Autor Tema: Ponašanje pčela  (Pročitano 129286 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1962
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Ponašanje pčela
« Odgovor #45 poslato: Novembar 28, 2012, 18:12:07 »
Ovih dana nastavljam sa radovima na pčelinjaku. Ja, po procenama stručnjaka, verovatno spadam u loše pčelare koji ne obave posao na vreme :). Mada oplodnjake svake godine spajam vrlo kasno i to je za mene uobičajen posao. Treba da ih spojim još nekoliko (6do7) u narednim danima.

Ovde to nije „udarna“ tema, već je reč o ponašanju pčela, mirisima i nekim poređenjem sa ponašanjem roja i sl.

Odavno koristim izraz preči posao pčela, podrazumevajući pri tom neke, nama nelogične poslove koje pčele obavljaju pre od onih „uobičajenih“ i očekivanih. U ovo doba (kraj novembra) pčele bi trebalo da miruju. Poneka društva ipak imaju i mladog legla. Kako je vreme povremeno toplo, pčele delimično prekidaju stanje mirovanja.

Princip spajanja društava koji sam predstavio na ovom forumu se zasniva na „mirovanju“ pčela i spajanje je uvek je pouzdaniji pri hladnom vremenu. U nedelju je popodne bilo toplo i pčele, umesto da se sve uhvate u „grozdove“ na ramovima su bile i po zidovima i podnjači. To može biti i malo opasno, jer se moraju stresti ili dodati sa nastavkom preko poklopne daske, pri čemu one ipak mogu izazvati sukob. Prilazak ovih pčela gnezdu može ličiti na napad. Pčele potpunog društva (sa prisutnom maticom) obavljaju svoje dužnosti uobičajeno, tj. vrlo odlučno brane gnezdo u potpunosti, s obzirom da je preko dana (a i noću) relativno toplo.

Ponašanje pčela u odnosu na ose je takođe uobičajeno: pčele brane košnicu. Ipak na podnjači ima usitnjenih delova tela pčela. To što se na podnjači može videti je je samo ishod „čišćenja“ podnjače od strane osa. Ose su oprezni pljačkaši koji odnose delove tela pčela koje su na kraju života. Ne napadaju pčele u klubetu ako na podnjači ima uginulih pčela. One koje su to pokušale su izbačene ispred leta.



Pročitao sam i jednu zanimljivu „interpretaciju“ ponašanja pojedinih pčela pri rojenju i takođe se tiče jednog vida odbrane. Radi se o sukobu pčela u roju, odnosno o uklanjanju pčela koje se pridružuju roju, a ne pripadaju izrojenoj zajednici i sa sobom nose polen ili nektar ili ne nose ništa (jednostavno se pridruže roju u njegovoj veličanstvnenoj igri).

Kada se stresa roj koji ima oplođenu maticu (što znači jednu maticu) uglavnom sve pčele brzo uđu u košnicu u koju je roj istresen. I to se po pravilu prilično brzo dešava.

Roj u kojem su mlade matice (ima više matica) ne ulazi brzo u košnicu po istresanju, deli se na više većih ili manjih grupa i odlikuje se umerenim sukobima pčela, koje već pripadaju određenim grupama sa svojom maticom. U ovakvim slučajevima (koji nisu retki), neke grupe pčela sa svojim maticama ili ostaju na spoljnim zidovima košnice ili se vraćaju na mesto gde se roj hvatao i smirivao (na drvetu ili nekom drugom mestu). Tek kada se uhvati matica koja predvodi određenu grupu pčela i ubaci u košnicu (a ponekad se mora odstraniti od roja), pčele ulaze u košnicu ili se vraćaju odakle su izašle. Ponekad predugo ostaju zbunjene na mestu gde je ranije bilo njihovo novo društvo koje su odredile sa svojom novom maticom (ili na zidu košnice ili na grani drveta).

Kako su već prihvatile nove matice (koje inače potiču iz istog društva, mada se može pridružiti i manji ili veći sličan roj iz drugog društva), svaka grupa dobija mirisna obeležja novog društva tj. matice koju prihvati i tada dolazi do izvesnog sukoba između grupa. Sukob može trajati neko vreme dok se pčele ne „smire“ na saću i započnu gradnju saća. Često na spoljnom prednjem ili bočnom zidu košnice, u vidu brade, bude više ili manje pčela sa nekom od mladih matica. Roj sa više mladih matica može bude bez sukoba i ako više mladih matica ostane izvesno vreme u košnici. Jednom prilikom sam pratio takav roj, koji se u košnici podelio na dve skupine pčela, prema bočnim zidovima nastavka. Ponekad sam ih dnevno „pretraživao“ i više puta, nalazeći uvek dve mlade matice. Bile su zajedno sve do momenta pronošenja jedne od njih. Nakon toga je ostala samo jedna.

Pčele u roju sa više matica (iz jedne košnice ili više) ne ulaze u sukob zato što potiču ili ne, iz iste košnice. Do sukoba dolazi kada izvesne skupine pčela (veće ili manje) započnu sa određivanjem „svoje“ zajednice, odnosno kada izaberu neku od matica i to uglavnom po stresanju roja (narušavanje principa mirovanja). Do sukoba većeg obima ne dolazi, ali može deo pčela napustiti košnicu sa svojom maticom. Ako bi se posmatralo sa gledišta da pčele prihvate jednu maticu i započinju „rat“ sa pčelama druge skupine, to bi dovelo do ogromnog broja stradalih pčela. Uglavnom nije tako. Pčele ulaze u „mirovanje“ na saću i pripremi za gradnju saća. To je neko međuvreme koje im omogućava da se potvrde kao jedna zajednica. To je verovatno mehanizam opsatanka koji omogućava da se smanje gubici roja, koji nastavlja sa životom u (moguće) nepovoljnim uslovima.

Prihvatanje neke od matica se ne dešava odmah. I to nije određeno pre izlaska iz roja iz košnice. To se lako može i proveriti i dešava se i u potpunom društvu (u kojem matica već nosi).

Ono korisno što se može izvesti, ako se poznaju ovi mehanizmi je još i dodavanje-pridruživanje skinutog roja  potpunom društvu.

Kada je reč o prečim poslovima i mogućoj paraleli između ponašanja u klubetu i mogućeg spajanja sa drugom zajednicom ili grupom pčela, kasno u jesen i ponašanja pčela u roju, nema razlike: ponašanje pčela ne odudara od onog uobičajenog, primerenog godišnjem dobu. Odbrana se dešava u slučaju napada, koji nije izražen ako se pčele pridruže u određenim uslovima, tako da to ne liči na napad pridruženih pčela nekoj zajednici.
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Petrović Predrag

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 84
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Leskovac
Odg: Ponašanje pčela
« Odgovor #46 poslato: Decembar 16, 2012, 14:05:28 »
Vec nekoliko dna svakog jutra ispred obe kosnice nadjem po desetak mrtvih pcela. D li je ovo normlalno

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1962
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Ponašanje pčela
« Odgovor #47 poslato: Decembar 16, 2012, 17:21:57 »
Ako se to dešava nekoliko dana trebao si napisati koliko je to dana. Kod mene je dnevna temperatura iznad nule samo tri dana. S tim da je u petak bilo oko 3 °C, juče 5, a danas 7 °C. Tako da sam video da su pčele juče izbacivale one koje su uginule.


Pisao sam na ovom forumu o pomoćnom društvu na malim ramčićima koje sam oživljavao i koje je imalo oko 50% gubitaka. Pčele su čistile podnjaču (izbacivale uginule pčele) i kada je već započeo hladni talas. To se dešavalo u toku onog hladnog talasa pri dnevnim temperaturama koje su bile jedva nešto iznad nule ili ispod nule.

Međutim, kada sam se pripremao da preko satonoša stavim po dva ramčića sa medom, već tada sam primetio da ispred tog nukleusa ima izbačenih pčela. I već je palo puno snega , tako da se ne može reći da su te pčele izbačene pre 25. januara, dok su i jutarnje temperature bile iznad nule. Znači da je izbacivanje uginulih pčela bilo pri dnevnoj tempraturi od najviše 1 °C.

Razlog tome je što je nukleus bio vrlo jak, ali je bio u prvom nastavku. Možda je imao i otvorenog legla, jer zatvoreno nisam video). U tom slučaju je u klubetu toplo i pčele su pokretljive.

Tako da je razlog izbacivanja uginulih pčela taj što su pčele u prvom nastavku i što su verovatno imale legla. Tada je temperatura u klubetu prilično visoka i pčele se mogu prevariti i izletati u nevreme. Još jedan razlog je i već potrošena hrana u tom prvom nastavku, što neko vreme dodatno uznemirava pčele.

Inače ne mora biti nenormalno izbacivanje pčela. Ovo i nije neko prejako zahlađenje, a juče i danas je otoplilo.

Jesi li proveravao gde se nalazi klube.
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Petrović Predrag

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 84
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Leskovac
Odg: Ponašanje pčela
« Odgovor #48 poslato: Decembar 16, 2012, 18:10:00 »
Desava se 6-7 dana. Dok je bio jak minus bilo ih je manje. Danas ih ima najvise. Ispred slabijeg drustva kome sam promenio mesta nastavcima pred zimu jer je bilo slabije ih ima vise. U jacem kome nisam menjao mesta nastavcima ih ima manje. Eko Voje su u pitanju zazaimljene na dva nastavka. U jacem drustvu se cuje tiho brujanje kada kucnem u kosnicu,u slabijem gotovo nista. Da li da ih otvaram jer sutra najavljuju do 8 stepeni. I na letu je bilo uginulih pcela koje sam makao grancicom. Dragane,ne zameri ako nespretno pitam,ali osim tebe i Voja nisam video mnogo dobre volje kod ostalih kolega da odgovaraju na pitanja o EV. Svaki dobronamerni savet mi je dragocen. Pozdrav i svako dobro.

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1962
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Ponašanje pčela
« Odgovor #49 poslato: Decembar 16, 2012, 18:32:33 »
Ako ne bude kiše, možeš ih otvarati. Ja sam do pred sumrak spajao neke oplodnjake, koje nisam ranije spojio. Ovo nije pravilo i ne treba to raditi ovako kasno. U dva sam našao maticu i posle samo 15-tak minuta pridružio pčele u pripremljno društvo. Jedan sam spojio sa obe ovogodišnje matice.

Jedan oplodnjak na LR ramovima je imao malo legla u donjem nastavku i već je izgubio malo pčele u poslednjoj ulici (do zida), jer je potrišio hranu. Drugi je imao na jednom ramu legla, površine šake u drugom nastavku. Ovo nije ništa neprirodno. U njima je vrlo rano stalo leglo i nisu ni pomišljale da obnove leglo. Kako je pred zahlađenje bilo unosa polena, a perio mirovanja je postojao, nije nenormalno da započnu odgoj legla. Takođe je zanimljivo da nisu utopljene: nemaju ni poklopnu dasku, samo zbeg.

Na tebi je da odlučiš hoćeš li ih pregledati. Meni je to normalno. Ponovo ponavljam ovo ne sme biti pravilo, ali treba znati kako se postupa u izuzetnim slučajevima. Ako rešiš, mogu ti dati poneki savet kako da to uradiš.

Nije mi jasno zašto si menjao mesta nastavcima. Ako ti nije teško, podseti me.


Inače, može se desiti da si podgao gore nastavak sa manje hrane i da su pčele potrošile hranu u nekim ulicama i tu strada deo pčele. Pčele ih iznose i to nije čišćenje podnjače. Do čišćenja podnjače može doći kod košnica koje zimuju na jednom nastavku.

Po meni bi trebalo da bolje zimuje košnica koja sada ne iznosi uginule pčele. One jednostavno miruju, i pitanje je hoće li sada (u nevreme) započeti i sa leglom. Tu je upravo presudna količina meda u ramovima, za koji puno njih smatra da je utopljavajući materijal, a zapravo nije. Med utiče na određeni gubitak toplote i time primorava pčele da miruju.

Nadam se da te nisam zbunio opširnim odgovorom. Ako nešto nije jasno, pitaj slobodno.
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Petrović Predrag

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 84
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Leskovac
Odg: Ponašanje pčela
« Odgovor #50 poslato: Decembar 16, 2012, 19:19:30 »
Ovako. Nastavcima sam zamenio mesta jer je drustvo bilo malo slabije i na podnjacu sam spustio nastavak koji je imo 8 skoro zatvorenih ramova sa leglom i dva nenapunjena sa skoro otvorenim medom. Ovo zato sto sam iz iskustva drugih zakljucio da ce tako pcele podizati hranu navise kad im to zatreba.Nastavak koji je dosao gore je bio pun meda sa malo legla. Obzirom na visinu EV nastavaka trebalo bi da klube zahvati oba,i da pcele do njegovog formiranja rasporede hranu. U periodu pred zazimljvanje im je isla jaca prihrana 15-20 dana sa sirupom5-3 uz dodatak 2% nozevoja i to po puna hranilica svaki dan. Inace su pregledana sa iskusnijim pcelarom pred zimu i on je bio misljenja da je sve u redu. Ovde jos niko ne pcelari sa EV i dojadili su mi komentari svih ovdasnjih pcelara sa kojima sam hteo da se posavetujem. Otvorio bih sutra u najtoplijem delu dana bas ovu slabiju pa te molim za savet na sta da obratim paznju. Javicu kako izgleda da bi me posavetovao sta da radim. Unapred hvala za odvojeno vreme i trud. Pozdrav.

Van mreže Petrović Predrag

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 84
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Leskovac
Odg: Ponašanje pčela
« Odgovor #51 poslato: Decembar 16, 2012, 19:22:47 »
Ispravka.Nastavak koji je spusten na podnjacu je imao 8 ramova sa zatvorenim medom a ne leglom. Izvinjavam se.

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1962
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Ponašanje pčela
« Odgovor #52 poslato: Decembar 16, 2012, 20:14:30 »
To sa podbacivanjem zaliha hrane sam više puta kritikovao. To nije dobro. Može se uraditi, ali ne uvek. Ne zameram tebi i nemoj shvatiti da tebi upućujem neki strog prekor. Ali to je ono što sam zamerao „iskusnim“ pčelarima, koji takve poduhvate ne objašnjavaju dovoljno dobro. Sa moje taške gledišta, ja mogu da radim pčelama šta hoću i kada hoću. Ali ne bi trebalo savetovati drugima, naročito pčelarima koji imaju manje iskustva da rade suprotno onome što se može videti u košnici: pčele pomeraju klube na gore, za toplotom. Tako da je najbolje da je i najveći deo hrane tu.

Ti si podbacio med, zatim hranio i pčele su popunjavale saće, tako da nisu mogle odgajiti dovoljno legla. To je zato što je ram EV plitak ram. Da si ostavio u rasporedu: 1. nastavak gnezdo, 2. nastavak hrana, bilo bi daleko bolje. Kada pčele više nemaju mesta, jednostavno ne nose sirup.


Šta ti treba da uradiš:

Unesi jedan ili dva prazna rama u sobu, da bi bili malo zagrejani. Jedan ili oba ćeš staviti na krov susedne košnice (ili na neki stalak), da pčele sleću na njega. Kasnije ih lagano istresi u košnicu. Nešto pčela će uzletati, ali ne idu na leto. Ili sleću po zidu košnice , a više njih će sletati na tebe (na odelo i kapu) i tu ostati. Zato ne koristi dugačak mantil, jer će se zavlačiti ispod. Zato pčelarsku kapu operi kad završiš posao, jer će skoro svaka pčela da se „isčisti“ (ovo mi prvo pade napamet, a da ne bude neprimereno :D).

Bolje bi bilo stati ispred košnice, a ne iza jer te pčele koje uzleću, a uglavom one mlađe jednostavno ne lete prema letu, već ćeš im ti biti najjasnije obeležje i usmeravaće se ka tebi. Kada si iza košnice, sleću na zadnje zidove košnice (i susednih košnica).

Prvo pogledaj dobro ima li legla. Ako nema legla, vidi središnje ramove i koliko su pripremljeni za leglo. Pčele jako uglačaju ćeliju kada se pripremaju za odgajanje legla. Takvi ramovi mogu poslužiti ako imaju venčić meda. I to najviše dva se mogu ubaciti u medište.

Ako ti je gornji nastavak sa malo hrane, jednostavno ga podbaci kao prvi, a onaj puniji podigni gore. Kao dva srednja rama bi bilo dobro staviti dva iz, sada podbačenog nastavka koji imaju samo vence, pod uslovom da su iz TOPLOG središnjeg dela košnice (iz klubeta). Ako nema takvih, ubaci jedan i to središnji ram (onaj što je bio u središnjem delu klubeta) u nastavak sa medom. Pčele će iz susednih koji su puni prebacivati meda i napraviti sebi prostor za klube.

Ako ima legla, npr. na 1 ili 2 rama, nema potrebe da proveravaš gde je klube. Pčele će preći u drugi nastavak. ako nema legla, mora se predveče ili sutradan proveriti gde je klube. Zbog onih ramova koje pčele spremaju za leglo (koje uglačaju), može se desiti da se klube zadrži u donjem nastavku.

Pazi da ne gaziš pčele koje sleću na tlo. Ja sam po tom pitanju „sitničar“ i pokupim sve te pčele sa tla i sa zidova košnice. To su uglavnom mlade pčele, pa ima neko opravdanje za ovaj poslić. A zimi je svaka mlada pčela dragocena.

Tako da nema ništa epohalno da se piše. Pregled je isti kao i u bilo koje doba godine, samo malo teži, jer je teže izvaditi ramove koji su zalepljeni propolisom.

Nadam se da je društvo živo i da ima dovoljno pčele, da se trud isplati.



Zaboravio sam da napišem: ako istresaš slučajno neki ram sa pčelama (ali mislim da neće biti potrebe) radi to iznad košnice. U ramovima obišno bude jako razvodnjenog meda, koji može prskati po zidovima košnice. takvog meda bude i ramu koji ti izgleda skroz prazan (bude plitko na dnu ćelija). Kasnije, ako to ne spere kiša može biti opasno zbog grabeži. Mada, kada se pčele istresaju u ovo doba, koristi se prazan nastavak kada se to radi, koji se posle sklanja.
« Poslednja izmena: Decembar 16, 2012, 20:22:08 od strane Dragan Šošić »
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Petrović Predrag

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 84
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Leskovac
Odg: Ponašanje pčela
« Odgovor #53 poslato: Decembar 16, 2012, 20:41:25 »
Da li ovo znaci da ako nema legla na mesto izvucenih sredisnjih ramova stavim one prazne zagrejane ramove nakon sto stresem pcele sa njih. Ako ima legla i dovoljno hrane u gornjem nastavku da ih ne diram. U svakom slucaju sutra je pregledam i javicu kakvo je stanje. Jos jednom se izvinjavam ako su pitanja nespretna ali bih da svedem greske na najmanju meru. Mantil ne koristim kao ni rukavice. Koristim samo kapu i hvala bogu odlicno se slazem sa pcelama. Ono sto si mi napisao za gazenje pcela  je novo za mene i to su stvari na kojima sam zahvalan. Nadam se da ce ova prepiska uciniti dobra pcelama i nama. Pozdrav do sutra.

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1962
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Ponašanje pčela
« Odgovor #54 poslato: Decembar 16, 2012, 21:39:57 »
Da, može se desiti da više pčela ostane na tlu. To je izraženije ako se radi kasnije tokom dana. Zato je neugodno raditi kada pada kiša.

Nisam mislio na te zagrejane ramove, već na one iz klubeta (iz košnice).


Ne moraš izvlačiti puno ramova. Ako je gornji nastavak lagan, jasno je da nema hrane. Odmah ga spustaš na mesto prvog.  Pazi se ako ima pčele koja visi sa ramova da ne padne na tlo u većem broju („otkine“ se deo pčela i napravi „malo klube“ koje visi. Zato kada razdvojiš ramove sačekaš malo da se pčela smiri i povuče na ramove. Pisao sam o tome Dragoljubu.

Priđi košnici, kucni par puta i sačekaj dvadesetak sekundi. Nema stresa, kao što tvrde. Pčela reaguje dok ne otkloni uzrok „napada“. Kako nije napadnuta, ponovo se smiruje. Onda razdvoj nastavke i opet sačekaj nekih desetak sekundi da se pčele (to se dešava kada je klube još u oba nastavka) povuku gore i ne spadaju na tlo.

Kad si podigao nastavak, već znaš koliko po težini ima hrane. Računaj da je sredina više potrošena, a to ti je glavno. Ako je lagan, spuštaš taj nastavak na podnjaču i podižeš onaj sa medom gore (kasnije). Pre toga, naravno pogledaš dole ima li legla ili odaberi ram koji ćeš podići gore (ako ima legla, leglo ide gore). U prvom, središnje ramove baci bočno, da ne formira klube u sredini. Ovo je rizično i bolje je da se istresa pčela.

Ja obišno istresam pčele i stavim samo nastavak sa medom, a sutradan lagano podbacim jedan nastavak sa ramovima na podnjaču koji je raspoređen tako da je hrana ispod klubeta a prazniji ramovi bočno. Pošto je on hladnijji, pčele uspostave klube gore.

Razmisli šta ti je lakše i tako uradi. I nemoj da se plašiš koliko dugo je košnica otvorena. Radi sasvim normalno i ne žuri. Neće pčela da dobije kijavicu kao što tvrde :D. Meni su danas oplodnjaci bili otvoreni pola sata, a nastavci razdvojeni.


Ako ima dovoljno hrane SA MEDNIM KAPAMA onda ništa ne diraš. Prati povremeno koliko imaju hrane i ako moraš stavljaš pogaču (bolje kristalisani med, ako imaš). Kasnije pčele prenose med iz donjeg nastavka i to je auto prihranjivanje (prenošenje meda iz donjeg u gornji nastavak). To je odličan način da se pčele dobro razvijaju.

Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 3813
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Ponašanje pčela
« Odgovor #55 poslato: Decembar 17, 2012, 00:06:02 »
Šta još da se doda kad je Šole sve lepo objasnio.
Nadam se da u zajedncama nema legla i da je jedini uzrok izletanja pčela to što je nastavak sa medom spušten na podnjaču i što su pčele najverovatnije bile prisiljene da troše med da bi oslobodile dovoljan broj praznih ćelija za formiranje klubeta.
Zbog uzimanja većih količina meda verovatno su neke jedinke stvorile malo više nesvarljivih materija u crevima i bile primorane na pročisni izlet sa kojeg se zbog hladnoće nisu vratile.
U suštini nije to toliko velika i strašna greška mada je moglo bez nje. Daleko lošije bi bilo da u košnici nema meda.
Kako bih ja zazimio ovakvu zajednicu a možda ni sada nije kasno.
na podnjaču bih dodao prazan EV nastavak i u njega spustio po 2 krajnja rama iz oba nastavka to jest 4 rama koja bih ostavio u sredinu tog nastavka na podnjači to jest prvog nastavka.
Na prvi bih dodao drugi nastavak sa 8 ramova u kome je izlazilo poslednje leglo. Naravno ramove ne bih premeštao niti okretao za 180 stepeni. Po potrebi može se celo klube pomeriti za 1 ram na desni ili na levo ali uglavnom da bude na sredini nastavka a ako je već tako i samo postavljeno onda nema nikakvog diranja.
Na taj drugi nastavak postavio bih treći nastavak sa medom u kome mora da bude najmanje 6 centralnih ramova dobro napunjenih medom.
Ramovi Eko Voje visoki su samo 122 milimetra i pčelinje klube u svakom momentu zauzima najmanje 2 ukrštena nastavka a po nekad i tri nastavka. Čak i kada neka zajednica započne leglo u drugom nastavku a med u gornjem trećem nastavku, mislim da ne postoji nikakva mogućnost da se pčele odvoje od meda. ja to nikada nisam doživeo.
Raspon od rama do rama u EV košnicama je svega 8 milimetara. Satonoša kod EV ramova iznosi samo 8 milimetara a donja letvica samo 4 milimetra.
 Ukupan razmak od saća do saća između nastavaka je 20 milimetara i u uslovima ukrštanja ramova i mogućnosti izmene pčela to jest prelaska iz toplijih srednjih u hladinje krajnje ulice i obrnuto pčele ravnomerno troše hranu u svim ulicama koje zaposedaju i skoro da ne postoji mogućnost da umru od gladi dok u košnici ima imalo hrane.
Pčele u ovim košnicama zbog pravilne dužine ramova prilagođene veličini i kretanju klubeta krajinske rase pčela, hranu raspoređuju u medni put to jest u pravacu kretanja pčelinjeg klubeta i gotovo da ne mogu doći u poziciju da ne mogu ispraviti pčelareve greške.   Ćak i sa izuzetno malim količinama hrane (ispod 10 kilograma-što nikom ne preporučujem)  one normalno prezimljavaju.

Obzirom da je tema ponašanje pčela mislim da sam malo opisao ponašanje pčela u EV košnicama i da će kolegi Predragu ovo biti od koristi kao i mnogim drugim mladim pčelarima i kolegama koji počinju sa EV košnicama.
Predraže, čekamo nove informacije...

Pozdrav svima..... 
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže Petrović Predrag

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 84
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Leskovac
Odg: Ponašanje pčela
« Odgovor #56 poslato: Decembar 17, 2012, 08:47:04 »
Vojo,danas ih otvaram i javiću rezultate. Nadam se da neću morati da ih diram i da je u pitanju to što kažeš da zbog mraza nisu mogle da se vrate. Hrane je bilo sigurno 14-15 kg. zatvorenog meda u oba nastavka,ali sam možda pogrešio što sam im menjao mesta. U svakom slučaju javljam rezultate. Pozdrav.

Van mreže Petrović Predrag

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 84
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Leskovac
Odg: Ponašanje pčela
« Odgovor #57 poslato: Decembar 17, 2012, 16:02:44 »
Šole, Vojo. Pregled urađen oko 14h. Bogu hvala sve je u redu. Gornji nastavak je pun poklopljenog meda,samo su pcele malo van centra bliže zadnjem delu košnice. Legla nema ni u prvoj ni u drugoj. Razlikuju se u tome što su kod jače pčele niže ka prvom nastavku i potrošile su krajne ramove hrane u gornjem nastavku. Kod slabije su svih 10 ramova puni. Pčele su pomalo izletale ali ne mnogo. Inače danas je mrtvih pčela ispred obe bilo mnogo manje nego ovih dana. Nisam ni jednoj odvajao nastavke obzirom da obe imaju mnogo hrane i nema legla u gornjem nastavku. Sve sam ovo slikao i pokušaću da postavim slike.Nadam se da ću uspeti u tome jer do sada nisam to radio. Hvala obojici na savetima i odvojenom vremenu. Nadam se vašim komenterima i savetima oko ovoga što sam napisao. Pozdrav i svako dobro.

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1962
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Ponašanje pčela
« Odgovor #58 poslato: Decembar 20, 2012, 10:57:18 »
Napisao si da ima hrane, ali treba napisati i koliko ima pčela. Kada se pregleda društvo, u jednom pregledu se mora sve videti: koliko ima pčela, koliko hrane, proceni se zdravstveno stanje, kretanje klubeta (postoji li opasnost da ostane u prvom nastavku), ima li legla i koliko je legla, procenjuje se kakvo je saće, prisustvo i svojstva matice (važi za topla razdoblja godine kada se odgaja leglo) itd.

Po ovome što si napisao stanje je dobro, ako ima dovoljno pčela. Baš bi bilo dobro videti na fotografijama. Nisi pisao, jel' bilo problema pri pregledu i kako gledaš na novo iskustvo, po pitanju mogućeg rada oko košnica u, može se reći zimskom razdoblju.



Ramovi RV su plitki i ne bi trebalo biti opasnosti da klube ostane u prvom nastavku. Mada je i to moguće i zavisi od snage (koliko ima ulica pčela). Ako nekim slučajem matica počne da nosi nisko na ramu (jer u gornjem delu rama ima trutovskih ćelija), pčele po prirodnom osećaju štite leglo kada naglo zahladi sa jakim udarima vetra. Toplotni centar je nisko. Pčele u bočnim ulicama nemaju nikakav dodir sa gornjim nastavkom. Srednje ulice su prilično popunjene pčelama, ali se klube spušta do podnjače i u tom prostoru bude puno pčela koje štite od ulaza hladnog vazduha. Oformi se gusta i zbijena „kora“ u tom cilju. Tako da bi se pri daljem zahlađenju, kao što je bilo prošle godine, moglo izgubiti društvo. Pčele bi mogle izgubiti vezu sa gornjim nastavkom (zavisi od toga koliko je hladno).

Reč je o izuzetnoj, ali mogućoj situaciji. Zato sam i ranije pisao da središnji ramovi ne smeju imati puno trutovskih ćelija u gornjem delu rama. Naravno da je to manje izraženo kod plitkih ramova, ali je moguće. Kod visokih ramova, takođe je loše imati trutovske ćelije u ramovima gde će se odgajati rano leglo (u središtu gnezda). Tada su unosi nektara nesigurni (uvek može zahladiti) i veći je utrošak hrane ako se odgaja trutovsko leglo. I to nije dobro. A pčele će ga odgajati, sasvim sigurno i pre vremena. Ove godine su se neke kolege hvalile kako je društvo „puno jako“ jer oko 20. marta ima puno zatvorenog trutovskog legla. A na to ogajanje trutovskog legla su pčele bile primorane i to nije odraz snage društva. Pripremio sam tada fotografije i nisam pisao o tome, jer bi se o tome malo diskutovalo i razmišljalo, ali ću na vreme ove zime pokušati da objasnim zašto pčele to rede (odgajaju rano trutovsko leglo).
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Petrović Predrag

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 84
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Leskovac
Odg: Ponašanje pčela
« Odgovor #59 poslato: Decembar 20, 2012, 11:30:25 »
Što se tiče rada oko košnice u ovim vremenskim uslovima nisam primetio da pčelama smeta.Temperatura je bila oko 8 stepeni i izletale su i vraćale normalno. Nije bilo masovnog izleta i pročišćavanja. Mislim da pregled po ovakvom vremenu u nekom kraćem trajanju može da bude koristan i normalno odrađen kao i svaki drugi. 
Što se tiče odgovora na tvoja pitanja iz uvoda reći ću ti ono što sam ja video. To je naravno relativno jer je ovo prvi moj ozbiljniji pregled samostalno. Mislim da pčela i hrane ima dovoljno,a što se tiče procene ostalih stvari za koje si me pitao iskreno još nemam toliko znanja. Mogu da zamolim ovdašnjeg starijeg kolegu da mi pomogne kod sledećeg pregleda i da ti onda odgovorim na sve ,ili da budemo na vezi dok radim oko njih,mada ne bih želeo da ti smetam u toku radnog vremena. Izvinjavam se što fotografije nisu još postavljene,potrudiću se da to bude što pre. Hvala ti na odgovoru i nadam se da nisi zamerio što te nisam zvao dok sam ih pregledao. Nekako mi se činilo da bi to bilo neumesno jer bi trajalo malo duže. Pozdrav.