Kad uočim zajednicu u rojevom nagonu, ali dok matica još polaže jaja i dok nema zatvorenih matičnjaka, ponekad radim na sledeći način (pretpostavimo da je društvo zimovalo na tri nastavka), na podnjaču ide prazan nastavak u njega matica sa ramom ili dva zatvorenog legla bez matičnjaka, gledam da nema jaja ili larvica od kojih bi mogli povući nove matičnjake, na krajeve dodam nešto hrane ali da bude što više polena na ramovima a ostalo ispunim izgrađenim ramovima ako ih imam i satnim osnovama, na to matična rešetka. Sledeći nastavak popunjavam ramovima iz društva na kojem nema legla a u treći smeštam svo leglo gde nema matičnjaka (ako ih ima pokidam ih) izuzev šest ramova sa leglom koje ću smestiti na vrh. Na treći nastavak ide uokvirena matična rešetka sa tri leta gde su leta prilagođena dvema pregradama tj nastavku podeljenom na tri odeljka. U svaki odeljak stavljam po dva rama legla sa matičnjacima i jednom satnom osnovom i sve to prekrijem folijom i krovom. Rojevi nagon u donjem društvu bi za par dana trebao da se ugasi i da pčele počnu normalno da rade, ako je nešto sumnjivo treba kontrolisati, ako pčele ne povrate radno raspoloženje pomaže da se ukloni med iz košnice da im se aktivira nagon samoodržanja (preporuka od našeg prijatelja Šoleta). Gore nema potrebe čačkati po odeljcima, samo se od gore pogleda satna osnova i kad pčele počnu da je izvlače, matica je sparena. Tada obično podvučem još jednu foliju ispod nastavka a iznad matične rešetke da odvojim potpuno, sada tri nukleusa od osnovnog društva i jedno od drugog, jer mi se dešavalo da mi neka matica nestane, pretpostavio sam da je zbog dejstva feromona jedne matice na drugi odeljak pošto je rešetka ispod celog odeljka a nije smanjena kao kod Rošfusa. Kasnije, sadržaje dva odeljka prebacujem u petoramne nukleuse i nosim na drugu lokaciju, obično kod oca u dvorište i onda on nastavlja da ih razvija a treći odeljak ostavljam u najgornjem nastavku, menjam ram matične rešetke na običan ram i dobijam klasično dvomatično društvo.
