Храњење пчела би требало бити у некој другој теми. Али, може се посматрати са гледишта понашања пчела.
Пчеле природно избегавају да троше полен преко зиме. Оптерећује пробавни систем преко мере.
То се најбоље види по меду који је спремљен за зимницу. У том меду се може наћи и поклопљена перга, али је углавном прилично разуђена (по распореду) и нема је превише (у стварности има је мало).
Потрошња извесне количине перге је могућа, ако постоји потреба да се одгају нешто легла. Мислим да то пчеле своде на најмању меру и да одгој легла зависи од уноса споља. При томе, колико ће легла бити, звиси и од других ствари (ветра, температуре, боје кошнице која може створити лажне услове повољности по питању температуре итд).
Ипак, изгледа да је најбитније стање самих пчела и ту се види утицај претходног времена (времена када су одгајане зимске пчеле). Ако би се мало освртали на расправу на форуму СПОС-а, може се приметити да понеки добри практичари износе ставове који су одвојени од целине. Не посматрају све што се са душтвима дешавало током припреме за зиму (или током зимовања) као синергијско дејство...а познато је да при синергијском дејству одређене појаве нису корисне, већ напротив умањују ефикасност или буду штетне. Како поједине колеге износе „лабораторијски став“,
* буди опрезан када читаш.
При томе, мало „претреси“ шта сам ти писао раније путем маил-ова. Сети се да си поредио крај лета 2016. године и огромну количину легла у односу на мало легла у исто време 2017-те. То је био један од пресудних услова да пчеле лошије зазиме, јер је касније пчелама онемогућено да се боље припреме за зиму – настављен је унос микроколичина нектара и легло је практично запостављено, јер је сабирачки нагон врло јак (мислим на 2016-ту годину). 2017-те, услови су били мало другачији – легло је било смањено до мере да се многи пчелари „забрину“ (а није било разлога за бригу). Због суше, унос нектара је био једнак нули и пчеле су мировале. Легло је смањено. Потом долази до опоравка неких биљака (пало је нешто киша, довољно за лучење више нектара и обиље полена). То је трајало неких десетак дана (код мене) и одједном стало. Одгајено је нешто легла и то врло квалитетно, али и унесно и превише полена да се зимске пчеле баш добро нахране поленом. Не кажем да и 2016-те није било полена у то време, али није имао ко да га користи – друштва су се услед смарања са „микронима“ унетог нектара сатрле и није било бројне обнове. Такве пчеле су покренуле легло усред зиме у намери да надокнаде бројност и користиле пергу у већој мери. Код многих је било легла у јануару 2017-те, а ове године много мање (код прилично друштава га није ни било).
Сва ова моја шкрабања су у намери да повежеш неке ствари и гледаш мало шире у односу на неку појаву и резултат може бити да се предвиди приближно тачно шта ће пчеле радити и како зимовати. Неким радњама се могу предупредити неке појаве, а међу њима и утицатина смањену могућност појаве легла. Нажалост, неки „експерименти“ утичу на то да изгледа да нема такве могућности и доводе пчеларе у заблуду, али има таквих могућности. Само, потребно је урадити када је нешто неопходно, без обзира на време када се то ради (и током зиме, мада су и ту у већини „антипротивни“ па и ту има проблема код пчелара који следе такве „антипротивне“ ставове). Такође, имате став који се шири као болест да је касно легло бескорисно и штетно. Немам речи да напишем нешто умније осим да кажем како је то глупост неописива: овамо се позивају на то да пчеле „знају како и шта треба“, а легло које се појави при обиљу нектара и полена прогласе злом...шта рећи.
После краћег увода
одговор би био да пчеле ибегавају да користе пергу, ако не морају. Користе је када им то услови намећу, а то су били услови зимоања 2016-те (који укључују време припреме пчела за зимовање – услове у природи). Изгледа да пчеларе уопште не занима некаква анализа зимовања 2016-те, иако је врло битна.
* Под лабораторијским ставом подразумевам посматрање неке појаве изоловане од осталих. Као стручњаци који вирулентност микроорганизма посматарају у идеалним условима на идеалној подлози, не обазирући се на то да микроорганизам при продору у организам који жели да насели наилази на оштар отпор. Углавном, није дочекан са 'лебом и сољу.
ПС
Мислио сам да отворим тему о зимовању 2016-те, али нешто нисам у „кондицији“. И данас једва преживљавам и колеге које су имале или имају сличан проблем знају шта значи када цело тело трни, „звони“ у глави и уз то и језик трни – скоро па мождани удар и надам се да ме разумете, а вероватно бих још понешто написао, али не иде и ово ми је превелики напор јер треба повезати неке услове који су имали утицај на токове зимовања, а то је прилично тешко у овом стању. Има их који ће то примити са подсмехом, али то је праћење услова током више месеци и то у току две године да се нарави поређење. Потребно је снаге и енергије да се свега присетим, али не иде
. Ако је било корисно ово пре постскриптума, ОК, а ако није, жао ми је што се замарате читајући
. И извините што вас оптерећијем својим стањем...мислио сам да је битно, јер би могло још понешто, што сматрам битним да се дода тексту, па да се оправдам...
