Čovek koji dolazi iz zemlje Rafaela Nadala, napisao je impresivan tekst "No-Vac No-Covid" u kome je odao priznanje Srbinu za sve što je učinio na terenu, ali i van njega.
Novak je pre godinu dana u Australiji doživeo najveće poniženje u životu. Onemogućeno mu je da brani titulu u Melburnu, deportovan je iz zemlje kao najgori kriminalac i doživeo je neviđenu medijsku torturu. Međutim, to ga nije slomio, podigao se kao feniks iz pepela i servirao surovu osvetu Australijancima. Njegov podvig oduševio je španskog pisca.
"Godinu dana nakon što je postao legenda, Novak Đoković (No-Vac No-Covid za prijatelje) postao je najuspešniji teniser u istoriji. Uradio je to u Australiji, da bi božja pravda lepše zasijala. A kao šlag na tortu, na tribinama je bio genocidni filantrop Bil Gejts.
Đoković, koji je preuzeo ulogu univerzalnog žrtvenog jarca pred pokornom kukavičkom generacijom, nagrađen je za svu patnju koju je doživeo", piše Prada i dodaje:
"Nakon nadmoćne pobede, pokazao je na glavu, srce i m*uda, podigao je pogled ka nebu i zahvalio se Bogu. Zatim se zagrlio sa prijateljima i porodicom i rasplakao se. Ali Đoković nije imitirao one "peglače gaćica" koji pred kamerama plaču za svako sr*nje, već je izbegavao kamere, kako ga ne bi snimili dok plače. U tom vapaju predstavljeni smo svi mi koji smo pretrpeli progon i maltretiranje u poslednjih nekoliko godina - svi mi koji smo stigmatizovani od strane medija, maltretirani od strane vladara i gledani sa sumnjom od strane prijatelja i porodice. Hvala ti za svaku tvoju dragocenu suzu, Nole. Nijedna nije slučajno prolivena".
Španac je impresioniran Novakovom mentalnom snagom. Smatra da niko ne bi uspeo da "preživi" udarac koji je zadobio srpski as u Australiji.
"Svaki ljubitelj tenisa zna da nikada nije postojao igrač sa takvim udarcima i takvim "mačijim" instinktom kao što je Đoković. Da se savlada tako žestok udarac kakav je zadobio pre godinu dana u Australiji, da ne dozvoli da ga udavi očaj ili bes, potrebna je snaga (glava), velikodušnost (srce) i hrabrost (m*da). Đoković se nije suočio samo sa rivalima, već i sa neprijateljskim spletom okolnosti koji su mogli biti prevaziđeni samo uz Božju pomoć. Bez sumnje mu je pomogao karakter koji je iskovan u strašnom detinjstvu, ali najveća pomoć došla je odozgo. Đoković to dobro zna, a znamo i mi koji smo plakali sa njim".
Usledio je sjajan zaključak.
"Iznenađujuće je to što se masa ne zapita kako to teniser od 35 godina pobeđuje bez izgubljenog seta 10-15 godina mlađe od sebe. To je isti razlog zbog kojeg proklet debeo čovek poput mene piše bolje od svih sistemskih pisaca u Španiji. Nismo dozvolili da nam se zatruje krv i duša, a Bog koji vidi u mraku nas nagrađuje", poručio je za kraj sjajni pisac.
