Kolega Dragane kod podbacivanja nastavka sa satnim osnovama , dali i tu ima efekta dodavanje ramova sa medom?
Има ефекта када меди. Пчеле одмах прелазе на градњу саћа. У супротном (ако се не ставе рамови са медом, то се мало одлаже, па може и да се наведе друштво на ројеви нагон (јер је у то време ројење i уобичајено и мало им треба – рече је о почетним пашама, а не о сунцокрету). При каснијим пашама (нпр. сунцокрет) је добро да се убаце два рама са медом у наставак са основама којим се секу медишта, јер то пчеле изграде, а а у случају слабљења паше или друштава, мед се колико-толико сложи правилно (напуниће рамове у средишту наставака).
Hvala Dragane! Ovo pitanje me dugo mucilo. Znaci ne prekidaj kako ga Vojo zove "medni put" ni u ovom slucaju.
Медни пут је када има меда
.
Оно што сам писао не мора бити правило. Како ће пчелар поступити, ствар је
процене снаге паше и свега осталог. Свакако да је биље основама сећи медишта (основе иду одмах изнад плодишта). И наравно да је добро убацити бар један рам са медом. Не значи да пчеле неће градити те основе, али се тај посао мало одлаже и то се види по продубљивљњу ћелија са медом у наставку где пчеле већ раде. Ако се одмах наведу да граде основе, то је боље (мада мало успорава посао и многи пчелари то избегавају). Али ако је у питању наставак са
вишим рамовима (ЛР нпр.), онда рамове са медом треба да се убаци у наставак са основама (рекао бих да мора да се убаци, али нека свако одлучи за себе шта је боље и то је битно у доба ројења, односно ране паше, а добро и при каснијим пашама). Ја имам полумедишта која пчеле лакше прихватају на градњу и ту је стање другачије – може и овако и онако (у томе је предност пчларења са нижим рамовима). Али у сунцокрету обавезно мешам рамове и основе.
ПС
У овом смислу, морам написати једну „згоду“ из 1996-те године. Не морате читати, али је ипак и мало поучна и тиче се елегантног набацивања наставака са основама („мајсторство“ и лењост истовремено).
Било је неко облачно и прохладно време за то доба и стриц је јављао вагу, да смо правили „стратегију“ колико треба прихрањивати за зиму. Тада сам решио да „чувам“ пчелињак, јер су крађе почеле (и временом постале традиција)
*. На камион сам натоварио наставке са сатним основама и стричеве бивше троделне оплодњаке (у полумедиштима), које он „набацује“ на кошнице и појачава принос, истовремено мењајући матице. Када смо стигли на одредиште, кошницу на ваги сам прво одигао да проценим унос. Била је прилично тешка у распореду: 1. ЛР наставак, 2. полумедиште и трећи наставак (за који се испоставило да није „оперативан“
). Отворио сам је и видео ЛР наставак пун сатних основа где уопште није било пчела. Кошнице су досељене са прилично меда и вага је за првих 12 дана медења показала свега 11 кг. Наравно, није имала где да уноси и пчеле су дремале на лету, а основе нису ни примећивале.
Када сам стигао на свој пчелињак, вагнуо сам кошнице које су биле на 4 и више наставака и биле су претешке. Како сам морао да продужим на пчелињак свог рођеног брата и однесем му основе, „пар критичних“ сам сам пресекао са полумедиштем основа (испоставило се да су све „критичне“ и цело постоље од 7 кошница је на брзину добило по ПМ основа).
Да је ројење „могуће“ и на сунцокрету, „доказао“ је мој брат. Имао је 4 кошнице на које ми је обрати пажњу још код куће да пазим да се не изроје, јер је ту „скркао“ легло из неких оплодњака и ту има 4 ЛР наставка са леглом!!! Када сам донео основе (он је имао само ЛР наставке) предложио сам му да на брзину те „исечемо“ са целим наставцима основа и ту убацимо по рам-два меда и додамо два наставка, јер ни то није било довољно. Како су наставци били претешки није у се радило. Наравно, он је „мајсторски“ закључио да нема потребе и да ће то пчела средити и набацио основе на наставке (много елегантно и много глупо решење).
Три дана сам сређивао свој пчелињак (и оплодњаке које сам носио на пашу) и пчелињак колеге који је заглавио у болницу (код њега сам с почетка лако радио, а касније носио „еталон“ јер су постојале разлике у мери рамова и нисам могао да ставим рам у сваку кошницу). Имао је неједнаких друштва и неке су биле крцате и дремале на летима. Изјеначио сам све и колега је касније рекао да никада није имао више меда и да му је чудно да су све биле исто пуне
.
Након та три дана сам отишао до пчелињака свог брата и нашао рој од пар квадратних метара на ливади и боцама. 4 сата сам „метлао“ те пчеле, јер је ту био огроман број младих матица и пчеле које су ушле у неки наставак су одједном почеле да јуре напоље (нису излетале него једноставно „трчале“ ван по трави - лудило“. Брату сам рекао да ројеви јесу његови, али да ће их добити (навео сам јасну умотворину о нокту и осталом
), јер сам га пола сата молио да та друштва „пресечемо“ наставцима (тад би видели матичњаке и рушењем вероватно решили проблем, јер ипак то није било пролеће, а пчеле би запослили – мада је то мало теже, као и кад код налета за кратко време напуне кошницу и више неће да раде дан-два).
Тако да можете видети из ове „згоде“
да трпање основа на медишта може довести до застоја у раду кошнице па и до ројења.
* Нпр. шуња се данима неки чова са белим кецом, БГ регистрације, по атару и када је прошао поред мене, окренуо је главу да га не запамтим; Или налети један млади дугајлија из Ужица са „кецом пикап“ пуном којечега и каже да се изгубио иако се виде светла села на километар и силос на 20 километара, а када сам лагано обрисао таблицу и лепо записао број, зинуо је али је тако остао јер смо брат и ја носили футроле за појасом и нешто гвожђа
; Тада су се колеге из Пожеге жалиле да им је неко мазнуо кровове, збегове и нешто наставака у атару где се тај Ужичанин као „изгубио“ – неки су тако градили каријеру успешних пчелара). Ово са младим стаситим Ужичанином
није било 1996 већ 2000-те године код насеља Златица (близу насеља Лазарево), али је реч о обрасцу како су неки постајали велики пчелари. Иначе, тада је мени неко "мазнуо" три роја у ЛР наставцима и 3 помоћна друштва у оним мојим четворорамним чудима, на по два наставка.
