Slova su u redu 
Vazno je da se razumemo.
Kada se kaze da su pcele 'omedjile' svoj prostor(misli se da nece vise da rade zar ne?) na sta se sve misli,da su obezbedile rezerve hrane zatvorenog meda iznad legla?koji su znaci kada drustvo omedji prostor?(pored njihovog telesog stanja,starosti saca u nastavku ispod gnezda itd.)
Ako se ne varam mislim da ste spomenuli da se ponekad i pored kljucnog razloga rojenja-maticnjaka mogu izrojiti?
pozdrav
Izvini, nisam imao vremena da pišem (nemam ni sada, ali da ne ostaneš bez odgovora).
Kada kažem da su pčele „omeđile prostor“ uglavnom mislim da su slaba društva (uslovno rečeno – slaba). I najvidljiviji znak je da prenose hranu iz medišta u plodište i bitno smanjuju prostor za leglo. Dešava se upravo ono što sam uvek smatrao: pčele su jake prema prostoru koji mogu pravilno održavati (prema tome i slabo društvo – slabo za naše poimanje i interes, je jako u prostoru koji mu obezbeđuje povoljan odnos legla i hrane i gde su pčele brojne u svakom kutku košnice).
Ne mora da znači da su u nekom početnom vremenu (možemo posmatrati početak suncokretove paše) društva izgledala slabo. Mogle su košnice biti pune pčela. Ali raniji uslovi (kao što je npr. kišni period ove godine) su uticali da jedinke budu slabije hranjene ukoliko su u predelu gde nema izrazito bogate polenske paše, gde pčele za kratko vreme unesu prilično polena.
Pčela se brzo istroši tokom rada i med koji je bio na većem prostoru u košnici prenosi bliže gnezdu. Koliko će ovo trajati, zavisi i od daljeg razvoja paše.
Starost saća ima velikog uticaja. Pčele će više legla odgajiti na starijem saću nego na devičanskom (npr. u ovom razdoblju). Neka društva koja su i po brojnosti i po starosnom dobu („pravilnoj strukturi“ zajednice) dobra, imala su manje legla jer je plodište bilo sa velikim vencima. U medištima je bilo prilično meda. Malo sam ih „rasteretio“ (maznuo i malo više meda nego što treba), okrenuo nastavke za 180º, napravio prostora i u polunastavku medišta i pustio da srede plodište. Ubacio sam ramove koji su u plodištu bili do zida i puni su meda koji je poklopljen. I za mene je bilo iznenađene kojom brzinom je med prenesen u medište i koliko je legla u tim ramovima. Puni ramovi meda, kojima sam sekao leglo su ramovi sa starim saćem. Ako se ubaci mlado saće, uglavnom ubacuju polen i dele gnezdo na dva dela.
Da nema unosa, pčele ne bi prenosile taj med i širile leglo (to se dešavalo prošle godine u ovo vreme).
Kada pčele „omeđe“ prostor one nisu slabe sa biološkog stanovišta (jesu za pčelara i njegov interes, kao što sam napisao). Imaju dovoljno hrane, unose dovoljno polena, ali ostaje malo prostora za leglo. Samo što se može desiti da takva zajednica i propadne i pored obilja hrane i povoljnih uslova. Ako je npr. u medištu sve mlado saće, pčele će polako premestati med u plodište, sve do moguće propasti društva. Pčelar mora da reaguje i sredi košnicu i omogući joj ponašanje primereno uslovima u okruženju. Ti uslovi diktiraju da su pčele tek ovih dana počele da zanose krupnija jaja (i to ne sva društva). I dalje ih sabirački nagon navodi na rad. Tako da društvo može ući slabije u zimu i uz to, varoa može uzeti svoj danak. Kada su manje površine legla, uvek je veća šteta po društvo. Mislim da društva koja imaju manje legla „osećaju“ taj problem i da ne gaje trutovsko leglo. Tada je varoa u radiličkom leglu.
Rešenje tih nevolja je je ono što sam pre izvesnog vremena i napisao: rasteretiti plodište ako je pretrpano gnezdo, ako je moguće dodati ramove koji su malo stariji i umereno prihranjivati.
Ako nađem vremena, najbolje bi bilo da fotografišem društvo koje je na mladom saću (8 osnova izgrađenih ove godine) i društvo koje sam sinoć pogledao i čije saće spada u kategoriju koje nazivam „groblje saće“ i koje sam silom prilika ubacivao u to društvo jer su mi trebali svi idealni ramovi za izolatore. Prvo društvo (sa mladim saćem je „omeđilo“ prostor i sabilo se na 6 ramova legla sa ogromnim vencima i sada nije narošito jako (to ne znači da neće preživeti zimu). Uz to ima mladu maticu. Kod ovog drugog sam u prvom momentu pomislio da je izvršena tiha izmena, jer je leglo bilo ogromno. Međutim, tu je žuta matica.
Razvoj je društava koji je primeren uslovima u prirodi se može videti i na fotografijama: i dalje pčele grade zaperke, odgajaju dobre matičnjake i hoće da šire leglo. Na poslednjoj fotografiji se vidi šta znači „omeđavanje“ prostora: pčele pretrpavaju polenom ram sa mlađim saćem iako sam ga ubacio u sred legla. Ali levo i desno je sasvim dovoljno legla. Ne bi bilo da ovom društvu nisam uzeo oko 10 kg meda i prebacio u rojeve – izolatore) a od njih uzeo prazne ramove i napravio prostora za leglo. Tek kada im se napravi povoljan raspored u plodištu, može matica zaneti i ovaj ram iako je pun polena.
Na detalju slike se vidi da je matica tu počela da nosi i da ima izlazećeg legla, ali sam ja uticao na to da ga napune polenom (žuti i crveni okvir). Inače, taj ram je 29.jula izgledao kao na slici SL 3 (vidi se „beleg“ od propolisa u zelenom okviru). Problem smanjenja prostora za leglo je u brzini unosa polena, koji pčele radije skladište u mlađe saće.
Na
DETALJU a se vidi da pčele na tamnijem saću savladavaju i „blokadu“ polenom.
U suštini ništa "neprirodno" i čudno se ne dešava: kako "napolju tako u košnici (ali pčelar malo ispomera ramove i eto "mističnih pojava" u pčelarstvu)
.
Ako se ne varam mislim da ste spomenuli da se ponekad i pored kljucnog razloga rojenja-maticnjaka mogu izrojiti?
ovo pitanje mi je nejasno: preformuliši pitanje znaš da sam ja "nediplomirani" pravnik
Može se dogoditi da se zajednica izroji i bez matičnjaka. Čim pčele prestanu maticu hraniti sa matičnom mliječi ona prestaje nesti, postaje sposobna za let i može se izrojiti.
Mislim da to u suštini nije rojenje već napuštanje društva iz različitih razloga. Kada te iste pčele vratite u njihovu košnicu nastavljeju da se ponašaju kao da se ništa nije desilo.
PS
Ovaj polen je u medišnom delu i njegov položaj je stvar tehnike, a ne prirodnog nagona pčela (u medištu – budućem plodištu nastavljače, bude uvek manje polena). Ovo društvo je jedno od onih koje nije seljeno i postepeno je razvijano do snage da proizvodi mleč. Sve vreme su ova društva hranjena umerenim količinama hrane (u momentu najače žege hranjene su potpuno razređenim medom (ili sirupom), koji je u stvari bio 80 % voda.
