Autor Tema: PERGA  (Pročitano 50256 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Никола Маодуш

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 616
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Лединци, 184 m n.v.
Odg: PERGA
« Odgovor #15 poslato: Decembar 06, 2013, 21:00:07 »
Хвала на информацијама г. Свето.
Срдачан поздрав.

Van mreže Jano Supek

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 394
  • Pol: Muškarac
  • Nije dovoljno znati, moramo to i primeniti.
  • Lokacija pčelinjaka: Jermenovci
Odg: PERGA
« Odgovor #16 poslato: Decembar 06, 2013, 21:23:35 »
Slobodan sam prikazati novoizradjenu zumbu za vadjenje perge.
Zumba je izradjena od prohroma i bice u ponudi na V Sajmu pcelarstva u Beogradu.
Pozuivam zainteresovane pcelare da me posete i daju svoje komentare.

Isto takvu zumbu, kupio sam prošle zime u Kamenovu. Mnogo je bolja od ovih sa gumenim dodatkom za prste.

Van mreže Радоје Киперовић

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 204
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Озрен
Odg: PERGA
« Odgovor #17 poslato: Decembar 07, 2013, 14:00:18 »
Гледао сам на једном руском пчеларском сајту одличан метод вађења перге.

Човјек исијече саће са пергом на крупне комаде и све убаци  у велику пластичну посуду. На бушилицу стави лопатицу слични оној за миксер али далеко масивнију и већу и њом "мијеша - меље" саће. Послије неког времена саће се скоро претвори у прашину а перга остане недирнута! Све просије на ријетко сито, перга остане горе а саће пропада доље.
За тили час напуни неколико тегли потпуно чистом пергом, неупоредиво брже од свих осталих начина.
Пошто сам давно гледао, нисам сигуран да ли је сатове претходно потребно замрзнути.

Покушао сам поново наћи тај сајт да поставим линк, али пошто лоше баратам руским, није ми пошло за руком. Добро би било да колеге које знају језик покушају, јер заиста вриједи.



Van mreže Радоје Киперовић

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 204
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Озрен
Odg: PERGA
« Odgovor #18 poslato: Decembar 07, 2013, 14:36:42 »
У међувремену сам нашао на исту тему:



(молим администратора да се ова порука споји са претходном)

Van mreže zivomir gujanicic

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 109
  • Pol: Muškarac
Odg: PERGA
« Odgovor #19 poslato: Decembar 07, 2013, 17:50:34 »
     ПЕРГА И САЋЕ СУ ПРЕТХОДНО СМРЗНУТИ У ЗАМРЗИВАЧУ.
Не постоји лоша књига , постоје  само лоши читаоци.(Живомир Гујаничић)

Van mreže stevanovic sveto

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 3523
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Varda-Makovište 750m
Odg: PERGA
« Odgovor #20 poslato: Decembar 07, 2013, 20:13:55 »
Samo da se razumemo. Pergu pčele skladište uglavnom u stare ramove, u kojima je bilo leglo (ima i izuzetaka, kao na slici EV 00001). Velika većina pčelara u Srbiji koristi amitraz (po njima je on spas za pčele, pa kad ga ne bude bilo, propašće pčelarstvo), od skora su počeli i super strips, samo da im bude lakše. Perga iz takvih ramova ne može nikako biti dobra. Male košnice (EV, RV, Alpska...) omogućavaju da pčele lako izgrade saće bez satnih osnova. Pa kad se polen stavi u ćelije takvih ramova on mora biti odličnog kvaliteta. Naravno, kvalitet će zavisiti i od okruženja samog pčelinjaka, to jest, da li se medonosne biljke tretiraju hemijskim sredstvima i koliko. Neko ko pčelari u nekoj zabiti, kao kolega Stanković, može da ima potpuno čist polen i pergu. Mislite o ovome. Pozdrav.

Van mreže stevanovic sveto

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 3523
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Varda-Makovište 750m
Odg: PERGA
« Odgovor #21 poslato: Decembar 24, 2013, 18:27:40 »

Колега Свето,
Каква су искуства са контејнером? Извињавам се колегама што питање није у оквиру теме.
Поздрав  :)

Kolega Dragane, stekao sam neka iskustva u radu sa kontejnerom. Moram to malo srediti i otvoriti novu temu. Duga je zima, a ja sada nemam vremena. Pozdrav.

Van mreže Драган Нешковић

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1406
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica 174м
Odg: PERGA
« Odgovor #22 poslato: Decembar 24, 2013, 19:02:06 »
Колега Свето,
Што би рекао наш Народ: "Кад год дошао, добро дошао".
Поздрав  :)

Van mreže stevanovic sveto

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 3523
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Varda-Makovište 750m
Odg: PERGA
« Odgovor #23 poslato: Januar 02, 2014, 17:48:34 »
Перга благотворно утиче на организам човека, јер је богата
квалитетним беланчевинама, незаменљивим амино и масним
киселинама, угљеним хидратима, витаминима и друтим биолошко-
активним материјама. Њено коришћење повећава имунолошки
систем и адаптационе способности организма, а доприноси и смањењу
умора. Перга се користи у лечењу колитиса, хроничних затвора,
хепатита, хроничних запаљења простате и импотенције. Она се
примењује у склопу терапије при лечењу оболелих крвних судова, у
циљу спречавања артериосклерозе, упале мождане коре, код нервних
и психичких обољења, када је нарушен рад ендокриног система и за
спречавање крварења.

Н.И.Кривцов, В.И.Лебедев - ТЕХНОЛОГИЈА ПРОИЗВОДЊЕ ПЧЕЛИЊИХ ПРОИЗВОДА

Van mreže stevanovic sveto

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 3523
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Varda-Makovište 750m
Odg: PERGA
« Odgovor #24 poslato: Januar 02, 2014, 22:27:13 »
У новије време нагло нараста интерес за пергу, из више разлога.
Као прво, има одређених потешкоћа у сакупљању цветног праха
(полена) помоћу сакупљача полена, у време масовног цветања
поленарица. Потребни су посебни прибори (сакупљачи полена,
електричне сушилице, извори напајања), које свакодневно треба
обслуживати у време када је пчелар најпреоптерећенији. Полен из
коританаца треба одузимати свакодневно. Када су пунктови са
великим бројем кошница удаљени,- пчелар не може свакодневно
обилазити те пунктове и прерађивати полен. Коришћење сакупљача
полена не стимулише раст и развитак пчелињих друштава, а може
умањити производњу меда и повећати ројидбу; такође, утиче на
резултате презимљавања због физиолошке неприпремљености пчела,
омогућава појаву и јачање низа опасних болести пчела (варозе,
авкосферозе, трулежи). Недостатак, полена такође може изазвати
појаву гљивичних болести и трулежи. И младе матице могу страдати
при повратку са брачног пута уколико сакупљач полена није отворен.
Сакупљање перге у саћу, са каснијим њеним вађењем и
коришћењем, ослобађа нас свих наведених недостатака. Као прво,
хранљива и енергетска вредност, као и биолошка активност перге је
већа него код цветног праха. То је производ који су саме пчеле
припремиле и конзервирале на бази полена и који има стабилан
хемијски састав. Перга има највиши степен конзервације, искључена
су загађења микотоксинима (производ гљивица које се брзо развијају
у влажном полену), а губитак витамина и аминокиселина се смањује
на минимум. Перга је добро избалансиран производ. Полен појединих
биљака не мора садржавати све аминокиселине, витамине и
минералне материје. Тако код полена маслачка, од десет
незаменљивих аминокиселина недостају три, а код иве недостају две.
Код перге која је узета из кошнице, увек имамо комплетан састав
свих незаменљивих аминокиселина.
Осим тога, постојеће технологије конзервације полена не
дозвољавају нам да гарантујемо потпуно очување његових
компонената. Део витамина и аминокиселина се уништава већ при
сушењу. Током годину дана чувања полен губи до 50% своје хранљиве
вредности, а пчеле га прихватају и троше само 30 - 40 %. Пчеле које
су добиле полен, чуван у фрижидеру годину дана, извеле су за 56%
мање легла од пчела којима је дат свеж полен. Перга се може чувати
дуго, без квалитативних измена њених својстава: на сувом и
прохладном месту може се чувати до 17 година.


Одузимање вишка перге од пчелињих друштава значајно
повећава приход и економску ефикасност рада на пчелињаку. Овај
квалитетни производ користи се и у индустрији животних намирница,
као и у фармацеутској и козметичкој нндустрији. Коришћење
угљено-хидратно-беланчевинасте прехране са пергом у беспашном
периоду омогућава: да се друштво за пашу допунски увећа за 1 kg
пчела, да принос друштва буде већи за 25 - 30% и да се добије 2 - 2.6
пута више воска.

Н.И.Кривцов, В.И.Лебедев - ТЕХНОЛОГИЈА ПРОИЗВОДЊЕ ПЧЕЛИЊИХ ПРОИЗВОДА

Van mreže Никола Маодуш

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 616
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Лединци, 184 m n.v.
Odg: PERGA
« Odgovor #25 poslato: Januar 03, 2014, 22:34:03 »
г. Свето, текстови су вам одлични. Хвала вам.
Чуо сам од г. Жарка Степановића (пчелар који се већ дуго бави апитерапијом) да је он себи решио проблем са болним коленима (не сећам се које је проблеме имао - мислим да је било везано за хрскавицу). Каже да није могао да се пење уз степенице и да силази низ њих и да је почео редовно да узима пергу што му је врло брзо поправило здравствено стање.
Иначе имао је проблема и са простатом и то каже да је решио са пергом.

Van mreže stevanovic sveto

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 3523
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Varda-Makovište 750m
Odg: PERGA
« Odgovor #26 poslato: Januar 08, 2014, 13:20:20 »
Još jedan zanimljiv film o vađenju perge:


Van mreže Srdjan Savic

  • Napredni član foruma
  • ****
  • Poruke: 42
  • Lokacija pčelinjaka: Vinik, Nis.
Odg: PERGA
« Odgovor #27 poslato: April 13, 2016, 21:04:55 »
Da li se oduzimanjem perge iz kosnice pcele dodatno stimulisu, zbog manjka perge, na intenzivnije prikupljanje perge u odnosu na nektar?
Da li pcele uopste sakupljaju visak perge nego sto im je potrebno kao sto je to slucaj sa nektarom?

Van mreže Miroslav Jovanović

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 667
  • Neka vas bog čuva od zlih žena, od dobrih se čuvajte sami.
  • Lokacija pčelinjaka: Sarbane Ub
Odg: PERGA
« Odgovor #28 poslato: April 27, 2016, 01:31:38 »
Perga sa našeg pčelinjaka
Više može jedan koji hoće nego dva koji moraju. - Živojin Mišić

Van mreže Srdjan Savic

  • Napredni član foruma
  • ****
  • Poruke: 42
  • Lokacija pčelinjaka: Vinik, Nis.
Odg: PERGA
« Odgovor #29 poslato: April 29, 2016, 11:43:24 »
Perga sa našeg pčelinjaka
Miroslave, kako cuvate pergu?