Marko, možda je razlog razmimoilaženja po ovom pitanju i iskustvo. Inače ja imam neograničeno poverenje u moć pčela.
Vidiš Marko lepo kažeš „...ako se ne radi o nekom specijalcu koji je na to navikao“. Pčela je upravo taj „spcijalac“ i daleko je snažnija nego što mi mislimo.
Nepovoljna stanja mogu biti npr. posledice gubitka dela pčela usled trovanja koje je nastalo posećivanjem prskanih biljnih kultura. Posledice jesu štetne, ali kako pčele doživljavaju gubitak i neko vreme trpe posledice, ali se ne predaju a na pčelaru je da to stanje popravi.
Ne bih ja o tim hiljadama i hiljadama godina. Govorim o komercijalnom pčelarenju, gde pčele treba maksimalno ipoštovati. Na osnovu toga i dalje tvrdim da su Nozema , ATL i krečno leglo neozbiljne bolesti (bar ih ja tako doživljavam). Da ne znam da se dobro zbrinute pčele lako ne izbore sa svim tim, ne bih ni verovao da je to moguće.
A nepovoljna stanja nisu eufemizam, već odraz uništavanja prirodnih staništa pčela. Pčelar to rešava. Npr. seobom...
Da se pčele pitaju, ne bi nikada nastanile široki prostor koji bi joj čovek namenio. To neodoljivo podseća na rezervate u koje su gurali starosedeoce Amerike.
Ne vidim rezon, ali mogu ti na sve to što si predstavio kao štetne posledice navesti šta pčele rade i to sa velikim elanom i brzo zaborave posledice toga što bi mi svrstali u stres. Pčela je takva po stvorenju. Njena misija je da radi, to je njen život i uslov opstanka.
I vrlo je bitno do koje se mere pčelinje društvo iskorišćava. To je suština.
Evo poslednjeg primera: Danas sam prilično dugo radio oko košnica koje sam spajao i to postavio u temi
KAD I KAKO SE SPAJAJU PČELINJA DRUŠTVA.
Video si kako to izgleda pre pojačavanja, mogu već sutra fotografisati i može se već tada videti koliko je to bolje za pčele tog pojačanog društva i kako je stres prevazuđen, odnosno da ga nije ni bilo jer NIJE OSTAVIO NEGATIVNE POSLEDICE. To je suština dejstva stresa: kako deluje na objekat posmatranja. A tek se će se videti pri jakim zahlađenjima i kako zima bude odmicala. Ne da neće biti posledica, već će to biti ogroman boljitak za pčele. I one koje su pridodate, jer bi u slabijem društvu doživljavale svakodnevni izraženi napor pri zimovanju i na one koje su dobile pčele (ili hranu u ramovima) i to sa istim rezultatom (ili posledicama).
Stres bi bio samo u pitanju ako ostavlja trajne posledice. Pčelarevo poznavanje biologije, ponašanja pčela, okoline u kojoj se pčelari mikroklime i još ponekih faktora doprinose tome da smatram stres stranom pojavom kod pčela.
A mislim da je i kod ljudi je to više slaba psihička reakcija i to vremenom dovodi do slabljenja organizma.
Mislim da pčele “osećaju”, kako ti kažeš, pčelara. Ja po ceo dan hodam po pčelinjaku i ni jedna pčela se i ne sudari sa mnom. Nekog ko dođe sa strane i napadaju. Koliko je to tačno i postoji li taj obrazac ponašanja pčela nisam siguran, ali je stanje stvari tako.
Dragane, dali je to stres i dali pčele to znaju, vidimo po rezultatima. Ako se bar prosečno poznaje pčelinja zajednica, videćete da neće odjednom klonuti, zaostati u razvoju i sl. Pa ja dnevno otvaram neke zajednice više puta, kada proizvodim mleč. I ništa nenormalno im se ne dešava. Osim kada napravim grešku i želim da raspored gnezda bude po mojim željama, a ne po mogućnostima pčela da kvalitetno održava gnezdo.
