Suvi pčelinji grad- Ksiro Bipolis- Natkriveni pčelinjak

[Vojo Brstina]

Ksiro bipolis - suvi pčelinjak.

Poštovane kolege, otvaram ovu temu u nadi da ćemo pomoći svim onim pčelarima koji žele da pomognu svojim pčelinjim zajednicama time što će im omogućiti krov nad košnicom to jest život u suvom i prijatnom ambijentu u natkrivanom pčelinjaku.

Moj davni san je stvaranje natkrivenog pčelinjaka koji će omogućiti pčelama suvlje i toplije zimovanje, košnicama značajno produženje veka trajanja i meni lakši i prijatniji rad na pčelinjaku.
Veoma značajno je neke poslove nastaviti i završiti bez obzira što počinje kiša. Ograničavanje matica u prolećnim uslovima kada je proleće nestabilno i kada nas prekidaju kiše je veoma teško uraditi na većem broju košnica.
Rad oko proizvodnje matica kada neke poslove moramo odraditi baš četvrti ili deseti dan a taj dan kiša pada li pada a košnice pod otvorenim nebom.

Prema tome smatram da je imperativ svakog naprednog pčelara stvoriti natkriveni pčelinjak.

Ovde bih najradije da pišemo o stacionarnom natkrivenom pčelinjaku i raznim rešenjima i mogućnostima kako da napravimo takav pčelinjak a kasnije možemo otvoriti novu temu  "Pokretni natkriveni pčelinjak"-"Kinzi prostatis bipolis", u kojoj ćemo pisati o pokretnom natkrivenom pčelinjaku i raznim predlozima i konstrukcijama a koji bi trebao da bude montažno-demontažni.

Izvolite.....

Pozdrav svima...... 

[Рајко Борић]

Идеју "наткривени пчелињак" полако разрађујем за свој плац од летос.
План је да кошнице буду заштићене кровом од кише и сунца са запада а изложене сунцу са истока и југа. Дрво са источне и јужне стране мислим да заштитим од сунца лепљењем танког картона.
Покушаћу да кошнице, осим подњача, не фарбам.

Гледао сам разна решења и скицирајући покушавао да их уклопим најбоље што могу. Смислио сам неколико решења али ни једним нисам задовољан. Тренутно су ми кошнице на око 5м растојања и разматрам и да их тако оставим и свакој направим посебну једноставну равну надстрешницу, као висок сто на металним ногама, на које ћу моћи да окачим појилице.
Разматрам и да неколико кошница сместим у стари чардак (котобању) који више не користим за кукуруз.

[Zika Stojanovic]

Evo par fotki jednog lepog natkrivenog pčelinjaka.
To je pčelinjak mog dragog prijatelja u Baranji.
Možda će nekome poslužiti kao dobra ideja.

[sava mitic]

Kolega Žiko
Vrlo lagana i relativno jevtina konstrukcija verovatno će nekom pomoći da na toj temi pronadje
optimalno rešenje prema svojim uslovima.

[stevanovic sveto]

Ovakvo nešto je i moj san. Nadam se da će jednoga dana i moj pčelinjak imati odgovarajući krov. Pozdrav.

[Zika Stojanovic]

Moram još samo da dodam da je taj natkriveni pčelinjak u funkciji samo od avgusta do sredine ili kraja
aprila meseca, jer se vrši seoba na uljanu repicu (ako je nema u blizini), na bagrem, na kesten i na suncokret.

[Goran Stanojevic]

Kolega Ziko, gde ide na kesten?

[Zika Stojanovic]

Gorane,
ide na Baniju!
Ne znam da li si čitao prethodne postove gde rekoh da je on iz Baranje.
Inače, ako to hoćeš da pokušaš da dobiješ med od kestena, jedino možeš pokušati u Ljuboviji pored
Drine, pa da ga pčele s one strane reke prenesu.
Nekada i to uspeva, ali poslednjih godina kako čujem slabo ide.

[sava mitic]

Kolega Žiko
Na prvoj slici u ovoj temi u pozadini ( u gornjem desnom uglu ) kao da se vidi pčelarski paviljon, ili se možda varam?
Pozdrav

[Goran Stanojevic]

Procitao sam, ali sam u brzini procitao Barajevo.
Sto se kestena tice, cuo sam da u okolini Leskovca ili Vranja, nisam siguran, postoji velika suma pitomog kestena. Nisam siguran ni za velicinu, ali kroz maglu se prisecam da je oko 30ha

[Zika Stojanovic]

Ne varaš se Savo!
To je pčelarski kontejner s LR košnicama.
Poseduje 2 takva, evo vidi ih malo bolje:

[sava mitic]

Hvala za pojašnjenje.
Pozdrav iz Aleksinca nad kojim je trenutno mesečina. Zvezde se još ne vide, predpostavljam da je i dalje prisutna delimična oblacnost jer se i sam mesec ne vidi u svom punom sjaju.

[Vojo Brstina]

Verujem da bi bilo najbolje ako bi nam natkriveni pčelinjak bio betoniran.

Širina betona bi mogla da bude ukupno oko 2 metra ili nešto malo manje.
Mislim da bi pčelinjak bilo najbolje sa jedne strane zaštiti zidom visokim oko 2,2 metra a u zavisnosti od visine pčelara i pomoćnika to jest osoblja koje bi radilo u njemu.

Od košnica do zida pčelaru bi bilo dovoljno ostaviti oko 1 metar slobodnog prostora za rad. Zatim dužina košnica do 0,5m  i ostatak od 0,4 do 0,5 m. slobodan prostor koji bi služio za zaštitu od korova i izloženosti atmosferskim padavinama.

Sada nam ostaje nekoliko velikih pitanja na koje trebamo pronaći odgovore.

1. Kojim materijalom uraditi zid koji će da bude dovoljno stabilan i čvrst a da ne bude mnogo skup?
2. Temelji za zid ?

3. Kojim materijalom uraditi krov-pokrov?

4. Kojim materijalom uraditi konstrukciju krova?

5. Kojim materijalom uraditi stubove to jest konstrukciju koja bi osim zida nosila krov?

6. Betoniranje poda na pčelinjaku ?

7. Mogućnost povremenog zatavaranja prednje strane natkrivenog pčelinjaka to jest strane ispred košnica i zaštita od snega koji bi vetar eventualno nabacivao na košnice?

Evo dovoljno pitanja za početak. Šta vi drage kolege mislite o tome?

Pozdrav svima.....   

[Mirko Bradić]

Molio bi odgovor od iskusnih pčelara.Koliko bi trebao bit udaljen pčelinjak od kuče da ukučani nemaju problema sa ubodima.Slikano mobom pa se slabije vidi postavio bi ga tu di se vidi šupica okrenuta leta prema jugu al me zanima jel problem pčele bi imale direktno sunce prijepodne do 10 -11h a popodne od 17h ostalo vrijeme je hldovina od šume. Imam željeznih cijevi pa razmišljam malo betona i natkrit košnice. Hvala na odgovoru i pozdrav svima.Nisam uspio poslat sliku pa pitanje ostaje isto.

[Zoran Sević]

Gorane,
ide na Baniju!
Ne znam da li si čitao prethodne postove gde rekoh da je on iz Baranje.
Inače, ako to hoćeš da pokušaš da dobiješ med od kestena, jedino možeš pokušati u Ljuboviji pored
Drine, pa da ga pčele s one strane reke prenesu.
Nekada i to uspeva, ali poslednjih godina kako čujem slabo ide.

Ja pčelarim u Ljuboviji i skoro svake godine stanem na dohvat kestenove paše, nikada do sada nisam imao kestenovog meda. Taj kesten u Republici Srpskoj je posle ovih ratnih dešavanja oboleo (rak) i tu više nema medenja. Samo nekad zamiriše i ništa više. Znači nikada do sada nisam vrcao kestenov med.

Kolika je površina na Baniji pod kestenom i koje uslove mora pčelar da ispuni da bi odselio na Baniju?