Autor Tema: Pčelarenje Rodnom Vojom  (Pročitano 1183451 puta)

0 Članovi i 2 gostiju pregledaju ovu temu.

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 4072
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Pčelarenje Rodnom Vojom
« Odgovor #1740 poslato: Februar 23, 2017, 21:57:03 »
Драги пријатељи данас смо били на два РВ пчелињака испод реке Саве да обиђемо мало пчеле и успут смо обишли неке драге пријатеље.

На једном пчелињаку отворили смо десетак-дванаесет  РВ кошница са основним цињем да извршимо процену зимовања, количину потрошене хране
и преостале залихе, количину пчела и присуство легла у кошница на крају фебруара ове године.

У скоро половини кошница нашли смо легло.

Најјаче заједнице немају легло, оне имају снагу и просто знају да могу брзо и лако да се развију кад крене озбиљнији унос полена у кошнице а сада цвета тек само леска.
Слабије заједнице такође немају легла и оне још нису сигурне да смеју да покрену легло и боје се евентуалног захлађења.
Средње заједнице су оне које су већ покренуле легло. То је на два рама или на једном раму легло а по негде већзатворено. У две кошнице само отворено.
У 6-7 кошница нисмо нашли никакво легло.

Ја сам после коментарисао; хајде нека буде пола пола, пола има  а пола нема легло.

 Пријатно ме изненадио извештај колеге Неше Пешића код кога од 11 данас прегледаних РВ кошница само једна РВ кошница има легло.

После подне на кафу сам сварио код једног драгог пријатеља који пчелари са око 200 ЛР кошница и који ми рече да код њега сада у свим ЛР кошницама има легла.
Рече ми овако; код нас овде у ЛР кошницама легло обично креће од 20 -25 јануара.
Ја сам коментарисао да код нас који пчеларимо са РВ кошницама ево у истим климатским условима ( испод реке Саве) пчеле са леглом ове кодине кренуше тек у другој половини фебруара. 
 
Поздрав драгим пријатељима...
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže Darko Vujičić

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 179
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Velika Ivanča
Odg: Pčelarenje Rodnom Vojom
« Odgovor #1741 poslato: Februar 24, 2017, 19:06:24 »
Kod mene u jednom drustvu izgleda nema matice krajem leta tj pocetkom jeseni koliko se secam bila je na broju i obelezena(bela) i tu me malo iznenadila jer je prilicno rano prestala da zaleze ali je drustvo prilicno jako zazimljeno.Medjutim pre neki dan prilikom pregleda nisam video ni nju a ni tragove ranog legla(mada je kosnica prilicno "zapadno"i na hladno okrenuta zaklonjena sa malo pristupa suncu).Drustvo osrednje jacine sa pcelama ima solidnu rezervu hrane tri centralna rama su pripremljena sa oslobodjenim delom saca za zalezanje matici a ostatak rama od ta tri rama lepa medna kapa(sve su uradile kao da je ona u kosnici)sa strane sam im prepakovao i dodao plus pune ramove hrane.Pratio sam malo i ponasanje na letu pcele zaludne vise nego sto su zaposlene dok druga drustva donose polen one se izgleda ubijaju od dosade zargonski receno.Nisam pametan???da li da sacekam jos koji dan tj.koju nedelju ili sta vec preduzeti?

Van mreže Darko Vujičić

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 179
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Velika Ivanča
Odg: Pčelarenje Rodnom Vojom
« Odgovor #1742 poslato: Februar 26, 2017, 14:07:13 »
 ;D

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 4072
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Pčelarenje Rodnom Vojom
« Odgovor #1743 poslato: Februar 26, 2017, 19:17:31 »
Kod mene u jednom drustvu izgleda nema matice krajem leta tj pocetkom jeseni koliko se secam bila je na broju i obelezena(bela) i tu me malo iznenadila jer je prilicno rano prestala da zaleze ali je drustvo prilicno jako zazimljeno.Medjutim pre neki dan prilikom pregleda nisam video ni nju a ni tragove ranog legla(mada je kosnica prilicno "zapadno"i na hladno okrenuta zaklonjena sa malo pristupa suncu).Drustvo osrednje jacine sa pcelama ima solidnu rezervu hrane tri centralna rama su pripremljena sa oslobodjenim delom saca za zalezanje matici a ostatak rama od ta tri rama lepa medna kapa(sve su uradile kao da je ona u kosnici)sa strane sam im prepakovao i dodao plus pune ramove hrane.Pratio sam malo i ponasanje na letu pcele zaludne vise nego sto su zaposlene dok druga drustva donose polen one se izgleda ubijaju od dosade zargonski receno.Nisam pametan???da li da sacekam jos koji dan tj.koju nedelju ili sta vec preduzeti?

Nadam se Darko da će to biti sve u redu i da je matica u pčelinjoj zajednici.

Za sedmicu dana posle ovog najavljenog toplijeg vremena sve će se samo kazati.

Pozdrav...
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže Darko Vujičić

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 179
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Velika Ivanča
Odg: Pčelarenje Rodnom Vojom
« Odgovor #1744 poslato: Februar 26, 2017, 19:45:11 »
Hvala na savetu Vojo i ja se nadam nista mi drugo i ne preostaje nego da sacekam.A posle da vidim sta mi je činiti.To je sumnja  kod samo te jedne PZ

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 4072
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Pčelarenje Rodnom Vojom
« Odgovor #1745 poslato: Februar 26, 2017, 19:53:56 »
Hvala na savetu Vojo i ja se nadam nista mi drugo i ne preostaje nego da sacekam.A posle da vidim sta mi je činiti.To je sumnja  kod samo te jedne PZ

Darko prijatelju, nasloniš uho na stranicu košnice, malo kucneš i odmah ( za dve tri sekunde bez otvaranja košnice ) saznaš da li je matica tu ili ne.

Pozdrav dragim prijateljima...
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže Darko Vujičić

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 179
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Velika Ivanča
Odg: Pčelarenje Rodnom Vojom
« Odgovor #1746 poslato: Februar 26, 2017, 21:35:27 »
E Vojo da sam nekad do sad ostao bez matice ili posumnjao da je nema u ovo doba godine verovatno bi mi to iskustvo dodatno pomoglo sad u proceniNego nisam,tako da kuckam to mi je jos i najlakse ali mislim da cu morati ram po ram i u "potragu"dok temperatura to bude dozvolila.Kosnica pored ove u njoj sve vrvi od rada discipline,elana ,mirnoce a ova nesto mrljavi...

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 4072
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Pčelarenje Rodnom Vojom
« Odgovor #1747 poslato: Februar 26, 2017, 22:34:24 »
Darko prijatelju, ja je  ne bih tražio. Pustio bih pčele na miru a  ti kako god odlučiš tako radi..

Pozdrav dragim prijateljima...
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 4072
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Pčelarenje Rodnom Vojom
« Odgovor #1748 poslato: Februar 27, 2017, 00:01:45 »
Tekst koji sam nekada davno napisao ili preciznije napisao pre 12-13 godina a koji govori o Košnicama Rodna Voja i ramovima Rodne Voje ali zbog blokade u objavljivanju tekstova o Rodnoj Voji tekst sam morao nazvati Format rama problem i rešenje i prilagoditi uredništvu i redakciji kako bi ga objavili u tadašnjem časopisu Pčelar i sa tim naslovom ovaj tekst je tada i objavljen.( Nigde se ne pominje Rodna Voja dok se mnoge druge košnice pominju a zapravo tokom celog teksta govori se o ramovima koji aludiraju na ramove Rodne Voje i rasporedu ramova u košnicama Rodna Voja).  :D
                                                               

                                             Format rama - problem i rešenje

Čovek je odavno izmislio ram - okvir za saće,najpre satonošu - nosač saća a nakon toga i ostale 3 letvice i dobili smo ram. Ram je izmišljen da bi se lakše moglo manipulisati sa saćem i da bi čovek mogao da kontroliše pčelinju zajednicu. Mnogo pre rama izmišljena je i košnica sa namerom da se pčelinja zajednica zaštiti od vremenskih nepogoda ali i da bi se zajednice mogle transportovati - prenositi sa paše na pašu i što bolje eksploatisati.
Ova rešenja - otkrića su bila epohalna i izuzetno značajna za razvoj pčelarstva. Međutim sa današnje tačke gledišta može se slobodno zaključiti da su zbog ljudskog egoizma i želje za što većom količinom meda, izabrani ramovi za velike površine saća, i u samom startu napravljene nenadoknadive greške. Ä čovek je u ovom slučaju potpuno nepromišljeno ušao u ulogu Boga i preuzeo sudbinu pčelinje zajednice u svoje ruke.
Matici je po prvi put od kada postoji pčelinja zajednica, potpuno pogrešno data glavna uloga u društvu. Zbog velikih ramova, matica je isfavorizovana (nesmetano zalaže prevelike količine legla) a pčele radilice dovedene u neprirodan položaj u kojem maticu teško i samo u izuzetnim situacijama (obilne i duge paše) mogu kontrolisati, čime su potpuno neprirodno izgubile bogom danu konrolnu ulogu u pčelinjem društvu.
Znači izabrani su ramovi za velike površine saća i pošli smo potpuno pogrešnim putem kojim i danas (u većini slučajeva u svetu) idemo. Preko ramova kao konstruktivne osnove u košnici da bi se zadovoljila potreba pčelinje zajednice za saćem povećan je broj takvih ramova i stvorili smo košnice koje sada imamo.
Umesto da idemo korak ispred potreba pčelinje zajednice, da bi nam pčele zahvalno uzvratile (jer ćemo najveće koristi od pčela imati onda kada prepoznamo njihove stvarne prirodne potrebe), mi smo gledajući najpre na sebe (misleći što veći ram - više meda) umešali se potpuno nelogično i pristrasno u njihov porodičan život uspostavljen pre više miliona  godina. Kao rezultat nepromišljene želje - rama velikog formata dobili smo košnice koje uopšte ne odslikavaju prirodno stanište pčelinje zajednice: pološke od 15 do 24 rama, DB. sa različitim ramovima i različitim nastavcima sa 12 i 10 ramova, LR sa 7,8,10 ramova u istim i različitim nastavcima, Fararove desetke i dvanaeske različite visine, više vrsta AŽ i mnoge druge košnice i kombinacije košnica neprilagođenih potrebama pčelinje zajednice.
Sve one su uvek prilago|avane najpre: čovekovim željama, čovekovom lakšem radu, čovekovom lakšem transportu, čovekovom lakšem ovom i onom i tek na kraju (pitanje koliko i koliko koja) potrebama pčelinje zajednice.U ovakvim košnicama i sa ovakim neodmerenim ramovima potrebna je česta i pravovremena upotreba matične rešetke koju u većini slučajeva pčelari nesvrsishodno sa kašnjenjem koriste, ne razmišljajući koliko se skraćuje životni vek pčela, koliko se umanjuju njihove radne sposobnosti i imuni sistem kako jedinke tako i cele pčelinje zajednice (čime su otvorena vrata raznim: virusima, gljivicama, bakterijama i raznim parazitima) u uslovima kad količina legla nije prirodna tj. matica nije dovoljno, i dobro osmišljeno kontolisana.
Još i danas mnogim pčelarima nije jasno da je pored inteziteta pčelinje paše, dužina životnog veka, fizička moć svake jedinke i broj generacija pčela u košnici glavni i odlučujući faktor u prinosu nektara - meda kao i ostalih pčelinjih proizvoda. A sve navedeno je uslovljeno stabilnom (nevelikom) količinom legla, i potpuno nedostupno pčelinjim zajednicama sa velikim ramovima. U poređenju zajednica iste brojnosti i iste površine saća jednih sa većim i drugih sa manjim ramovima razlike su neuporedive.
Tako još tokom ranog proleća na ramovima sa velikom površinom saća pčele uvek više rade na leglu i održavanju potrebne temperature i vlažnosti a manje na unosu hrane. I ovde svaka pčela odgaja po dve i više loše odhranjenih larvi, čime znatno skraćuju sebi život (ako je u društvu matica stvorena dvostrukim presađivanjem larvi svega 10-12 dana), a istovremeno i brojnost pčelinje zajednice. Isto tako i mlade pčele koje se izlegu iz tako odnegovanog velikog legla male su fizičke moći, kratkog životnog veka i njih ista sudbina čeka. Uvek puno legla a srazmerno malo pčela i uvek malo sveže nove hrane (kvalitetnog proljećnog nektara i posebno visokokvalitetnog polena) koju gotovo da nema ko da donese. I šta smo sa ovako velikim ramovima dobili-one dugovečne, snažne i moćne zimske pčele koje su trebale da donesu kvalitetni prolećni nektar i polen, isuviše rano smo zamenili nekvalitetnim loše othranjenim kratkoživotnim pčelama male fizičke moći.
Ovakvim zajednicama svane tek kad se spoljašnja dnevna temperatura podigne iznad 25°C stepeni i kada u prirodi naiđe duga i kvalitetna paša. Stanje je nešto malo bolje sa zajednicama koje su zazimljene sa velikim količinama meda i polena odnosno tamo gde med i polen nisu oduzimani, ali tu se odmah nameće pitanje rentabilnosti pčelinjih zajednica, jer mi pčelari ne držimo ose nego pčele, i to gotovo isključivo radi koristi od njihovih lekovitih hranljivih proizvoda.
Interesantno je kako neki (mnogi) pčelari potpuno pogrešno misle da brzina razvoja pčelinje zajednice prvenstveno zavisi od količine legla i kvaliteta matice, neznajući da zapravo kvalitet odgojenog legla kao i kvalitet i količina hrane, mikroklima i pravilan raspored ramova sa leglom i hranom imaju presudan uticaj u brzini razvoja, čak i sa ispod prosečnom maticom.
Isto tako i tokom jeseni površina rama ima interesantan uticaj na pčelinju zajednicu.
Na tim velikim ramovima pčele do kasno u jesen imaju velike količine legla (isto kao i nezreli i kasni rojevi) i mnogo kasnije dostižu ako uopšte i dostignu potrebnu odgovarajuću zrelost za surove zimske dane. Jesenja potrošnja hrane je velika a hladni vremenski intervali znatno opterećuju zajednicu u očuvanju potrebne temperature. Za razliku od pomenutog u košnicama sa većim brojem ramova ali ramovima manje površine, zajednice ranije prestaju sa leglom ostajući sa većim zalihama hrane i neopterećene odhranivanjem kasnog legla mnogo zrelije ulaze u zimu.
Kao što vidimo veliki ram je faktor različitog dešavanja u košnici. Isto tako i format rama i brojnost ramova određuju na primer visinu medne kape kao i širinu tj. prečnik medne kape.
Format rama, površina saća u ramu, i dužina rama određuju i visinu satonoše, što uslovljava pokretljivost pčelinje zajednice a ista može biti presudna za život zajednice u zimskim mesecima.
Dužina ramova je tek posebna priča. Ona je zapravo taj najvažniji faktor koji određuje i površinu a samim tim i format rama.
Ta dužina ramova određuje prečnik a istovremeno i sudbonosnu visinu medne kape.
Odgovarajuća dužina ramova u nastavcima može da menja raspored ramova u košnici to jest da daje potpuno novu konstrukciju saća u košnici. A novi raspored saća može da donese mnoštvo praktičnih rešenja sa potpuno novim načinom funkcionisanja pčelinje zajednice. Isti novi raspored saća može da stvara novu mikroklimu, da onemogućuje direktan udar vetrova (najvećih neprijatelja pčelinje zajednice), zatim da stvara novi jednostavan način pokretljivosti pčelinje zajednice i mnoštvo novih momenata, a sve je rezultat kao što smo već naveli dužine ramova.
Nažalost dužini ramova čovek je do sada posvetio najmanje pažnje.
Zato treba dobro da se zamislimo, šta su to stvarne potrebe pčelinje zajednice kako bi prepoznali pravi format rama, površinu saća u takvom ramu, količinu ramova u košnici, raspored ramova u nastavcima i količinu nastavaka. Pa na osnovu toga konačno u jednoj košnici približno zadovoljili potrebe pčelinje zajednice i približno odslikali prirodno stanište pčelinje zajednice.Time bi pčelama zasigurno vratili neopravdano (ljudskim egoizmom i pohlepom) oduzetu prirodnu snagu, mogućnost stvaranja velikih zaliha hrane kao i dužinu životnog veka, kako svake jedinke tako i cele pčelinje zajednice.
A pčele će nam kao i uvek za svako dobro učinjeno delo višestruko i velikodušno uzvratiti.

u N.Miloševu, 28.10.2004.god.   autor: Brstina Vojo
« Poslednja izmena: Februar 27, 2017, 00:22:36 od strane Vojo Brstina »
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže Darko Vujičić

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 179
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Velika Ivanča
Odg: Pčelarenje Rodnom Vojom
« Odgovor #1749 poslato: Februar 27, 2017, 07:30:52 »
Vojo ja da sam siguran šta uraditi ne bih pitao a kad sam pitao ja ću slušati ako je savet ostaviti ih na miru ja ih dirati neću....

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 4072
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Pčelarenje Rodnom Vojom
« Odgovor #1750 poslato: Februar 27, 2017, 10:57:15 »
Tekst poslat decembra 2005 godine redakciji časopisa Pčelar U Beograd za objavljivanje i nikad nije objavljen.  :D


                                   Put u budućnost racionalnog pčelarenja-RODNA VOJA
 
Uticaj ograničenog-stabilnog plodišta i veličine plodišta na život i rad pčelinje zajednice u košnici :
 
Stabilna  veličina plodišta je osnovni faktor u racionalnosti pčelarenja i prinosu meda i   ostalih pčelinjih proizvoda u košnici.     
Stabilna veličina plodišta je osnovni faktor u dužini života pčela i svih jedinki pčelinje zajednice.
Stabilna veličina plodišta je osnovni faktor za dobijanje visoko kvalitetnih matica.
Stabilna veličina plodišta je osnovni faktor u podizanju imuniteta pčelinje zajednice u borbi protiv bakterija, virusa i kljivica i ostalih parazita i neprijatelja pčelinje zajednice.
Stabilna veličina plodišta je osnovni faktor u kvalitetu legla i veličini položenih jaja u košnici.
Stabilna veličina plodišta je osnovni faktor u snazi svake jedinke u košnici.
Veličina plodišta u košnici je osnovni faktor u dužini leta tj. u prečniku iskorišćenja pčelinje paše.
Stabilna veličina plodišta je osnovni faktor u određivanju veličine-kapaciteta mednog mehura radilica i ukupne količine donetog nektara u košnicu.
Stabilna veličina plodišta je osnovni faktor u količini i proizvodnji voska u košnici.
Stabilna veličina plodišta je osnovni faktor u količini utrošene hrane u odnosu na količinu proizvodenog i odnegovanog legla u košnici.
Stabilna veličina plodišta i stabilna količina legla u odnosu na količinu pčela u košnici ima veliki uticaj na ventilaciju u košnici i od velikog je značaja za brzinu prerade nektara u med.
Stabilna veličina plodišta i stabilna količina legla su osnovni faktori u suzbijanju rojevnog nagona pčela i kontrole pčelinje zajednice.
Stabilna veličina plodišta je osnovni faktor u usmeravanju pčela u radu.
Stabilna veličina plodišta i stabilna količina legla u košnici pčelaru omogućavaju racionalno pčelarenje, i povećanje broja pčelinjaka koje pčelar može da opsluži.
Izbor prave veličine plodišta i prave konstrukcije košnice može udesetostručiti i daleko više od toga umnožiti proizvodnju svih pčelinjih proizvoda a posebno meda i u potpunosti izbaciti upotrebu fabričkih šećera.
Zbog svega navedenog i više godina u praksi potvrđenog, dragi moji pčelari nudim Vam moju novu košnicu, (PRIRODNI, TOPLI, OTVORENI, DRVENI INKUBATOR – RODNA VOJA- POTPUNO NOVO KONSTRUKTIVNO  REŠENjE).
Ona Vam pored mnoštva novih međusobno povezanih rešenja omogućuje stvaranje stabilne količine legla u ukrštenom kvadratnom plodištu od oko 96 000 radiličkih ćelija  u dva nastavka, odnosno  u STABILNOM PLODIŠTU ograničenom matičnom rešetkom u jednom nastavku sa oko 48 000  ćelija u vreme medobranja.
Ovde pčele na moje iznenađenje i odušavljenje u normalnim pašnim uslovima kada ograničimo maticu u jednom nastavku, smanjuju količinu zaleženog legla tokom 2 meseca (od 1.Juna do 1. Avgusta) ograničenog desetoramnog nastavka sa 9-10 ramova legla na svega 6 –7-8 ramova legla ili 25 – 30 000-35.000 ćelija zaleženog radiličkog legla, ne smanjujući snagu pčelinje zajednice.
U ovim uslovima svaka pčela dočeka oko tri generacije novo izleženog legla – novih malih pčela i živi od 60 – 65 dana i u ovakvim okolnostima održava se maksimalna snaga pčelinje zajednice kranjske rase medonosnih pčela.
Ovde pčele gotovo iz samo jedne generacije legla na oko 7 ramova ili oko 30.000 radiličkog legla mogu da proizvodu izuzetno kvalitetne zimske pčele.
Takvo zrelo društvo mnogo ranije u jesen prestaje sa odgajenjem legla ne trošeći zalihe hrane porebne za prezimljavljanje i rani prolećni razvoj.
Pčelinje zajednice u ovoj toploj košnici prezimljavaju sa oko 25.000 do 30.000 pčela i u idealnim mikroklimatskim uslovima tokom Aprila meseca iz samo jedne do dve generacije legla razvijaju izuzetno jaku pčelinju zajednicu koja je sposobna za potpuno korištenje npr. bagremove i sledećih narednih paša.
Čak i bez matične rešetke može se odlično iskoristiti bagremova paša, zato što na manjim ali odgovarajućim ramovima pčele vrlo brzo blokiraju maticu u leženju. 
Ovde nema zazimljavanja, nema zimskih gubitaka, nema pogača nema prevešavanja legla- demariranja, i mnogih nepotrebnih otvaranja košnica.
Ovde je sve čisto i prirodno jer je pčelama vraćena mogućnost kontrole nad maticom, tj. vraćena im je mogućnost stvaranja stabilne količine legla.
 
Saće je isto kao u prirodi, dugo tačno onoliko kolika je širina broja ramova(10) u košnici.
Rodna Voja ram je visok 190 mm i niži je od visine normalnog zimskog klubea čija je veličina oko 220 do 250 mm tako da normalno klube uvek zauzima dva ili po nekad i tri nastavka i uvek je u kontaktu sa hranom to jest mednom kapom. A medna kapa zbog dužine ramova viša je za oko 50-70% od npr. medne kape u LR, DB, pološki ,Fararovoj i drugim košnicama.
Pčelinja zajednica sve dok ima imalo hrane u košnici ne može umreti od gladi, što nije slučaj sa mnogim drugim npr. LR, DB, AŽ, Fararovim i drugim košnicama (gde mogu da umru od gladi i pored punog nedostupnog nastavka meda sa 20 ili 25 kg meda iznad plodišta.).
Veoma važno je i to što je u našoj košnici od saća u jednom do saća u narednom nastavku razmak svega 24-26mm.
Ovo je jedina košnica na svetu sa pravilnim vertikalno pokretljivim prečnikom pčelinjeg gnezda i ukrštenim desetoramnim nastavcima na kojima se vrši izmena pčela iz toplih srednjih i hladnih krajnjih ulica u pčelinjem klubeu.
Visina ramova u dva ukrštena nastavka jednaka je dužini ramova ili širini ramova u nastavku to jest plodište od 20 ukrštenih ramova čini pravu kocku u kojoj se stvara idealna lako održiva mikro klima, i omogućuje brz proljetni razvoj.
Ramovi Rodne Voje ukupno njih 40 u 4 ukrštena nastavka svi su isti i u pašama 30 ih služi u medištu, gde mogu da nose 50-60 kg meda i 10 u plodištu za održavanje snage maksimalno razvijene pčelinje zajednice (oko 48.000 radiličkih ćelija).     
 
Prema tome, pošto je cela zima ispred Vas imate vremena da  razmislite i da na vreme bez kašnjenja izaberete pravi put i krenete u susret budućnosti racionalnog pčelarenja.
Hvala Bogu što nam je podario mogućnost da u ovom plemenitom zanimanju i ostalim narodima pokažemo najbolji put u racionalno pčelarenje i put do zdravih pčela, i uz njihovu pomoć- pomoć pčela, mogućnost da racionalno koristimo velike količine darova prirode, tj put ka ekonomičnom i racionalnom pčelarenju.
Neka Vam u ovoj Novoj godini novi izbor bude srećan i neka Vas sreća večno prati, isto tako i svim onim koji ne razumeju vrednost i težinu ovih reči ili iz nekih drugih mogućnosti ne mogu da izaberu pravi put, želim im da ih sreća prati do veka, i još svima skupa želim dobro zimovanje i da nastupajuće radosne dane i svečanosti u miru i radosti provedete. 
 
7.12.2005.g.
u Novom Miloševu
Pronalazač
Vojo Brstina
Tel 023-782-015
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 4072
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Pčelarenje Rodnom Vojom
« Odgovor #1751 poslato: Februar 27, 2017, 21:43:14 »
Јавља ми вечерас пријатељ Војо Милетић из Сремских Карловаца да је данас прегледао свих 9 РВ кошница и да ни једна није имала никакво легло.

Какво је код вас стање са леглом у РВ кошницама драги пријатељи?

Поздрав драгим пријатељима...
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže Ivica Bogdanovic

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 165
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Plažane
Odg: Pčelarenje Rodnom Vojom
« Odgovor #1752 poslato: Februar 27, 2017, 22:07:44 »
Ja sam mojih 7, koliko ih imam, danas malo pratio i sve unose polen. Ako je sudeći po tome, u svima je verovatno krenulo leglo. Ipak sam ja južnije malo od vas  ;) Ali ovo je samo nagadjanje jer od oksalne u decembru ih nisam maltretirao i ne planiram bar još nekih 15-ak dana.

Van mreže Misko Savic

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 151
  • Pol: Muškarac
  • Uvek pomogni drugima:! Tako ces pomoci sebi.
  • Lokacija pčelinjaka: Zupče - 567 m, Zubin Potok.
Odg: Pčelarenje Rodnom Vojom
« Odgovor #1753 poslato: Februar 27, 2017, 22:50:47 »
Pozdrav postovane kolege evo i ja da se upisem na ovu temu, posto sam resio da od ove godine na svoj skromni pcelinjak uvedem i RV kosnice. Za pocetak sam planirao dve rv kosnice cisto eksperimentalno da vidim kako ce funkcionisati. Posto sam procitao skoro sve ovde na forumu o radu sa rv kosnicama i vasim iskustvima nadam se da ce i kod mene dobro funkcionisati. Obzirom da se pasne prilike menjaju , moramo se i mi prilagoditi uslovima pase, citajuci vase postove odlucio sam se da krenem sa rv kosnicama , posto kod mene u blizoj i daljoj okolini niko ne pcelari sa rv kosnicama, sve sto znam o radu sa njima znam sa ovog foruma teoretski naravno , nadam se da cu to i primeniti i u praksi. Naravno oslanjam se i na vasu pomoc gde bude zapelo. Uskoro stizu kosnice pa cu se javiti kad naselim kosnice ponovo na ovu temu. Veliki pozdrav.

Van mreže Miroslav Jovanović

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 694
  • Lokacija pčelinjaka: Sarbane Ub
Odg: Pčelarenje Rodnom Vojom
« Odgovor #1754 poslato: Februar 28, 2017, 01:16:36 »
Imam za sada samo jednu rv. Poklon domaćina Voje mojoj ženi kao trihiljaditom članu foruma. Posvetili smo joj pažnju jesenas i jedna je od najboljih na pčelinjaku. Leglo je krenulo možda krajem januara. Od početka oktobra nije otvarana hranjena niti su joj davate pogače...
Više može jedan koji hoće nego dva koji moraju. - Živojin Mišić