Колега, не дозволи да мерења која врши Брндушић утичу и на твоје погрешно закључивање.
Иначе и његови закључци око утицаја угљен диоксида су углавном погрешна. Нека оде код колеге Зорана Петровића у Лајковац и нека погледа његов експеримент.
На моја „писанија“ о зазимљавању кошница са омогућеним струјањем ваздуха, пчелари одговарају да је промаја штетна (постављао сам слике на форуму СПОС-а где се види да кошнице зимују са неколико наставака изнад и имају отворе на поклопним даскама или чак и лимене Милерове хранилице са великим отвором). Сада међутим хвале експеримент. То је доказ колико не мисле – то му дође скоро исти систем зимовања. И не пропадну кошнице услед „дефицита“ угљен диоксида.
Ту се поставља питање, шта је са неопходним угљен диоксидом у тој Зорановој експерименталној кошници или у мојим кошницама које су као димњаци (на тај начин омогућавају струјање ваздуха – односно „штетну“ промају, како кажу). И могуће је поставити питање, постоји ли и штетно деловање угљен диоксида код врло слабих друштава, јер је у одређеним условима дифузија слабија и утиче ли угљен диоксид и на страдање слабог друштва.
Угљен диоксид није потребан у тој мери да гуши друштво. Потребан је у клубету. Концетрација около клубета је плод производње угљен диоксида и није неопходна пчелама у тој мери као у клубету. На такво размишљање подстичу лоши закључци нпр. споменутог Ивана Брндушића о потреби угљен диоксида у кошници и о томе како он не пада на доле него иде на горе. У школи се раде огледи са гасовима у истим условима и постоје очигледне разлике у тежини гасова или растворљивости у води итд.
Загрејани гасови се шире, постају лакши и иду на горе – док се не охладе, а потом у складу са својом тежином у односу на околину иду доле. Део угљен диоксида оде путем угљене киселине, а колико је могућа хидратација није ми познато јер се ради о врло ситним капљицама воде које круже кошницом до равни рошења (ту би већ могло бити присуства углен диоксида услед хидратације) или изласка из кошнице . Највише угљен диоксида падне наподњачу услед своје тежине у односу на кисеоник и „истиче“ кроз лето или пада према тлу ако је на кошници мрежа. На дифузију утичу одређене разлике у простору, а врло јак утицај има појачано струјање ваздуха услед ветра. И не страдају пчеле услед „недостатка“ угљендиоксида.
Слично се дешава и при зимовању са "отвореном" мрежом на подњачи. Пчеле углавном добро зимују, иако ја нисам баш за такав начин зимовања.
Иначе, не сматрам добрим избором да се код ДБ кошнице (великог простора за зимовање), затвори доње лето а остави само мали (и недовољан) кружни отвор. Кружни отвор може бити отворен, али и доње лето треба да је отворено са размерама да кошницу не угрозе глодари.
