RAZNA PITANJA

[Boris Salaj]

Matičnjak u martu?  ovo mi društvo izgleda nešto slabije od ostalih, i danas dok sam pregledao stanje hrane pronađem ovo sa slika...Iako se ne vidi baš najbolje u toj ćeliji je larva stara već nekoliko dana...Šta sad uraditi, s obzirom da trutova nema, neće biti ni oplođene matice... Dal da ovo računam ko zimski gubitak i spajam ili....?

[Никола Маодуш]

Претпостављам да је ово много боље него да су се појавиле лажне матице.
Читао сам код Умељића да искуснији пчелари оваква друштва спајају преко новина са средње јаким друштвом (након излегања матице и њеног успављивања - да не кажем одстрањивања).
Ја бих спојио са неким друштвом и оба друштва испрскао Нозевојем. Ово ћеш спасити, а ново ћеш појачати мало. Али опет то је моје мишљење које није баш валидно класо.

[Boris Salaj]

Sačekaću još koji dan da bude toplije pa da se definitivno uverim da nema matice, pa ako je ne bude onda ću spojiti...

[Dragan Šošić]

Tačno, bolje je nego lažne matice. Sada je Boris imao prilike da vidi kako se ponašaju izuzetno slaba društva: leglo odgajaju uz samu satonošu. Ovo društvo možeš smatrati „gubitkom“. Ali nije potpuni gubitak, jer ćeš ovo malo pčele pridodati susednoj košnici.

Spoj na onaj način, kako sam opisao u više poruka ove teme. U tom slučaju ćeš imati centar „slab“ sa hranom. Ako imaju hrane bočno i nije previše hladno, nema problema, a ako zahladi (i preko dana) „zalepi“ pogaču preko i gotov posao.


Pazi, nemoj da žuriš i spajaj popodne, kada malo zahladi i pčele se okupe oko legla. Pre toga pazi, jer kada istreseš pčele sa ramova i skloniš sve ramove osim ova dva sa leglom, pčele mogu da se okupe na zidovima i može se leglo prehladiti. Ne radi panično, jer se leglo neće prehladiti za neko razumno kratko vreme, dok radiš. Polako ih otresi odatle i sačekaj da vidiš da se okupe oko legla. Nemoj da zaboraviš da pripremiš mesto u košnici kojoj pripajaš ovo leglo i pčelu.

[Mirko Maric]

Sada je Boris imao prilike da vidi kako se ponašaju izuzetno slaba društva: leglo odgajaju uz samu satonošu.

Zasto slaba drustva imaju leglo uz samu satonosu,gde leglo formiraju jaka drustva?Ako imate vremena napisite
koju recenicu o tome...pozdrav

[Dragan Šošić]

Nemam šta puno da pišem, slike sve govore.

Najpovoljniji uslovi su u tom delu košnice: od toplote, pa do vlažnosti vazduha. Može se samo postaviti pitanje, koliko su pčele u stanju da održe povoljne uslove, ako su slabe i ako previše zahladi. U ovom slučaju, leglo je poklopljeno i može se pretpostaviti da če se izvesti mlade pčele. Ali da je matica dobra, i ovakva društva bi se širila prema zagrevanju košnice Sunčevim zracima. Ako dođe do jačeg zahlađenje, javiće se niz problema i vrlo je moguće da će društvo oboleti (pre svega leglo - može se pojaviti krečno leglo). Nije isključeno ni uginuće društva, jer su te pčele uglavnom već iscrpljene (više su iscrpljene pčele u slabim društvima). Do uginuća uglavnom dolazi postupno, tako što se pčele na obodu klubeta smrzavaju. Tada se vrlo brzo gubi toplota i može ostati par desetina pčela sa maticom.

Na fotografijama koje je Boris napravio je školski primer slabog društva i još samo nedostaje vrlo dobar unos polena. Tada bi se videlo da pčele po obodima legla uskladište polen. Na taj način  delimično sprečavaju odvođenje toplote iz legla kroz saće (uskladišten polen je dobar izolator).

Zato je najbolje ovakva društva spojiti, dok su još zdrava i dok se može pretpostaviti da je leglo zdravo.

Što se tiše skladištenja polena (perge), jaka društva bi oivičila leglo polenom, ali ubrzo donji deo rama bude očišćen (utrošen na ishranu) i društvo silazi sa leglom u prvi nastavak. Jako društvo uskladišti polen - pergu iznad legla, time smanji gubitke toplote legla (gubitke kroz saće) i vrlo lako time održava povoljne uslove. Dalje sledi samo širenje gnezda ka letu gde je više vazduha potrebnog za leglo, ako uslovi dozvole.

Ne znam šta bih još napisao, ali ukratko, to bi bilo to.

[Miroslav Jovanović]

Ima li ko iskustva sa manjim razmakom rama od 36. Na primer 32 - 34mm. Danas sam jednom drustvu devetoramne alpske dodao deseti ram i doveo razmak na 33mm. To sam uradio čisto iz znatiželje.

[Dragan Šošić]

Ja već jako dugo koristim ramove sa raznmakom kojim se određuje širina bočne lertvice od 35 mm (gledao sam da greška pri izradi velikih serija ide ispod 35 mm, a ne preko toga).

Sada kupujem ramove i takođe tražim da bočna bude 35 (i nešto malo manje). Ali ako moram, kupim i 36 mm.

Problem je samo u početku, dok pčele ne „srede“ rastojanje propolisom. Nevolja je uglavnom pri seobi, zbog klizanja – pomeranja ramova.

Ali, moraš određivati da ti ramovi budu na približno istom rastojanje, zbog lakše izmene mesta ramova, ako to bude potrebno.

Zimi, međutim, nije dobro držati baš „tesne“ ulice pčela. Za društvo, tokom zime, bolji je nešto malo veći međuramni razmak.

[Miroslav Jovanović]

Čitao sam da Ukrajinci koriste razmak 35mm. Rudi Paulović je dosta pisao na tu temu. Uradio sam to da vidim ima li razlike u prolećnom razvoju.

[Dragan Šošić]

Ma ja ne idem naučno tako daleko, kako se to razmatra.

Gledam ono što se praktično dešava, a to je teži rad kada i košnica i ramovi nabreknu od vlage. Mora da se vadi ram sa "radapcigerom"  .

[Ranko Vukovic]

Pozdrav kolege. Imam jedan problemcic pa bih zamolio za savet. Naime prilikom pregleda kosnica ubola me pcela u predelu lica i dobio sam crvenilo od pojasa na gore i svrab. Isao do lekara malo primio boca i sad je to sve ok. Tokom proteklog leta je bilo uboda pcela i malo  otoka sto je normalno ali nije bilo alergije. Moje pitanje glasi kakva su vasa iskustva da li smem se baviti dalje pcelarstvom ili da batalim celu stvar. Unapred hvala.....

[Boris Salaj]

Ako je posledica uboda pčele osip na koži od pojasa na gore mislim da ti nije baš zgodno da se baviš pčelarstvom. Može, ali onda svaki put se moraš maksimalno zaštititi ( zaštita ovim najjeftinijim kombinezonima nije dovoljna, mene su bar puta bocnule kroz njega) 100% od glave do pete, a pored toga imati u pripravnosti nekakav lek protiv alergija...Sad sam tek pročitao da si ranije imao osip, a sad ga nemaš. Možda je nešto drugo izazvalo osip, a samo se potrefilo sa ubodom. Ipak je najbolje da odeš na alergo test gde ćeš tražiti da ti urade pretragu za alergiju na ubod insekata, pa ćeš jedino tada biti siguran. Alergije, posebno na ubod insekta, mogu izazvati toliko burnu reakciju da čovek bez adekvatne pomoći može umreti u roku od nekoliko minuta (šok, gušenje). Ne bih da te plašim, ali stvar može biti ozbiljna. Zato je najbolje da se obratiš stručnjacima za ljudsko zdravlje, a ne pčelarima...


Pozdrav iz Sombora

[aca peric]

Pozdrav kolega Vukovicu,samo da se nadovezem,smatram da vam je kolega Boris dao jako dobar savet,nije za igranje sa alergiskim reakcijama.Nemoguce je izbeci ujede pcela pri bavljenju pcelarstvom,sem ako neko ne koristi ona odela iz USA kao za astronaute.Ja koristim klasicno belo odelo za gore,ali ponekad se desi bez obzira na svu zastitu da dobijete i po 10tak uboda odjednom.Naravno retko je ali za ovih 10tak godina sveukupno mislim da sam primio bar jedno 500 inekcija.Zato bolje dobro proverite,
S postovanjem,Ac

[Velimir Komericki]

Ovako,u narednim danima prema prognozi ocekuje se kisa,od nedjelje pa do utorka-srijede..
zanima me sljedece,da li ih stimulirati sirupom ili ne dirati kosnice da im ne poremetim temperaturu unutar kosnice?

[Dragan Stantić]

Slobodno im daj malo sirupa svaki dan, pogotovo ako je kiša ili dođe malo hladnije vreme pa ne mogu van, da matica ne smanjuje zaleganje, da društva kroz sirup dobiju i potrebnu vodu, stimulativno prihranjivanje je bitno kad nema unosa, ako se daje u jutarnjim satima pospešuje sakupljanje polena, sve u svemu višestruko je korisno.