Povoljno vreme omogućava prilično dobar unos nektara i polena. Ali treba voditi računa da i vaga nije merodavna u ovakvoj situaciji. Ukupan unos ne pokazuje samo količine nektara, već i polena. I povećanje količine legla utiče na pogrešnu procenu u povečanju „težine“ košnice (i leglo i mlade izležene pčele imaju težinu). Tako da se lako može desiti da ukoliko zahladi, odjednom rezerve hrane budu približne nuli. Ne može se pouzdano znati koliko će trajati zahlađenje i koliki će biti unosi nektara kada prođe hladniji talas. Može se desiti da dnevne temperature pogoduju samo unosu polena.
Sole opet ja!
Neznam dali na pcelinjaku imas vagu pa mi reci kako procenjujes kolicinu unetog nektara. definitivno da vaga pokazuje ukupnu masu novoizlezenog legla,unetog polena i nektara. Da li je znak smanjenog unosa nektara u kosnicu povecan broj pcela sa polenom? Sta je pcelama ,po tvom misljenju,prioritet polen ili nektar?Sta mislis o otvarnju meda na plodisnim ramovima kao nacinu prihranjivanja?
Ove godine sam uradio zlebove na mojim poklopnim daskama (zbeg i poklopna daska je jedna celina).
Planiram da ramove predvidjene za topljenje ubacim na ciscenje u takav zbeg.Posto se ram nalazi iznad prepreke (poklopna daska) mislim da pcele nece ubacivati novouneti nektar u ove ramove jer su fizicki odvojeni od plodista.
Pozdrav
Ivane, kada je sa druge strane prepreke (kažem prepreke, jer ne mora biti poklopna, koriste se i najlonske folije) ne ubacuju med u te ramove, ali ako ima solidnog unosa pčele ne „žure“ da prenesu taj med. To može malo potrajati. Valjalo bi ga otklopiti, a ako ne žuriš, ne mora. Samo pazi da sa rukama na kojima ima meda i u tragovima ne dodiruješ iventar. Može privući tuđice. Ne bi trebalo da bude grabeži u proleće, ako je već nije bilo kasno jesenas, ali nije suvišno biti oprezan. Time stvaraš
naviku da na ovo obraćaš pažnju kada je mogućnost grabeži veća. Inače postoji siguran mehanizam pomoću kojeg pčele znaju da tu ima hrane koja je van kontrole pčelinjeg društva, pa zato ukazujem na oprez. To bi, inače bio neki normalan postupak u radu a naročito kada se vraćaju nastavci sa izvrcanim ramovima na čišćenje (mislim da se na nastavcima spolja ne ostavlja trag meda).
Na greške pri merenje unosa i očekivanu stabilnost zaliha hrane, a time i na razvoj ili čak opstanak pčelinjeg društva mogu uticati:
1) Težina legla, je u porastu na račun potrošnje hrane (i energije). U tom procesu se još oslobađa i izvesna količina vode koja se u nekim uslovima (pojavom zahlađenja) kondezuje po velikim površinama košnice i materijal je upija.
2) Priroda (vrsta hrane) unete hrane takođe ima uticaja. Pčele mogu unositi samo polen, što može nakon izvesnog vremena dovesti do gladovanja, prestanka razvoja pa čak i uginuća od gladi.
3) Priroda legla, odnosno početak odgoja trutovskog legla dodatno utiče na ovo.
4) Dodatno, na povećanje težine (i greške pri merenju) mogu uticati i padavine (kiša).
5) Na grešku na osnovu koje se procenjuje prosek stanja hrane u košnicama na celom pčelinjaku može uticati i snaga društva na vagi.
6) Na grešku uglavnom utiče zajedničko dejstvo ovih činilaca i pojava (mada mogu i pojedinačno uticati).
I kod merenja i kod procene se moraju uzeti u obzir neka stanja koja mogu uticati na greške koje se tiču stvarnog stanja.
Kao što sam napisao ja nemam vagu i nisam je nikada ni imao. To ne znači da nisam pratio vagu i uz to pratio sve parametre koji utiču na medenje, unos polena, ali i kolika je potrošnja i stekao neka iskustva.
Procena potrošnje i stanja zaliha na celom pčelinjaku može se potvrditi kratkim pregledom košnica čije su rezerve inače najmanje. To znači da su društva samo prosečna ili čak i nešto ispod proseka po svim merilima. Takva društva se inače i nalaze i na vagi. Jaka društva na vagi ne daju prosek na pčelinjaku.
Više uslova se prati. Prvi koji je, može se reći aksiom, da se društva vrlo burno razvijaju. To je porast
težine legla. U proleće ne važe one, uglavnom prepisane količinske vrednosti meda u zalihama (stalno prisustvo oko 8-10 kg meda), koje će uvek omogućavati nesmanjen razvoj, a ako su te količine znatno manje uticati na smanjenje legla. Naprotiv, društva troše hranu skoro do svođenja ukupnih količina meda na minimum, ako ima nekog slabog unosa nektara. Sve dok ima unosa, ne prestaje razvoj. To se npr. pokazalo u lošem svetlu i čak i u jesen (prošla jesen npr.) u pojedinim oblastima sa dugotrajnim vrlo malim unosom nektara (ili medljike). Društva su i dalje trošila rezerve na razvoj umesto da ulaze u proces pripreme za zimu.
Taj na neki način nekontrolisani prolećni razvoj je normalno stečeno iskustvo pčela, jer kao što rekoh pčele teže da se razviju, a tokom proleća obično ima više raznovrsnih biljaka koje omogućavaju kvalitetni ishranu i povoljan unos i polena i nektara. Tada je i veća vlažnost i uglavnom više padavina ili dana koja omogućavaju povoljniju vlažnost vazduha što daje povoljnije uslove za lučenje nektara i produkciju polene (i to je usput verovatno i neka vrsta „podrške“ očuvanju vlage u zemljištu).
Mada ima godina kada dođe do smanjenja površine sa leglom i pored dovoljnih zaliha meda tj. kada pčele prelaze u režim štednje i u proleće.
Burni razvoj je prirodno stanje i po svojim odlikama je na neki način nekontrolisani razvoj. To traje sve dok čitav prostor košnica ne bude popunjen pčelama. Tada dolazi do rojevog nagona posle izvesnog vremena kada su uslovi povoljni. Mada, može doći do rojevog nagona i ako ne popune sav prostor, a to se dešava u nekim godinama, kao što je 2004 ili npr. prošla, 2011-ta, čak i kada zalihe hrane nisu na nekom visokom nivou. Ne mora se desiti na svim terenima i pčelinjacima zbog prirodnih uslova. Čak i snaga društava ne mora biti presudna.
Ako je npr. potrošnja 200-300 grama meda i slična količina polena a uslovi za lučenje nektara budu dobri i ima znatno više unosa nektara, dolazi do povećanja površina sa medom. Eventualni hladniji i dugotrajni talas uslovljava slabije medenje i jači unos polena. To je praćenje
priode (vrste hrane) koju unose. Dugotrajno hladnije vreme (a toga je bilo često), dovodi do stalnog smanjenja količina zaliha meda. Kada je hladno, pčele će imati perioda za izletanje i kako je medenje slabije, unosiće polen. Vaga će pokazati povećan unos ili neće biti pada. Ali na skali vage ne „piše“ šta su pčele unele. Potrošnja traje, u jednom momentu dolazi i do pojave trutovskog legla. Suština je u tome da i leglo ima težinu, a naročito trutovsko. S tim da to leglo troši oko 3 puta više hrane od radiličkog. Pri odgajanju legla jedan deo hrane ode kroz gubitke za grejanje legla i regulisanje parametara. I pojavi se i metabolička voda. Dobar deo ove vode upija i košnica. Pčele prikupljaju jedan deo vode koja je dostupna sa zidova košnice, ali je to vrlo spor proces. Tako da će uneti i izvesnu količinu vode.
Sve su to činioci koje će vaga jednostrano pokazati kao blagi unos ili će biti u ravnoteži (pozitivna nula). Uzmimo za pretpostavku da počne jača košava sa mogućim unosom nektara. Materijal košnice se brže isušuje i pokazaće slabiji porast vage jedno vreme. Ako vlažnost u košnici dođe do neke normale, imaćemo nešto tačnije merenje unosa. Ovo za vodu koju upije drvo košnice najbolje ilustruju oni klobuci koji se formiraju kada je košnica prefarbana emajl lakom koji je slabo propustljiv. To baš i nisu male količine vode. I sve ovo je važno pri slabijim unosima nektara. Kada je medenje obilno, postojanje ovog viška vlage procentualno manje utiče na greške pri merenju. Tada eventualna greška pri merenju ne može imati neke značajnije posledice. Najbitnije je da jedan deo društava ne dođe u situaciju da gladuju.
Ne treba zaboraviti da pčele unose nektar a potom ga prerađuju i tu ima gubitaka (ovo je normalno, ali je bitno biti svestan ove činjenice zbog praćenja zaliha, ako su već na minimumu i uticaja mogućeg zahlađenja na njihovo dalje smanjenje). Iz nektara se odstrani prilična količina vode, koja ne mora sva izaći van košnice. Kada je hladno, kodenzuje se na zidivima košnice ili prolazi kroz otvore poklopne daske i kondezuje se i u krovu, a materijal je upija. To je još jedan dodatak povećanju nekorisne težine. I ako je uneto 100 g nektara, pola je voda. Ono što preostane je dovoljno za „ručak“, ali ne i „večeru“ i „doručak“. Ovo zadržavanje vode po zidovima košnice, po meni je još jedan dokaz da pčele u nekim uslovima regulišu parametre uglavnom unutar gnezda (i u neposrednoj bližoj okolini). Kao što zimi ne održavaju parametre prostora košnici nego samo klubeta, i u toku sezone u nekim slučajevima formiraju jednu vrstu klubeta i održavaju parametre uglavnom te celine. Proces regulacije postoji uvek.
I proverom šta i koliko nose pojedinačne pčele se može nešto pouzdano utvrditi.
Sve ovo ne znači da je vaga nepotrebna, ali meni nije na listi „prioriteta“. Dobro je imati vagu, ali treba voditi računa šta i kako se meri. I šta je svrha merenja. Ne samo koliko unose, nego šta pčele unose, koliko stvarno troše i treba li im pomoći ili ne u otežanim uslovima.
Dodao bih da u citatu postoji sistemska greška, za koju sam ja “odgovoran” (odnosno za opućivanje na pogrešan zaključak). Izlazeće leglo je već izmereno i ne menja znatno ukupnu merenu težinu. Reč je o leglu koje se razvija na račun hrane (to se dešava kada se brzopleto odgovori ili se odgovor piše na brzinu, kao što to sada radim na poslu pa ako nađete neku nelogičnost ili očiglednu glupost, upozorite me da urednici to izmene, naravno ako je neko čitao sve ovo).
PS
Inače, na neki način je povoljnije razdoblje sa jačim medenjem u odnosu na unos isključivo polena.
Pčele nam to jasno pokazuju trudeći se da sakupe višak nektara, kao da znaju da polena mogu naći u skoro svim uslovima pa i najjačoj suši (jedan od primera je cikorija – vodopija, koja će i pri najjačoj suši dati polena i naravno, nije jedina biljka sa tom osobinom).
I jedno moje razmišljanje koje mi se čini zanimljivim: Potrošnja polena po mojem shvatanju u proleće je
veća nego u toku leta, jer se leglo i pčele obolnije hrane njime (
mislim na utrošak polena na pojedinačnu pčelu ili larvu). Jednostavno, pčele odgajaju snažniju generaciju nego leti. Može se videti da leti ima prilično otvorenog legla, a polena najčešće samo nešto po bokovima i to daleko manje nego u proleće. Pčele probleme rešavaju brojnošću. To u proleće nije slučaj. Pčele moraju biti izdržljivije i
manji broj pčela mora obaviti obimniji posao. Priroda je to lepo uredila.
Čini se da nema veze sa temom, ali ima. Treba pčeli omogućiti da se više orijentiše na unos polena. Ako se zaključi da je to potrebno, treba društva prihranjivati sirupom u nekom razumnom razdoblju da kasnije ne bi dospeo u med. Ne oklevati ako je to potrebno, bolje pre nego kasnije spasavati situaciju na lošiji način.
