Моравско предвечерје
Ноћ силази низ гране борове,
свици пале села и шорове.
Шуми река кроз густе врбаке,
кроз врбаке и кроз повртњаке.
Касним зраком сунце поља љуби,
воденице на Морави губи.
Славуј гору својом песмом поје,
покрај реке све двоје и двоје.
Хучи напер старе воденице
и чује се песма меденице.
Сутон сунцу смиће сјај и боје,
скрива мене, са мном злато моје.
Предвечерје звук фруле разлеже,
Морава ме успоменом веже.
Двојницама и пољаном родном,
са свиралом и песмом народном.
Ој, Мораво, песмо преодавна,
за час тиха, за час водоплавна,
сватове си многе превозила,
извор водом бистром напојила.
Волим твоје скеле, чамце мале,
месец, звезде, кад ти ноћ запале…
На обали колибе што стоје,
ту осташе успомене моје.
Добрица Ерић
