Tehnika pčelarenja primerena uslovima...

[Edi Daruši]

Kod izmene saća mora se voditi računa o momentu dodavanja satnih osnova, bez obzira o kojem tipu košnica se radi. Najpovoljnije vreme bi bilo tokom cvetanja bele šljive (džanarike)

Lagano kreće cvetanje medonoša i polenarica koje je na mnogim terenima vrlo značajna pčelinja paša.
To je kajsija, a odmah za njom džanarika.

U gore izdvojenom delu poruke od 25.-og marta 2012. godine Šošić piše da satne osnove dodajemo  nakon početka cvetanja bele šljive. A u poruci od 22.-og marta da džanarika cveta  nakon kajsije.

Svakako da mi se nameće pitanje spram kojih orijentira da se vladam. Koliko znam kod nas malo ima džanarike (da li se misli na ringlov, ima u okruženju nešto stabala ali različito obojenih plodova?). Bele šljive imam i to dva stabla u rodu i nekih desetak mladica.
Kada da dodajem satne osnove?

[Anto Dankić]

Edi, dodaješ satne kada pčela počne raditi zaperke ili zadebljavati postojeće. Ja u ijek uzimljavam na 8 ili 9 okvira.. Početkom 3. mjeseca stavim okvir sa satnom na recimo 2. mjesto i onda gledaš kad ga počnu raditi i završe stavljaš drugu do legla, poslije dodaješ u centar, starije i okvire sa nepravilnim i trutovskim saćem izbacuješ na topljenje

[Edi Daruši]

Hvala ti druže na odgovoru (nikako da se naviknem na tvoju novu sliku ). Moram da te pitam : da li kod tebe početkom marta (3. mesec) izvlače zaperke pa zatim dodaješ satne osnove ili dodaješ svakako trećeg meseca? Kakvog unosa ima tada?

[Anto Dankić]

Ne treba se držati nikakvih datuma kao pijan plota, 3. mjesec kreće priroda (kod mene obilnije krene trnina ili crni trn) i ako ne dodam satnu onda mi krajnje okvire toliko prošire da više ne mogu dodati 10-i okvir u košnicu, znači zakasnio sam. Uostalom što ako uraniš  10 dana sa satnom, bitno je samo da tako rano ne cjepaš leglo

[Nenad Tucakov]

Neki je čoek, nekakvom čoeku rekao da ima jedan čoek, koji je na forumu jednoga čoeka napisao okvirni ( ali poprilično tačan ) redosled cvetanja bilja ( voćaka ) u proleće.
Kreće od kajsije, pa je sledeća džanarika ( ringlov Edi, ringlov ), za toliko dana, pa ovo, pa ono...
Zabunjen neiskustvom, nisam odmah to copy/paste, pa sad više ne znam ni ko, ni gde je to objavio... 
E sad, desi se ponekad 2017-a pa procveta sve odjednom, ko popizdelo...

Ako kogod ima, nek se ne stidi, već objavi.

[Milos Obradovic]

Evo Edi da probam ja da ti odgovorim...

Šošić je naveo da dzanarika cveta posle Kajsije a to je obicno u drugoj polovini marta tj. kajsija cveta odprilike od 10 marta pa do kraja marta u zavisnosti od nadmorske visini a dzanarika od 25 marta pa na dalje opet sve zavisi od nadmorske visine, klimackih uslova...

e sad oko dodavanja SO Šošić u svojim tekstovima navodi da prerano proširenje drustva usporava razvoj i da drustvo uvek treba drzati na odredjen broj ramova koji je srazmeran jačini društva e sada sve je do osećaja pčelara i stanja u košnici sto se najcesce utvrdi prvim detaljnim  prolećnim pregledom koji se obicno odradi u prvoj polovini marta kada temperature dozvole i shodno stanju u kosnicama planira se dalji tok rada ... po meni su Mart april i Maj najlepši meseci u radu sa pčelama

 ako se ne varam 2015 godine su dren kao i kajsije procvetale u februaru oko Beograda jer kada sam isao na  beogradski sajam oko Beograda je pored puta bilo uveliko procvetalog drena a u gradu su bile i procvetalih kajsija...Klima je čudo

[Edi Daruši]

Da ne treba prerano jer izmrcvarene tek izlaze iz zime a ni prekasno jer mogu formirati trutovsko saće ili deformisano (otežalo od meda). Čitam pažljivo Šošićeve tekstove i imperativ je, koliko sam razumeo, reagovati na spoljašnje, svakako i na one unutar košnice-stanje sa mladim pčelama/voskaricama., uslove blagovremeno.
Ostaje mi da pronađem literaturu u kojoj su navedene cvetnice u mom kraju, a i kajsija u normalnim godinama baš ne cveta tako rano.

[Nenad Tucakov]

Ostaje mi da pronađem literaturu u kojoj su navedene cvetnice u mom kraju, a i kajsija u normalnim godinama baš ne cveta tako rano.

Upravo u tome i jeste fora.
Ni džanarika ( ringlov ) u tvom kraju ne cveta tako rano. Ali, cveta X dana posle kajsije, kao i u nekom drugom kraju. Pa tako i onaj glavni ( bagrem ) cveta Y dana nakon kajsije u tvom kraju, kao što cveta i Y dana nakon nje u mom kraju i ostalim krajevima...

Ma iskopaće tu tabelu Bili, ja vam kažem...

[Rakovac Goran]

Neki je čoek, nekakvom čoeku rekao da ima jedan čoek, koji je na forumu jednoga čoeka napisao okvirni ( ali poprilično tačan ) redosled cvetanja bilja ( voćaka ) u proleće.
Kreće od kajsije, pa je sledeća džanarika ( ringlov Edi, ringlov ), za toliko dana, pa ovo, pa ono...
Zabunjen neiskustvom, nisam odmah to copy/paste, pa sad više ne znam ni ko, ni gde je to objavio... 
E sad, desi se ponekad 2017-a pa procveta sve odjednom, ko popizdelo...

Ako kogod ima, nek se ne stidi, već objavi.

                           Објављено на теми " Праћење цветања медоносног биља - пчелиње паше " страна 10. одговор бр.137. од 21.04.2016.године.     
                           Модератору бр.5. Ти боље бараташ овим сокоћалом па пребаци овде ако сматраш за потребно.
           улти дан су узели дан када процвета кајсија . У односу на овај дан џанарика процвета након 2 , бресква након 4 , шљива након 11 , крушка након 13 , трешња након 14 , јабука након 18 , дуња након 26 , дивљи кестен након 28 , БАГРЕМ након 39 , липа након 58 и питоми кестен након 66.дана.                Чињеница је да је ова табела прављена пре више од 60.година и да се од тада ситуација донекле изменила пре свега због многобројних нових врста и клонова пре свега воћних врста. Чињеница је такође да се клима донекле мења али мислим да ипак није на одмет имати ову табелу .        Након вишегодишњег праћења почетка цветања одређених врста биљака које дају добру пчелињу пашу Ј . Момировски и Ф. Шимић су у својој књизи " Пчелиња паша " објављеној 1953.године дали интересантну табелу почетка цветања појединих врста биљака.                За почетни - нулти дан су узели дан када процвета кајсија . У односу на овај дан џанарика процвета након 2 , бресква након 4 , шљива након 11 , крушка након 13 , трешња након 14 , јабука након 18 , дуња након 26 , дивљи кестен након 28 , БАГРЕМ након 39 , липа након 58 и питоми кестен након 66.дана.                Чињеница је да је ова табела прављена пре више од 60.година и да се од тада ситуација донекле изменила пре свега због многобројних нових врста и клонова пре свега воћних врста. Чињеница је такође да се клима донекле мења али мислим да ипак није на одмет имати ову табелу .

[Nenad Tucakov]

Pošto kolega Rakovac, po sopstvenoj izjavi, loše barata copy/paste tehnikama, evo ću kopirati tu poruku, na koju je ukazao i pastirati je ovde. Mislim da nije na odmet da se podsetimo...

                Након вишегодишњег праћења почетка цветања одређених врста биљака које дају добру пчелињу пашу Ј . Момировски и Ф. Шимић су у својој књизи " Пчелиња паша " објављеној 1953.године дали интересантну табелу почетка цветања појединих врста биљака.
                За почетни - нулти дан су узели дан када процвета кајсија . У односу на овај дан џанарика процвета након 2 , бресква након 4 , шљива након 11 , крушка након 13 , трешња након 14 , јабука након 18 , дуња након 26 , дивљи кестен након 28 , БАГРЕМ након 39 , липа након 58 и питоми кестен након 66.дана.
                Чињеница је да је ова табела прављена пре више од 60.година и да се од тада ситуација донекле изменила пре свега због многобројних нових врста и клонова пре свега воћних врста. Чињеница је такође да се клима донекле мења али мислим да ипак није на одмет имати ову табелу .

[Михаило Мишко Васојевић]

Ма нема ово везе с мозгом. Клима се мијења, нове сорте... Код мене кајсија сорте нугет цвјетала ове године око двадесетог фебруара, а јабуке џерзи мек двадесетог априла. Разлог је што је фебруар био лијеп, а после закишило и јабуке цвјетале са закашњењем. Ионако један дан кише у прољеће одлаже вегетацију за још један дан, окречена стабла такође касније цвјетају бар 15 дана...
А и мислим да дријен/дрен треба да буде нулта воћка, па онда све друго, ако овако одређујемо почетак вегетације, мада би ја то подијелио прије на групе него на појединачне воћне врсте, нпр. прва група дријен. лијеска, бадем, горки бадем или још прије ње висибаба, каћун, маслачак... Ово зато јер се период цвјетања код ових врста реалтивно поклапа.

[Nenad Tucakov]

Paaa Miško, daj tabelu.
Slažem se oko svega, sem oko promene klime. Premalo je i jedan vek, da bi se osetila ta promena.
Pojedinačni ispadi se uvek dešavaju.

[Михаило Мишко Васојевић]

E jbg za tabelu treba sistematična opservacija koja bi se protegla na minimum tri do pet godina. Mnogo faktora diktira izradu tabele. Šta sa godinom u kojoj određena biljna vrsta ne formira cvijetne pupoljke za narednu sezonu, a znamo da se kod biljaka koje nijesu u intenzivnom uzgoju to veoma često dešava? Šta sa trešnjom koja zavisno od sorte cvjeta punih 30 dana, od early burlat-a do sunbreast-a? Gdje su u ovoj priči četinari, koji su prvi na pčelinjem meniju, a cvjetaju nezavisno od temperaturnih prilika, već prvenstveno od drugih faktora, kao npr. procenta vlage u vazduhu?

A klima? Mislim da se ipak mijenja. Ovdje kod mene se pčelari žale da žalfija/pelim nije zamedila poslednjih deset godina, a cvjeta obilato, a ranije je to bila glavna i najbolja paša. Razlog nije ni u povećanju temperature koliko u promjeni količine vlage u vazduhu koja ga blokira da medi. Zapravo manjak vlage u vazduhu jer se raspored i količina padavina promijenila. Malo ali dovoljno.

[Anto Dankić]

Ja sebi pišem za svaku godinu kada je nešto iscvalo. Nisam primijetio prevelika fučanja u datumima. Normalno da bagrem pokraj vode kreće ranije nego onaj u brdu. Doduše ova godina je malo specifična jer se dosta toga preklopilo

[Edi Daruši]

Obzirom da je ringlov iskrčen a kajsija je sve manje, vodeće cvetnice u Babatovu su šljive :Čačanke i Stenlej i jabuke. Ne znam šta je sa šumom i livadom .
Nepisano je pravilo ovde kod nas da se SO ubacuju u vreme cvetanja jabuke.
Međutim ovi ''znalci'' iz mog okruženja su mi sumnjivi po pitanju umešnosti pčelarenja!