Dobro je imati mlado saće!
Međutim i ja smatram da tu ima preterivanja u našoj pčelarskoj nauci pa i praksi.
Nikada neću zaboraviti iskustvo subotičkog pčelara Zdravka Milkovića na Novom Zelandu negde 1993 ili 1994 godine,
kada je počeo da radi kod jednog velepčelara sa oko 4.000 LR košnica.
On, kao naš afirmisani pčelar, dr veterine po osnovnoj struci i specijalista kod prof. Lolin odmah je svom poslodavcu skrenuo pažnju na staro tamno saće u
plodištima košnica. Servirao mu je našu priču o progresivno smanjenom prečniku ćelija saća, o izleganju sve tanjih i tanjih pčela, o reziduama itd...
Pošto poslodavac nije menjao saće prethodnih 15 godina, uzme digitron i sračuna da treba da uloži ne znam koliko hiljada dolara da zameni saće, ali i
primeti sasvim logično da je naša teorija o progresivnom smanjenju prečnika saća tačna, onda bi, kako velepčelar reče njegove pčele izgledale kao
čačkalice.
Dakle, sigurno da pčele sasvim revnosno čiste i proširuju ćelije pre svakog narednog ciklusa polaganja jaja od strane matice.