Autor Tema: Слободна тема...  (Pročitano 61266 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 4154
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Слободна тема...
« Odgovor #135 poslato: Oktobar 28, 2020, 00:17:20 »
Безбедност је безбедност, осам деценија без измене (како су кренули напуниће свих осам деценија и ко зна колико још), нема кречења Београда, што је сигурно сигурно је...
Традиција се наставља... Иду даље...  :D :D :D

А веровао сам да видим светло на крају тунела, ипак...  :'(

Као давне јесени 87 када сам рекао готово је са мирним сном, умотао дете у ћебе и појурио у поноћ сигурнијим беспућем до мирнијег сна, почињу игранке без контроле а 9. новембра две године касније навече рекао почиње лудило и сутрадан рано ујутро устао у четири сата и освануо са жељом за мир и миран сан тражећи га 400 километара даље клекнуо и пољубио своју недосањану свету земљу верујући у слободу.

Годину дана касније коначно сам сместио сада већ нас четворо ( њих двојицу наследника који већ одавно нису са нама, супругу и мене четвртог)  и веровао да сам нашао мир а ни слутио нисам да сам се сместио у "зону сумрака" , "зону безнађа"  и "зону изгубљених генерација".
Те јесени 90. када сам у кући православног свештеника на вратима канцеларије у свом новом селу, где сам дошао да се пријавим као још један парохијан прочитао латинични натпис " KANCELARIJA" схватио сам да сам изгубљен, да сам заробљен као и многи који нису свесни окова и решетака у којим се налазе и да је пут  до слободе далек и да је питање Божије воље да ли ћу га икада дочекати.

Дочекати дан разумевања речи Ђуре Јакшића, Алексе Шантића, Јована Дучића, Бранислава Нушића,младог Матије Бећковића и дочекати дан када ће мој народ схватити да говори тамо неким плаћеним хибридним језиком, дан када ћемо схватити да не пишемо својим писмом и да не гледамо време својим најстаријим календаром, дан када ћемо љубити своју земљу, тај дан је ДАЛЕК и колико сада видим нећу га дочекати макар да живим још ко зна колико, колико год ми Господ одреди година.

Ту је и даље стара екипа и њихови наследници да мисли о нашој безбедности и свакој слободној идеји о далекој слободи...  :D :D :D   
Боже, хвала ти...  :-X



Благодарим...   
« Poslednja izmena: Oktobar 28, 2020, 00:49:52 od strane Vojo Brstina »
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 4154
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Слободна тема...
« Odgovor #136 poslato: Oktobar 28, 2020, 01:00:10 »
Мој Бора...



Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 4154
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Слободна тема...
« Odgovor #137 poslato: Oktobar 28, 2020, 01:16:03 »
Па добро, за нас нема даље, нисмо дочекли тзо што смо ( ако смо) сањали али како да обезбедимо образовање следећих генерација...

А је ли, хоћете да створите слободне генерације? Е господо Срби мало сте се прерачунали са образовањем.
Од 1684 па на даље можете само да певате песмице за децу, без појашњења, нека вам објасни леополд, или можда Мокрањац: У Будиму граду чудно чудо кажу...

Ал Жика је ту...  :D :D :D




[ Neispravan YouTube link ]




 
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže Rakovac Goran

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2049
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Velika Plana - Radovanje
Odg: Слободна тема...
« Odgovor #138 poslato: Oktobar 28, 2020, 10:30:21 »



Војо претешка је ова твоја " слободна тема ". Разумем те јер знам твоју животну причу. Делим твоје мишљење да је и наша генерација изгубљена у простору и времену тражећи узалуд смисао у окружењу бесмисла коме смо изложени. Има ту нажалост у великој мери и наше кривице.
Пчеларству сам се као хобију , између осталог , окренуо баш из разлога да у делу живота који ми је преостао нађем склад и смисао. За сада помаже. Зато дај да ипак пишемо о пчеларским темама иако ових дана и година ни оне нису највеселије.
Овај форум мало по мало замире те дај да га заједнички раздрмамо и развеселимо. Ти би као домаћин требало да предњачиш у томе. Крени а ми остали ћемо те подржати. Поздрав и не замери на овим речима. Добронамерне су.


Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 4154
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Слободна тема...
« Odgovor #139 poslato: Oktobar 28, 2020, 18:10:42 »
У праву си Гого...
Треба писати о пчелама и радовати се успесима.
Цео дан сам себи постављам питања што ми је то требало ноћас да пишем када се ништа променити не може.
Ваљда ми је мало лакше кад којешта напишем после ових нових именовања и расподеле ресора од којих ипак зависи будућност нових генерација за које ни у сну бих пожелио да прођу и доживе 1% од оног шта смо ми преживели.

Ипак, нећу да сам себи покварим још једну вече мислећи о прошлости и садашњости.
Идемо даље, биће боље...

Поздрав драгим пријатељима...
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2179
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Слободна тема...
« Odgovor #140 poslato: Februar 21, 2021, 14:58:19 »
 Осврт на Зоранову поруку, који не бих писао у теми о зимским губицима.

Драгане, да пустимо душмане нека гледају са стране и издалека кроз балване у својим очима а ми нека се мучимо са својим труњем...
Како се ко крсти по вољи му. Свако у себи носи Свети дух а неко га храни а неко га изгладњује. У неком буја и исијава а у неком је тек клица. У сваком од нас ће изаћи и показати се у свој својој лепоти и вредности. Само треба стрпљења и врлина... и ето... чуда ће се десити у оку или у срцу...

Патријарх Порфирије је изабран од Светог Духа. Као тренутно Најдостојнији међу Србима да стане испред свих и против свих.
Кажу да је љубио руку Папи. И ја бих ако је за добро Србије и народа. И Папа је љубио руке Патријаху Васељенском. И ја бих.
И Папа је прао ноге својим верницима. И да ли је зато мање поштован од свог народа?

Љубио сам руке својој деци и својој мајци и свом оцу. И свом кућном диреку. И много руку часних стараца. Оцу Јовану баштовану и Оцу Василију на Хиландару. И (про)Игуману Хиландара у Какову.
И много бих руку пољубио да могу да смирим све оне немире што као жив човек, грешник, од крви и меса производим.

Никако другачије немој да схватиш осим као добру намеру. Другарски поздрав...
Обично се каже нада последња умире док је код нас изгледа правило да умре одмах у зачетку. На неки начин сам лепо замолио (изразио наду) да се о питањима вере не расправља у теми о зимским губицима. У тој теми сам дотакао питање вере јер је човеку „препоручено“ да се моли Богу по питању напретка (тачније опоравка) пчелињих заједница.

„У бога се најбоље, најдубље и најискреније верује ћутке.“

Свиђа ми се ова мисао и мислим да не треба“ узнемиравати бога“ за сваку ситницу. Не моли се Бог за сопствену корист или било какву корист. Све што је од бога је такво какво јесте и само је питање како то човек доживљава. Прави верник ће увек победити (занесени догмом неће).Божија промисао и дело се тиче душе или сам ја у дубокој заблуди (биће ипак да нисам).

С обзиром да сам ја изнео нека запажања јер сам годинама помало проучавао питање вере (осим ако не мислиш да сам потпуно површан „тип“склон либералима и сличној фукари) може се сматрати да сам и ја душманин нашој вери што сам приметио да се неко коме је то дужност не крсти како треба.

С друге стране сте имали „пролетере“ који поздрављају песницом у чело, тако силно да сам деценијама био у страху да се не повреде :). Они су потпуно одани својој „вери“ (свакако да не грешим то је ипак религија и успели су да је потуре народу као такву).

Симболика има свој изузетно важан значај.

Искрено ће да се крсти свако ко је искрено одан вери. Свакако да имам разумевања за године црквених великодостојника, али све то има неке мере и не би требало да је тешко да се у једном светом трену искрено прекрсте (имате једног млађег на једном од снимака које сам поставио;  Шта рећи о великодостојнику који је очигледно млад човек и крсти се по систему „јоргованкатабаковић“...крене руком према челу и...моша – нема даље).

У супротном мени остаје сумња у њихову праву веру. Не могу то другачије да кажем.


Годинама проучавам питања вере да бих схватио где грешим. Да бих био бољи човек. Увек ме помало разочарају ликови (баш ту реч свесно користим) који одступају од својих правила. Може ме то разочарати на моменте, али не и поколебати...али не волим када ме неко лаже.

Нисам поставио снимак никаквих злобника него је то са сајта СПЦ (осим ако то стварни није сајт СПЦ):

http://www.spc.rs/sr/mitropolit_porfirije_raspnimo_svoju_logiku_sa_hristom_0



ПС

Чини ми се да би се муслимани искреније крстили јер препознају Исуса Христа у својим светим књигама.
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%98%D1%81%D1%83%D1%81_%D1%83_%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D1%83

Руке бих љубио својим родитељима из поштовања а деци што их волим. Никада нисам поштовао „партијску дисциплину“ према било којем систему. Када сам напунио 18 година бануо сам на омладински састанак (први и једини пут у животу) да поднесем оставку на чланство у тој секти (није то тада било једноставно и безопасно али сам урадио). Поштујем оне који су заслужили и вредни су поштовања – остале не. Исти однос имам и према цркви. Вера је нешто друго.

Али ништа оспоравам дугима...а да ли ћу им рећи да нису у праву: хоћу ако време пружи доказе.

Ако си мислио да си ме убедио ко је и како изабрао Порфирија...ниси.

И теби другарски поздрав и ти ово схвати као добру намеру...ако ништа друго, схвати као лутање грешника.
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Zoran Vučković

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 337
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Смедерево ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​​​ ​​​​ Мoравиште ​​ ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​ ЕВ и РВ кошнице
Odg: Слободна тема...
« Odgovor #141 poslato: Februar 21, 2021, 16:43:47 »

Драгане, све смо се разумели. И драго ми је да  си све разумео на добронамеран начин. Даће Бог да седнемо негде некад па да другарски причамо о било чему. А понајвише о пчелама јер мислим да се од тебе може много научити. И не само о пчелама.
Другарски поздрав
Нека нам живот буде сладак као мед!

Van mreže Rakovac Goran

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2049
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Velika Plana - Radovanje
Odg: Слободна тема...
« Odgovor #142 poslato: April 28, 2021, 11:37:29 »



У сред смо Велике Страсне седмице те би  текст са мраморног суба било пригодно баш данас овде објавити :


"Човече који српском земљом ступаш,
било да си дошљак или овдашњи,
ма ко да си и ма шта да си,
када дођеш на поље ово,
које се зове Косово,
по свему ћеш угледати пуно костију мртвих,
те са њима и камену природу,
мене крстозначног као стег,
видећеш како посред поља управно стојим.

Да не проминеш и да не превидиш
као нешто залудно и ништавно,
но молим те, приђи и приближи се мени, о љубими,
и размотри речи које ти преносим,
и из тога ћеш разумети због ког узрока
и како и зашто ја стојим овде,
јер истину ти говорим,
ништа мање од живога,
да ћу вам изнети у суштини све што се збило.


Овде негда бејаше велики самодржац,
чудо земаљско и рига српски,
звани Лазар, кнез велики,
побожности непоколебими стуб,
доброразумља пучина и мудрости дубина,
огњени ум и заштитник странаца,
хранитељ гладних и миловање ништих,
скрбних миловање и утешитељ,
који воли све што хоће Христос,
коме иде сам по својој вољи
и са свима својим безбројним мноштвом,
колико је под руком његовом.

Мужеви добри, мужеви храбри,
мужеви, ваистину, у речи и у делу
који се блистају као звезде светле,
као земља цветовима шареним,
одевени златом и камењем драгим украшени,
многи коњи изабрани и златоседлани,
сведивни и красни коњаници њихови.


Свеплеменитих и славних
као какав добри пастир и заштитник,
мудро приводи духовне јагањце
да у Христу добро скончају
и приме мучења венац
и вишње славе учесници буду.

И тако сложно велико безбројно мноштво
скупа с добрим и великим господином,
добром душом и вером најтврђом,
као на красну дворану и многомирисану храну
на непријатеља се устремише
и праву змију згазише
и умртвише дивљу звер и великог противника
и неситога ада свејадца,
велим Амурата и сина његова,
аспидин и гујин пород,
штене лавово и василсково,
па са њима и не мало других.

О чудеса Божијих судбина,
ухваћен би храбри страдалац
безаконим агаренским рукама
и крај страдању добро сам прима
и мученик Христов постаје
велики кнез Лазар.

Не посече га нико други, о љубими,
до сама рука тога убице, сина Амуратова,

И све ово речено сврши се
лета 6897, индикта 12, месеца 15, у дан уторак,
а час је био шести или седми,
не знам, Бог зна. ”


П.С.

Објављени текст је настао из пера Деспота Срефана Лазаревића , сина Кнеза Лазара , и био је уклесан на Мраморном стубу на Косову пољу на месту где се одиграла косовска битка. Сматра се једним од бисера српске средњовековне књижевности што заиста и јесте.