Drage moje i dragi moji,
Za poslednjih godinu dana, koliko nisam pisao, dosta toga se dogodilo u mojoj pčelarskoj praksi.
Pre 5 dana (17.6.), obrnula se godina od kada sam nastanio prva dva roja i praktično počeo sa pčelarstvom. Posle dva roja, došla su još tri. Četiri roja su sasvim dobro napredovala, dok se peti mučio. Problem rešen spajanjem, te sam zazimio četiri društva, koja su iz zime izašla prilično jaka, sa dosta viška meda, koji su pripremile u jesen.
U martu sam uspeo da nabavim nekoliko stolarskih mašina manjeg kapaciteta, deo neophodnog alata napravio sam svojeručno, te sam počeo da sve delove košnica pravim od „otpadnog“ materijala (predviđenog za bacanje) donetog sa gradilišta (palete i kojekakve daske u odličnom stanju).
Krajem aprila sam razrojavao, pa sam od četiri, došao do trenutnih deset društava. Znam da je kraj juna, ali ću se usuditi da napravim još dva roja te da zazimim dvanaest. Pripreme matičnjaka su u toku.
Ovogodišnji plan bio je da ne vadim med iz finansijskih razloga (nema se za vrcaljku i ostalo), ali je dobra Vila u obliku moje osamdesetogodišnje Majke sakupila novac od svoje crkave penzije i „donirala“ za kupovinu vrcaljke (Majko, puno Ti HVALA )
Vrcanje nije bilo baš reprezentativno. Od petnaestak ramova, izašlo je 19 kg meda vrhunskog ukusa (bar tako svi degustatori kažu).
Jučerašnjim pregledom, obradovao sam se unosom nektara. Od čega donose taj nektar, nemam pojma. Prema ceni šećera i ovoj glupavoj nestašici, samo neka nastave ovim tempom.
Polako dolazi vreme priprema zazimljavanja. Uz to, pripremio sam materijal za još dvadesetak, možda trideset nastavaka RV, kao i podnjače, zbegove i krovove, pa da na proleće razrojim (ako BOG da) još desetak.
Toliko od mene za ovo pisanje. Želim vam dobro zdravlje, puno poslovnog uspeha i naravno: MEDNO
Srdačno vaš Sale iz Ripnja pod Avalom
