Zaboravio sam reći da sam nakon pregleda košnice i konstatovanja da je u redu ( početak oktobra), kucnuo u istu i čuo čudan zvuk pčela ili matice - najbliže rečeno " roktanje ", pa sam nakon par minuta ponovio kucanje i čuo isti zvuk, i opet sam ponovi i isto. Zvuk je bio jasan i glasan, nisam se mogao prevariti i nije nalik na klasično oglašavanje kad matica izlazi ( kva-kva ili ti-ti). Pravo da kažem ostao sam u čudu i ne znam šta znači takvo oglašavanje pčela ili matice ( i nisam nikom pričao o tom, da ne bi bilo da sam prolupao), a u literaturi nisam mogao naći. Volio bih znati o čemu je riječ i žao mi je što to nisam snimio.
Остаје мало недоречено како сте контролисали звук. Ако је то уобичајена контрола слушањем звука коришћењем црева које се наслони на лето, онда нема проблема. Када је нешто топлије време, има понека пчела која је ближе лету. То се дешава и када су пчеле у једном наставку и клубе није јако згуснуто или на два наставка, без разлике. Приближавањем црева (или било којег страног тела), пчеле које су ван клубета и пазе лето , приближе се лету и цреву и звук је потпуно другачији. Понека пчела се толико приближи да крилима додирује црево и то за последицу има потпуно другачији звук од оног на који смо навикли.
Мало дужим задржавањем црева на лату и прекидањем сваког померања пчелара и то се среди, јер пчеле закључе да нису нападнуте и звук се враћа у неку нормалу
*.
Када температуре нису ниске тако да угрозе пчеле, оне виде и кретање и приближавање лету (то је мала група стражарица која још увек врши своју функцију чувања лета све док јаче не захлади). Мој закључак је да је група стражарица у јесен мања (или јако мала) и зато се друштво лако преда и то без борбе ако га нападну туђице. Многе сличне појаве сам назвао „бинарним размишљањем“ пчела, јер пчела углавном реагује „или-или“ и не разматра више будућих могућности (није толико интелигентна колико јој неки приписују). Пчеле се тада смирују и основни посао је формирање клубета и смањење свих активности. У то време, када су температуре већ прилично ниже, смањује се и број оних који би ушли у кошницу (лептира, оса, гуштера) и смањује се потребе за јаком стражом.
Већ када се устали хладније зимско време, пчеле су чвршће у клубету тако да нема пчела које су ван клубета и могу прићи цреву. Тада се чују они уобичајени звукови из кошнице који су препознатљиви током зимовања.
Добро, опет сам мало филозофиарао и нећу више...али намера ми је била да пчелари могу да предвиде могућности на основу услова у околини, понашања пчелиње и последице тога.
U svakom slučaju dragi moji i poštovani pčelari, hvala Vam puno i mislim iskreno da svako Vaše opažanje je svrsishodno i da mi je od pomoći, a puno sam pogrješio što nisam Vam se na ovaj način obratio već ljetos ili jesenas kad sam vidio da se pčela ne razvija dovoljno kao ranijih godina, odnosno kad su počele unositi polen jesenas u velikim kolčinama,
Мислим да сте трбали летос да се пријавите на форум и да би вас неко упутио како реаговати.
Нисте насписали да ли сте још тада хранили пчеле. Ако нисте, трбало је.
Када је суша катастрофална, нема се више шта очекивати од уноса јер време одмиче ка јесени и треба одмах реаговати са сирупом.
Знајте убудуће да након дуже суше обично буде кишно време и да постоји велика вероватноћа да се
сезона мало одужи и пчеле дуже раде (ако буде другачије, то је само повољност јер се пчеле природно смирују и иду ка зазимљавању). Обично ту буде у таквим условима и медљике и то има утицај по пчелиња друштва. Не само што медљика има утицај као „тежа“ храна током зиме, већ унос може утиче и на будуће смањење бројности пчела (пчеле се „израде“ и постају кратковечније, нарочито ако нема полена након уноса медљике). Не мора бити појава медљике да би се пчеле израдиле – може бити и појава малих количина нектара (а обично су то мање количине нектара за које пчеле прелазе врло дуг пут да би нешто донеле). Друштва могу нешто слабија да зазиме. Могућност напуштања кошнице (или више кошница) је извеснија.
* То је као када пада киша и неки пчелари праве кров „на две воде“ да би заштитили пчеле од „тутњања“ кише по крову. Пчели то не смета пуно. Ту је у питању „референтни ниво“ шума (тако се иначе мери и изражава у db и у физици у односу на референтни ниво). Пчеле закључе да их ништа даље не угрожава, одреде се према постојећем шуму и функционишу сасвим нормално. Слично као што и човек реагује на звук. Укључите увече док лежите у кревету пред спавање мали радиопријемник и подесите звук да се једва чује. Уз то гледате неки филм на ТВ. Звук радиопријемника се уопште не примећује. Када се ТВ искључи, још нема реакције – готово да не чујете звук радиопријемника. Тек након неколико минута, закључите да је звук радиопријемника чак прегласан, јер референтни ниво звука пада (свуда у околини је тишина). Морате устати да га смањите или искључите...ако вам смета, а ако не смета (или вас не узнемирава осећај да смета некоме до вас), мало је прегласно али вас не угрожава и наставите да дремате. Пчеле наставе да „дремају“ ако ништа даље не продире у њихово станиште.
