Prethodne sedmice, Šarbanac i ja smo se bavili pčelama na suncokretu.
Već prilikom seobe iz okoline Osečine krenulo je malo naopako. Budući da se radilo o noćnom transportu, nismo zatvarali leta na kontejneru. Kada se približismo Ubu, saznasmo za nevreme i pljusak. I što beše zabrinjavajuće, u pravcu severa, severoistoka je dooobro grmelo i sevalo.
Stigavši do predvidjene lokacije, u blizini sela Dolovo ( opština Pančevo ), pored raskvašenog letnjeg puta, upustismo se u avanturu i krenusmo prema tablama. Nakon 100 metara, kamion se zaglavio i ni makac, ni napred ni nazad. Očajni, dočekasmo zoru i izletnice, koje su sramežljivo krenule u ispitivanje terena. Na mah mi se sve srušilo...
Šarbanac, njegova gospodja Zorica i ja grozničavo krenusmo u zatvaranje leta sundjerima. Vreme izmedju 6 i 7 ujutru sam proveo na parkingu Almeks kombinata ( nekad PIK Tamiš - Stari Tamiš ), čekajući odluku nadležnih, da li će mi biti odobren traktor za "odglavjivanje".
Neki minut pre 7, dodje traktor k'o kuća i objasnih mu gde smo zastali. Kasnije je sve išlo lako, osim što od odlaska na rezervisano mesto nije bilo ništa, nego smo se locirali na poziciji, na kojoj nikom ne smetamo, a takodje je povoljna.
Kad smo postavili pčelinjak, ustanovismo da je na mestu zaglavljivanja kamiona oblak pčela, koje traže svoje kućice, iz kojih su izletele. Tu smo doneli i postavili jednu dosta "tanku" RV košnicu, koja je pokupila sve te izletnice i sada kipi, a gradi i puni saće brzinom pogleda...
Kaže Šarbanac ( to je onaj, kojeg mi je Rakovac zabranio da zovem Miško ) da je oduševljen "zlatnim" prostranstvom u okolini Pančeva. A kaže - nije nezadovoljan ni učinkom pčelica.
Sad, u subotu, iskoristili smo priliku da obidjemo i sabor pčelara na Devojačkom bunaru i poslušamo predavanje gospodina Balinta.
U nedelju sam pustio Šarbanca da ode kući i obidje unuku, koja se rodila istog dana, kada smo krenuli na selidbu.
Dakle, to je sad deda Miško. kaže - teško mu je da prihvati da živi s babom...
Potkrepljujem sa nekoliko fotki.
