Da li vjerujete gospodine Vojo da ima pčelinjih linija koje su razvile određenu otpornost na varou?
Da li smatrate da je ovaj parazit otporan na visoke temperature i da zato počinje invazija kad uslovi u košnici postanu da kazem njoj prirodniji?
Gdje je u prirodi rezervoar varoe? Divlje pčele, odbjegli rojevi? Neki drugi insekti?
Da li vjerujete gospodine Vojo da ima pčelinjih linija koje su razvile određenu otpornost na varou?
Драги мој Васојевићу,
На нашим просторима нема пчела које су у потпуности развиле отпорност према варои.
Мислим да има изолованих терена на којим кошница у кругу од 10 километара или где нема пуно кошница или пуно пчелињака на којим би се могло успешно стационарно пчеларити без варое.
Da li smatrate da je ovaj parazit otporan na visoke temperature i da zato počinje invazija kad uslovi u košnici postanu da kazem njoj prirodniji?
Што се тиче температуре мислим да варои свакако сметају високе температуре али верујем да ће се у некој будућности појавити све отпорније варое и на температуру. За сада се зна да варои не погодују високе летње температуре преко 36 степени. Међутим у кошници је нешто хладније посебно у зони легла где пчеле не дозвољавају да температура буде већа од оптималне за пчелиње легло.
Највећи проблем је заправо што пчелари не разумеју брзину развоја варое у односу на периоде током године..
Gdje je u prirodi rezervoar varoe? Divlje pčele, odbjegli rojevi? Neki drugi insekti?
И треће, такође велики проблем је степен изненађења.
Као у рату, неко вас нападне сасвим изненада када ви то најмање очекујете и уништи вам одбрамбене системе, инфраструктуру и фабрике и ви више немате могућности да се браните...
Раскомадају вам територију, разјуре народ на све стране и нестане све, баш све, нестане цео један народ кроз неко време..
Е видите, иста ствар је и са пчелама или са вароом. На исти начин она може да изненади и да уништи не једну заједницу него цео пчелињак.
Она када крене иде од кошнице до кошнице и шири се као пожар.
Ако се пчелар не нада нападу варое ( нрмално зазимио пчеле, очистио од варое) или инвазији варое ( а требао би увек да се нада) и не долази на пчелињак онда заиста може да буде проблема.
Најопаснији извори варое или жаришта варое су напуштени, обично мали пчелињаци.
Ја сам имао такав несрећан случај пре 7-8 година где је неки деда умро а пчелињак са 27-28 кошница остао да се око њега брине неко ко нема везе о пчелама и о варои а само 400-500 метара даље од мог пчелињака а заправо две улице паралелно од мог пчелињака.
Пчеле током више од годину дана нису биле третиране ничим а деда је како сам касније сазнао и сам имао проблеме са вароом док је био жив. сазнао сам да је умро и да је остао пчелињак са толико кошница тек након више од годину дана.
Пчеле крајем септембра могу у грабежи или нападу на оне страдале кошнице у којим се налази по 10.000 или чак и више варое у свакој заједници која умире, да покупе вароу и пренесу је скоро сву у своје кошнице. Обично свака заједница која иде у пљачку пренесе по пар хиљада вароа али осим ње иду и суседне кошнице па и оне преносе велики број варое и тако некада половина пчелињака може да иде у пљачку, некада само један део 20 или 30% заједница са пчелињака а некад и више од пола, зависно од величине пчелињака, а да пчелар мирно кући чека да дође зима не слутећи шта му се на пчелињаку дешава.
Ако се не делује одмах за 15 дана заједнице које су учествовале у пљачки су уништене али не само оне него и много других из које вароа као пожер прелази из кошнице у кошницу. лично сам је гледао како прелази преко постоља од уништене заједнице и креће се ка другој кошници. Нисам се надао том призору и нисам сликао, мада уопште ништа и не сликам ( колико сте видели мојих слика овда или било где на форумима? ). То што имам мало старих слика то је сликала ћерка обично када бих је замолио да ми нешто слика..
Послушна је али ја нећу да је оптерећујем...
Када пчеле пренесу у једну кошницу крајем септембра или почетком октобра 1000 вароа за 15 дана имамо у кошници већ преко 3.000 вароа и свака таква заједница је готова а да не кажем када пренесе по пар хиљада вароа то је онда 5-6 хиљада вароа за 15 дана у кошници.
Да сам те године био са рецимо 30 пчелињих заједница верујем да би имао губитке од 80% али пошто је на том пчелињаку било око 100 или нешто више заједница прошао сам са 20-25 уништених заједница. Није то ненадокнадива штета и могу само Богу да се захвалим што сам отишао на пчелињак и одмах реаговао.
Ето, то су највећи проблеми, напуштени пчелињаци. Старији пчелари када напуштају пчеларство ради болести, старости или не дај Боже када умру најчешће немају коме да оставе свој пчелињак а надајући се да ће још поживети не продају свој пчелињак и ето проблема ако породица одмах не реагује и не продају кошнице са пчелама неком пчелару или неким пчеларима...
Divlje pčele, odbjegli rojevi?
Нешто мањи проблеми су са заједницама које преносе вароу из природних станишта јер њих обично нема много у околини неког пчелињака. Мада код пчелара на пример на Фрушкој Гори где се изроји много појачаних пчелињих заједница а липа изда нађе се много одбеглих ројева у окружењу и свакако да у тим селима када се пчелари повуку са липове паше домаћи пчелари после могу имати проблема у наредној години крајем јесени.
Neki drugi insekti?
И још ово, не знам да неки други инсекти преносе вароу..
Ала сам се ноћас расписао... Ово је само ради Михајла Васојевића из Подгорице, а да се није регистровао ћириличним именом и презименом не бих му дао овакав и оволики одговор...
Шалим се мало наравно...
Поздрав драгим пријатељима и лаку ноћ...
