Pčelarenje Rodnom Vojom

[GoranStevančević]

Kolega Vojo ovo što ste odgovorili čika Savi je i pravi odgovor na moje pitanje
Moj zaključak je da ovu operaciju treba da ponovimo (samo u desno za 90 stepeni ) onda kada prvi nastavak dodajemo kao medište pred prvu prolećnu pašu
Pošto vidim da moj raspored tela nije onakav kako vi predlažete smem li kada krene prolećni razvoj zajednice da tela zarotiram za 90 stepeni ( ja bi ih sada zarotirao za 90 stepeni u levo tako da ona strana koja je bila okrenuta na jug bude okrenuta na istok )

Hvala gospodine Vojo na vašem vremenu i na vašim iscrpnim odgovorima

Šta bi smo radili bez Voje i bez interneta

[GoranStevančević]

Puno pozdrava svima na ovom forumu
Imam 12 rv društva i planiram da ove godine proširim pčelinjak i razmišljao sam to da uradim na sledeći način
Pre bagremove paše dva najjača društva da obezmatičim da bi mi proizvela matičnjake
Iz ostalih zajednica uzimam iz svake po 1 ram sa zatvorenim leglom i 1 ram sa medom i polenom i jedan izvučeni prazan ram za formiranje oplodnjaka - ukupno 10
Oplodnjake bih formirao svaki posebno u jednom telu RV i smestio bi ih na nova mesta u pčelinjaku gde će se nalaziti budući rojevi
Posle bagremove paše bih izrojio ovih 10 osnovnih zajednica na sledeći način
Predpostavljam da ću u svima da imam minimalno 8 ramova legla
Na mesto osnovne zajednice postavljam novu košnicu i u nju prebacujem ram sa maticom  leglom i pčelama  iz osnovne zajednice i dodam još 3-4 rama sa pretežno zatvorenim leglom bez pčela iz osnovne zajednice
Osnovnu zajednicu u kojoj mi je ostalo 3-4 rama legla i u kjoj će biti mladih pčela stavljam na mesto oplodnjaka a preko satonoše izbušen  novinski papir pa preko njega oplodnjak
Računam da neće da bude nikakvih problema oko spajanja ovog roja sa oplodnjakom

Voleo bi da iskusniji pčelari daju svoje mišljenje o mojoj ideji

[Dragan Stantić]

Ja proširenje ne bih radio na taj način, ako sam dobro shvatio tu se praktično radi o dupliranju pčelinjaka, a ako sam u pravu, onda mi se čini da je najjednostavnija Peletova metoda ili bih možda radio na sledeći način, one dve (ili tri) najjače zajednice bih forsirao i pokušao da uđu u rojevi nagon najranije što može, još pre bagrema,i kada budu u rojevom nagonu, sa zatvorenim matičnjacima, stresao iz njih rojeve Taranovljevom daskom, a ostale ramove sa matičnjacima raspodelio u oplodnjake. U tvom kraju je verovatno dobra polenska paša u proleće i uz stimulaciju sirupom ne bi trebalo da je problem izazvati rojevi nagon.

[Esad Jusić]

Gorane, zašto da sam sebi iskomplikuješ, radeći dupli posao? Tako kako si naumio, logično bi bilo da utrostručiš pčelinjak.

Svakako ćeš kod razvoja društava morati prevješavati. Na najgornji nastavak stavi Snelgrovu dasku i gore prevjesi leglo (neka bude i otvorenog). Poslije 4-6 dana provjeri matičnjake, ostavi dva najbolja i stvar riješena do sparivanja matica, kad ćeš ih provjeriti i obilježiti. Najbolje bi bilo da imaš dodati mlade matice, ili bar matičnjake, ali kad si već naumio pomoću tzv. prisilnih matica, ja bih uradio ovako. Uostalom, tu je Vojo pa neka i on doda koju.

Dragan ti je spomenuo Pelletovu metodu, razmotri još i Somersfordovu pa odluči, a ne bi bilo loše da nađeš Vojin način višestrukog umnožavanja pčelinjih zajednica.

Pozdrav, svako dobro!

[Vojo Brstina]

Puno pozdrava svima na ovom forumu
Imam 12 rv društva i planiram da ove godine proširim pčelinjak i razmišljao sam to da uradim na sledeći način
Pre bagremove paše dva najjača društva da obezmatičim da bi mi proizvela matičnjake
Iz ostalih zajednica uzimam iz svake po 1 ram sa zatvorenim leglom i 1 ram sa medom i polenom i jedan izvučeni prazan ram za formiranje oplodnjaka - ukupno 10
Oplodnjake bih formirao svaki posebno u jednom telu RV i smestio bi ih na nova mesta u pčelinjaku gde će se nalaziti budući rojevi
Posle bagremove paše bih izrojio ovih 10 osnovnih zajednica na sledeći način
Predpostavljam da ću u svima da imam minimalno 8 ramova legla
Na mesto osnovne zajednice postavljam novu košnicu i u nju prebacujem ram sa maticom  leglom i pčelama  iz osnovne zajednice i dodam još 3-4 rama sa pretežno zatvorenim leglom bez pčela iz osnovne zajednice
Osnovnu zajednicu u kojoj mi je ostalo 3-4 rama legla i u kjoj će biti mladih pčela stavljam na mesto oplodnjaka a preko satonoše izbušen  novinski papir pa preko njega oplodnjak
Računam da neće da bude nikakvih problema oko spajanja ovog roja sa oplodnjakom

Voleo bi da iskusniji pčelari daju svoje mišljenje o mojoj ideji

Možeš Gorane sve da uradiš upravo tako kako si naveo ali treba uzeti u obzir da bi sve to moglo i malo drugačije.
Na primer, umesto obezmatičavanja zajednica za proizvodnju matica možda bi bolje bilo da se jedna ili čak dve najbolje zajednice podstaknu na rojevi nagon i da onda od njih kada na matičnjaci budu zatvoreni iste iskoristimo za nove rojeve.
Svima uvek preporučujem da prilikom formiranja novih rojeva pronađu neko mestašce 3-4 kilometra udaljeno od osnovnog pčelinjaka i da nova društva tamo prenesu.
Mogu se takođe i na istom pčelinjaku formirati rojevi ali tada treba imati u vidu da nam se sve izletnice vraćaju na staro mesto i da kod prenošenja dela pčela na novo mesto treba uvek stresti malo više mladih pčela nego što imamo ramova koje one pokrivaju. Kad se izletnice vrate da mogu sa lakoćom pokriti ramove sa leglom.
Takođe moramo paziti da se na novo mesto ne prenose ramovi na kojim ima puno otvorenog legla. Najbolje je prenositi ramove na kojim je preko 80% leglo već zatvoreno a u ćelijama iz kojih su se već izlegle mlade pčele da je matica zalegla nova jaja. Bitno je da se mlade pčele ne opterećuju mnogo oko  proizvodnje matične mleči i othranjivanja larvi.

I ovi metodi koje su spomenuli Draganče i Esko takođe se mogu primeniti prilikom formiranja rojeva.
Mislim da je ovaj metod koji je Dragan spomenuo od same proizvodnje matičnjaka i predloženog formiranja rojeva najprihvatljiviji.
Posle se kada matice pronesu i kada utvrdimo da zalegežu radiličko leglo iz ostalih zajednica ovi rojevi mogu pomoći to jest pojačati dodavanjem ramova sa zatvorenim leglom.

Pozdrav svima.....

[Vojo Brstina]

Pre koji dan merili smo potrošnju hrane u RV zajednicama za januar mesec.
Prosečna potrošnja je malo veća od prosečne potrošnje za decembar.
 
Prosečna potronja hrane za januar je 22,66 grama na dan. Merenje je vršeno na 4 zajednice.
Prosečna potrošnja hrane za decembar bila je 13,92 grama na dan.
Prosečna potrošnja hrane za novembar bila je 20,90 grama na dan za ove 4 iste zajednice.

Vrlo je moguće da su u nekom periodu zbog kiša košnice malo više upile vlage pa da je taj odnos malo poremećen.
U suštini ukupna prosečna potrošnja u merenim zajednicama za novembar decembar i januar je 19,16 grama na dan po košnici.
Za ova tri meseca to jest za 92 dana novembra, decembra i januara prosečna potrošnja po košnici je 1.762 grama ili nešto malo manje od 600 grama mesečno.
Obzirom da pčele nisu uopšte unosile nikakvu hranu u košnice niti smo im bilo šta dodavali zadovoljni smo potrošnjom hrane u RV košnicama.
Nadajmo se da će se potrošnja hrane povećati tokom februara meseca..

Pozdrav svima.... 

[Esad Jusić]

Vojo, hoću da vjerujem da je ovo tačno, i zato čestitam na mjerenju.
Mogao bi koju reći povodom ovoga. Prvo što mi naumpada jeste: manja košnica, pčele vladaju prostorom, bolja mikroklima, manja potrošnja. Jesam li štogod pogodio?

Pozdrav, svako dobro!

[Branko Obranovic]

Vojo, ja sam merio za januar. vaga je pokazala -800 g. Tako da je tu negde.
Lp Branko

[Vojo Brstina]

Branko i kod mene je verujem tako nešto u januaru.
Esade, malo je nezahvalno govoriti kolika je razlika u potrošnji kod kvadratnih desetoramnih RV i EV košnica u odnosu na košnice dužih ramova LR, FR DB i ostalih sve dok se u istim uslovima ne izvrši merenje pomentih košnica.
Istina je da se u RV i EV košnicama stvara povoljnija mikroklima i da je raspored hrane povoljniji ali mislim da u prvom delu zime ta razlika i nije nešto velika. Verovatno da je u pitanju po nekoj mojoj slobodnoj proceni u pitanju 100-200 grama mesečno što je skoro zanemarljivo.

Kad krene leglo tada će se najverovatnije ta razlika znatno povećati.

Zbog dužine ramova u LR, FR i DB košnicama med je provodnik temperature i prosto odvodi temperaturu iz klubeta ka periferiji u nepokriveni deo košnice koji pčele ne zaposedaju..
Kod RV i EV košnica u kojim je saće u ramovima oko 90-100 milimetara kraće i gde je med pravilnije raspoređen (prvi i deseti ram obično su zbog ove dužine prazni) najveći deo hrane je iznad pčelinjeg klubeta. Ovde je med akumulator temperature koju ispušta pčelinje klube i u košnici je nešto malo toplije nego kod košnica sa dužim ramovima. Takođe zbog ukrštanja ramova i nemogućnosti prodora hladnog vazduha na pčelinje klube lakše se održava temperatura pa verujem da se pčele ne iznuruju kao u drugim košnicama.

Ipak za bilo kakav precizan odgovor trebalo bi uraditi merenja i poređenja zajednica različitih konstrukcija košnica u istim uslovima......

Pozdrav svima...

[Ranko Mačinkovič]

Imam pitanje za gospodina Voju?
Ako se novoformirano društvo preseli na novo mjesto 3-4 km udaljeno, nakon koliko vremena ono se može vratiti na osnovni pčelinjak?

Pozdrav svima....

[Vojo Brstina]

Imam pitanje za gospodina Voju?
Ako se novoformirano društvo preseli na novo mjesto 3-4 km udaljeno, nakon koliko vremena ono se može vratiti na osnovni pčelinjak?

Pozdrav svima....

Kolega Ranko to je po mom nekom mišljenju petnaestak dana..Nikada nisam vraćao pčele pre tog perioda.  A možda može i par dana ranije, nisam siguran. 

Tu su i ostale kolege koji imaju višegodišnje iskustvo pa bi bilo dobro da pročitamo i njihovo mišljenje. Posebno ako imaju drugačije iskustvo.

Pozdrav svima....

[Esad Jusić]

Imam pitanje za gospodina Voju?
Ako se novoformirano društvo preseli na novo mjesto 3-4 km udaljeno, nakon koliko vremena ono se može vratiti na osnovni pčelinjak?

Pozdrav svima....

Zbog čega ćeš ga preseljavati i mučiti i sebe i njih dva puta? Zatvori 3 dana, obezbijedi vodu i trećeg ili četvrtog dana u sami mrak otvori leto. Nikad nisam nosio s pčelinjaka, uvijek ovako radio i bilo dobro!

Pozdrav, svako dobro!

[Vojo Brstina]

Eso, i nakon 3-4 dana izletnice se vraćaju nazad u svoju staru košnicu a osim toga zajednica ostaje bez polenovog praha. Ne znam ali ja ih nikada ne bih zatvarao ovako kako si naveo. Radije bi ih odneo 3-4-5 kilometara dalje na neki kraći period pa posle vratio nazad. Veoma je bitno da u zajednicama ostanu izletnice..

Pozdrav svima....

[Esad Jusić]

Eso, i nakon 3-4 dana izletnice se vraćaju nazad u svoju staru košnicu a osim toga zajednica ostaje bez polenovog praha. Ne znam ali ja ih nikada ne bih zatvarao ovako kako si naveo. Radije bi ih odneo 3-4-5 kilometara dalje na neki kraći period pa posle vratio nazad. Veoma je bitno da u zajednicama ostanu izletnice..

Pozdrav svima....

Zato i jesmo ovdje: da kažemo šta ko bi i zašto, a šta ko ne bi i zašto. Slažem se da je tako bolje, ali sam naveo i zašto je unekoliko gore. Ja ću i dalje raditi kako i jesam. Znaš da postoji i staklo i druga fizička prepreka ispred leta. No, dobro. Nisam jednom radio ovako, nego stalno, i vidio sam šta se dešava. Ko ima dobro oko i iskustvo, zna o čemu govorim. A kad i odnesemo na novo mjesto, nije sve baš onako kako je rečeno i stalno se ponavlja. Ne ostaju sve izletnice. Ima "pravila" koja se ponavljaju po cijeli vijek, ali...

Eh, sad o ona 3 km. U kom smislu? Vazdušne linije ili? Hoće li se tad izletnice vratiti na staro mjesto ili na mjesto nove lokacije? Znam, odgovor će biti - neće. Je li baš tako? Pitam zato što znam da znaš i zato što cijenim tvoje iskustvo, ali i zato što sam i to probao. Ja probam da bih imao pravo govoriti jer ne volim priču iz trbuha (ovaj "trbuh", naravno, ne odnosi se na tebe).

Polen, izletnice i roj (novo društvo)? Nema tu većih problema, konsoliduje se to brzo, a ionako od tog društva ne očekujemo prinose, nego ga pripremamo za sljedeću sezonu i obavezno prihranjujemo. Nije li tako? Pa, formirao sam i ja 2-3 društva u životu.

Pozdrav, svako dobro!

[Vojo Brstina]

Znam Eso da dobro poznaješ formiranje rojeva na razne načine. Mnogo je godina rada iza tebe. Kad mi neko kaže da je radio sa 5-6 vrsta košnica tu je sve jasno.
Za ova 3 kilometra pa to je sve u zavisnosti od položaja pčelinjaka. Ako je pčelinjak u nekom naseljenom mestu i ako se novi roj prenese na drugi kraj naseljenog mesta tada je 3 kilometra sasvim dovoljno.
U ravnici  gde nema mnogo orijentira tada je i 5 kilometara malo. Posebno ako se razrojavanje vrši na nekom terenu u vreme cvetanja kvalitetnih polenarica na primer uljane repice. Tu je ispreplitano mnoštvo uslova i svaka varijanta ima svoje rešenje.

Pčelar uvek bira rešenje koje mu je najefikasnije i ekonomski najopravdanije pa je najverovatnije i tvoj izbor to jest način rada i najpovoljniji u tvojim uslovima.. Ubeđen sam da je to upravo tako.

Pozdrav svima.....