Malopre se vratio sa pčelinjaka.
Dok sam se vraćao, primetio sam nešto, što ranije, dok se nisam zapčelario, nisam uočavao.
Okolina pčelinjaka izgleda kao da je sneg pao. Nepregledni behar džanarika, kajsija, pa i trnjina izgleda fascinantno.
Pčelice su, hvala na pitanju, dobro i vredne su. Iako bih rekao da ovog popodneva više unose nektara, nego polena, gužva na pletaljki je evidentna.
Pčele su stvarno čudo. Ram, koji je bio urnisan, sa rupama i znatnim oštećenjima saća, danas izgleda kao za izložbu.
Tako su ga sredile, popravile i već krenule sa unosom nektara, da je milina.
Otkrivena je i tajna onih brada u zbegu. Obe košnice su na tim mestima imale poprilične zaperke.
U stvari, jedna jedan a druga dva komada...
U te dve košnice, rekao bih i da je došlo do blokade matica i nektarom i polenom. To sigurno nije bilo teško izvesti, obzirom da su prošlogodišnje zalihe meda još uvek velike. Nemojte ni da pitate da li su dobile satne osnove odmah pored legla. Koliko? Paaaa, ona sa dva zaperka dve, a ona druga jednu. I treća košnica je dobila SO, kao deseti ram.
Sve tri kipe od pčela, s tim što one blokirane imaju manje površine pod leglom. Na svu sreću ( obzirom na najavu zahladjenja ) matice se mudro drže u gornjem ( prošlogodišnje tamnosaće plodište ) nastavku.
Za par dana putuju na višnju, a odmah do voćnjaka ih čeka i velika parcela uljane repice. Kaže moj bata da je tu, u blizini i velika bagremova šuma, a da uz obližnji kanal ( Dunav - Tisa - Dunav ) ima jako puno bagremca. Veli, ne moraš Nešo da ih seliš do jeseni ( valjda ima tu i suncokreta ).
Sigurno je namislio da se zapčelari mojim košnicama...
Sve tri PZ su dobile i stimulativnu dozu lekovitog sirupa.
Nosio sam aparat, ali nisam ništa snimao, pa mi verujte na reč...
