Autor Tema: LR košnica sa polunastavcima  (Pročitano 62002 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže slavko asanovic

  • Član foruma
  • ***
  • Poruke: 16
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: danilovgrad
Odg: LR košnica sa polunastavcima
« Odgovor #60 poslato: Februar 08, 2015, 17:47:30 »
aiazvini već sam dobio odgovor nijesam primijetio da mi je prošlo prvo pitanje pa sam greškom ponovio.Ako nijesam dosadan ja bih nastavio sa pitanjima jer nemam iskustva a vidim da se radi o dobrom stručnjaku. Kod nas je prošle godine bagrem procvjetao 23/4, ali ga je posle dva dana kiša ubila.Mart mjesec je mjesec kad već počinju pripreme društava za sezonu jer su temperature već preko 20 stepeni.Čitao sam na jednom forumu da je jedan kolega iz okoline podgorice
prošle godine počeo prihranu sirupom 11/3.Kad sam prije pitao mislio sam da prvo stavim polunastavak bez mr, i da puštim da pčele zaposjednu polunastavak i da matica u njemu počne polagati jaja, ona bi prije toga polegla jaja u plodištu tek kad položi jaja u polunastavku onda sam mislio da stavim obadvije mr i iznad polunastavak kao medište.Da li je ovo dobro ili ne.Ukoliko nije ja ću isto kao lani plodište pa onda MR pa polunastavak kao medište.
hvala

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1962
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: LR košnica sa polunastavcima
« Odgovor #61 poslato: Februar 09, 2015, 00:06:58 »
Citat: Anto Dankić
Dali bi bilo pametno onda aktivirati skupljače polena te vaditi višak okvira sa pergom te ga staviti u gornji nastavak sa medom pa ga poslije spustiti kada unos polena oslabi?
Ili šta bi se desilo da stavim prazan nastavak na podnjaču pa MR i onda plodište i PN. Pčele polen vuku u prvi nastavak pa neće doći do blokade matice a neću morati kopati i uznemiravati zajednicu. Iznad plodišta preko MR staviti medište i puni polunastavak. Poslije repice plodište ide na podnjaču jer nema više unosa polena a izvrcani medni nastavci iznad MR. Također me zanima kako se pčele ponašaju kad im se stavi prazan nastavak preko punog PN, dali je bolje ubaciti prazan nastavak ispod punog PN - dali to ima nekakav loš utjecaj na rad pčela?

Taj prazan nastavak ispod plodišta neće baš biti od koristi. Pčele mogu da nose polen kada tu ima legla, ali u tom rasporedu koji si naveo, taj nastavak može biti potpuno prazan i dalje i time suvišan. Ovako će da smeta, a rešetka će možda da skine ponešto polena sa nožica pčela. Nije to najbolje rešenje. Ako bude lošije vreme, imaćeš buđave ramove.

Stavljanje LR nastavka iznad punog polumedišta može biti dobro tek kada pčele uđu u pun zamah u radu (kada ima paše). Ne treba se uzdati u to da će vreme biti idealno. Ja bih to uradio drugačije. Na podnjači je LR plodište. Zatim matična rešetka i LR medište. Onda staviš foliju koja je oko 1-1,5 cm manja od unutrašnjeg promera nastavka. Iznad toga ide puno polumedište. Pčele hoće da poseđuju polumedište i imaju prolaz za to i tako uklanjaju vlagu ako se pojavi. Folija pomaže da se sčuva nešto više toplote ako zahladi. Dobro bi bilo da u tom slučaju u drugi nastavak podigneš dva rama mladog legla, a u plodištu ne sečeš leglo nego prazne dodaš do legla (ili satne osnove).

Jedini problem može praviti vlaga i sam odlučuješ o o voj varijanti. Imati foliju ovog promera nije loše i treba nabaviti one plastične (i trajnije) folije koje kod nas ima Nikola Todosić. To je koristan dodatak. Mogao je poslužiti prošle godine kod nekih društava koja imaju višak prostora (koristio sam ih i na suncokretu). Ne samo u suncokretu, nego i u neko drugo vreme. Primer je kada su pčele morale da održavaju preterano veliki prostor i rezultata je bio povlačenje i pretrpavnje plodišta medom (smanjenje legla npr. u suncokretu).

Razmisli pa odluči. Najlonska folija je brzo  i jeftino rešenje, ali posle godinu dve napravi “talase”, odnosno nije više ravna. Može se koristiti i kod prihranjivanja društava u zavisnosti od toga kakve se hranilice koriste.


Skupljači polena u proleće su po mom mišljenju promašaj. Ne bih ja to radio tako rano. A ramove sa pergom možeš podići u drugi nastavak, to nije sporno.


PS

Dodao bih da su moja islustva sa kombinacojom jednog polumedišta i više LR nastavak negativna i zato sam prešao na "smanjeni" DB: LR plodište, jedno PM kao prošireno plodište i PM medišta. Rešetka se u pripremi za bagrem stavlja na LR nastavak i tu ostaje do kraja (do zazimljavanje).
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1962
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: LR košnica sa polunastavcima
« Odgovor #62 poslato: Februar 15, 2015, 23:08:55 »
Juče i danas sam sređivao „problematična“ društva. Pored zimovanja na dva LR nastavka koji mogu biti neugodni, zimovanje sa LR nastavkom i polumedištem je takođe moguća neugodnost. Pogledao sam 19 košnica koje tako zimuju i samo 4 su bile sigurne – 3 ima legla samo u polumedištu. Od tog broja jednu nisam dirao jer je jaka i ima na dva rama legla uz samo satonošu.

Bez obzirana snagu, presudno je to gde se nalazi leglo, ako se ima u vidu da se može desiti zahlađenje kao 2012-te. Ako je leglo na sredini rama i hrana u prvom LR nastavku je potrošena (što se obično dešava), jako i dugotrajno zahlađenje može dovesti da društvo strada. Čak i kada ima hrane, jer je uglavnom oko legla potrošena. Ako je u polumedštu saće mlado i u prvom LR nastavku bude hrane u vencima u jesen, ovaj problem postaje izražen. Samo u slučaju povoljnog vremena neće biti nekih neugodnosti.

Hrana u polumedištima je malo trošena ili netaknuta kod nekih. Zato ne treba dozvoliti da društva budu u manje bezbednom stanju i bolje je nešto uraditi.

Najveći problem je bio kod udvojenih društava, kod kojih donje ima ovaj raspored. Morao sam da čekam da se pčele smire i prestane izletanje i dolazak pčela. Tada je već i malo osvežilo, ali se zato lakše radi.

Posao koji sam uradio je podizanje LR ramova sa leglom u polumedište. Tako se gnezdo nalazi u gornjem telu i svuda oko njega je hrana. Ovo je dodatni posao, ali morao sam da ga uradim, jer ne želim da dovodim ta društva u stanje rizika da uginu sa punim polumedištem meda i uz to imaju obilje perge i meda bočno, u LR nastavku. Ramovi sa pergom se približe praznom prostoru koji postoji u LR nastavku, kada se podignu ramovi gore. Društva koja zimuju sa PM kao prvim nastavkom ne gledam do momenta kada otopli, odnosno prvog velikog prolećnog pregleda.

Naglasio bih da se vrlo lako pogrešno proceni ako se pogleda stanje samo odizanjem poklopne daske. Juče i danas je bilo toplo i sve ulice u polumedištu (kao drugom nastavku) bile su popunjene pčelom, koja je sakupljala vlagu ili otklapala nešto malo meda. Tako da je izgledalo da je gnezdo gore jer su ulice bile dobro popunjene pčelom. Prenošenje i otklapanje meda je minimalno, ako u donjem LR nastavku ima još meda. U slučaju jakog zahlađenja, pčele se povlače dole da zaštite leglo i budu udaljene od hrane. Takođe, u gornjem nastavku se sakuplja previše vlage. Čak i jača društva ne obave dobar i potpun pročisni let i po povoljnom vremenu, jer je iznad gnezda veći prostor, tako da se leglo mora duže štititi u klubetu. Tek kada se pogledaju ova društva može se videti da ima puno pčela koje nisu uopšte obavile pročisni let. Ako su vremenski uslovi takvi da otopli samo dan ili dva ovo je pravilo i te pčele mogu ugroziti društvo ako se prazne u košnici, kada budu morale.

PS

Bilo je uživanje raditi ovaj posao i ako deluje da mu nije vreme (za detaljan pregled) i da se mnogi ne slažu da sada treba detaljno pregledati društva. Naravno, poštujem mišljenje onih koji tako pčelare i obezbeđuju „mir“ pčelama. Ja ipak smatram da društva treba pomoći na najbolji način, a ovo smatram najboljim, jer im je sada hrana do samog legla i nastaviće zimovanje u mnogo povoljnijim uslovima. Kažem, bilo je uživanje raditi ovaj posao i znati da dalje „nema zime“ za ova društva.
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Mirko Maric

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 100
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Pancevo
Odg: LR košnica sa polunastavcima
« Odgovor #63 poslato: April 27, 2015, 22:32:44 »
Sole,pri spajanju ovih dvomaticnih kazes da ih spajas u pasi koja je u toku da li to znaci da su potpuno odvojene bez neke pregradne mreze i onda prelazis na rezim sa dve resetke?nema li sukoba  ako se drustva-matice odjednom nadju odvojeno samo resetkom?

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1962
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: LR košnica sa polunastavcima
« Odgovor #64 poslato: April 28, 2015, 21:16:43 »
Nema sukoba ako se ne požuri sa spajanjem. Obično spajam kada bagrem već daje oko 1 kg. Uslov za ovo je da društva nisu u rojevom nagonu.

Kada bagrem medi nema nikakvog sukoba (do sada nisam nikada imao gubitak ni jedne matice). Ali, napisao sam da je bolje u tom momentu skloniti jedno plodište (dobije se odmah još jedno društvo sa oko 8 ramova legla). Obično ostavim jedan-dva polurama najmlađeg legla u poslednji polunastavak, ako rešim da ponovo udvajam društvo. To je brz posao i zadržava dosta pčele u tom gornjem nastavku. Tu mora biti rešetka sa letom (ili ako ima otvora na nastavku, ne mora se stavljati rešetka). Tu će biti leto rojčića kojem dodam matičnjak i ponovo pregradim. Izletnice neće nedostajati, jer ima pčela koje su naviknute na to leto.

Ne treba požuriti sa sa sklanjanjem jednog društva. Ako imam vremena da nešto radim oko tih društava, u plodište koje ostaje na svom mestu dodam dva rama poklopljnog legla, tako da ima 10 ramova legla. Obično sklanjam donje polumedište.

Ukoliko mi trebaju vrlo jaka društva za raniji odgoj matičnjaka i „uštede“ u prostoru (još je ipak hladno kada se rano krene sa matičnjacima), dodajem između dva LR nastavka polumedište. Jedna od matica (zavisno gde je stavljeno polumedište) počinje da zanosi i u polumedištu, jer pčele teže da ujedine gnezdo. Tako lako i bezbedno stavljam maticu u polumedište. Raspored gnezda je sledeći: 1 plodište sa nekoliko ramova legla, matična rešetka, polumedište sa raspoloživim leglom, opet matična rešetka i LR nastavak sa 9 ramova mlađeg legla i tu je ram sa matičnjacima.



PS

U načelu, najbolje je imati zamrežen ram sa letom. To je opisivao Rajko Pejanović i kako do sada nisam još napravio razdvojne table sa više leta (bolje što nisam :) ), pola će biti mreže koje razdvajaju društva. Ja to radim po sistemu „karabudženja“ tako što donjem društvu stavim zbeg (bez poklopne daske) i preko zbega za gornje društvo matičnu rešetku sa letom. Dvojna društva su mi već dvomatična oko 15-20 dana.


Kada se na satonošama vide zaperci, to je znak da nema više nikakvog sukoba. Treba paziti kada se skidaju ti zaperci, jer tu bude matica koja ih odmah zanosi zaperke i može se povrediti pčelarskim nožem.
Razlika u sistemu sa mrežom na ramu i postavljanja zbega je u praznom prostoru koji može biti nezgodan ako se rano udvaja dok je još hladno. Sa mrežom to ide brže i sa manje rizika da se deo legla prehladi (više je ugroženo donje društvo) jer je tu veći prazan prostor u zbegu i leta koroz koje vetar dodatno ohlađuje gnezdo.


„Metod zajedničkog odgoja legla“* u smislu sprečavanja rojevog nagona se ovde opet pokazao pouzdanim. Ova društva i maju ogromne količine legla i pčela, ali još ne pokušavaju da zalegu neki matičnjak. Ovo naravno zavisi od paše. U nekoj jačoj paši bi možda bilo problema (npr.repici bi možda bilo problema), ali mislim da se može povećanjem prostora rešiti pojava rojevog nagona. Ali ja nisam imao problema npr u bagremovoj paši iako je unos daleko veći.

 Ipak je najbolje skloniti jedno plodište (obavezno ostaje u blizini na pčelinjaku) i pojačati društvo koje ostaje naletom pčele u paši (ne pr početka paše). Ovo može biti odlično i na suncokretovoj paši.



*Odgajanje velike količine legla drži pčele u dvomatičnim društvima sa stalnim radnim raspoloženjem, jer treba hraniti i održavati povoljne uslove za ogromno gnezdo koje je sa dve matice ogromno. Izraz koji sam usvojio i koji je neko odredio u jednom tekstu, ali ne sećam se više gde sam ovo pročitao.
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Mirko Maric

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 100
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Pancevo
Odg: LR košnica sa polunastavcima
« Odgovor #65 poslato: April 28, 2015, 22:05:14 »
Postoji i nacin dvomaticnog pcelarenja po Moskovljevicu,uzimljavaju se kao dvojna,a posle izjednacavanja mirisa ide raspored plodiste MR mediste MR plodiste s tim da se menjaju mesta plodistima svakih 14-15 dana,da li bi to bilo dovoljno za sprecavanje rojenja?

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1962
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: LR košnica sa polunastavcima
« Odgovor #66 poslato: April 28, 2015, 23:11:16 »
Iskreno, nisam čitao kako to radi Moskovljević. Nekada sam pokušavao sam da zazimim dvomatično sa rešetkom i to nije davalo rezultata. Čak je bilo vrlo opasno. Potom sam ostavljao donje društvo sa jednim nastavkom, a gornje (slabije) preslagao po visini (5 ramova tamnijih leglo, iznad njih pet punih meda – do 2000-te nisam uopšte koristio šećer). To je bilo naporno, jer moraš da juriš drugi nastavak i to je puno posla.

Potom sam rešio da zazimljavam svako društvo u po jednom LR nastavku i doda se nedostajuće zimnice prihranom (tu je bila i mogućnost da jedno od društava bude na 2 PM nastavka ili LR+PM, što je zavisilo od toga hoću li da hranim ili ne ili jednostavno od stanja hrane u LR telu – ponekada bude minimalno hrane i ostavljam mu PM nastavak sa medom). Najjednostavnije je jedno društvo u jednom LR nastavku i gornje isto tako i dodati zimnicu prihranom. Ostaviti ogromnu količinu meda je nesigurno, jer može biti nedovoljno prostora za leglo, pa društvo oslabi i na izvol'te je tuđici.  Mora se naći neka mera.

Promenu mesta nastavcima ne radim. Nema potrebe. Od kada radim sa dvomatičnim društvima, samo jednom mi se izrojilo jedno dvomatično društvo 1999. godine. I to nisu bila obična dvomatična, nego sam na početku bagrem sve košnice spojio po dve u jednu (pisao sam o tome). To znači da su vrlo jaka društva udvojena bez ikakvog prilagođavanja mirisa ili bilo čega – jednostavno sam stavio plodište na plodište, ostavio na 5 nastavaka (poneka i na 6) i to je to. Ta koja se izrojila je već ušla u rojevi nagon u momentu spajanja, ali nisam imao vremena da se nešto posvetim tom društvu (u ogromnom roju sam našao obe matice i odmah napravio još dva roja.

Ne vidim potrebu da išta radim oko tih društava, jer te pčele naporno rade i one moraju da obnove društvo posle jake paše. I pri slaboj paši nisam video neki problem, jer te košnice su i tada na 4 LR nastavka i teže da pupune taj prostor medom. Moguće je da je to i zbog načina rada. Kao što si video puno pčelara tokom proleća hrani pčele i teži da ima ogromne količine legla. Nije isključeno da bi isto radili i sa dvomatičnim društvima. To svakako u jednom momentu dovede do rojevog nagona. Ja to ne radim. Spakujem košnicu i više ne diram ako ne moram. I bude odlično na obostarano zadovoljstvo (moje i pčela). Tamo gde hranm (gde radim sa matičnjacima) mora da se slabi društvo koje dobija hranu na lak način i pčela je manje opterećena. Tada hoće da se roji. Ona koja semalo više pomuči da donese hranu baš i ne „žuri na drvo“ tako da su za glavnu pašu uvek spremne.

Problem jeste područje gde u nekom momentu nema nikakve paše, ali pčelar mora to da reši seobom na pašu. Tada su dvomatična društva u stanju da se dokažu kao vrlo dobar način rada.


Svakako da nema pouzdanog načina da se spreči rojenje. Prema trenutnom stanju svih uslova mora ili ne mora da se nešto preuredi u društvu. Teško da ima 'leba bez motike. Mada, kažem da oko dvomatičnih društava malo radim.
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Boban Gordić

  • Gost
  • *
  • Poruke: 1
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Kladovo
Odg: LR košnica sa polunastavcima
« Odgovor #67 poslato: Oktobar 24, 2017, 14:50:19 »
Kolege, da li je neko probao da radi dvomatični sistem onako kako je Dragan na početku opisao i kakva su iskustva.Ja sam zajednice zazimio,jedan prazan farar(170mm) na podnjači a iznad njega je jedan Lr.Može li neko ko je usavršio ovaj način rada sa jednim Lr i ostalo polunastavci da opiše svoj način rada.

Van mreže Sinisa Mirovic

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 416
  • Pol: Muškarac
Odg: LR košnica sa polunastavcima
« Odgovor #68 poslato: Oktobar 24, 2017, 15:46:28 »
Rad  je komplikovan uostalom kao i sve sa LR.Problem je kad se popuni jedan nastavak LR  ne mozes da prevesavas jer je iznad Farar.Navodno ako je drustvo jako i napuni nastavak LR prebacuje se sa podnjace Farar da se ne bi drustvo roilo  u nekim slucajevima matica zalegne i tamo 2-3 rama(mislim u Farara).Kad pcne bagrem stavlja se maticna resetka ,a ispod Farara se podmecu prazni nastavci.
To je teorija ,a u praksi sto cuda .Vecina nece do bagrema preci u polunastavak i imaju venac meda iznad legla pa teze prelaze u mediste nego ako imaju leglo u Farar ispod koga podmeces medista .Sad kad ti se razvije drustvo u jednom telu LR  na 6-8 ramova legla vrlo lako ce u bagremu otici na granu,dakle treba oduzeti koji ram zrelog legla ojacati slabije ili formirati roj.Mnogo posla sa komplikovanom LR.
Decenijama nas ubedjuju da je to kosnica za profesionalno pcelarenje  ali nam nisu rekli da mi nemamo profesionalnu tehniku za utovar i pase kao u Americi i Australiji.Ako se nisi mnogo zaleteo u broju LR  i imas podosta godina prelazi polako na polosku sa duplim drustvima .Veruj mi lakse je za kicmu i manje komplikovano za rad.Tu ima samo jedna  tehnika ,a o LR su pisane knjige i knjige i nikad kraja tehnikama i promasajima.Te Venerov te ne zanam ciji jos sistem ali svi su jako komplikovani i opterecujuci za pcelara  i za njegovu kicmu.Kod svih se remeti drastcno struktura pcela .Iz iskustva ti pisem jer ima pcelara koji su primenjivali i dan danas primenjuju te metode  ali posle bagrema puste drustvo da se izroji jer nema sanse na 20 petospratnih drustava skinuti  ukupno 100 nastavka i podici sa podnjace nastavak sa maticom i zameniti ga sa gornjom.Osim tezine tu je problem i roj pcela koji se uhvati na kapu i odelo da ne vidis sta radis.
Kad se pise sve izgleda lepo i lako ali kad treba zasukati rukave i odraditi onda nastaju problemi.

Van mreže Edi Daruši

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 487
  • Pol: Muškarac
  • Nemoj da mi daš ribu, nego me nauči da pecam.
  • Lokacija pčelinjaka: Elemir, Babatovo
Odg: LR košnica sa polunastavcima
« Odgovor #69 poslato: Oktobar 24, 2017, 18:44:07 »
Rad  je komplikovan uostalom kao i sve sa LR.
Zar nije Lako Radna?
Da bi se prešao put od hiljadu milja potrebno je načiniti prvi korak.

Van mreže Mladen Todorovic 1982

  • Napredni član foruma
  • ****
  • Poruke: 36
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Авала
Odg: LR košnica sa polunastavcima
« Odgovor #70 poslato: Novembar 14, 2018, 06:35:47 »
Тема се доста расплинула а и затајила. Молио бих Шолета да опише свој начин рада с пролећа (са освртом на припрему за багрем) али са појединачним друштвима ако је могуће. Хвала.

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1962
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: LR košnica sa polunastavcima
« Odgovor #71 poslato: Novembar 14, 2018, 12:23:31 »
Тачно је да се тема мало раслинула и углавном сам одговарао на питања. Нисам урадио „систематизацију радова“ јер ме је више занимало шта је људима нејасно око полунаставака и „мале даданке“.

Пред крај досадашњег „писанија“, закључено је да је то врло лоше (Мировић 2017) :) иако је то далеко од таквог закључка. Да не радим на тај начин, не знам како бих уопште зазимио друштва да су у уобичајеном ЛР-распореду (2 ЛР наставка за зимовање) с обзиром на лоше здравствено стање. Ово је ипак релативно лак начин рада и једини проблем је доћи до тога јер се морају увести полунаставци. Чак и да је неко незадовољан оваквим начином рада, неће погешити јер лако оформи „фарар“ пчелињак.

Надам се да ћу вечерас (или наредних вечери) смоћи снаге да напшем распоред радова, који ћемо заједно допунити ако нешто прескочим (или нешто радим лоше). Већ осећам надолазећу промену времена и нисам много расположен да пишем „по хитном поступку“ :).

Свакако да ће бити пуно ствари поново написаних, али надам се да то неће сметати, јер сам пуно тога писао и не могу сада да провераам шта сам све писао.
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Sasa Blagojevic

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 241
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Bratujevac
Odg: LR košnica sa polunastavcima
« Odgovor #72 poslato: Novembar 14, 2018, 14:27:56 »
Ostale su mi još 7 lr10 na dva nastavka sve ostale sam zazimio 1lr + 1f. Prvenstveno sam prešao na ovaj način zbog težine, to je prvi i osnovni razlog, a sada vidim da je bolje i u paši polunastavak lepo napune i poklope. Dragane očekujem i ja vaše pisanje.

Van mreže Mladen Todorovic 1982

  • Napredni član foruma
  • ****
  • Poruke: 36
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Авала
Odg: LR košnica sa polunastavcima
« Odgovor #73 poslato: Novembar 14, 2018, 15:19:37 »
Шоле само пилако, времена имамо, цела зима пред нама. Не знам зашто се дошло до таквог закључка да овај начин није добар али свако ради како уме и зна. Мени лично се свиђа, само ми треба мало појашњења како средити плодиште у пролеће и спремити за багрем с обзиром да се ради са једним ЛР наставком као плодиштем (не могу да сложим коцкице)😃.
Гледао сам скоро предавање Милана Матића који пчелари са два лр и два фарар наставка (ако сам ја добро схватио). Да ли је твој начин сличан његовом?

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1962
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: LR košnica sa polunastavcima
« Odgovor #74 poslato: Novembar 14, 2018, 21:19:26 »
Замерке може наћи свако ко слабо успева да са било којом кошницом успешно пчелари (осим ако нема пара и снаге да све то измени). Са сваком кошницом се може добро пчеларити.

Нема неког битног сређивања плодишта у пролеће. Плодиште се среди приликом првог пролећног прегледа (или са малим одлагањем – ако стање тако захтева) и ако нећеш даље нешто да радиш не мораш. После само додајеш наставке (уз подизање једног рама, што и није неки већи посао).

Рад са два ЛР наставка и два полумедишта сам одавно напустио. Немам времена а се бакћем око производних друштава, а пчеле због разлике у висини рамова мало праве проблем, па се „сабију“ тамо где њима одговара. Са две матице може и два ЛР наставка. Са једном, у оваквим условима паше и преоптерећења паше, мало теже.

Ако уз то иде (у ставри иду, јер их је више) додатно посао, онда рад око производних друштава сводим на најмању могућу меру. Радим у форми, производимо матице, одмах по завршетку тог посла иде вађење млеча па треба средити та друштва док не стигне главни пчелињак са паше и тако даље и тако још даље...а за сада овај начин функционише са минимумом мог присуства (син је углавном радио око главног пчелињака). А с обзиром да он и не зна нешто пуно око пчела, онда је јасно да овај посао функционише добро (не замерам сину и не подцењујем га, али има превелике обавезе у фирми и пријавио је мастер и нема баш времена да проучава и пчеларство).

Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).