Autor Tema: Suncokret  (Pročitano 19135 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Branko Obranovic

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 513
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Poden - Kostel na Kočevskem SLO 310 m n/m
Odg: Suncokret
« Odgovor #15 poslato: Decembar 27, 2010, 20:24:36 »
Koliki je dnevni donos na suncokretu u idealnim prilikama?
Lp Branko

Van mreže Zika Stojanovic

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 454
  • Pol: Muškarac
Odg: Suncokret
« Odgovor #16 poslato: Decembar 27, 2010, 21:53:15 »
Maksimalni unosi su najčešče oko 4-5kg.
Ipak rekord je bio 17.07.1997 sa 9,1kg.
Evo dijagrama dnevnih i ukupnih unosa za 8 godina.

Iz dijagrama se može tačno uočiti da sam 2007 i 2009 godine bio na parcelama tretiranim neonikotinoidima
(oba puta Krujzer). Prvog ili drugog dana je bio maksimalan unos i onda pad, jer se izgube izletnice.
Kod svih ostalih godina (pa i ove 2010) vidi se postepen rast unosa iz dana u dan, maksimum je negde oko trećine ukupnog perioda cvetanja i onda postepen pad.

Van mreže sava mitic

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2942
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Aleksinac
Odg: Suncokret
« Odgovor #17 poslato: Decembar 27, 2010, 21:58:49 »
Pedantno i uredno vodjena evidencija.
A prikazivanje, odlično.
Želim vam 2011-e prinos na suncokretu bar kao i 1997-e.
Srećno.

Van mreže Zika Stojanovic

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 454
  • Pol: Muškarac
Odg: Suncokret
« Odgovor #18 poslato: Decembar 27, 2010, 22:04:22 »
Hvala kolega Savo!
Međutim, treba videti i ovu dopunu, tj. izmenu koju malo pre napravih, kao i temu:
http://www.kosnicevoja.rs/forum/index.php?topic=149.0

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 3839
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Suncokret
« Odgovor #19 poslato: Decembar 27, 2010, 23:10:50 »
Hvala kolega Žiko za ove precizne dijagrame iz kojih se može mnogo toga zaključiti.
Ovo je jedna cela studija. Šta reći nego svaka ćast!!!

Želim ti kolega Žiko da nikada više ne pretrpiš gubitke i da ti sve naredne godine budu medne.

Pozdrav svima......

Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže Vitomir Rajic

  • Mladi član foruma
  • **
  • Poruke: 10
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: bezdan
Odg: Suncokret
« Odgovor #20 poslato: Decembar 27, 2010, 23:47:01 »
Kolega Ziko dali imate podatak koje su sorte suncokreta bolje medonose, i sto je jos vaznije koje se od njih tretiraju neonikotinoidima?
Pozdrav iz Sombora.

Van mreže Zika Stojanovic

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 454
  • Pol: Muškarac
Odg: Suncokret
« Odgovor #21 poslato: Decembar 28, 2010, 09:36:09 »
Hvala kolega Žiko za ove precizne dijagrame iz kojih se može mnogo toga zaključiti.
Ovo je jedna cela studija. Šta reći nego svaka ćast!!!....
Hvala kolega Vojo!
To su bili uglavnom izvodi iz moje prezentacije kada držim predavnje na temu suncokreta.
Sada, verovatno me neće više niko ni zvati!  ;)
Šalim se, ima toga još....

Kolega Ziko dali imate podatak koje su sorte suncokreta bolje medonose, i sto je jos vaznije koje se od njih tretiraju neonikotinoidima?...
Prema mom iskustvu najbolji su: NS45, NS111, Baća, Šumadinac, Diabolo.
Prvog ćete sve manje sresti, ali i drugog jer im je vreme upotrebe isteklo.

Osrednji su: Bačvanin, Banaćanin, Krajišnik, Dolby - francuski

Upotreba neonikotinoida se ne može vezati za sortu. Tu pravila nema, jer svaki hibrid može biti tretiran.

Van mreže Zika Stojanovic

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 454
  • Pol: Muškarac
Odg: Suncokret
« Odgovor #22 poslato: Januar 12, 2011, 20:38:25 »
Evo još malo podataka o prosečnim oglednim prinosima na suncokretu 2009 (semena i ulja, a ne meda).
Nama pčelarima to i nije na prvi pogled važan podatak, ali treba imati u vidu da ratari seju one hibride
koji daju najveće prinose.
Ogledni prinosi su uvek veći nego ono u praksi.
U drugom dokumentu prilažem praktične prinose ratara sa raznih lokaliteta Vojvodine u 2010. godini.

Mario Ratancic

  • Gost
Odg: Suncokret
« Odgovor #23 poslato: Februar 15, 2011, 10:07:26 »
Trenutno je ova tema malo zamrla, medjutim mislim da bi trebalo razmeniti mišljenja pogotovo što je suncokretova paša
kruna sezonskog rada kod dobrog dela kolega.

Radi se o ovome: na sajmu pčelara u Beogradu čuo sam nemile informacije od kolega. Kolege koje imaju 25 i više godina pčelarskog
staža imali su ove godine od 30 i više procenata gubitaka društava. Radili su domaćinski, poslednja je bila suncokretova paša,
ostavili su dovoljno zaliha meda (jer med na medu rodi), pripremili jaka društva za zimu, na vreme istretirali od varoe i proverili
kakvo je stanje sa nametnikom nakon završenog tretiranja. Kako se kaže uradili su sve po pravilima, da bi ustanovili da su ostali bez
kompletnih društava krajem januara. Košnice pune meda, pravilno raspoređenog ali bez pčela.

Kod mene se pojavilo jedno razmišljanje, što ne mora biti pravilno, ali mislim da će ostale kolege dati svoj pogled na ovu problematiku.

Koliko je meni poznato, sav semenski materijal se tretira raznoraznim agrohemijskim sredstvima koji imaju izuzetno dugu karencu.
U ovoj temi nam je kolega Stojanović dao mnogo interesantnih podataka. Da li postoji mogućnost da je gubitak duštava izazvan
sa produženim delovanjem hemijskih sredstava za zaštitu biljaka? Svi znamo da se, nakon suncokretove paše, pčele pripremaju za
zimski period i prezimljavanje. Rade se tretmani protiv varoe, vrši se prihrana da bi se izlegle zimske pčele i uvela jaka društva u
period zimovanja, vrši se reorganizacija satnih osnova i slično. Med koji je sakupljen od suncokreta je "potisnut" unosom prihrane
u košnicu tako da nije odmah imao efekta na društvo. Zimske pčele su počele koristiti zalihe suncokretovog meda kada su potrošene
zalihe od prihrane. Da li neko ima podatke o ispitivanjima meda i perge na rezidue agrohemijske zaštite biljaka?
Video sam filmove o štetnosti sredstava na pčele koje se primenjuju na kukuruzu, suncokretu ali nisam nigde pronašao podatke
o mogućim reziduima u medu i pergi.

Puno pozdrava od
Maria

Van mreže sava mitic

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2942
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Aleksinac
Odg: Suncokret
« Odgovor #24 poslato: Februar 24, 2011, 11:12:19 »
Na temu suncokreta evo jednog video zapisa pod nazivom Kanadski suncokreti

Van mreže stevanovic sveto

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 3523
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Varda-Makovište 750m
Odg: Suncokret
« Odgovor #25 poslato: Februar 24, 2011, 12:19:16 »
Lepa prezentacija sa još lepšom muzikom. Mislim da je ovu pesmu napisao Duško Trifunović. Svaka njegova pesma bila je hit, bez obzira ko ju je otpevao. Izgleda da ovaj kanadski suncokret nije zanimljiv pčelarima. Ne videh nijedne košnice u blizini. Pozdrav.

Van mreže Zika Stojanovic

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 454
  • Pol: Muškarac
Odg: Suncokret
« Odgovor #26 poslato: Februar 25, 2011, 14:14:45 »
...Da li postoji mogućnost da je gubitak duštava izazvan sa produženim delovanjem hemijskih sredstava za zaštitu biljaka?...
Smatram da postoji ta mogućnost i tvrdim da je to bio razlog stradanja 2/3 mojih zajednica prošle jeseni i zime.
Da bi ovu mogućnost isključili, mnogo je bolje nadomestiti zimske zalihe čak i sirupom, ali još bolje nekim drugim medom proverenog kvaliteta nego da pčele sada zimuju na suncokretovom, "zagaučenom" ili "zakrujzerenom" medu.

Da li su moguće rezidue neonikotinoda u polenu ili u medu?
Prema francuskim naučnim istraživanjima kada je u pitanju Gaučo (imidakloprid), odgovor je da.
Evo dokaza u prilogu:

Van mreže Branko Obranovic

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 513
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Poden - Kostel na Kočevskem SLO 310 m n/m
Odg: Suncokret
« Odgovor #27 poslato: Februar 25, 2011, 17:31:40 »
Kolega Žika slažem se sa vašim rečima. Gauco je jedan največjih otrovov u današnjem svetu. Mi to još neznamo ali uskoro čemo to znat.
Lp Branko

Van mreže Zika Stojanovic

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 454
  • Pol: Muškarac
Odg: Suncokret
« Odgovor #28 poslato: Mart 07, 2011, 14:37:24 »
Za oko mesec dana počeće setva suncokreta.
Evo koji su hibridi u ponudi Instituta za ratarstvo iz Novog Sada:

1. DUŠKO
 Srednje rani hibrid, prosečne visine, čvrste i jake stabljike, otporne na poleganje. Sadržaj ulja je oko 46 - 48%. Hibrid je otporan na plamenjaču ( PI6 ),
rđu i suncokretovog moljca, visok stepen tolerantnosti prema Phomopsis-u, Macrophomina, bolestima koje izazivaju pegavost lista i stabla i korensku i stabljičnu formu bele truleži. Potencijal za prinos je preko 5 t/ha. Preporučena gustina setve je 52 - 58.000 biljaka po hektaru. Vrlo adaptabilan hibrid i
može se uspešno gajiti u različitim agroekološkim uslovima, gde postiže visok i stabilan prinos. U protekle tri godine, najprinosniji je hibrid u mreži ogleda Instituta.
Moja napomena: ovo je novi hibrid, do sada ga nisam susretao!


2. SREMAC
 Srednje rani hibrid, prosečne visine, čvrstoga stabla. Sadržaj ulja je oko 46 - 48%. Otporan na sve rase plamenjače kontrolisane genom PI6, rđu i suncokretovog moljca, visok stepen tolerantnosti prema Phomopsis-u, Macrophomina, bolestima koje izazivaju pegavost lista i stabla i korensku i
stabljičnu formu bele truleži ( Sclerotinia sclerotiorum ). Potencijal za prinos je preko 5 t/ha. Preporučena gustina setve je 55 - 60.000 biljaka
po hektaru. Dobro podnosi sušu, adaptabilan je, pa se može uspešno gajiti na različitim tipovima zemljišta. Ima intenzivan početni porast, u proteklih nekoliko godina jedan od najprinosnijih hibrida Instituta.


Dopuniću ovu listu još!

Ili evo ovako mi je jednostavnije:
« Poslednja izmena: Mart 07, 2011, 14:51:02 od strane Zika Stojanovic »

Van mreže Branko Obranovic

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 513
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Poden - Kostel na Kočevskem SLO 310 m n/m
Odg: Suncokret
« Odgovor #29 poslato: Mart 07, 2011, 14:55:20 »
Kolega Žika, sa čim so tretirana semena tih semenki suncokreta? Dali se tretirajo sa takvim otrovima da ne štete barem pčelama.
Lp Branko