Autor Tema: Smederevo grade od davnina...  (Pročitano 9906 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Rakovac Goran

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1689
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Velika Plana - Radovanje
Odg: Smederevo grade od davnina...
« Odgovor #15 poslato: Februar 10, 2017, 12:06:11 »





                     Хвала Зоране на објашњењима и сликама. О смедеревској тврђави се на жалост мало зна чак и у смедеревском крају. Грађена је по узору на цариградску ( обе имају облик троугла ). Највећа је средњовековна равничарска тврђава у Европи. Била је једно време престоница Србије. У њој су чуване мошти св. Луке који је и заштитник града Смедерева. Има се набрајати још пуно тога. Жалосно је што деценијама пропада али пропадамо и ми са њом.

Van mreže Nenad Tucakov

  • Školovan pčelar sa uverenjem
  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1300
  • Pol: Muškarac
    • yu2m personal page
  • Lokacija pčelinjaka: Pančevo - Južni Banat
Odg: Smederevo grade od davnina...
« Odgovor #16 poslato: Februar 10, 2017, 12:40:46 »
Pretprošle godine, u oktobru, moja čuvena 107. generacija pančevačke gimnazije obišla je tvrdjavu. Imaju domaćina i reklo bi se da to zdanje Djurdja B. i proklete mu žene Jerine nije više prepušteno propadanju.

Van mreže Zoran Vučković

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 152
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Смедерево ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​​​ ​​​​ Мoравиште ​​ ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​ ЕВ и РВ кошнице
Odg: Smederevo grade od davnina...
« Odgovor #17 poslato: Februar 10, 2017, 15:02:58 »
Brine se grad koliko može, a svi znamo da uvek može bolje.... Veliki je problem što ne pripada gradu već državi pa još su tu bili i zavodi za zaštitu spomenika te državni te regionalni... jedno vreme trava nije mogla da se pokosi....
Dograđuju se zidine i šminka se to pomalo.... ali bele lađe sa debelim evropskim penzionerima prolaze Dunavom a ne svraćaju u Smederevo.
A i šta bi videli - gole zidove. Treba da se osmisli koncept koji bi svima predstavio kako se tada živelo. Sa sve kostimiranim živim ljudima i štandovima i građevinama.... da kad uđeš u tvrđavu uđeš u novi (stari) svet. I da ne žale da ostave novaca....

Niko ne spominje da je Smederevo bilo prva savremena srpska prestonica... vrlo kratko... negde sam i to čuo... al nema podataka.

Nenade, jesi li posetio vilu Obrenovića? To je tek uživanje... Prošle godine za vreme noći muzeja smo išli u vilu. E to je jedan novi a stari svet. Al' ni to nismo sačuvali kako treba. Ubacili nas u poslednju turu pa nismo uspeli da uživamo u pogledu na Banat koji se pruža sa pozicije vile...

A za mošti svetog Luke da ne pišemo... to je tek posebna priča.

Znate li po čemu je Smederevo najpoznatije?
Нека вам живот буде сладак као мед!

Van mreže Nenad Tucakov

  • Školovan pčelar sa uverenjem
  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1300
  • Pol: Muškarac
    • yu2m personal page
  • Lokacija pčelinjaka: Pančevo - Južni Banat
Odg: Smederevo grade od davnina...
« Odgovor #18 poslato: Februar 10, 2017, 15:57:43 »
Nažalost nismo posetili vilu.

Smederevo je najpoznatije po Titu.
kada je posle rata bio u poseti, pitao je: "A šta tu kod vas, u Smederevu uspeva?"
Odgovoriše mu:" Groždje".
A Stari će na to: " Uh, majku mu Božju, pa budemo tu načinili željezaru, ne?"  ;D

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 3644
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Smederevo grade od davnina...
« Odgovor #19 poslato: Februar 11, 2017, 01:03:59 »
Смедеревска железара из неког другог угла:

Топљење милијарди:


Милослав Самарџић: Зашто је Железара Смедерево одувек пословала са губицима


06 петак Mar 2015
 
Топљење милијарди

Као студенти економског факултета, 1980-их година учили смо и о појму “промашене инвестиције“, насталом због социјалистичке тзв. планске привреде, односно система у коме једина владајућа партија некритички одлучује о свим питањима, па тако и о томе шта ће се и где градити.

zelezara-ruda



Промашених инвестиција има и у демократским земљама, али мање, због контроле власти, а сем тога последице сносе инвеститори. За социјализам је било уобичајено да се скривају информације о промашајима и не признају грешке, с тим што су губици покривани од оно мало успешних предузећа, као и од грађана, разним наметима, манипулацијама са курсним разликама и инфлацијом, итд.

Један од примера који смо учили био је Железара Смедерево. Мада то у пропаганди изгледа другачије – толико да се чак чују тврдње како је ова фирма била замајац развоја српске привреде, и да ће то опет бити – професори економије не мењају причу. На пример, др Љубомир Маџар каже:  „Да је било спаса, Ју Ес Стил не би тек тако напустио Србију. Ако је ико могао да уради нешто, то је био Ју Ес Стил који технологију и маркетинг челика познаје боље него било ко у свету. Ако су они дигли руке, ту је ствар јасна“. А ово су речи др Милана Ковачевића: „Ако се ни на који начин не буде могао наћи партнер, онда би та компанија требало да уђе у стечајни поступак“. Другом приликом, Ковачевић је рекао: “Од оснивања, пре 45 година, железара стално прави губитке“.

Железара Смедерево је вероватно друга највећа промашена инвестиција у историји Србије, после пруге Београд – Бар, која је однела десетине милијарди долара. Мада је било рационалније поправити магистрале до мора, комунисти су одлучили да граде пругу са чак 254 тунела дужине 114 километара и и 234 моста дужине 14,6 километара, од којих је један највиши железнички мост у Европи. Број радника погинулих приликом градње овог мегаломанског пројекта никада није званично саопштен, нити је израчуната штета од укидања железнице уског колосека у западној Србији.

Железара Смедерево је грађена страним кредитима, који су чинили највећу ставку у дугу Србије. Данас за њу Србија издваја 120 милиона евра годишње. Колико је пара укупно бачено – не зна се, али свакако су у питању милијарде евра.

Где је кренуло наопако?

Прво, Србија нема два основна елемента за функционисање железаре: руде гвожђа и висококалорични угаљ звани кокс. Они су увек увожени из иностранства, оптерећујући тако финалне производе високим транспортним трошковима.

Друго, железара је предимензионирана, као на пример и Фабрика аутомобила “Застава“ у Крагујевцу, због чега је и она постала промашена инвестиција. Капацитет фабрике био је 200.000 аутомобила годишње, дупло више од потреба домаћег тржишта. То значи да је унапред планиран извоз, без уважавања чињенице да се у иностранству праве боља кола. Капацитет Железаре Смедерево је 2,2 милиона тона челика годишње. Није достигнут чак ни када је била у власништву Ју  еС Стила и када је продавала челик у 60 држава широм света. Опет, у свету се сво време правио бољи челик, јер је технологија железаре застарела још док се она градила, уз за социјализам типична одуговлачења (камен темељац је постављен 1964, а погони су пуштани у рад између 1971. и 1979).

Треће, Железара Смедерево, Фабрика аутомобила “Застава“ и практично све социјалистичке фирме, увек су имали вишак запослених, нарочито ван производње. Амерички “Есмарк“, који је управо одустао од куповине железаре, тражио је да се број запослених са преко 5.000 смањи на 1.500. Тај број је вероватно рационалан с обзиром на постојећу застарелу технологију, али је и даље далеко од западних фабрика, у којима је производња роботизована и тако знатно конкурентнија.

На пример, у огромним халама главне фабрике амбалаже “Кока-коле“ у Атланти, у једној смени ради свега осам радника, уз неколико инжењера. Нешто тако ефикасно не може се замислити ни у једној социјалистичкој фирми, како некада, у време Тита, тако ни данас, у време Александра Вучића, Томислава Николића, Ивица Дачића и осталих владајућих политичара. Наиме, ма шта они причали, и овај данашњи систем у Србији је социјалистички и то је наш темељни проблем.

Да је систем социјалистички види се пре свега по тим фирмама “у реструктуирању“, што је термин који не познаје светска економија, као што некада није знала за “самоуправни социјализам“. Тих предузећа “у реструктуирању“, што значи да послују са губитком а губитке покрива држава, данас има око 200. Њих је било много у читавом периоду после Другог светског рата, јер је то управо појава коју су измислили комунисти.

Та појава била је везана за невиђено бујање бирократије, које је такође настављено и после “демократских промена“ 2000. године. Број чиновника у Србији данас се попео на невероватних 800.000, а број службених аутомобила на чак 80.000. Много мање службених аутомобила има и једна Немачка, до их Краљевина Шведска има свега десетак.

То је даље везано за “шуму прописа“, такође типичну за социјализам. Све владе од 5. октобра 2000. године, укључујући и садашњу, обећавале су “сечу прописа“, али они се и даље умножавају.

Исти важи и за корупцију и криминал у јавним предузећима. Као и у Титово време, “угледни“ партијци и њихови компањони у њима се богате преко сваке мере, чак и када она послују са губицима.

Сва та јавна предузећа, без обзира да ли су “у реструктуирању“, у губицима, или можда послују позитивно, представљају ратни плен владајућих странака, слично као што су 1945. године била ратни плен комуниста. У међувремену, број предузећа у државном власништву се смањио, али је то компензовано оснивањем такозваних невладиних организација, чији број је порастао на невероватних 10.000. Битна ставка у финансирању тих “невладиних“ организација су управо влада Србије и јавна предузећа у власништву Србије, опет, без обзира да ли послују позитивно или негативно.

Посебан феномен су “јавни сервиси“, пре свега радио и телевизијске куће, којих у државном власништву има око 200, а сви послују са губитком. Главни “јавни сервис“, Радио-телевизија Србије, има чак 4.000 запослених. Следи Радио-телевизија Војводине са 2.000, док локални медији, попут Радио-телевизије Крагујевац, имају по стотинак запослених.

Оно мало успешних предузећа и грађани не могу да издрже сав тај терет, тако да спољни дуг Србије све више расте. Овог фебруара попео се на 23,5 милијарди евра.

Међутим, више ни задуживање није решење, тако да и овај специфични вишепартијски социјализам почиње да се распада. На пример, ондашња владајућа гарнитура запослила је на градском сајму у Крагујевцу око 100 својих људи, мада се сајмиште састоји од само једне хале. Онда им је то изгледало као добитна комбинација, али сада запослени на сајму већ шест месеци не примају плате. Просто – нема више одакле да се узме. Све више је таквих фирми у којима плате касне, а узрок је увек исти: превелик број запослених. Што се Крагујевца тиче, још се држи само градски водовод. Ту су плате и даље релативно високе, и уобичајено се деле похвале и признања, упркос барем два пута већем броју запослених (има их око 750), него што то изискују потребе. Излаз је нађен у оригиналном решењу: не плаћати струју, јер нико неће смети да је искључи, пошто би у том случају град остао без воде. Тако се дуг за струју сада мери милионима евра. Водовод је у рукама Социјалистичке партије Србије, која је и иначе највештија у бирању ратног плена.

Где је излаз?

Срби се, наравно, разумеју у привреду и сваки облик бизниса, само што им социјализам не допушта да то покажу. Обратно, још од Карла Маркса, који није имао ни дана радног стажа у животу, ни један истакнути комуниста није се разумео у бизнис. Комплетну привреду 1945. године преузеле су незналице, у дословном значењу те речи. И после петооктобарске “револуције“ 2000. године на власт су дошле особе без икаквог искуства у бизнису, па чак и без радног стажа. Слично стоји ствар и са владама Дачић-Вучић и обратно (Вучић-Дачић).


Железара Смедерево је основана још 1913. године, под именом САРТИД, што значи Српско акционарско рударско топионичко индустријско друштво. Фабрика је нормално пословала до Другог светског рата, па чак и касније, све док није измештена на садашњу локацију и повећана преко 20 пута. Из овога се логично намеће да је излаз у повратку у предкомунистичко доба, тј. у претварању преамбициозно замишљеног пројекта у железару мале или средње величине, пре свега намењене задовољењу потреба српског тржишта. То би, наравно, био излаз само за једну фабрику, док је спасоносна формула за целу државу – дебољшевизација.

“Слобода“, гласило Српске народне одбране у Чикагу, 25. фебруар 2015.


------------------------------------------------------------------------------------------------------------...

Поздрав драгим пријатељима...
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој.
Нека блиста српско пчеларство.
Благо оном ко више види својим него туђим очима.

Van mreže Zoran Vučković

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 152
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Смедерево ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​​​ ​​​​ Мoравиште ​​ ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​ ЕВ и РВ кошнице
Odg: Smederevo grade od davnina...
« Odgovor #20 poslato: Februar 11, 2017, 12:40:53 »
Nekoliko teza o železari:

Naručeni tekstovi u svrhu propagande - ekonomske ili političke
- Svi ti nazovi 'ekonomski eksperti' i 'konsultanti za strane investicije' su obični 'naručeni novinari' bez dana radnog iskustva. Ali sa urednim žiro računom za uplate.

Niko od tih koji pričaju o železari ne poznaju fabriku i radnike odnosno sam rad - sve go neradnik
- O železari može da govori samo onaj koji je proveo jednu radnu smensku nedelju u radu sa radnicima.
 
Tradicija postoji
- Od pamtiveka su Serbi topili raznoraznu rudu i pravili bakar, srebro i gvožđe.

Skupe i daleke sirovine
- Kakve-takve postoje i tu blizu u Bosni i ruda i koks - samo neko neće da ih koristi.

Loš kvalitet
- Dugo godina na početku su proizvodi železare imali 100% kvalitet - ali su kupci sve više tražili proizvode sa defektom posebno Italijani.

Železara gubitaš
- Ameri su pokazali da bez mnogo ulaganja sa tim istim radnicima može a se posluje sa profitom. Kinezi sada takođe.
Kad su ameri otišli opet je poslovanje bilo negativno. Zašto?

Mi kao država i narod ne umemo da upravljamo velikim sistemima - pogledajte da li i jedan veliki sistem radi sa profitom?
- Zamislite da li Telekom ili Aerodrom, PTT ili EPS mogao da radi sa tržišnim cenama i principima kao u svetu ili da se takva firma izmesti u neku drugu zemlju - ne bi trajala mesec dana. Sve ove firme su manje više monopolističke čak i Telekom.


Нека вам живот буде сладак као мед!

Van mreže Zoran Vučković

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 152
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Смедерево ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​​​ ​​​​ Мoравиште ​​ ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​ ЕВ и РВ кошнице
Odg: Smederevo grade od davnina...
« Odgovor #21 poslato: Februar 11, 2017, 12:48:10 »
Nažalost nismo posetili vilu.

Smederevo je najpoznatije po Titu.
kada je posle rata bio u poseti, pitao je: "A šta tu kod vas, u Smederevu uspeva?"
Odgovoriše mu:" Groždje".
A Stari će na to: " Uh, majku mu Božju, pa budemo tu načinili željezaru, ne?"  ;D

Pre nekoliko sezona smo bili u malom gradu i slušali predavanje o tvrđavi i Smederevu i na kraju veoma lepe priče pita kustos muzeja:''Po čemu je Smederevo najpoznatije?'' Iz mase se čuju odgovori tvrđava, Jerina, Brankovići, železara, grožđe Smederevka, grožđe-gvožđe, vila Obrenovića....

Kaže kustos da su radili anketu i da je Smederevo najpoznatije po:

Нека вам живот буде сладак као мед!

Van mreže Zoran Vučković

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 152
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Смедерево ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​​​ ​​​​ Мoравиште ​​ ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​ ЕВ и РВ кошнице
Odg: Smederevo grade od davnina...
« Odgovor #22 poslato: Februar 17, 2017, 17:24:06 »
О Смедереву

Само су ретки српски градови настајали онако како је Смедерево настало. За разлику од оних који су градовима постали тако што су израсли из села и других насеља, деспот Ђурађ Бранковић је Град Смедерево подигао са наменом да буде престоница.



После пада последње средњовековне српске престонице под турску власт 1459. године, Град је изгубио свој значај.
Касније Смедерево, оно које је у 19. веку расло уз зидине Града под турском влашћу, Карађорђе је учинио престоницом српском, да би се од тада развијало као варош трговачка и изнова господска.



О грандиозности средњовековног Смедерева посведочиће и подаци да су на деспотовом двору написане 24 књиге, да је сам Ђурађ, будући један од најобразованијих европских владара, имао за оно време богату библиотеку, да је Кир Стефан Србин компоновао духовну музику, те запис да је "... попут античког позоришта..." спектакуларан био дочек моштију Светога Луке које су у граду чуване до пада Смедерева под турску власт.

"Предео сликан чајем", назив је оне лепоте од природе Смедереву дариване, коју књижевник Милорад Павић описује загледан са терасе виле Обреновића на Плавинцу. И Доситеј Обрадовић, пре њега, 1806. године, задивљен лепотом овог краја, смедеревско Југово назива земаљским рајем.



Сваковрсни благород којим је Смедерево даривано, људи су препознавали још од римског императора Проба који је на обронцима Златног брда лозу за потоња славна смедеревска вина засадио.

И од свакога је, до данашњих дана, понешто у Смедереву остало.
Нека вам живот буде сладак као мед!

Van mreže Zoran Vučković

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 152
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Смедерево ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​​​ ​​​​ Мoравиште ​​ ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​ ЕВ и РВ кошнице
Odg: Smederevo grade od davnina...
« Odgovor #23 poslato: Februar 21, 2017, 12:47:18 »
Географски положај (Локација)



   Смедерево је позиционирано на 40,39° северне географске ширине и 20,57° источне географске дужине. Налази се у североисточном делу Републике Србије, на другој по величини европској реци Дунаву. Од престонице, Београда, удаљено је свега 46 км.
Основни потенцијал града Смедеревa је управо њен карактеристичан микроположај односно изузетно повољан геосаобраћајни положај између два европска коридора - копненог X - ауто-пут и водног - VII - Дунав. Ову предност са локалног аспекта сагледавања треба максимално искористити.

Град Смедерево захвата благо заталасано низијско подручје јужног обода Панонског басена, у крајњем северо-источном делу Шумадије. Територија града припада Подунављу и доњем Поморављу. Простире се непосредно испред ушћа Велике Мораве у Дунав, при чему (у хидрографском погледу) највећим делом припада сливу Велике Мораве.

Укупна површина града Смедерева износи 481,7км2.

Најзначајнија природна предност Смедерева, у односу на суседне градове, али имајући у виду и остале подунавске Регионе, је изузетно повољна, заправо стратешки најповољнија географско-саобраћајна локација јер поседује најсевернију луку која може да прими црноморске бродове. Низводно од Смедерева се налази ковински мост, који је уједно последња веза са левом обалом Дунава све до ХЕ „Ђердап I".

Према Просторном плану Републике Србије, усвојеном 1996. године, Смедерево је регионални центар и налази се на месту сустицања два приоритетна планирана појаса интензивног развоја (Савско-Дунавског и Дунавско-Велико Моравског), а у плану је да се профилише као лучки град и као мултимодално саобраћајно чвориште.
Нека вам живот буде сладак као мед!

Van mreže Zoran Vučković

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 152
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Смедерево ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​​​ ​​​​ Мoравиште ​​ ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​ ЕВ и РВ кошнице
Odg: Smederevo grade od davnina...
« Odgovor #24 poslato: Februar 22, 2017, 13:30:13 »
ВЛАДИКА НИКОЛАЈ

МИСИОНАРСКА ПИСМА

263. Писмо
Пчелару М. А.: О поуци од пчела
 
Целог живота Ви сте се бавили једним племенитим послом – пчеларством. И сад износите неко своје нарочито искуство о пчелама. Посматрали сте и уверили сте се, да пчеле страшно нападају људе зломислитеље и развратнике. Ретко ће пчела напасти дете и девојку или уопште чиста и незлобна човека – управо никад осим кад их таква лица, нешто дирају. Дакле, на нечисте врше пчеле напад, а према чистима држе се у одбрани. Једном су Вас пчеле спасле од разбојника. Писали Вам разбојници за паре. Ви нисте дали. Они се увуку у Ваше двориште, но пчеле их тако нападну и изуједају, да нису умели да нађу капију.
У Светом Писму Божијем говори се о ленивцу: иди к мраву, ленивче, гледај путеве његове и омудрај (Приче, 6,6). И пчели се може упутити човек, лених руку или лене памети, да се научи вредноћи и умерености и поретку и предвиђању. И још нечем великом, врло великом, што се ретко виђа у природи у толикој мери. То велико јесте пожртвовање. За народ своје кошнице, свака је пчела у сваком тренутку готова положити живот свој. А највеће заједничко пожртвовање показују пчеле у ројењу. Један велики белгијски писац написао је целу књигу о животу пчела, па у тој књизи каже о ројењу пчела ово: „ројење, то није обично преселење пчела но жртва, смислена жртва, коју приноси садашње поколење за будуће поколење, које за њим долази“. Даље, говори он: „то није инстинкт, није чак ни закон природни. Тиче ли се ствар пчела или људи, ми обично називамо законом оно што сами нисмо разумели“. Него шта је онда? Осећај љубави и бриге за младе пчеле, за ново поколење пчела. Због тога осећаја старе се пчеле роје, то јест, остављају свој дом где су се излегле, пун и препун меда, и одлазе у свет незнано куд, незнано где ће пасти на први конак. Помисли, шта би чинили и највећи родољуби, кад би им се рекло: ради млађег поколења излазите из своје отаџбине, оставите своје огњиште и домове своје и имовину своју, па идите у свет! Да ли би се нашао један велики рој људи међу њима, који би без гунђања следовао примеру пчела?
И још много друго прича тај књижевник о пчелама, све чудније од чуднијег. Он каже, на пример, да пчеле воде разговоре међу собом, држе своје зборове, певају своје песме, веселе или тужне, имају своје убојне поклике, одају безбројне ситне тонове, пуне смисла, чујне и нечујне за нас (Метерлинк: Живот пчела). А вама је знано да међу пчелама нема безбожника. Напротив, неки су помоћу пчела сазнали за Створитеља и Бо-га свога и за Његов пречудии промисао о свима тварима.


https://svetosavlje.org/misionarska-pisma/264/
Нека вам живот буде сладак као мед!

Van mreže Zoran Vučković

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 152
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Смедерево ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​​​ ​​​​ Мoравиште ​​ ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​ ЕВ и РВ кошнице
Odg: Smederevo grade od davnina...
« Odgovor #25 poslato: Februar 28, 2017, 14:22:51 »



Smederevo ima zanimljivu i burnu prošlost, koja se odslikava i u brojnim toponimima. Oni su nastajali i trajali vrlo dugo - da bi, razvitkom varoši i njene okoline neki od njih nestajali i ustupali mesto novim. Danas je u toponimima sacuvano dosta imena iz turskog perioda i boravka Grka u prošlom veku u Smederevu. Mnogi istorijski dogadaji i licnosti ostali su u pamcenju po imenima koji su dobili pojedini potesi - delovi Smedereva.

Neki toponimi žive,neki se gube. Toponim Cir Antina Cesma živi i dalje, jer su generacije Smederevaca tu provodile slobodno vreme, daci su sa školom dolazili na izlete. To izletište sada postoji samo po imenu, ali zaslužuje da se obnovi, da se izvrši restauracija stare cesme i ponovo pošumi.

Beleženje toponima izvršili su geodetski strušnjaci koji su vršili premer Smedereva i okoline posle Prvog svetstog rata, oko tridesetih godina. Tada su unosili u planove imena potesa onako kako su im posednici imanja saopštavali.Za žaljenje je sto tada nije obeleženo bliže znacenje svakog toponima, jer ima slucajeva da je danas skoro nemoguce odgonetnuti neki naziv.

Brežine

Prostrano Godominsko polje, koje je danas dobrim delom industrijalizovano, ima obilje toponima. (Osnova reci Godomin je latinska i glasila je Condominium, sto znaci suvlasništvo; latinski naziv Srbi su prilagodili svom nacinu izgovaranja. ?Leontije Pavlovic, Smederevo u devetnestom veku) Tako na samom pocetku, odmah ispod nasipa (dame), naspram marine, nalaze se Brežine. Taj deo je sada naseljen, izgradjen industrijskim i stambenim objektima. Brežino polje - sigurno po izvesnom vlasniku, Breži. Po njemu je to imanje nazvano Brežino, i kao takvo upisano u katastarske planove i knjige. Bilo je mišljenje da je to ime došlo kao geografski pojam po bregu, brežuljku, brešcicu, ali kako se radi o tipicnoj ravnici, to je odbaceno. Zabunu je izazvala cinjenica sto je negde ovaj potes zapisan i kao Brežine ali je izvesno da ime vodi poreklo od Brežinog polja odnosno imanja nekog Breže.

Gloška

U Godominu je nekada bilo prostora zaraslog u glog i kada bi zemljodelci krenuli u obradu svoga poseda u tom kraju, govorili bi: "Idem u Glošku" (mesto koje je obraslo glogom). Otuda je ceo potes, u kome odavno nema gloga, dobio to neobicno ime - G L O Š K A. Pri ovome je interesantno primetiti da Vuk Karadzic navodi da je deminutiv od reci glog - glošcic.

Goveđa bara

Jedno mesto u Godominu zove se Goveđa bara. U njemu voda nikada nije presušivala. U bistroj vodi prolaznici su mogli da vide ribe, pijavice, žabe, i po koju zmiju beloušku. S večeri su oko bare leteli rojevi komaraca. Priča se da su bara, i kraj oko nje, dobili ime po govečetu koga su kraj bare toliko izujedali komarci da je tu, na licu mesta, uginulo. Kao uspomena na taj događaj ostalo je ime bari i čitavom potesu.

Buljuk topole

U dubini Godominskog polja, prema Šalincu i Kuliču, nalazi se usred ravnice, više topola izraslih u veliku masu. Kako je u našem narodu ostalo da se za gomilu kaže "buljuk", ceo taj kraj dobio je ime Buljuk topole i kao takav je označen u katastarskim knjigama i planovima. Inače, buljuk na turskom znači gomila, četa, odred.

Jerinin ili Ilijin bunar

Na Carigradskom drumu, prema selu Lipe, bilo je imanje porodice Cvetković, koje više nema u Smederevu. Na njemu je, kraj samog druma, postojao stari bunar, koji je u narodu bio poznat kao Jerinin bunar, a neki su ga zvali i Ilijin bunar. Predanje je govorilo da je despotica Jerina, u vreme zidanja Smederevskog grada, u petnestom veku, naredila da se na tome mestu sagradi bunar. Zašto se bunar kasnije zvao Ilijin nije moglo da se utvrdi, ali je izvesno da je to imanje nekada pripadalo nekom Iliji ili je on tu, u blizini, stanovao. Sličan je slucaj i sa toponimom Ladna voda, kojim se označava kraj oko česme u Ulici Vojvode Stepe u Smederevu, koja i danas radi ali voda nije za pice. Ta česma se nekada zvala Pop Ilijina. Ali, to drugo ime se sasvim izgubilo.

Profesor dr Miodrag Cvetkovic, potomak porodice Cvetkovic u Smederevu, zabeležio je interesantnu epizodu vezanu za Ilijin bunar . Napoličar kod njegovih roditelja, Todor iz Lipa, u Prvom svetskom ratu susreo se u Novom Pazaru sa nekim Turčinom, koji je bio rodom iz Smedereva. On mu je ispričao da su Turci prilikom napuštanja Smederava, pošto su ih srpski hajduci napadali i pljačkali, kod Ilijinog bunara zakopali silno blago. Stari Turčin je sve ovo isričao Todoru pošto je čuo da je iz sela Lipa kod Smedereva, pa je prvo pitanje bilo: "Da li je živ Ilijin bunar?"

Jezava i Čevrntija

Vuk Karadžić u svom Rečniku pominje reku Jezavu na ovaj način: "Otoka Moravska, koja pod Smederevo utječe u Dunavo". On ne daje tumačenja te reči, ali u narodu je poznato da je ta reka u vreme velikog vodostaja postala plaha, silna, da se brzo izlivala iz korita, plavila i Godominsko polje i varoš, pa je time kod ljudi izazivala jezu. Otuda i njeno ime Jezava. Za njeno ime vezano je i ime ušća u Dunav koje se zvalo Čevrntija (vrtlog). Na mestu ulivanja Jezave u Dunav stvarali su se vrtlozi, pa su u njih gatare "bacale čini".
I to ime se danas izgubilo, jer je Jezava regulisana 1967. godine, tako da se više ne uliva u Dunav, a na njenom bivšem ušću je izgradjena marina, duga nekoliko stotina metara, kao mesto gde se vezuju čamci i okupljaju ribolovci.

Buline vodi i Ubilci
Iz vremena boravka Turaka u Smederevu za jedan kraj je ostao naziv Buline vode. Tu je bio izvor na imanju Andrejića, na kraju Smedereva, na putu za Radinac. Izvesno je da su se na tome izvoru Turkinje (bule - turske žene) umivale, pa je otuda došlo ime izvoru i mestu. Stari Smederevac, Dragoljub-Dragi Tutundžić, čiji je nadimak bio Šokotan, svojevremeno je ispričao: "Koga je `vatala groznica, potrebno je bilo da se pre sunca umije tom vodom - da bi bolest prošla. Tada se bacala i po neka para u vodu." On se sećao te price koju je čuo u detinjstvu.

Stari Smederevac, Kosta Stojković, detinjstvo je proveo u Smederevu, u kraju koji se zove Ubilci. Tamo su se nekada ubijali konji - pa otuda i ime koje se održalo i danas. On se sećao da je izvor Buline vode ostao od Turaka, i da je, u vreme njegove mladosti, bio u bagremaru. Kad bi se neko razboleo, dolazio je na izvor da se umije, verujući da će bolest proći. Tom prilikom u vodu se bacao po neki marjaš ili krajcara. To je razlog što se u tom kraju, prilikom kopanja, nalazi sitan novac. Ime Buline vode i danas je sačuvan, a tek ponegde se može čuti i za Ubilce.

Katansko brdo i Leštar

Naziv Katansko brdo potiče iz 19. veka, a predanje kaže - još iz vremena Prvog srpskog ustanka. To je ravan prostor iznad Leštara, koji počinje od imanja Petra Maksimovića, advokata iz Smedereva i ministra u vreme Obrenovića. Tu su, predanje kaže, u vreme Prvog Srpskog ustanka boravili Karađorđevi katani - konjanici. To se može uzeti kao tačno, jer rec katana (mađarski se čita: katona) znači vojnik, konjanik, husar.
Kraj Leštar pocinje ispod imanja Maksimovića i ide Ulicom Prote Mateje i granici se sa Ulicom Kneza Mihaila. Prema kazivanju starog Smederevca Borislava-Bore Maksimovica, taj kraj je nekada bio obrastao leskom - te je dobio ime Leštar. Danas se to ime, koje je očuvano, proširuje i na pojas Srednjeg brda, mada ono sa prvobitnim Leštarom u smislu postanka imena nema veze - Srednje brdo je nekada bilo čisto vinogradarski kraj. Ono se nalazi preko puta Zlatnog brda.

Kopčarska mala

U prošlom veku se jedan deo Smedereva, oko današnjeg Zdravstvenog centra "Sveti Luka", a duž Knez Mihajlove ulice, zvao "Kopčarska mala". On je obuhvatao kraj od Boškovog bunara do kuće Kate, zvane Kopčarka. Boškov bunar je mesto na kome je postojao bunar još u 19. veku, a sagradio ga je Boško Marković, vlasnik čuvene kafane "Devet Jugovića". Bunar se tu nalazio i posle Drugog svetskog rata; služio je potrebama građanstva i imao odvod vode ulicom u dvorište porodice Marković (danas Knez Mihajlova, br.27) do Petrijevskog potoka. Bunar je bio tačno na čelu stare, sada renovirane zgrade, koja se nalazi između Knez Mihajlove i Srbine ulice. U Kopčarskoj mali radili su zanatlije - kopčari, i po njima je ceo kraj dobio naziv. O njima je često pričao Milorad-Mika Jocić, sudija iz Smedereva, koji je u tome kraju imao kuću. Danas se ovaj naziv ne može skoro nigde čuti.

Ciganska mala

Ciganska mala je bio kraj koji je obuhvatao Ulice Miloša Velikog i Vojvode Putnika. U tom delu Smedereva nekada su stanovali skoro isključivo Cigani (Romi) i po njima je kraj dobio ime. Na njihov boravak u ovom delu grada podseća i ime savremene poslovno-stambene zgrade, koja je izgrađena na samom kraju Ulice Miloša Velikog, sa leve strane. Ovo lepo zdanje narod je spontano nazvao "Cigančica".

Tarabe

Turci su Smederevo napuštali u etapama. Prvo je otišla građanska vojska - erlije, a zatim i stajaća vojska - nizami (njihova redovna vojska). Ovi drugi su u zimu, pred odlazak, izašli na zaleđen Dunav i tamo napravili klackalicu i vitao, da bi se klackali i vitlali. Narod je gledao njihovo zabavljanje i zapamtio tu zimu 1867. godine kad su se spremali za konačan odlazak. Iza njih je ostalo mnogo reči, toponima, običaja.
Iz vremena Turaka ostao je naziv Tarabe za kraj oko današnje Izletničke ulice, a počev od mesta gde su izgrađeni podrumi Smederevske vinogradarske zadruge. Gde su sada podrumi, bilo je tursko groblje, a dalje, uzbrdo, sve sami vinogradi, čiji su vlasnici bili Turci. Svaki vinograd je imao visoku ogradu da bi ženska čeljad bila zaštićena od pogleda drugih. Pred odlazak, Turci su rasprodali vinograde, ali su ostale tarabe kojima su ograđivali svoj posed. Ostalo je i ime celom ovom kraju, koje i danas živi.

Papazovac

Iz turskog vremena ostao je naziv potesa Papazovac, koji se nalazio na kraju Smedereva, pored puta za Radinac. Tamo je nekada bilo imanje nekog, nama danas nepoznatog, sveštenika. S obzirom na to da se sveštenik na turskom kaze papaz, ceo potes je nazvan Papazovac, kao oznaka za posed pomenutog sveštenika. Dr Leontije Pavlović bio je mišljenja da je ime došlo od prezimena Popović. Pošto je u korenu reci bilo "popo", a to lice jeste upravo bilo pop, od toga je izveden naziv Papazovac. Na tome mestu, gde su nekada bili vinogradi, danas je gusto, ušoreno naselje. Ime naselja je i danas u upotrebi.

Jugovo

Jugovo je potes koji obuhvata pojas između Dunava i susednih bregova, tj. ravnicu prošaranu vinogradima, voćnjacima, a poslednjih godina - urbanizovanu i naseljenu. Ovaj pojas zemljišta zaštićen je od hladnog vetra, a preko celog dana izložen je toplim zracima sunca i odsjaju Dunava.Jugovo se pruža (mada je na licu mesta saobraćajnim znacima drugačije obeleženo) od puta za Udovice do Orešca. Interesantno je da tamo voće zri 10 - 15 dana ranije nego u drugim krajevima Smedereva. Toplota sunca, položaj zemljišta i specifična klima uslovili su da ovaj kraj dobije ime J u g o v o, i da kao takav bude poznat i izvan Smedereva. Međutim, stari Smederevac Radovan-Raško Šteric, ispričao je da je Jugovo dobilo ime po turskom begu Jugi, čiji je posed bio na današnjem Jugovu.

Tulbe

Kraj gde se danas nalaze stari pogoni Koncerna SARTID zvao se pre Prvog svetskog rata Tulbe. To je bilo ime turske bogomolje koja se nalazila na tom mestu. Pouzdano se zna da su ruševine stare bogomolje postojale krajem 19. veka, jer je Milan Konstatinović, advokat iz Smedereva, rođen 1876. godine, u svojim uspomenama zapisao da se "kao dete igrao na mestu zvanom Tulbe i da je tu postojala bogomolja...". To mesto je, inače, služilo Smederevcima kao izletište. Na tome mestu kasnije je podignut Ložni rasadnik, pošto je filoksera (bolest vinove loze) uništila smederevsko vinogorje 1890/91. godine.



Izvor:http://sdcafe.rs/smederevo
Нека вам живот буде сладак као мед!

Van mreže Rakovac Goran

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1689
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Velika Plana - Radovanje
Odg: Smederevo grade od davnina...
« Odgovor #26 poslato: Mart 01, 2017, 08:18:28 »





                    Лепа тема Зоране са пуно интересантних података. Нећеш имати ништа против да се и ја мало укључим и дам нека појашњења.
                 
                    Слика коју си јуче поставио представља такозвану кулу " Крстачу " или " Крстату кулу ". Налази се у средини бедема Малог града. Ширина крста је 10,50 метара а слова узидана од опеке су величине по 35.сантиметара.
                     Оргинални текст на кули гласи :
                     " В Христа Бога благоверни деспот Гург , господин Србљу и Поморју зетскому ; Заповешћу његовом сазида се овај град в лето 6938 ( 1430 ) ".
                     Преведено на савремени језик то би значило :
                     " Христу Богу благоверни деспот Ђурађ господин Србљем и поморју зетском; Наредбом његовом сазида овај град у години 6938 ( 1430 )".


                     

Van mreže Zoran Vučković

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 152
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Смедерево ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​​​ ​​​​ Мoравиште ​​ ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​ ЕВ и РВ кошнице
Odg: Smederevo grade od davnina...
« Odgovor #27 poslato: Mart 08, 2017, 10:44:49 »


Područje Smedereva nalazi se na povoljnom geostrateškom položaju. Upravo stoga ima i veliki broj arheoloških nalazišta u rasponu od paleolita do poznog srednjeg veka. Sistematski je jednim delom istraživana samo smederevska tvrđava. Podaci o drugim arheološkim lokalitetima su plod sondažnih istraživanja ili najcešće, slučajnih pojedinačnih otkrića.

Najstariji paleolitski nalazi u profilima otkopa dve stare smederevske ciglane datuju se u period između 30 i 26 hiljada godina. Iz neolitskog i bronzanog doba su registrovani slučajni nalazi u Vučaku i Udovicama, dok su za starije gvozdeno doba (halštat) karakteristične grobne humke (tumuli), kakavi su konstatovani u Vranovu i Radincu.

Doseljavanjem Rimljana na ove prostore formirana je vojna granica - limes na desnoj obali Dunava, sa nizom utvrđenja i drugih vojnih objekata. Jedan od takvih je i Mons Aureus, sagrađen krajem I veka n.e. na uzvišenju kod ušća Orešačkog potoka u Dunav. Razorili su ga verovatno Huni u četvrtoj deceniji V veka. O nastavku života nakon razaranja svedoče srednjovekovni arheološki nalazi. Južno od grada, na potezu Ćirilovačkog potoka, nalazilo se naselje Vinceja, koje je trajalo od II do V veka n.e.

U ranovizantijskom periodu, možda na starim temeljima, sagradeno je poligonalno utvrdenje, blizu ušća Morave u Dunav, kod sela Kulič. Uz izvesne prepreke i dogradnje, trajalo je tokom srednjeg veka, a koristili su ga i Turci.

Na području južno od sela Landola registrovan je veliki broj antickih i srednjovekovnih pokretnih arheoloških nalaza, koji su prikupjeni tokom brojnih nekontrolisanih prekopavanja terena

Нека вам живот буде сладак као мед!

Van mreže Zoran Vučković

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 152
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Смедерево ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​​​ ​​​​ Мoравиште ​​ ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​ ЕВ и РВ кошнице
Odg: Smederevo grade od davnina...
« Odgovor #28 poslato: Mart 13, 2017, 12:48:45 »
Римска граница

У првом веку нове ере природна граница река Дунав, омеђила је Римску државу. Римљани су тек седамдесетих година I века први пут стигли до Дунава. Потребно им је било још деведесет година ратовања, да би до краја Антике IV Флавијева и VII Клаудијева легија трајно обезбедиле северну границу. Изградњом путева десном обалом Дунава првенствено ради транспорта трупа приликом освајања Дакаје, допринела је и развоју градова и насеља, најпре око утврђених војничких логора.

Градско насеље Mons Aureus, на левој обали потока Сеона, пружало се на већем простору поред Дунава. Изворни подаци о овом насељу потичу из III и IV века. У Еутропији се спомиње гајење винове лозе у околини овог насеља за време цара Проба (276-282), једног од тројице римских царева, које је Риму подарила древна Илирија. Монс Ауреус је означен као цивитас (насеље) удаљен 26 миља од Singidunuma (Београда). Tabula Peutineriana, која се датира у IV век, потврђује овај податак, док га Itinerarium Antonianum лоцира на две миље мање.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Римска миља (лат. Milliare, milliarium o mille passuum) је античка мерна јединица за дужину, која се први пут појавила у старом Риму. Римску миљу која је износила 1.479,5 метара, Римљани су први у Европи користили, као јединицу мере за дужину, када су марширали својом војском кроз Европу, и једном миљом одређивали удаљеност од 1.000 двокорака (лат. milia passuum), односно 2.000 корака, где је двокорак имао пет стопа.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Између овог насеља и следеће станице Винцеје, нађени су трагови римског граничног утврђења. Vincea (Ћириловачки поток) је била насеобина између два града Mons Aureusa и Marguma (Дубравица).

Даље низ воду од Смедерева, налази се, на ушћу Мораве у Дунав, градић Кулич чији полигонални темељи можда потичу још од касно-античког утврђења Marguma, али које је као српско Моравиште могло играти улогу и у средњем веку јер има о томе помена.

Трагови, које су многобројне људске заједнице оставиле поред једне од четири, по Мојсију „рајске реке", Дунава, просторно и временски ближе одређују културну историју, док се сложена судбоносна збивања у праисторијско доба могу само наслућивати. Сигурно је да су се заједнице на овом простору увек налазиле у процепу између два потпуно различита, али подједнако снажна света, што је и у каснијим периодима одређивало њихову драматичну историју.
Тврђава Кулич била је подигнута на последњем узвишењу према Дунаву, код данашњег села Кулича. Основа утврђења је шестоугаоног облика и била је саграђена од камена. Имала је три одбрамбена зида са воденим ровом, чак 17 кула и мању цитаделу.

Ово утврђење су вековима рушили и поново обнављали народи који су се овде дуже задржавали. Познато је да је тврђаву користила Византија, а после пада Србије и Турска.

Данас је тврђава Кулич зарушена. Она је и иначе била тешко приступачна, а нарочито је то сада услед подизања нивоа вода Дунава након изградње бране хидросистема Ђердап.
Нека вам живот буде сладак као мед!

Van mreže Zoran Vučković

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 152
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Смедерево ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​​​ ​​​​ Мoравиште ​​ ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​ ЕВ и РВ кошнице
Odg: Smederevo grade od davnina...
« Odgovor #29 poslato: Mart 24, 2017, 12:42:49 »
Порекло назива

Званични назив насеља Смедерево помиње се први пут у повељи цара Василија II из 1019. године, а име Смедерево у хрисовуљи кнеза Лазара 1381. године, којом је кнез Лазар ово, тада мало насеље, поклонио манастиру Раваници. Још увек се трага за коренима имена града који је у једном историјском тренутку био оличење славе и пропасти српске државе, а бедем на ветрометини Истока и Запада.

Порекло назива Смедерево и значење овог топонима још нису поуздано утврђени. Мишљења о томе су бројна а овде ћемо изнети неколико најубедљивијих.

Једна теорија каже да је „с погледом" на некадашње шуме у околини назив Смедерево постао од „смет" и „древо". Такође је могуће да је назив потекао од имена неке личности која се могла звати Смендер (средњовековно мушко име).

Италијански историчар Antonio Bonfini (1427-1503) у свом делу Rerum Hungaricarum deccades IV cum dimidia наводи да је Смедерево настало генезом изговора имена св. Андреја.

Стојан Новаковић је писао у свом познатом делу „Охридска архиепископија у почетку XI века": „Познато је поодавно да је Смедерево покварено Eis Monte Aureo". Римска насеобина Mons Aureus забележена је и на Појтингеровој карти која потиче из IV века.

Др Леонтије Павловић је сматрао да порекло овог имена треба тражити у словенским језицима и наводи да је овај назив настао из једног војног израза који је направљен од словенске именичке заменице „всје" и грчког израза „медомаи-медерео", што би требало да значи „бринути се" или „чувати", односно „управљати".

Више историчара сматра да је овај назив морао имати корене у иранским, односно хазарским топонимима. У преводу са иранског „Семендер" значи „крајња врата" -- положај какав је географски у хазарији имао град Семендер (С-м-н-д-р). Овај назив је састављен од персијских речи „Семен" - крај (али и „сува земља") и „дер" - врата. Хазарски Семендер се налазио на југозападној обали Каспијског мора и био је бедем одбране од непријатеља. Слично данашњем Смедереву, то је био утврђени град са баштама и виноградима у околини. Њега је разорио руски кнез Свјатослав (913-914) а крајем X века и читаво хазарско царство заувек нестаје. Многи становници Семендра, бежећи пред најездом освајача, упутили су се у наше крајеве, називајући своја нова насеља именима ранијих станишта.
Први помен смедеревских крајева забележен је у III веку пре нове ере у делу „Песма о Аргонаутима" Аполонија с Родоса. На овом подручју живели су Трибали Мези, а надирали Хуни и Авари. У време Римске империје овде су постојала два насеља западно од града Винцеа (Ћириловац) и Монс Ауреус (Златно брдо). За време цара Марка Валерија Аурелија Проба смедеревски крај је постао центар за гајење винове лозе.
Нека вам живот буде сладак као мед!