Autor Tema: Pčelari i gljive  (Pročitano 41114 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Радоје Киперовић

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 204
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Озрен
Odg: Pčelari i gljive
« Odgovor #60 poslato: April 18, 2013, 22:07:10 »
Одлична тема. И сам се скоро од малих ногу интересујем и сакупљам гљиве. На Озрену их има поприлично али нигдје их нисам налазио толико много као на Козари. Просто је невјероватно да благве и вргањи расту у толиком броју да сам некада за петнаестак минута знао убирати више од пет килограма. Тамо има људи који у току сезоне за један дан уберу 100-150 кг. Откупна цијена била је око 3 евра па ви видите колико је то новца. Мој омиљени рецепт су вргањи са црним трубачама. То је ова гљива на фотографији. Најбоља је када се осуши, самеље и додаје чорбама. Због посебне ароме зову је и "сиротињски тартуф". Појединих година расте у великом мноштву али сам примијетио да је мало ко бере.

  Свето је негдје написао да постоје особе алергичне на благву. Један сам од тих. Алергија се јавила прије неколико година. Добио сам јак напад повраћања и мислио сам да сам се отровао али ме чудило што нико други од укућана не показује симптоме тровања. То се поновило и код следеће конзумације благве. И тако из године у годину док нисам стопостотно утврдио да је она узрок. Примијетио сам када је у комбинацији са вргањима и када не прелази 1/3 мучнине скоро и да нема. Такође ако одмах попијем колу, нема повраћања. Колу иначе скоро никада не пијем али због благве се вриједи жртвовати  :) .

Van mreže stevanovic sveto

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 3523
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Varda-Makovište 750m
Odg: Pčelari i gljive
« Odgovor #61 poslato: Jun 08, 2013, 21:28:05 »
 TROVANJE GLJIVAMA

..."Obzirom na vrijeme pojave prvih simptoma trovanja inkubacioni period možemo podijeliti na:
  1. kratki inkubacioni period,
  2. dugi inkubacioni period.
 U kratkom  inkubacionom periodu prvi simptomi trovanja gljivama javljaju se nakon pola sata ili najkasnije 3 sata nakon jela. Gljivarima je ovo dobar znak da se nisu smrtno otrovali, ali je posve razumljivo, da je što prije potrebno zatražiti pomoć u zdravstvenoj ustanovi. U pravilu bi ovakva vrsta trovanja trebala imati završetak bez vidnih organskih oštećenja.
 Kada je inkubacioni period trovanja gljivama dug, odnosno kada se znakovi trovanja javljaju 6 do 8 ili više sati, odnosno dana nakon konzumacije otrovnih gljiva, tada gotovo redovno nastaju najteža trovanja s teškim tjelesnim oštećenjima. Tu prije svega stradaju vitalni organi, kao što su jetra, bubrezi (renalni aparat), kardio-vaskularni sistem, tjelesne tekućine i nervni sistem. Ako se brzo ne poduzmu najhitnije mjere i pravilan tretman bolesnika, krajnji je završrtak  trovanja letalan (smrtonosan).

Skupinu simptoma (sindrom) koji se javljaju nakon kratkog inkubacionog perioda možemo podijeliti na:
  a) muskarinski sindrom,
  b) mikoatropinski sindrom,
  c)gastro-intestinalni sindrom,
  d) koprinski ili alergoidni sindrom.

Skupinu simptoma koja se javlja prilično kasno od momenta konzumacije otrovnih gljiva (6 do 8 ili više sati, odnosno dana) možemo podijeliti na:
  a) giromitrinski sindrom,
  b)orelaninski ili parafaloidinski sindrom,
  c)faloidinski sindrom..."

Romano Božac Gljive 600 gljiva naših krajeva

Radoje, ti si jedan od rijetkih koji je alergičan na konzumiranje blagvi. Možda bi mogao da ih jedeš ako se ukisele, jer znam jednog mog kolegu koji takođe nije podnosio blagve spremljene na klasične načine, ali ukiseljene mu nisu izazivale povraćanje i druge tegobe.

Juče sam u selu Jakalj (Bajina Bašta) našao ove prelijepe primjerke blagve. Ova godina je po svemu čudna. Nikad nisam nalazio blagve prije jula mjeseca. Ovo je, čini mi se mnogo rano. Sutra sa suprugom idem na obližnje terene u istraživanje pa se nadam da ćemo naći koju lisičarku i vrganj, a možda i još blagvi. Evo jučerašnjih slika iz Jaklja. Pozdrav.

Van mreže Радоје Киперовић

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 204
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Озрен
Odg: Pčelari i gljive
« Odgovor #62 poslato: Jun 10, 2013, 11:00:03 »
Сјајне фотографије Свето. Мораћу пробати укисељене. Заиста је чудно да се благва (код мене кажу рујница) појави овако рано. Један пријатељ је нашао прије неколико дана пар комада и у мојој околини. Још чудније је то што су температуре у претходном периоду биле релативно ниске а колико  знам благва више и од једне друге гљиве хоће топлоту и доста свјетлости. Ја сам прије пар дана нашао пар вргања и лисичарки.

Van mreže stevanovic sveto

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 3523
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Varda-Makovište 750m
Odg: Pčelari i gljive
« Odgovor #63 poslato: Novembar 04, 2013, 10:21:27 »
   RUJNICA (Lactarius deliciosus)

Rujnica raste od ljeta do kraja jeseni po crnogoričnim šumama, osobito ispod smreka, i po vlažnim travnjacima pored šuma. Klobuk je 5 do 12 cm širok, u mladosti konveksan, kasnije ljevkasto-ulegnut, narandžasto-crvene boje, s jasno vidljivim koncentričnim krugovima koji mogu ponekad poprimiti zelenkasti dašak, pod starost su osobito uočljive zelene mrlje, rub je vrlo uvrnut, a klobuk mazav.
Listići su gusti, pomiješani s kraćim, narandžaste boje, na pritisak kasnije postaju zelenkasti, malo silazeći.
Stručak je 3 do 8 cm visok, cilindričan, prema dnu malko tanji, narandžaste boje, najprije pun, zatim šupalj, ponekad se uočavaju plitke jamice tamnije narandžaste boje.
Meso je žuto-narandžasto, ispod kožice crvenkasto, na zraku prelazi u zelenu boju, miris ugodan po voću, okus slatkast, na prerezu ispušta narandžasto-crveno mlijeko.
Jestiva je gljiva, izvrsne kakvoće, može se peći na žaru, pripremati na salatu, kiseliti, zamrzavati, itd.

Napomena: Zbog jakog mirisa najbolja je pomiješana s drugim gljivama. Velike sličnosti ima s Polukrvnom mliječnicom (L. semisanguifluus) koja je također jestiva, samo ima mlijeko nešto crvenije boje koje za nekoliko minuta na zraku postane kao krv crveno.
Brezovka (Lactarius torminosus Schaeff) je otrovna, ali ona ima sasvim drugo stanište, raste ispod breza i vidljivo je dlakava po celom klobuku, osobito po rubu klobuka. Ona na preseku ispušta prilično ljuto belo mleko.

Romano Božac Gljive, poznavanje i sakupljanje - 300 vrsta

Ovih dana crnogorične šume su pune rujnica. Juče sam na Vodicama (Zlatibor) sa društvom brao rujnice. Ko god ima u blizini neku borovu ili smrčevu šumu neka prošeta. Ova topla jesen je veoma pogodovala rastu ovih gljiva. Odlične su za roštilj, mogu se peći u tavi, kiseliti, a mogu se i zamrzavati, samo ih pre toga treba obariti.Pozdrav.

Van mreže stevanovic sveto

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 3523
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Varda-Makovište 750m
Odg: Pčelari i gljive
« Odgovor #64 poslato: Novembar 07, 2013, 14:35:58 »
Neke gljive su dobre za kiseljenje (vrganji, rujnice šampinjoni, lisičarke, prosenjaci, trubače, puze, blagve...). Pošto ove jeseni ima puno rujnica i malih borovih vrganja (Osinac) bilo bi dobro napraviti lepu zimnicu od njih. Ja najčešće koristim ova dva recepta (naročito drugi):

KISELE GLJIVE 1

PRESOLAC

1litar vode,
30 g soli,
30 g šećera,
30 g esencije
________________________________________________

Oprati gljive, veće iseći na manje komade. U zavisnosti koliko ima gljiva, staviti u veću šerpu vodu i zagrejati je do ključanja. U ključalu vodu dodati gljive i kuvati ih 5 do 7 minuta. Nakon toga gljive izvaditi u cediljku i ohladiti ih pod mlazom hladne vode. Kad se ocede stavljati ih u tegle, dodavati lovorov list, peršun (celer), zrna bibera, beli luk.... Preliti ih presolcem, zatvoriti tegle i pasterizovati ih.



GLJIVE U ULJU

Za ovaj recept su pogodnije gljive koje se beru u prirodi (vrganji, rujnice, prosenjaci...)

U većoj šerpi, na malo ulja popržiti 5-6 češnjeva belog luka, 2-3 lista lovora, 5-6 karanfilića, 10-tak zrna bibera i 10-tak bobica smreke (kleka). Kada luk požuti dodati 2/3 l belog alkoholnog sirćeta i 1/3 l vode. To treba uraditi sa malo podignutim poklopcem zbog burne reakcije vrelog ulja i sirćeta. Dodati jednu kašiku soli i jednu kašiku šećera. Kada provri dodati očišćene gljive. Kada počnu da kuvaju kuvati ih 20 minuta. Skinuti ih sa vatre i ostaviti ih u šerpi sa se ohlade. Kada se ohlade procediti gljive i slagati ih u tegle i pomalo dolivati ulje. Tako napunimo tegle do vrha a ulje mora da prekrije gljive. Gljive se mogu pritisnuti sa pritiskačem i tegla se zatvori. Gljive nije potrebno pasterizovati, a ovako pripremljene mogu da stoje 2 godine.

Ako ima mnogo gljiva onda se gljive koje su prokuvane izvade u drugu posudu, a u isti presolac se stavlja druga tura, tako sve dok se ne obare sve gljive. Na kraju se sve gljive vrate u presolac i ostave da se ohlade. Kada se ohlade u teglu se naspe malo ulja pa se stavljaju ohlađene gljive, pa se doda još malo ulja i tako redom do vrha tegle. Gljive se pritisnu plastičnim ili nekim drugim pritiskačem , preliju se uljem i zatvore. Ovako ukiseljene gljive mogu da traju do godinu dana ako se pre ne pojedu :D
Prijatno!

PS Ove rujnice i poneki osinac stavljene su u obične tegle. Bile bi još ukusnije da su u teglama SPOSa

Van mreže Никола Маодуш

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 616
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Лединци, 184 m n.v.
Odg: Pčelari i gljive
« Odgovor #65 poslato: Novembar 07, 2013, 21:19:13 »
Ух, пође ми вода на уста... :)
Свака част за рецепте г. Свето.
Морам пробати ово да спроведем у дело.
Никад нисам јео укисељене гљиве.

Van mreže stevanovic sveto

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 3523
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Varda-Makovište 750m
Odg: Pčelari i gljive
« Odgovor #66 poslato: Novembar 07, 2013, 21:24:23 »
Za početak kupi šampinjone, ako nemaš u blizini odgovarajuću šumu, pa ukiseli na ovaj prvi način, koji je jednostavniji. Nakon 15-tak dana gljive će biti kisele i dobre za upotrebu. Za mene su kisele gljive bolje od kiselih krastavčića ili bilo kog drugog povrća u turšiji. Pozdrav.

Van mreže Никола Маодуш

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 616
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Лединци, 184 m n.v.
Odg: Pčelari i gljive
« Odgovor #67 poslato: Novembar 11, 2013, 22:06:25 »
Хвала на савету г. Свето.
Тако ће и бити. Баш ме интересује какав је укус.
Ја се с времена на време давим у похованим буковачама, поготово када се у брашно убаци сусам.
Опет ми пође вода на уста... дефинитивно више не читам ову тему када сам гладан. :)
Поздрав.

Van mreže stevanovic sveto

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 3523
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Varda-Makovište 750m
Odg: Pčelari i gljive
« Odgovor #68 poslato: Februar 28, 2014, 21:22:26 »
Pošto je maca već procvetala uskoro bi trebalo biti i Čeških smrčkovica. One najčešće rastu baš ispod i u okolini maca (iva), drugih vrba, ponekad ispod jasika i jasena. U Makovištu su zadnje dve godine rasle krajem aprila. Pozdrav.

Van mreže Ivan Simic 1

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 104
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: selo Blendija
Odg: Pčelari i gljive
« Odgovor #69 poslato: Jul 28, 2014, 19:01:21 »

    Jucerasnja setnja ,pre nevremena.

Van mreže Ivan Simic 1

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 104
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: selo Blendija
Odg: Pčelari i gljive
« Odgovor #70 poslato: Jul 28, 2014, 19:25:59 »

   Jun mesec

Van mreže stevanovic sveto

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 3523
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Varda-Makovište 750m
Odg: Pčelari i gljive
« Odgovor #71 poslato: Jul 28, 2014, 19:33:40 »
Lep "ulov". Ova godina veoma pogoduje gljivama. Ne znam da li je u poslednja dva meseca bilo 2 dana bez kiše, a prilično je toplo, pravo vreme za gljive. I ja sam ovog leta nabrao mnogo gljiva i napravio mnogo fotografija. Kad budem imao vremena sve ću lepo da postavim u temu. Pozdrav.

Van mreže Ivan Simic 1

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 104
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: selo Blendija
Odg: Pčelari i gljive
« Odgovor #72 poslato: Avgust 11, 2014, 22:26:49 »

Prosle nedelje lep "ulov" u tri dvosatne setnje a onda zahladjenje. Danas opet setnja samo fali toplote (poslednja slika).

Van mreže stevanovic sveto

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 3523
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Varda-Makovište 750m
Odg: Pčelari i gljive
« Odgovor #73 poslato: Avgust 11, 2014, 22:41:34 »
Još jedan bogat ulov. Bravo!

Van mreže stevanovic sveto

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 3523
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Varda-Makovište 750m
Odg: Pčelari i gljive
« Odgovor #74 poslato: Septembar 26, 2014, 20:37:52 »
Koliko je ova godina bila loša za pčele, toliko je bila dobra za gljive. Šume su pune lisičarki, vrganja, mrkih trubača, prosenjaka, blagvi, rujnica, na livadama ima sunčanica i šampinjona. Karakteristična je lisičarka koja raste krajem maja i u junu i julu, retko je ima kasnije, a ove godine je ima u izobilju u ovo vreme. Ko ima vremena i poznaje gljive ovih dana može da obezbedi zimnicu (ostavljanje u zamrzivač, sušenje i kiseljenje ili siliranje). Narednih dana predviđaju stabilizaciju vremena, nešto suvlje vreme i veće temperature pa će to pogodovati još većem rastu gljiva. Sutra sa društvom idem na Zlatibor da berem rujnice i osince. Biće i novih slika. Pozdrav.