Evo da se ija malo uključim u raspravu. Prvo za kolegu Miroslava: Mislim da su bjeli kristali kristalizirani med koji pčele izbacuju iz okvira jer ih čiste, pa im koje zrno padne.
Nemogu previše komentirati zimovanje rv košnica jer nemam sa tim iskustva,ali usvakom slučaju nije dobro poticati prerano leglo na bilo koji način.
Za kolegu Šošiča molba da objasni malo ono o kisiku i ugljen dioksidu , jer o tome neznam,
zahvaljujem.
Brzi
Način prezimljavanja pčela je takav da društvo u velikoj meri smanjuje aktivnosti tokom zime. Utvrđeno je da povećana koncetracija ugljen diosida ima presudan uticaj na to. Količina ugljen dioksida se menja reda veličina stotina, a količina kiseonika nekoliko puta, zavisno od stanja u kojem se pčele nalaze.
Prisustvo legla povećava potrebe za kiseonikom, a zimsko pčelinje klube strahovito povećava količinu ugljen dioksida tokom zime. U klubetu je aktivniji enzim dehidrogenaze (umesto oksidaze u aktivnom razdoblju) pri iskorišćavanju hrane. koliko sam način aktivnosti različitih enzima utiče, ne znam.
Ako se praktično posmatra, pčele su u klubetu zbijene i na taj način održavaju srazmeru gasova ali i količinu vode. Ovde postoje različite zamisli u zazimljavanju npr. moje viđenje i Vojino. Voja kaže da klube treba da bude što dalje od leta. Pri tome verujem da poznaje prosečne uslove koji vladaju u okruženju gde pčele zimuju.
Trudim se da to bude tako da moje uplitanje bude od manjeg značaja. Primer bi mogao biti przimljavanje pčela na otvorenom prostoru. Ako imaju dovoljno hrane i pčela, uspevaju da prezime. Ja, recimo smatram da preterano udaljvanje od leta može biti vrlo neugodno za pčele imajući u vidu da pčele mogu prezimiti i na otvorenom. Ako se posmatra samo koliki je uticaj vetra udaljavanje klubeta od leta ništa ne znači. Ona snažna košava ove zime se jako osećala i pored elzet cilindra brave (zazor od nekoliko desetih milimetra), a da ne pričam koliko je mogla uticati na klube kroz leto ili neke otvore na košnici. Teško da bi udaljenost od leta koja je nekoliko desetina centimetara imala neki značaj.
Ako to imamo u vidu (prezimljavanje na otvorenom - roj van košnice) i uz to da su pčele prebrodile i takav nalet vetra, onda relativnu blizinu klubeta prema letu ne vidim kao problem. Slično se dešava i kada je potpuno otvorena žičana podnjača. Međutim, imamo i dugotrajna razdoblja sa
maglom i nikakvim strujanjem vazduha. Razmena gasova, isparavanje i sve ostalo je u tom slučaju otežano. Postoji izmena gasova (i odstranjivanje viška vlage) ali je otežano. Pre mislim da će višak vlage i otežanije srazmere gasova u takvim uslovima uticati na klube nego pri vetrovitom vremenu. Tada se po mojim zapažanjima klube olabavi i više uznemiri. Potrošnja hrane se neće smanjiti nego povećati. Time se povećava i količina vlage, ali i ugljen dioksida kojeg može biti previše. Ne verujem da je to dobro za pčele. I tu postoji neka povoljna mera. U danima sa maglom i tempereatura nije previše niska. Tako da je i izmena gasova nepovoljnija. A može biti puno dana sa takvim uslovima. Ako je klube u tim uslovima nešto bliže letu, povoljnija je ta izmena (i vlage i gasova). Zato neke kolege imaju uspešno prezimljavanje sa malo vlage i sa upotrebom folije ali uglavnom pri zimovanju sa jednim nastavkom (DB košnica) ili ako je košnica sa više tela dobro zazimljena. Svakako da je tu potrebno da venci meda budu što veći. Ako su pčele previsoko (bliže svodu košnice) može doći do toga da čak trpe i žeđ. Moja iskustva sa folijom su nešto drugačija i kao što izbegavam zazimljavanje sa potpuno otvorenom podnjačom koja ima mrežu, tako izbegavam i potpuno zatvaranje gornjeg dela košnice.
Da budem jasniji. Ne verujem da je količina ugljen dioksida u košnici mnogo bitna u našim prosečnim oslovima. Međutim, često se koriste navodi iz ruske literature o visokim količinama ugljen dioksida koje su potrebne pčelama tokom zimovanja. Pri tome treba imati u vidu gde i kako pčele zimuju. Kod njih su pčele često u zimovnicima sa ujednačenom temperaturom i moguće je da je u tim uslovima potrebno više ugljen dioksida da bi pčele bile što manje aktivne što svakako zavisi od vrste zaklona (zimovnika). Kako se povećava
potrošnja hrane, klube se normalno
približava svodu košnice, postaje toplije i to je jedan od uslova da mogu započeti odgoj legla. Tako da je verovatno
u tim uslovima zimovanja stvarno potrebna veća količina ugljen dioksida da pčele duže održi u stanju mirovanja.
Sećam se vremena kada su pčele zimovale na Hvaru. Kada smo došli da ih selimo, nastavci su se toliko „smanjili“ da smo imali problem da postavimo stege. Samo je vetar mogao da toliko utiče na isušivanje daske, naravno. Ne verujem da je u tim uslovima košnica bila puna ugljen dioksida, naprotiv. Ali su pčele zimovale oslično i ponašale se kao u našim uslovima. Bile su prepune meda i stari iskusni pčelar kojeg smo tamo poznavali je iskreno i prijateljski rekao da nismo normalni kada ostavljamo toliko meda i da je to previše. Ali je legla pri jednom obilasku, negde početkom februara bilo toliko malo da sam se razočarao. Kolega koji je sa nama na vresak doselio neke rojeve sa šakom pčela je u Starom gradu imao 6 ramova legla, a mi sa košnicama prepunim pčela i meda na 2 rama površine šake. Kasnije, kada je vres počeo cvetati (tamo je jesenji i proletnji vres –žbun), razvoj je bio takav da je to nezamislivo. Pri seobi nazad smo neko vreme ostali na plantaži krušaka, blizu Laktaša. Prvi put u životu smo videli jako puno meda od kruške (i nismo jedini, jer su svi tvrdili da je to nemoguće).
Tako da sam sklapajući sva iskustva dolazio do toga da pčele zimi ne utopljavam nikako (čak suprotno od toga), da ne zimuju u košnicama koje su preobimne po broju nastavaka (čak smatram da je bolje zazimiti neko društvo na jednom LR nastavku, ako pčelar nije siguran šta da radi) itd. Uz put sam čitao sve i svašta i sve probavao, ali su mnoge napisane stvari bile potpuno pogrešne jer su razmatrale druge sojeve pčela (prevodi iz strane literature koje su pčelari usvajali kao aksiome) i život pčela u drugačijim uslovima.
PS
Nadam se da sam bio jasan, s obzirom da sam naveo samo nešto iz prakse i uz to nisam nešto raspoložen za pisanje (stao mi mozak na 16:00 od juče
).
