Осврт на Зоранову поруку, који не бих писао у теми о зимским губицима.
Драгане, да пустимо душмане нека гледају са стране и издалека кроз балване у својим очима а ми нека се мучимо са својим труњем...
Како се ко крсти по вољи му. Свако у себи носи Свети дух а неко га храни а неко га изгладњује. У неком буја и исијава а у неком је тек клица. У сваком од нас ће изаћи и показати се у свој својој лепоти и вредности. Само треба стрпљења и врлина... и ето... чуда ће се десити у оку или у срцу...
Патријарх Порфирије је изабран од Светог Духа. Као тренутно Најдостојнији међу Србима да стане испред свих и против свих.
Кажу да је љубио руку Папи. И ја бих ако је за добро Србије и народа. И Папа је љубио руке Патријаху Васељенском. И ја бих.
И Папа је прао ноге својим верницима. И да ли је зато мање поштован од свог народа?
Љубио сам руке својој деци и својој мајци и свом оцу. И свом кућном диреку. И много руку часних стараца. Оцу Јовану баштовану и Оцу Василију на Хиландару. И (про)Игуману Хиландара у Какову.
И много бих руку пољубио да могу да смирим све оне немире што као жив човек, грешник, од крви и меса производим.
Никако другачије немој да схватиш осим као добру намеру. Другарски поздрав...
Обично се каже нада последња умире док је код нас изгледа правило да умре одмах у зачетку. На неки начин сам лепо замолио (изразио наду) да се о питањима вере не расправља у теми о зимским губицима. У тој теми сам дотакао питање вере јер је човеку „препоручено“ да се моли Богу по питању напретка (тачније опоравка) пчелињих заједница.
„У бога се најбоље, најдубље и најискреније верује ћутке.“
Свиђа ми се ова мисао и мислим да не треба“ узнемиравати бога“ за сваку ситницу. Не моли се Бог за сопствену корист или било какву корист. Све што је од бога је такво какво јесте и само је питање како то човек доживљава. Прави верник ће увек победити (занесени догмом неће).Божија промисао и дело се тиче душе или сам ја у дубокој заблуди (биће ипак да нисам).
С обзиром да сам ја изнео нека запажања јер сам годинама помало проучавао питање вере (осим ако не мислиш да сам потпуно површан „тип“склон либералима и сличној фукари) може се сматрати да сам и ја душманин нашој вери што сам приметио да се неко коме је то дужност не крсти како треба.
С друге стране сте имали „пролетере“ који поздрављају песницом у чело, тако силно да сам деценијама био у страху да се не повреде
. Они су потпуно одани својој „вери“ (свакако да не грешим то је ипак религија и успели су да је потуре народу као такву).
Симболика има свој изузетно важан значај.
Искрено ће да се крсти свако ко је искрено одан вери. Свакако да имам разумевања за године црквених великодостојника, али све то има неке мере и не би требало да је тешко да се у једном светом трену искрено прекрсте (имате једног млађег на једном од снимака које сам поставио; Шта рећи о великодостојнику који је очигледно млад човек и крсти се по систему „јоргованкатабаковић“...крене руком према челу и...моша – нема даље).
У супротном мени остаје сумња у њихову праву веру. Не могу то другачије да кажем.
Годинама проучавам питања вере да бих схватио где грешим. Да бих био бољи човек. Увек ме помало разочарају ликови (баш ту реч свесно користим) који одступају од својих правила. Може ме то разочарати на моменте, али не и поколебати...али не волим када ме неко лаже.
Нисам поставио снимак никаквих злобника него је то са сајта СПЦ (осим ако то стварни није сајт СПЦ):
http://www.spc.rs/sr/mitropolit_porfirije_raspnimo_svoju_logiku_sa_hristom_0ПС
Чини ми се да би се муслимани искреније крстили јер препознају Исуса Христа у својим светим књигама.
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%98%D1%81%D1%83%D1%81_%D1%83_%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D1%83Руке бих љубио својим родитељима из поштовања а деци што их волим. Никада нисам поштовао „партијску дисциплину“ према било којем систему. Када сам напунио 18 година бануо сам на омладински састанак (први и једини пут у животу) да поднесем оставку на чланство у тој секти (није то тада било једноставно и безопасно али сам урадио). Поштујем оне који су заслужили и вредни су поштовања – остале не. Исти однос имам и према цркви. Вера је нешто друго.
Али ништа оспоравам дугима...а да ли ћу им рећи да нису у праву: хоћу ако време пружи доказе.
Ако си мислио да си ме убедио ко је и како изабрао Порфирија...ниси.
И теби другарски поздрав и ти ово схвати као добру намеру...ако ништа друго, схвати као лутање грешника.
