drustvo ako recimo jedna podporodica ima genetski urodjenu otpornost na varou preko oca truta(matice koja ga je izlegla) hoce li je imati cijelo drustvo ili samo pcele iz te grupe?Dali ovo uposte igra neku ulogu ili je pcelinje drustvo ogledalo matice i njenih osobina?

[Dragan Šošić]

Покренуо си више занимљивих питања. Није хитно (и у складу са тим недостатком хитности ) написаћу неке своје „којештарије“ на ову тему, али мало касније када буде више времена.

Селекција  углавном маркетиншки трик, па ћу написати своје „скромно мишљење“. Што би рекли: чему то служи, а уз то још и не ради.

[Aleksandar Boskovic]

Mislim da ce svi rado citati tvoje kojestarije a dok ne dodje vrijeme za to evo jos jedno pitanje,kazu da pcelinje drustvo dozivi veliki sok kada mu se oduzme matica tj. kada primjeti da je bez nje a to bi bilo nakon nekih pet minuta (tako bar kazu). Jedino kod tihe smjene nema soka za drustvo. Kako postici privid tihe smjene kod zamjene matice(mislim kada pcelar zeli dodati sparenu maticu tako da ne odstranjuje staru dok se pcele ne naviknu na novododatu,preko pregradne daske ili nesto slicno)? Malo sam zakomplikovao ali shvatices. Pozz.

[Dragan Šošić]

На брзину одговор:

Прелазак (свођење) са двоматичног на једноматично.

[dusan lazic]

Kod pojave "agresivno društvo", savetuje se zamena matice.
Moje pitanje: nakon koliko vremena društvo prestaje da bude agresivno? Da li odmah nakon oduzimanja matice ili...?

[Dragan Šošić]

Најчешће је потребна замена матице, али има и друштава код којих агресивност једноставно нестане. Мада је боље заменити матицу.

Време престанка агресивности се не може јасно одредити. То ја исто као она прича да лажне матице престају да носе одмах када се дода матица, што није потпуно тачно.

На престанак агресивности утиче и то какво је стање у кошници, какви су спољни услови и сл. Агресивност може бити изазавана и од стране пчелара који разбије гнездо у неповољним условима у окруњу. Након неког времена (када се среди гнездо и доведе у стање природне целине) агресивност престаје. То је само један од примера и не треба журити са заменом матице.


Иначе, агресивност је природно својство пчела у одбрани гнезда, тако да су селекције по овом питању лепа али и меогуће неугодна прича (ако којим случајем успе селекција и добије се „метиљава“ пчела која не уме да се одбрани ни од мува ). Појачана агресивност је одраз неког поремећаја у друштву или околини.

[dusan lazic]

Ove godine sam u više navrata primećivao pojačanu agresivnost (ničim izazvanu).
        U radu sa pčelama sam, inače, veoma pažljiv. Od prošle godine, čak ni dimilicu ne koristim (možda sam je dva puta upalio), koristim fajtalicu sa Nozevojom. Na pčelinjaku nosim samo pčelarsku kapu. Bluza, pantalone, rukavice - nikad. Ako drugačije ne može, ja prekidam rad. Neću ništa nasnagu. Uvek imam na pčelinjaku 10-30 BN (to je tek posebna priča - milina za rad - pčele izuzetno mirne).
        Dešavalo se to još proletos. Vreme lepo, stabilno, ima unosa, nektara, polena (kažu "to je od prevelike količine polena").
        Dešavalo se letos. Vreme lepo, stabilno, ima nešto unosa, polena (kažu "to je od visokih temperatura").


Gledam tamo neke Nemačke pčelarske filmove, snajka radi oko pčela, samo pršti. Bez kape! Baca one nastavke ko da su krompiri a pčele ko da su dresirane.
        Zbilja, jesu li to Nemci "napravili" "dobru"pčelu?  Kakvi su, oni su to u stanju!?   

[Dragan Šošić]

Је'с чудо су ти Немци (али у коментарима посматрача). Када меди добро и време је лепо, можеш да станеш на лето и да их „бијеш“ неће ти ништа.

Код мене су ове године пчеле изузетно мирне. Било је пар изузетака где је постојао проблем са матицом. То се или роји или иде на тиху смену (или је све љуће док се не замени матица и осатви неко време на миру). Понекој заменим матицу и лепо се смири. Услов је да има нектарске паше, а било је целе године уноса.

То што кажу то је од превелике количине полена може бити при променљивом времену. Лучење нектара је нестално, а тада носе више полена. Када је променљив унос нектара, пчеле су углавном мало љуће.

У твом окружењу треба посматрати шта и колико се прска од усева. То има опак утицај на понашање пчела.


ПС

Када сам био млад пчелар, радио сам потпуно без одеће (али баш потпуно) да ухватим боју. Медио је вресак добро и пчеле су биле мирне.

[Aleksandar Boskovic]

Evo jos jedan dodatak ovoj temi.

[Drakulic Milan]

Kolega Dušane, na šta ste mislili kad ste napisali 10-30 BN? Hvala.

[dusan lazic]

BN je Brndin Nukleus. Osmislio ga je Ivan Brndušić iz Bora.
Pozdrav.