RAZNA PITANJA

[Dragan Šošić]

Upravo se spremam za preseljenje kosnica koje moram da uradim silom prilika.Selim 13 km dalje pa posle 15-ak dana vracam nazad na novo mesto,100 m dalje od ovog gde se sad nalaze.
Valjda nce kisa

Ma ne brini ništa pokisnućeš sigurno . Obično se kiša tako "namesti" da pokisneš pri utovaru i zaglaviš vozilo pri istovaru. Između tih radnji ne pada. Ja sam letos po onoj suši zaglavio. Pala kiša baš na vreme .

[Zoran Mladenovic]

Ne da si me utesio...

[Bojan aleksic]

I ja moram jedan moj pcelinjak da premestim,visa sila i kod mene...

[Zoran Mladenovic]

Preseljenje uspesno okoncano,nisam pokis'o.
Idem mirno da spavam

[Dragan Šošić]

Ih bre, a ja se ponadao...kiši  . Kako je protekla seoba, jel' bilo sve u redu? (ili u dva reda )





Ozbiljno, bilo bi dobro da napišeš, kolegama koji takođe moraju preseliti će biti dragoceno tvoje iskustvo.



PS
Kišobran mogu da nose, a ne moraju...

[Zoran Mladenovic]

Ih bre, a ja se ponadao...kiši  . Kako je protekla seoba, jel' bilo sve u redu? (ili u dva reda )





Ozbiljno, bilo bi dobro da napišeš, kolegama koji takođe moraju preseliti će biti dragoceno tvoje iskustvo.



PS
Kišobran mogu da nose, a ne moraju...

Vec sam napisao da sam morao da preselim pcelinjak nekih 100-tinak metara a kako nisam znao na koji nacin to uraditi najbezbednije,po savetima iskusnijih kolega odlucio da je najbolje da ih odvezem na 15-ak dana nekih 13 km dalje pa opet vratim u selo, na novo mesto.
Juce oko podneva sam na mesto gde cu ih doseliti postavio postolja i ostalo je da cekam vece.
Zbog moguce kise a i zbog toga sto je kruta,a ima dosta rupa na jednoj deonici,odustao sam od voznje prikolicom i odlucio se za veliki kombi.
Negde oko 18 h donja leta i okrugle otvore zatvorio sam sundjerom i krenuo sa utovarom.
Dvojica drugova su donosil kosnice  a ja i jos jedan smo ih iz kombija prihvatali i redjali unutra jednu do druge.Sve je bilo gotovo za 5 min i mogli smo da krenemo.
Do novog mesta nam je asfaltom trebalo 10 minuta isto toliko i za zadnji kilometar po rupama
Istovar i postavljanje na postolja je vec bila rutina.
Sacekao sam jos pola sata da se malo smire,ma da iskreno po zvuku i nisu bile nesto posebno uznemirene,i povadio sundjere.Tek kada bih osvetlio lampom otvore poneka bi izvirila ali se brzo vracala nazad.
Sve u svemu kako sam se bojao(prvi put mi je ),sve je proslo ok.

[Bojan aleksic]

I ja moram da premestim jedan pcelinjak,ali bih to uradio u toku dana dok je temperatura preko 12-15 stepeni,tako da do veceri imaju vreme za smirivanje i formiranje klubeta dok pada temperatura... Prinudjen sam za premestanje tih kosnica,inace nebih ni pomisljao o preseljenju u ovo vreme!

[Stamenković Predrag]

Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #116 poslato: Mart 06, 2013, 18:06:38 »
Citat
          Jesu kosnice na vlaznom mestu, podugnute na plasticnim gajbama od piva, ali nisu zasticene sa nijedne strane, a budj se vidi sa spoljne strane na gornjem delu dugog nastavka, izmedju nastavka i zbega koji je obmotan lepljivom trakom. Kosnice su okrenute prema jugu i nagnute ka prednjoj strani (letu) sto se moze videti i golim okom.
          Kako bi najbolje bilo da se oslobodim budjavih nastavka, dali da izvadim postavljenu foliju (01.02.) ili ako bude prilike da menjam budjavi nastavak i ramove ako su zahvaceni. Pozdrav, svako dobro.



Pozdrav, posto sam ranije trazio pomoc evo da iznesem vidjeno stanja nakon otvatanja kosnice 09.03. Vreme je bilo suncano, pcele su izletale i donosile polen, tako da sam otvaranjem kosnice utvrdio da u kosnici nema vlage, vec je zahvacen samo deo ispod lepljive trake, koju sam stavljao izmedju nastavka tj. izmedju nastavka i zbega. Na foliji (najlon) koja je bila ispod zbega bile su kapljice vode, koju sam nakon pregleda izvadio. Znaci foliju vise nisam stavljao, kao i traku izmedju nastavka i zbega, vec su kosnice sa gornje strane utopljene samo sa nekoliko listiva dnevnih novina, puna podnjaca sa letom i na prvom nastavku okrugli otvor. Satonose na kosnicama, prilikom otvaranja, poprskane Nozevojem, kao i leta na istim.
Pcele su iduceg dana, po suncanom vremenu, masovno izlazile donoseci polen.
Opet bih nesta pitao iskusnije, dali je sve ovo sto sam uradio dobro ili da nesta manjam npr. da li je potrebno da jos utoplim kosnice vracanjem folije ili na drugi nacin.

Izvinjavam se sto sam ranije postavljao pitanje o postupku sta da se radi kada u kosnici ima vlage, a da za pitanje nisam bio siguran, ali ce valjda nekom posluziti odgovor a i meni nadalje. Hvala pozdrav.

[Dragan Šošić]

Buđ koju si spolja video, može biti samo na tom spoljnom delu košnice. Ako se zadržavala vlaga. Kako je vreme bilo relativno toplo, može se desiti da se pojavi buđ. Kada je jako hladno, ne verujem da je to može da se desi (da se pojavi buđ na spoljnim delovima košnice).

Te trake oko nastavaka (ili nastavka i zbega ) nemoj stavljati (ni u toku zime, ako baš nije neophodno).

Nema potrebe za izvinjenjem. Bolje je da smo razmotrili više mogućnosti. Inače, nema greške u proceni i uzeo sam u obzir da je to moglo biti samo oko tih nesrećnih traka. Kažem nesrećnih, jer za time nema potrebe (osim ako nema tolike greške u izradi nastavka da „zeva“ po celoj dužini – mada bi i tada pčele rešile kako njima odgovara).

Nejasno mi je ovo: „Na foliji (najlon) koja je bila ispod zbega bile su kapljice vode, koju sam nakon pregleda izvadio“. Kako ispod zbega. Folija se stavlja na nastavak, preko satonoša, ali se mora odvojiti da ne leže direktno na satonoše. Pretpostavljam da je tako i bila postavljena (mada malo prerano). Znači li to da nema nikakve poklopne daske (koju je menjala folija). Ako je tako, vrati foliju.I nije dobro držati je preko zime (pisao sam zašto i to zavisi i od vrste košnica, pored ostalih stvari). Sada bi već mogla da se koristi. Mislim da ti i te novine ispod krova nisu potrebne. Samo kupe vlagu i pobuđaju. Ako imaš foliju preko satonoša i zbeg, krov i novina je suvišna (sada na foliji ne trebaju nikakvi otvori). Ako imaš dobru poklopnu dasku, folija ti i ne treba. I to je dovoljno utopljavanje.

Pravo „utopljavanje“ je kada pristigne polen. Sa njime pčele dovoljno izoluju leglo i smanje mu gubitak toplote. Nekim utopljavanjem možeš delimično uticati na jedan uslov razvoja, a to je toplota. I ako to utiče na povećanje legla, a nema polena, to je loš posao. Neka se razvijaju prema ukupnim uslovima, a ne simuliranjem pojedinih uslova.

Inače, ne može se tvrditi da neće biti viška vlage na satonošama ni u jednom slučaju. To zavisi od spoljnih uslova. Ako dođe do jačeg i dugotrajnog zahlađenja i pče budu u zbijenijem klubetu, eto i viška vlage. Samo što to pčele lakše reše, sada kada imaju jako topao centar (gnezdo). I bude i toplijih dana, što je normalno (sunce je već prilično visoko).

[Stamenković Predrag]

Folija koja je bila postavljena bila je postavljena na drugi nastavak, na satonose direktno, a u pitanju su RV kosnice sa dva nastavka, poklopnu dasku nemaju vec samo zbeg dubine 7 cm, pregradjen lesonitom, u kome u gornjem delu staje hranilica (koja je u zbegu i malo otvorena) i manji deo gde se nalazi mesto za zicani otvor, koji je sada zatvoren, i naravno na zbegu krov.


Kosnice su jos uvek kao nove, nema nikakve greske u izradi istih.


Hrane ima dovoljno u gornjem nastavku a kako sam primetio ima hrane i u donjem nastavku.

Pozdrav, svako dobro. 

[Mićko Račić]

Zanima me mišljenje iskusnih kolega,kako dalje da razvijem pčelinje društvo,prošlogodišnji,prirodni roj,stresen  u ormarić(fioku),izgradio saće dimenzija 33/33 čista kocka.gornja strana je zatvorena a donja potpuno otvorena pa sam dodao podnjaču tako da samo odozdo imam pristup i ne mogu procijeniti količinu meda koju trenutno imaju u zalihi.jesenas sam ih prihranio sa 7l. sirupa.U međuvremenu sam napravio tri Rodne Voje,tip košnice sa kojom ću da pčelarim i planiram da ih naselim.može li se ovaj prirodni sat koristitikao plodište  i mogu li se radi izgradnje saća podbacivati ispod nastavci R. V. pošto iznad ne mogu?Prije 7 dana sam vršio pregled i od 8 satova 33/33 cm koliko su izgradile pčele su na 6 ulica,krajnji satovi su potpuno prazni,bijeli,netaknuti a na ostalima su pčele.ovih dana donose polen u velikim količinama i intenzivna im je aktivnost.Varou nisam primijetio ,čak mislim da,posmatrajući ovu njihovu aktivnost i ovu snagu uopšte i ne postoji .naravno, ovo su samo pretpostvke i pošto sam početnik molim za pomoći prijedloge ,kako umnožiti razrojiti, i naseliti Rodne Voje? Pozdrav iz Banjaluke!

[Miroslav Jovanović]

Vrlo zanimljivo. Mislim da bi najbolje bilo da pod  taj sanduk postaviš jedan nastavak RV sa podnjačom ramovima poklopnom daskom sa što većim otvorom u centru. Otvor bi trebao biti kao i unutrašnja dimenzija fioke. Pčele moraju kroz taj nastavak do sadašnjeg plodišta. Kako se zajednica bude razvijala tako će pčele i matica sići u nastavak RV izvući satne osnove a matica zaleći. Posle je lako. Ovaj zahvat možeš uraditi tek u cvetanju jabuke. Ovo je moje mišljenje i iskusniji sigurno imaju i boljih predloga.

[Mićko Račić]

Hvala imenjače na odgovoru.Nadam se da će još neko iznijeti svoj prijedlog.Pozdrav!

[Mićko Račić]

Dodao bih na svoj prethodni tekst još jedno zapažanje,pčele su imale mogućnost izgradnje saća još 15 cm  po horizontali fioke ali su ostale u formatu kvadrata. Da li da ovaj prostor blokiram nekom vrstom pregradne daske da bi se društvo širilo po vertikali i dodam ispod nastavak Rodne Voje sa s.o. ili da ostavim ovaj prazan prostor.

[Vojo Brstina]

Dodao bih na svoj prethodni tekst još jedno zapažanje,pčele su imale mogućnost izgradnje saća još 15 cm  po horizontali fioke ali su ostale u formatu kvadrata. Da li da ovaj prostor blokiram nekom vrstom pregradne daske da bi se društvo širilo po vertikali i dodam ispod nastavak Rodne Voje sa s.o. ili da ostavim ovaj prazan prostor.

Poštovani kolega Mićko,
sada imaš odličnu priliku da na pčelinjaku imaš i posmatraš zajednicu kako sama gradi saće, da meriš raspon između saća, veličinu radiličkih i trutovskih ćelija u odnosu na poziciju satova i visinu satova, raspored trutovskog saća i mnogo toga što najveći broj pčelara nema i nije imao priliku da vidi.
 
Kvadratni oblik izgradnje saća je jedini prirodni oblik dok su svi drugi oblici prisilni ili neprirodni.

Bila bi prava šteta porušiti takvo saće ili isecati i prebacivati saće i pčele u neku drugu košnicu.
Možda bi u cilju kontrole i čuvanja saća da se ne bi pokidalo ipak trebalo ispod te fioke dodati jedan RV nastavak ali ja unj ne bih dodavao ramove sa satnim osnovama nego bi dodao samo RV satonoše sa po 10mm osnove ugrađene i učvršćene u sredinu satonoša.
Ako želiš da ti pčele izgrade saće u RV ramovima za formiranje novih zajednica tada svakako da možeš dodati ramove sa satnim osnovama.
Dodavanje se vrši nakon što se zajednica razvije na nivo da u potpunosti zauzme svo raspoloživo saće.

Što se tiče postavljanja bilo kakve pregrade to ti isto ne bih preporučio. 

Postoji li mogućnost da nam ovu zajednicu slikaš i postaviš na Forum?   

Pozdrav svima...