Tehnika pčelarenja je primerena uslovima...šta uraditi, kako i kada

[Ivan Simic 1]

PS
Ja broj'o. Sva slova su tu. Nemoj posle da bude ovo-ono

. Neko pročita, PEREPIŠE (copy-paste, kako npr. radi srpski supermen kada drpa tuđe tekstove), a ne razume šta tu piše.

Poz z z Sole.

 

 

[Dragan Šošić]

Da, Ivane, dese se greške pri pisanju. Ja naravno koristim copy-paste kada preslažem tekst i bude grešaka i „smaže“ se i po neko slovo. Lakše je prekopirati tuđ tekst: tada praktično nema grešaka. Moraću tako da radim ubuduće. Ali to nije tema i ne zaslužuje pažnju .


18 jula sam napisao preporuku da pčelama treba pripremiti početne zalihe zatvorenog meda za zimnicu. Nisam preporučio koje su to količine, jer to moraju da odluče pčelari koji znaju ima li nekog unosa nektara kod njih (inače niko nije ni pitao koje bi to količine bile). Ali, bitno je da sm napisao da to trebaju biti količine koje dovode do toga da se formira deo zaliha sa zatvorenim medom. Do ovog vremena bi se stvorile vrlo dobre zalihe i da je košnica bila potpuno prazana.

U međuvremenu pčele pojačavaju unos polena, što je osnova za dobru pripremu zimskih pčela.

Ovo pišem, jer sada ima preporuka da se nikako ne daju manji obroci u prihrani. Ako je neko poslušao moju raniju preporuku, koja je po svim pokazateljima ispravna, sada upravo treba prihranjivati manjim obrocima. Razlog je jednostavan. Kada pčele nemaju neki značajni unos nektara (i sl.) spolja (a uglavnom u mnogim područjima nemaju) leglo neće biti velikih površina. I može se primetiti da se prostor iz kojeg se legu mlade pčele popunjava sa nešto meda i polenom. To je slučaj kod mene. Društva koja prihranjujem imaju nešto veće leglo, ali je i ono okruženo polenom i to nisu neke prevelike površine (legla).

Kada postoje povoljne zalihe, ide se sa manjim obrocima da bi se unelo više polena, da se smanjeno gnezdo ne pretrpa još više i da pčele dobro prerade taj dodati sirup. Male količine ih neće preopteretiti, a bolje je imati tokom zime pravilno i potpuno prerađen sirup.

Sve dok ima legla, pčele imaju taj snažan osećaj da moraju donositi nektar iz prirode, jer im je još potreban. Besciljno traganje za nektarom slabi pčele. Tako dolazi do „nestajanja“ pčela. Nisu one nestale, nego su to još uvek letnje pčele. Čak i kada je svo leglo „zimsko“ (započeto iz krupnih jaja i hranjeno najbolje koliko to uslovi dozvoljavaju), neće to biti zimske pčele ako u košnici ima malo hrane i praznog prostora, koji upućuje pčele na rad. Pčele poseduju mehanizam da „odrede“ zimske pčele, naizgled naprečac, ali ako imaju dobre uslove za to.
Umereno male količine sirupa stvaraju osećaj unesenog nektara, jer ga pčele prerađuju. Do neke mere se može uticati da se pčele uzalud ne satiru po okolini i da se više posvete polenu.

Ko nije do sada pripremio bar 70% zimnice, bolje je da se spremi da spoji neka društva, nego da ih još optereti preradom ogromnih količina sirupa. Kažem 70%, jer to podrazumeva bogatije bokove i u krajnjem slučaju ostavlja mogućnost da kasnije ukloni dva-tri srednja rama. Obično na njima ne bude ni puno polena, jer pčele tu ostavljaju prazan prostor za klube. Bočni ramovi se pomeraju ka sredini i tako se dobija prostor koji je dobar za zimovanje: ima deblje vence u sredini i ima prostora za početni položaj klubeta. Nadalje se može dodati još sirupa i to opet u umereno malim količinama (ja uvek koristim posudu- džezvu u koju staje 0,45 l sirupa; mada ponekima dajem samo 0,1-0,2 l).

Napisano se uglavnom može odnositi na košnicu sa jednim nastavkom. Ništa se ne menja kada je košnica sa dva nastavka. Ako je pripremljen veliki deo zaliha u drugom nastavku, tu ima i nešto legla u središnjim ramovima. Stalni dotok sirupa navodi pčele da i dalje skladište prerađeni sirup u gornje telo, a da troše venčiće meda iz središnjih donjih ramova. To kasnije omogućava da se klube odmah formira sa zahvatanjem drugog nastavka. Takođe, pčele hoće da premeštaju deo meda oko legla iz gornjeg nastavka u donji nastavak kada unos stane (ne bih da linkujem ako ne moram, jer je to skoro zaključio jedan „stručnjak“ u priči kako sa ubio Rodnu Voju, a to sam već linkovao ranije). Tada klube može trajno ostati u tom delu.

Zato mislim da uopšte nije nepravilno hraniti umereno malim obrocima ako je najveći deo zimnice pripremljen. Ako nije bolje je razmišljati o spajanju.

PS
Kod mene je u stalnom (ili privremenom) prihranjivanju oko 35 društava. Razlozi su druge prirode: imalo je previše hrane i u plodištima i sada to treba malo uravnotežiti (leglo, polen i zalihe meda). Inače je primetna razlika u unošenju polena kod društava koja se prihranjuju i kod onih koje do sada nisam pogledao (moram skinuti po još jedno polumedište meda).
Inače, pčele se puno zadržavaju na raspuklom voću i to govori koliko je "paša" jaka.
Takođe pčele ne idu na trule plodove kako je jedan @ "lik" gebelsovski izvrtao moje pisanje, kao i obično.

[Radovic Dragan]

ovo sam nasao na netu ,..trule breskve:

[Ivan Simic 1]

Napisano se uglavnom može odnositi na košnicu sa jednim nastavkom. Ništa se ne menja kada je košnica sa dva nastavka. Ako je pripremljen veliki deo zaliha u drugom nastavku, tu ima i nešto legla u središnjim ramovima. Stalni dotok sirupa navodi pčele da i dalje skladište prerađeni sirup u gornje telo, a da troše venčiće meda iz središnjih donjih ramova. To kasnije omogućava da se klube odmah formira sa zahvatanjem drugog nastavka. Takođe, pčele hoće da premeštaju deo meda oko legla iz gornjeg nastavka u donji nastavak kada unos stane (ne bih da linkujem ako ne moram, jer je to skoro zaključio jedan „stručnjak“ u priči kako sa ubio Rodnu Voju, a to sam već linkovao ranije). Tada klube može trajno ostati u tom delu.

  Pregledao sam nekoliko kosnica pre 4 dana,ne detaljno zbog velike vrucine, u drugom nastavku su ramovi puni meda,legla nema.Med u sredisnjim ramovima nije zatvoren samo u donjem delu rama blizu satonose. Sta raditi kod ovih drustava ,premestiti deo legla u drugi nastavak( centralne ili krajnje na kojima ima polena) ili nista ne dirati?

[Dragan Šošić]

Verovatno si pogrešno napisao, pa pretpostavljam da je med zatvoren na gotovo celoj površini rama, osim na donjem delu rama (do donje letvice).

Med u sredisnjim ramovima nije zatvoren samo u donjem delu rama blizu satonose.

Ne znam koliko je to nepoklopljenog meda površinski (a to je jako bitno, jer čisto sumnjam da će pčele uopšte poklopiti taj med). A takođe, ne znam šta ima u donjem nastavku. Ima li legla, koliko je leglo, koliko ima hrane i ima li zatvorenog meda u središnjim ramovima gde je leglo (ili gde je bilo leglo). Ako je previše hrane, mora se presložiti a naročito ako su venci meda zatvoreni. Tada se u sredinu drugog nastavka podigne dva rama koji imaju nešto više meda u zadnjem delu i venac u prednjem. Ako nemam izbora, podignem dva rama gde ima meda samo u zadnjem delu, a napred praktično nema meda u vencu.

Inače, nije loše kada je deo meda pri donjoj letvici otvoren. Pčele će prvo njega utrošiti i deo klubeta će odmah biti u drugom nastavku. Najčešće ga premestaju oko klubeta, jer čim zahladi, teže da se gnezdo pokrene naviše.
Nisam baš za to da se ubace ramovi sa polenom u sredinu gde bi bio prostor u kojem se obrazuje klube. Pčelama više odgovara da to bude prazno saće.

Inače, ako je u donjem nastavku med bočno, a u vencima uglavnom otvoren, ne diram ništa. Pčele to potroše na još jedan naraštaj zimskih pčela (ili čak dva, što zavisi od uslova). Ali ipak pratim položaj klubeta. To su oni zimski, kratki i brzi pregledi negde pošetkom januara i po hladnom vremenu(oko nule ili ili par stepeni ispod nule) odizanjem poklopne daske utvrdim gde je klube. Ako je toplije, klube se raširi i vidi se da je trećina ili možda i pola klubeta u drugom nastavku. Čim zahladi, povlače se u donji nastavak. Tako da su procene o položaju klubeta na nekih desetak stepeni u plusu nesigurne.

Nije dobro podizati ramove sa leglom u drugi nastavak, tako da se gnezdo podeli (npr tri rama dole a dva gore). Pčele u jednom momentu napuste deo donjeg legla i ono je uzalud hranjeno. Mogu se videti ćelije poklopljenog legla ili mlade pčele koje su pokušale da otvore poklopac i nisu uspele, jer se prehlade. Sada je kasno za podizanje dela legla u gornji nastavak, osim ako same pčele nisu tako oblikovale gnezdo. Ali tada nema venaca sa medom u donjim ramovima sa leglom i to je normalno.


PS
Inače, deo poruke koji si citirao, govori o situaciji koja se dešava uglavnom kod društava koja nisu naročito jaka. To je ono što sam više puta pisao i pokazuje nameru pčela da u predzimskom dobu budu bliže letu, kada ih mogu ugroziti pljačkaši (ose ili tuđice). Tada i prebacuju med u ramove na kojima je bilo leglo, i time se udaljajavaju od gornjeg nastavka. Jako društvo staje sa leglom, iskoristi određeno vreme da unese što više polena, koji obično skladišti po bokovima i tako, praktično stvara „zidove“ koji usmeravaju klube na gore. Jer ono bez problema štiti prostor na ulazu u košnicu.

Odgovor je opšti, a detaljnije bi bilo kada bih znao one podatke o stanju u prvom nastavku i naravno snazi društva.

[Dragan Šošić]

Evo, nisam imao više vremena i fotografisao sam samo na brzinu, kako bi trebalo da izgledaju ramovi u središnjem delu gornjeg nastavka u LR košnici, pripremljenog za zimu.

Dovoljno je u sredini imati tri ovakva rama i da pčele lako prelaze sa klubetom gore.

Ne moraju biti baš stari, kao ram na SL 3, ali sam morao da ga pridodam uhvaćenom roju, jer nisam imao ništa bolje spremno. Kasnije je roj pridružen društvu i napravljeno je dvomatično društvo. Ne volim takve ramove nešto, ali ih pčele vole. Bitan je zbog količine i raporeda hrane u njemu. Mogu biti i ovakva tri-četiri (ili više, ako nema punijih) u središtu gornjeg nastavka, da pčele uspešno prezime.

Ja najviše volim kada u sredini ima dva-tri rama sa nešto otvorenog meda u prednjem delu, a da su ostali baš puni sa zatvorenim medom.

[Dragan Šošić]

Puno društava prekida leglo, jer unos nektara odavno stao, a već i polena nema (ili ima vrlo malo). Normalno je da pčele prekidaju odgoj legla. U nekim društvima se može primetiti da perge u ramovima ima vrlo malo ili nikako. Perga je potrošena na leglo i sigurno je da su i pčele koje se pripremaju za zimu takođe potrošile preostale količine. Legla uglavnom ima u društvima gde ima i praznijih ramova u košnici (ili praznog prostora),  jer nema razlike u prestanku odgoja legla kod društava sa mladim ili starim maticama.

Prekid odgoja legla krajem ovog leta nije kao i nekih ranijih godina. Do sada je uvek bilo nekih mogućnosti da se odgaji još jedan naraštaj zimskih pčela i popune zalihe polena. Ovog puta ne vidim da se to može očekivati. I ako se desi, pčele mogu ponovo započeti sa leglom. Ali će verovatno to da se desi (ako se desi) kasno u jesen. Imali smo prilike da vidimo nekoliko ramova sa leglom i u decembru.

Ovaj prekid legla bi mogao biti iskorišten da se izvrši jedan tretman sredstvom na bazi amitraza. I prošle godine sam uputio sličnu preporuku, ali je to tako “toplo” dočekano, kao da sam preporučio sumporne trake i gušenje društava. Nikada mi nije bila jasna takva reakcija. Ovde se ne radi o preporuci bezbroj tretmana tokom godine (što inače preporučuju i rade), već o jednom ili najviše dva tretmana, kada su kočnice bez medišnih nastavaka. Ne verujem da se košnica može toliko zagaditi i zatrovati kao kada se to radi učestalo tokom godine (ili čak i pri oduzimanju i vrcanju meda).

Vreme tretiranja se određuje prema uslovima u svom okruženju (prisustvo ili odsustvo legla na svom pčelinjaku).

Čekanje oksalne se može odužiti, a preostala varoa ne miruje. Nije dobro da oštećuje pčele i da, u slučaju pojave novog legla uđe u to leglo.

Ovde se ne radi o nekom neopoverenju u sredstvo kojim se tretira i o nekakvim proverama i ostalim glupostima, kako “celogodišnji trovači” to tumače. Stvar je daleko prostija i ovo preporučujem, jer nema ni jednog sredstva koje može oboriti svu varou, što zbog mehanizma dejstva (prirode korišćenog sredstva), načina tretiranja, vremenskih uslova kada je tretman vršen itd itd...

PS

Večeras sam fotografisao pojavu koja zbunjuje početnike. To su “fleke” koje neiskusnima mogu ličiti na posledice grabeži ili čak i pojave nozeme. Nije ništa od toga: to je propolis. I može ga biti po celoj podnjači, a ne samo na letu. Takođe se može videti i na limenim uvlakama. Nije ništa nenormalno i mislim da je to zbog velikih vrućina i vrste propolisa.

[Dragan Šošić]

Poslednjih desetak dana je ponovo došlo do pojave legla u društvima u kojima ga više nije bilo. U prethodnoj poruci sam savetovao kolege (i one koji ne koriste sredstva na bazi amitraza) da jednim tretmanom obore veliki deo zaostalih varoa. Sada se vidi koliko je to bitno.


Posledica ponovne pojave legla ne mora biti, ako su društva spremna za zimu: oboren najveći deo varoe i imaju dovoljno hrane. Pojava legla u ovo vreme je sasvim normalna stvar (kao što je bio i rani prekid legla normalna stvar). Sve zavisi šta se dešava u prirodi i ima li unosa. Da je bilo nekog unosa, ne bi ni bilo prekida legla, jer je i dalje toplo i pčele bi radile.

Kažem, ne mora biti posledica jer to su zimske pčele i potrebne su društvu. Količina zimskih pčela će se uvećati (pogledati tabelu na slici). I može se reći da je to dobro. Pčelinje društvo određuje zimske pčele i ništa nenormalno se ne dešava i nema slabljenja. Deo pčela koje su određene kao letnje (kratkovečne) pčele se ionako gubi.

Moguće loše posledice su povećanje broja varoa (ako je tretman bio loš), i slabljenje društva jer će i izležene pčele biti dobrim delom oštećene (ne moraju biti oštećene tako da se to vidi), a varoa će nastaviti parazitiranje po izlasku iz legla na drugim pčelama, ali sada u većem broju.

Drugo što može biti loše je utrošak hrane na središnjim ramovima. Ako je unos vrlo slab, trošiće se zalihe i smanjiti količina hrane na središnjim ramovima, koja je najbitnija za prezimljavanje. Sa gledišta ponašanja pčela se može primetiti da pčele premestaju hranu sa periferije u središnje ramove. To je upravo najizraženije kada dođe do prekida legla. Kada se leglo ponovo pojavi, ta hrana se može trošiti na odgajanje, jer se uglavnom radi o nepoklopljenom medu. U jednoj uobičajenoj situaciji sa postepenim prekidom legla i postepenim padom temperatura, neko veće prenošenje meda ka središnjim ramovima se ne može primetiti jer pčele tada jako smanjuju sve aktivnosti. Ovoga puta smo imali toplo vreme sa gotovo nikakvom ponudom pčelinje paše iz prirode i pčele su bile radno raspoložene, ali najviše u samoj košnici. Središnji deo je prilično popunjen neotlklopljenim medom koji je očigledno prenesen sa perifernih ramova (opisujem stanje koje sam zatekao pogledavši nekoliko društava). Ako budem u situaciji da fotografišem, i time bolje „dokumentujem“ ovo o čemu pišem, to ću uraditi kada dođem kući sa posla (mada to nije sigurno, jer mi je fotoaparat u kvaru).

Ako je unos jako dosta slabiji od potrošnje, a samo dosadašnje stanje hrane u središnjim ramovima je već kritično, treba biti spreman da se uklone neki od tih ramova sa malo hrane ili kasnije sledi pogača (kao lošiji izbor). Ja to obavljam vrlo kasno i to u decembru ili januaru, zavisno od društva do društva i količine hrane u tim ramovima. Ovo toplo vreme treba iskoristiti da se utvrdi stanje društava i hrane i to naročito u središnjem delu. Prvi deo pripreme za kasnije uklanjanje središnjih ramova (ako se to mora) je vađenje jednog rama, da se kasnije laše uradi posao, jer su ramovi prilično ulepljeni propolisom i biće teško kasnije izvaditi bilo koji ram. Mogu se i prihranjivati društva i to bi najbolje bilo raditi medom ili medom sa šećernim sirupom (o oba slučaja biti vrlo oprezan pri hranjenju). Moguća je i prihrana samo šećernim sirupom, ali s obzirom na datum, ovo neću savetovati.

U društvima sa dva nastavka i eventualnim viškom hrane u prvom nastavku, ovo može biti i dobro: pčele će trošiti hranu i time će biti olakšan prelazak klubeta u drugi nastavak (slučaj na mom pčelinjaku u većini društava; mada ima i onih kod kojih će neki zahvat biti neophodan). Takođe u društvima koja zimuju na dva nastavka i imaju puno meda u drugom nastavku, a unos je obilan, može doći do toga da se deo meda trajno zadrži u donjem nastavku. Klube može trajno ostati u toku zime u donjem nastavku.


PS
Ne treba se oslanjati na preporuku (pročitao sam je na forumu...) kako se lako stekne iskustvo da i početnik odizanjem košnice može proceniti kolika je zimnica. Može se proceniti težina ali ne i RASPORED HRANE.

[aca peric]

Pozdrav kolega Dragane i ostali kolege.
Hvala Vam na još jednom prilogu sa aktuelnim prikazom stanja sada na LR košnicama.Ja sam pred ovu kišu proverio nekoliko LR najjačih društava gde je plodište na podnjači i nakon intervencije polovinom septembra sa par litara gustog sirupa.Stanje je bilo da su pčele skoncentrisane dole u plodištu i da poneke imaju ceo srednji ram ispunjen poklopljenim leglom.Na ostalim ramovima ima perge,bar na po 5 ramova,u proseku po 1 do 2 decimetra kvadratna.Sav prerađeni gusti sirup sa nozevojem je u ovih mesec dana od dolivanja nestao i dole imaju svega 1 do 2 bočna rama sa ne više od 3 kg poklopljenog meda ukupno.Pošto u gornjem nastavku imaju bar po 15tak do 20 kg poklopljenog meda,ali na hladnom saću uglavnom sa širokim medišnim ćelijama i nešto malo zaleganog trutovskog saća,siguran sam da se ta društva neće odlučiti da skroz pređu u gornji nastavak.Zato sam im dole pojačao i levo i desno bočno sa po jednim punim LR ramom poklopljenog meda,a iznad centralnih 6 ramova sam u gornjem nastavku skoncentrisao ramove sa poklopljenim medom.Pratiću situaciju,pa ako se početkom novembra ne smeste tako da imaju deo klubeta u drugom nastavku zakačenim za srednje ramove sa medom,ja ću im dodati iz rezerve isečeno poklopljeno saće sa bagremovim medom iz EV ramovima direktno iznad plodišnih ramova u prvom nastavku,popreko,kao da dodajem pogaču,tako da mogu da cirkulišu i bočno do krajnjih ramova u donjem nastavku,a i da iznad sebe direktno imaju po 3 do 4 kg bagremovog meda u poklopljenom saću.Očekujem da na ovaj način mogu da izguraju do kraja zime,bez potreba da otvaram košnice i radim bilo šta.Pogače ne želim da dodajem društvima,a rojevima ću dodati šećernomedne pogače sa nozevojem koje sam pravim,ali tek oko 10 marta.Verujem da rojevi mogu da izguraju do tada pošto imaju u proseku sada po  12tak do 14 kg  poklopljenog meda,ali kao vence i na plodišnim ramovima,jer su rojevi samo u jednom LR nastavku.Naravno većina LR društava ima medne vence i na plodišnim ramovima,kao i sva DB društva,ali ko što rekoh nekolicina uglavnom najjačih društava nemaju uopšte vence u plodištu.Videćemo situaciju početkom novembra,pa u skladu sa time ide intervencija.
Nadam se da većina kolega koja ima LR košnice ima dovoljno meda u oba nastavka.Kod nas nema suncokreta koji medi,tokom leta je bilo samo unosa medljike,a pošto je suša sve spalila,već od druge polovine avgusta nema ni medljike ni bilo čega.Ovde nema astera uopšte a ni neke jesenje livadske paše korova,koja se ponekad javi ali ne u sušnim godinama. A i to medljike što je bilo je uglavnom već potrošeno ili ima još po koje kilo,pa uglavnom zimuju na medu sakupljenom tokom juna što je dobro,koji sam ima naravno ostavio.Sve u svemu ovo je jako izazovna godina za stacionarne pčelare ovog kraja,kao što je bila sušna i teška 2008 god kad nije bilo uopšte bagrema,a suša odnela sav prinos tokom leta.

[Vojo Brstina]

Kolega Aco, sad ste me zabrinuli za ove zajednice u LR košnicama sa plodišnim ramovima bez mednog venca.
Mislim da to i nije najsrećniji način zazimljavanja. Možda će i biti sve u redu ako bude neka normalna zima  ali se bojim neprilika. Lično ne bih imao hrabrosti da ih tako ostavim.
Tamo gde je staro to jest tamno saće gde je izašlo poslednje jesenje legle tamo bi trebalo da se nalazi i hrana za zimovanje.
Verujem da će pčele ako bude toplog vremena prebaciti jedan deo meda sa krajnjih ramova u medne vence u srednje plodišne tamnije ramove.

U svakom slučaju želim Vam uspešno zimovanje.

Pozdrav svima......

[Dragan Šošić]

Vojo, u ovoj poruci imamo fotografija sličnog stanja u košnici: dole središnji ramovi tamni i bez trunke hrane (samo leglo) i u drugom nastavku puni ramovi meda bez ležišta za klube. Samo na bočnim ramovima u prvom nastavku je bilo nešto meda u poklopljenim vencima.
Da nisam tretirao timolom (vidi se na fotografijama) i sklanjao matičnu rešetku, ništa ne bih menjao. A promena zatečenog stanja je bila ta što sam u središnji deo gornjeg nastavka ubacio dva rama puna NEPOKLOPLJENOG meda. I nije bilo nekog zabrinjavajućeg prebacivanja meda u plodište.

Pre onog jakog zahlađenja koje je započelo negde oko 24 januara, pčela je bilo do poklopne daske u drugom nastavku. Ovo društvo nisam više pogledao do voćne paše.

Po meni je bitno da su središnji ramovi u plodištu bez previše trutovskih ćelija u gornjem delu rama. Sada će prebacivanja hrane biti sve manje. Ipak su noći već hladnije i pčele su već usporene. Prebacivanje meda je opasno ako već postoje zatvoreni venci meda u plodištu. Juče sam našao takav slučaj. Greškom mi je ostala matična rešetka na košnici ovako dugo (nisam je skinuo zbog tretmana timolom, a kasnije sam jednostavno prevideo). Ovo društvo spada u grupu onih koje ću češće pogledati tamo negde u decembru i januaru. Inače je imalo previše hrane u plodištu, a rešetka je doprinela tome da još prebace hrane i naprave mesto za klube u prvom nastavku.

U suprotnom, tamo gde su ramovi u plodištu bez venaca i sa vrlo malo hrane, to što sada pčele prebace se brzo utroši i klube mora gore za hranom.

[aca peric]

Kolega Vojo i kolega Dragane mnogo Vam hvala na Vašim savetima i svemu.Imaću u vidu ozbiljno i ovaj predlog kolega Dragana sa otklapanjem meda u gornjem nastavku u odgovarajućem momentu.Inače moji centralni ramovi su baš radiličko tamnobraon saće bez trutovskih ćelija.Zato se nadam da će možda da se uhvate kao klube jednim delom u gornjem nastavku a polovina ili više klubeta u gornjem delu donjeg plodišnog nastavka u zoni gde ima i perge i radiličkog saća.Ako bude tako to je jako dobro kad je već ovakva situacija.Inače iznad nekih od ovih društava je EV prelazni nastavak pun meda,oko 11 do 12 kg ukupno,a on direktno naleže na satonoše plodišta i ramovi su poprečni na plodišne ramove.Nadam se da će kod njih biti manji problem i da će se sigurno uhvatiti klube i za polunastavak,tako da zauzima oba nastavka,plus u donjem imaju i levo i desno po 5 do 6 kg poklopljenog meda.Ali središnjih 5 ramova su bukvalno suvi,uz uglavnom po 1 srednji ceo ram pun još uvek poklopljenog legla.Međutim ako se početkom novembra ne desi da se uhvate i za gornji nastavak,videću da možda napravim ovu meru što predlaže kolega Dragan,ili da im sam već tada dodam popreko kao pogaču EV saće sa poklopljenim bagremovim medom direktno iznad plodišnog nastavka.Imam par tankih dodataka odoko 3 cm širine,tako da će iznad njih biti gornje medište.Uostalom polovinom januara će sigurno već pojesti sav med iz tako dodatih EV ramova,pa mogu da ih tada sklonim i opet direktno iznad stavim gornje medište sa otvorena 2 rama kao što predlaže kolega Dragan.U svakom slučaju pažljivo ću pratiti dešavanja kod tih društava u narednom periodu.Hvala Vam još jednom,veliki pozdrav Vama i Vašim porodicama,kolega Aca

[Dragan Šošić]

Ima i još nešto što bih dodao kao primedbu na Acinu nameru da stavlja saće sa medom na satonoše donjeg nastavka (plodišta), da bi naveo pčele da prelaze u gornji nastavak. Uglavnom ne prelaze, ako su imale uslove da naprave klube dole. Ne pišem napamet, odavno sam to pokušavao i nije uspevalo nikada.

[aca peric]

Kolega Dragane hvala Vam na ovoj ispravci i savetu.Moraću da malo prekopam da vidim gde ima još nepoklopljenog meda,pa da im to stavim u sredinu gornjeg tela.U najavi je jako hladna zima nakon suve i tople jeseni.Pre nego što do toga dođe moram nešto preduzeti u društvima gde početkom novembra pčele same već ne posednu i gornji nastavak,ili daj Bože same skroz pređu potpuno gore.Ne verujem da će se to desiti,jer ko što rekoh najkvalitetnije radiličko saće je srednjih 7 ramova u donjem nastavku i oni su bez meda kod mojih najjačih LR društava,u pitanju je bar jedno 8 društava.Ko što spomenuh 3 od njih imaju iznad plodišta EV polunastavke pune meda koji bukvalno naležu na plodište donjom letvicom na ramovima,namerno imam nešto polunastavaka gde donje letvice ramova par mm štrče i ulaze praktično do gornje ivice satonoša donjeg tela.Ali zato su mi ovih 5 sa LR telima i gore i tu je problem,jer je med na uglavnom medišnom,mladom hladnom saću gore,a pčele su dole pojele i gotovo sve,uključujući i dodata oko 3 l gustog sirupa početkom septembra.Jednostavno su predugo bile bez unosa,praktično avgust,septembar,sad oktobar ništa.Ovde čak nije bilo ni voća,kod mene je 50 stabala jabuka dalo 5 kg jabuka ukupno bukvalno.Trešanja nije bilo uopšte,5,6 stabala breskve,dalo je 10 breskvi ukupno.Hladna zima i jako hladno proleće,pa hladno vreme u maju je bukvalno odnelo 95 i više procenata svog voćnog prinosa.Kod nas stvarno kad omane bagrem,što se desilo i 2008 i ove godine,naravno povremeno i ranije,onda je veliki problem za pčelare.Usput 2008 su u našem regionu pčelinjaci mnogih pčelara bili desetkovani i prepolovljeni.Mene je izvuklo oko 2 ha helde koju sam tada imao.Nažalost ove nisam uspeo da posejem ništa i sada jeste teskobna situacija,za jedan broj društava.Naravno ni sa drugim društvima nije sjajno jer jedan broj njih ima samo po 15tak kg meda,poklopljenog,ali je bolje raspoređen jer su ga rasporedile u plodištima,jer su slabija,a gornje telo u LRu kod njih ima jako malo meda,par kg,dok ova jača su gornja tela dobro napunila,bilo je i viška medljike i u 3 nastavku što sam izvrcao,ali je plodište zato presušilo.No nadam se da ću uspeti da nađem neko rešenje koje će omogućiti da preguraju tešku zimu koja je već u najavi,kažu oko - 30 c.

[Dragan Šošić]

Aco, tražio sam ispravku moje poruke radi tačnosti onoga što sam uradio. Nije mi bila namera da pčelare navodim na jedan malo veći posao, sada kad može biti i malo neugodno zbog mogućnosti grabeži.

Ti možeš ako već imaš nameru da na dva-tri srednja rama otklopiš nešto meda. Ali tu verovatno već ima toliko koliko bi trebalo otklopi. To bi bilo oko 15cm i 5 cm u visinu. Otklopiti, a ne izgrebati. Pčele mogu delom izgrebanog voska ponovo poklopiti dosta tog meda.

Mada po onome kako si opisao, mislim da imaš većinu uslova da se pčele prebace u gornji nastvak. Može biti i neuspeha i to u dva slučaja:

-   Ako su ti ramovi u tom „međunastavku“ devičanski
-   I ako je leto malo.
   
Razumeo sam da imaš LR telo kao plodište, zatim jedno plitko telo sa medom i LR kao medište (buduće plodište).

Pčele mogu u toplijem delu zime otklapati med iz devičanskih ramova plitkog tela (EKO) i skladištiti ga u tamnije ramove donjeg nastavka. Ako se desi da kao prethodnih godina bude topliji prvi deo zime i pojavi se leglo u decembru i januaru, u prvom nastavku, tada se teže sređuju stvari.

Malo leto navodi pčele da klube bude bliže letu. Imaćeš previše prostora iznad plodišta gde će biti i puno vlažnog vazduha koji ipak ne prija pčelama. Zato se klube više zadržava u donjem nastavku. Nekada se klube u tolikom prostoru zna podeliti tako da deo pčela napravi manje klube ispod same poklopne daske.

Ja bih to uradio malo drugačije (naravno, nije obavezujuće-iznosim samo svoje viđenje).
Sva ta plitka tela bih sklonio ili podigao iznad poklopne daske. Ako se plašiš da imaš nedovoljno hrane (ili što je još gore, lošije raspoređene), trebalo bi napraviti pregradu u gornjem nastavku i svesti ga na 6-7 najpunijih ramova (dva tri srednja bi trebala imati manje ležište za klube). U donjem se bočno stavi po dva rama sa hranom i sredina ostavi bez hrane. Kada se tokom zime klube prebaci u drugi nastavak, podbacio bih niska tela umesto LR plodišta. Ono se sklanja. Nedostatak je što se to radi zimi, ali sam jedne zime radio na pčelinjaku kao da je leto i nisam izgubi ni jednu pčelu iako je bilo i do metar snega. Čak sam istresao pčele sa dosta ramova u svakoj košnici (zima 1995-1996).

Druga mogućnost je da budeš spreman za taj zimski poduhvat i samo pratiš šta se dešava. Ako pčele prelaze gore, ništa ne diraš.
Mogućnost zimskog rada oko košnica sam navodio kao potrebu a ne pravilo. Ako je godina dobra, ima puno pčela i meda, uglavnom se ništa ne dira. U vanrednoj situaciji i vanredni poslovi.

Leto u svakom slučaju široka, a niska-oko 5 do 6mm: da ne ulaze štetočine. Dok je toplije, drži se suženo, a kada zahladi proširiti (zbog osa).


PS
Pišem na brzinu, jer sam na poslu. Ako ima nekih nelogičnosti i grešaka, izvinjavam se. Ispravićemo.