Autor Tema: Tamno saće u pčelinjem staništu  (Pročitano 18185 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Vladimir_Božičković

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 79
  • Pol: Muškarac
Odg: Tamno saće u pčelinjem staništu
« Odgovor #15 poslato: April 15, 2011, 20:55:13 »
Duplja je bila oko 20x70cm i bilo je unutra 8 satova. Trutovskog saća nisam vidio, netvrdim da ga nema, samo ja ga nisam izričito tražio, a vidio sam samo radilačko i medno saće. Medno saće je bilo samo na vrhu duplje i to oko 5% od ukupno saća. Na mednom saću je bilo još malo voska.
...ako postoji volja, postoji i način...    Moje predstavljanje

Van mreže stevanovic sveto

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 3526
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Varda-Makovište 750m
Odg: Tamno saće u pčelinjem staništu
« Odgovor #16 poslato: April 15, 2011, 21:04:19 »
Sad je pitanje, kada su i zbog čega napustile to prirodno stanište? U makovištu sam video dva prirodna staništa pčela (oba u bukovim stablima). Jedno su seljaci isekli u nameri da presele pčele u košnicu, a u drugom sam našao na ulazu (na samom dnu) jedan sat, ali u stablu nije bilo pčela. Nisam imao fotoaparat da slikam. U samom stablu verovatno još uvek ima satova, ali je teško doći do njih. Nisam ni pokušavao u nadi da će se jednog dana tamo pčele vratiti. Pozdrav.

Van mreže Vojko Aleksic

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 538
  • Pol: Muškarac
Odg: Tamno saće u pčelinjem staništu
« Odgovor #17 poslato: April 15, 2011, 21:08:07 »
Verovatno da je razlog napuštanja mali prostor u kome društvo ne može da se razvije. To je bio samo privremeni smeštaj dok se ne prikupi snaga i proneđe novo stanište.

Van mreže Vladimir_Božičković

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 79
  • Pol: Muškarac
Odg: Tamno saće u pčelinjem staništu
« Odgovor #18 poslato: April 15, 2011, 21:26:33 »
U ovom slučaju nije mali prostor bio krivac. Ovdje su pčele boravile više sezona. Na dnu duplje je bilo staro gnijezdo neke ptice i u njemu je bilo dosta uginulih pčela i prema tome ja mislim da su uginule od neke bolesti. Još jednom napominjem da voskov moljac nije uništio ni mrvicu saća, to je meni zanimljivo.
...ako postoji volja, postoji i način...    Moje predstavljanje

Van mreže Vojko Aleksic

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 538
  • Pol: Muškarac
Odg: Tamno saće u pčelinjem staništu
« Odgovor #19 poslato: April 16, 2011, 15:34:49 »
Вероватно да восков мољац није никако мога да дође у контакт са саћем.

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Tamno saće u pčelinjem staništu
« Odgovor #20 poslato: Jul 25, 2013, 09:38:52 »
Postavljaju se pitanja do koje mere se smanjuje prečnik ćelija u starom saću, a da to ne ugrozi pčele. Smanjenje prečnika ćelije ide do određene mere i zatim pčele proširuju te ćelije na prihvatljivu veličinu, čišćenjem. Imao sam priliku da na uvlaci podnjače sa vrlo velikim promerom okaca mreže vidim jako velike količine košuljica. Veličina izvučenih košuljica, koje sam mogao videti je oko trećine visine ćelije saća. To ne znači da je samo toliko očišćene, već da je toliko moglo da propadne kroz okca mreže. Vrlo često se pri čišćenju ćelije mogu videti samo dna ćelije (kao na fotografiji), a košuljice sa zidova košnice pčele usitnjavaju ili najčešće iznose kroz leto košnice.

Ponekada se može videti pčela koja izleće iz košnice noseći veće delove košuljica iz starog saća u čeljustima.

Ne znam čime se određuje momenat koji određuje kada će pčele pristupiti vraćanju promera ćelije saća u približno prvobitni promer (mislim na uticaj mirisa ili nekog drugog podsticaja) .

Uglavnom se smatra da pčele oštete deo saća koji čiste i grade novo saće u tom delu rama. Međutim, to nije tačno. Saće se nadograđuje tamo gde je oštećeno iz nekih drugih razloga: uništeno dejstvom voskovog moljca, uništeno  zbog zadržavanja uginulih pčela, oštećeno usled ulaska i dugotrajnijeg zadržavanja miševa, prekomernog uticaja vlage i sl.



Na fotografiji koja je snimljena mobilnim telefonom se vide rezultati čišćenja. Na izdvojenom detalju se vidi i deo „zida“ ćelije (deo košuljice sa zida ćelije).
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Jano Supek

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 394
  • Pol: Muškarac
  • Nije dovoljno znati, moramo to i primeniti.
  • Lokacija pčelinjaka: Jermenovci
Odg: Tamno saće u pčelinjem staništu
« Odgovor #21 poslato: Jul 25, 2013, 23:04:16 »
Prijatelju Šole, eto i posle 18 godina pčelarenja, ja saznam da to što vidim na limovima od podnjača nisu poklopci od legla, nego  dna ćelija iz radiličkog saća. Svaka čast i tebi i ovom forumu, stvarno ima šta da se douči o pčelarenju za sve, kako za početnike tako i za isjusnije pčelare. Pozdrav

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 4407
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Tamno saće u pčelinjem staništu
« Odgovor #22 poslato: Oktobar 31, 2020, 03:33:48 »
Prijatelju Šole, eto i posle 18 godina pčelarenja, ja saznam da to što vidim na limovima od podnjača nisu poklopci od legla, nego  dna ćelija iz radiličkog saća. Svaka čast i tebi i ovom forumu, stvarno ima šta da se douči o pčelarenju za sve, kako za početnike tako i za isjusnije pčelare. Pozdrav

Да интересантно.


Имам кошницу у којој није мењано саће већ 25 година.

То је само једна кошница и то моја стара ЛР кошница. Већ сам јој пре неколико година заменио подњачу која је иструлила, заменио два стара наставка која сам правио од топловог дрвета.
 Хранилицу коју сам некад правио од летава од котарке за кукуруз, није се имало пара, држава у кризи, инфлације, санкције међународне заједнице, плате 40 марака, супруга, тада смо имали троје деце и ја, нема се пара за набавку кошница.
 Од котарке за кукуруз и њених летава сам правио и цео поклопац за ЛР кошнице.
На рамовима то јест на сатонашама рамова сам имао ексерчиће који су правили размак између рамова.

И данас имам у овој мојој драгој ЛР кошници, јединој која је још остала на пчелињаку рамове са сатоношама на којим стоје комади или половине ексерчића које сам са стране сатоноше укуцавао и остављао око 12-13 мм да прави размак до другог рама.   :D :D :D

Давно је то било, још пре рођења Родне Воје...

Скоро све сам заменио али рамови и старо саће које су пчеле на основама ЛР рамова изградиле још никада нисам променио.

То саће је остављено да докаже мени и оним који мисле да га треба мењати управо супротно од оног што смо учили и што су нас учили. Да покаже ако може да га пчеле неће мењати, да ће пчеле бити живе и здраве на том саћу и да видимо могу и и колико могу дуго пчеле да живе на старом саћу и да нам покажу и докажу да ли ће пчеле које се рађају у том саћу након више година бити ситније од оних које се рађају у саћу које мењамо.

И, ето након 25 година имамо шта да видимо.

Ту су нам најздравије пчеле.
Никада нису умрле и никада није престао живот у тој заједници на том сада већ ЦРНОМ САЋУ!!!
 Никада пчеле нису изгризале то саће и на његово место градиле ново саће од њиховог светлог или било каквог другог воска.   
 
Све пчеле су исте величине као и све друге пчеле на пчелињацима где мењам саће.

Шта рећи за књиге у којим пише да се у већ након две године старом саћу рађају ситније пчеле?
Шта уче ове младе пчеларе на факултетима професори?
Шта о замени саћа пишу писци свезналице у разним часописима и на разним пчеларским групама и форумима?
Шта рећи када у књигама пише да се рађају ситније пчеле из саћа старијег од две године? Нпр. књига Пчеларство Верољуба Умељића или било ка друга књига?
Шта рећи на такве коменатаре, тврдње и уверења?

Код мене би сада пчеле у тој кошници требале бити као мали и то они најмањи на свету МРАВИ...  :D :D :D
А пчеле као пчеле, исте су величине као и пчеле из свих других кошница..

Ето тако нас варају наши "стручњаци пчеларства", наши предавачи, наши писци књига и наше пчеларске свезналице...

Наставићу ја са својим запажањима о саћу, потребама пчелиње заједнице за старим саћем, изградњи саћа, прелазним тамним ћелијама између рамова, надоградњи саћа изнад рамова, изградњи тамног саћа у празним рамовима без уграђене сатне основе, итд. 
Каква су ваша искуства драги пријатељи по овом питању?

Подсетите ме на ову тему и постављајте питања.

Све вас волим и поздрављам.

Благодарим... 
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 4407
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Tamno saće u pčelinjem staništu
« Odgovor #23 poslato: Novembar 04, 2020, 10:16:04 »
Има ли неког питања везаног за старост саћа у кошницама, шта то пчелама одговара а шта ми радимо?
Поздрав драгим пријатељима...
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže Zoran Akik

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 161
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Batajnica
Odg: Tamno saće u pčelinjem staništu
« Odgovor #24 poslato: Novembar 04, 2020, 13:41:16 »
Мени само није јасно, зашто пчеле користе то старо саће. Можемо ли то поредити, са понашањем човека. Да ли би то било, као кад би жене, бебе умотале у усране пелене. Има ли овде неко, да му се жена тако односила према свом детету.
На помен тамног саћа, однах долази питање, "ЗНАТЕ ЛИ ВИ ОД ЧЕГА ЈЕ ТАМНО?". Кад тражим објашњење, нема одоговора. Морао сам држаоце те теорије да питам, да ли са тим, што они мисле да је уграђено у ћелије саћа, они користе при кречењу својих кућа и ако има да напишу. После таквог питања, престала је сва преписка, на тему црног саћа. 
Након тога би их питао, да ли са тим премазују и тегле, које користе за зимницу.

Кад би купци меда знали, колико лековитости меда им је одузето, при његовом зрењу у девичанском саћу, тукли би нас мотком, са којом поборници врцања, само меда из девичанског саћа, мешају средство за кречење својих кућа.

Војо, недостаје мало писања, о зрењу меда у тамном саћу.   

Van mreže dusan lazic

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 885
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: vojka
Odg: Tamno saće u pčelinjem staništu
« Odgovor #25 poslato: Novembar 04, 2020, 17:31:34 »
Ako ima čistunaca kojima smeta crno saće:
Stare ramove, "crne", potopite (u nekoj kadi) u hladnu vodu i držite 24h. Posle ih lagano istresite od vode i ostavite na promajno mesto...Kad se osuše, pomirišite - mirišu kao duša...!(ja probao)


(Ovo sam čuo od pčelara, praktičara, koji takođe preferira staro saće.)

Van mreže Radovan Ćirković

  • Mladi član foruma
  • **
  • Poruke: 11
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: žitište
Odg: Tamno saće u pčelinjem staništu
« Odgovor #26 poslato: Novembar 04, 2020, 19:37:36 »
  Trenutno je aktuelna SPOS-ova ponuda za med u saću, pa me interesuje kakve bi bile reakcije i da li bi u opšte i mogao da se ponudi med u takvom-starom saću?

 Vojino pisanje o starom saću me je toliko zainteresovalo da ću i sam ostaviti barem jednu košnicu sa takvim saćem, sa nadom da dožive slične godine kao i Vojina pomenuta pčelinja zajednica.

Van mreže dusan lazic

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 885
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: vojka
Odg: Tamno saće u pčelinjem staništu
« Odgovor #27 poslato: Novembar 04, 2020, 21:04:29 »
Da se razumemo, ja prevashodno mislim na staro saće u plodištu.
Što se tiče medišnog saća - tu ćemo se lako dogovoriti...

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 4407
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Tamno saće u pčelinjem staništu
« Odgovor #28 poslato: Novembar 05, 2020, 01:20:49 »
Мени само није јасно, зашто пчеле користе то старо саће. Можемо ли то поредити, са понашањем човека. Да ли би то било, као кад би жене, бебе умотале у усране пелене. Има ли овде неко, да му се жена тако односила према свом детету.
На помен тамног саћа, однах долази питање, "ЗНАТЕ ЛИ ВИ ОД ЧЕГА ЈЕ ТАМНО?". Кад тражим објашњење, нема одоговора. Морао сам држаоце те теорије да питам, да ли са тим, што они мисле да је уграђено у ћелије саћа, они користе при кречењу својих кућа и ако има да напишу. После таквог питања, престала је сва преписка, на тему црног саћа. 
Након тога би их питао, да ли са тим премазују и тегле, које користе за зимницу.

Кад би купци меда знали, колико лековитости меда им је одузето, при његовом зрењу у девичанском саћу, тукли би нас мотком, са којом поборници врцања, само меда из девичанског саћа, мешају средство за кречење својих кућа.

Војо, недостаје мало писања, о зрењу меда у тамном саћу.   
Браво Зоко пријатељу.

Зрење меда у тамном саћу је веома важан сегмент који пропуштамо.
Тај мед пчеле доносе за себе а не за нас и најпре га напуне у најтамније рамове, затим мање тамне и тек на крају у остало светло саће.
Мед има доста киселина у себи и тим киселинама утиче на прополис кога имамо у изобиљу у том тамнијем саћу и што је оно тамније то је богатије прополисом и истовремено боље је упијање прополиса и његовог садржаја у мед.. Тим поступком се значајно обогаћује мед и јача његово антибактеријско дејство.

Где грешимо у разумевања пчела?
Грешимо што мислимо да пчеле донесени мед из једне сезоне користи само за једну сезону њиховог живота.
Пчеле тачно знају да се може десити да наиђе неколико лоших година или дужи талас захлађења од чак неколико година а оне су преживеле те ледене таласе у времену њиховог постојања и развиле су изузетно изражн нагон за сакупљање великих количина меда.
Само заједнице које су имале најачи нагон за сакупљање меда могле су да преживе и створе нам потомство вредница које су биле најбоље у сакупљању и које су сакупиле највише меда.

Успех преживљавања везан је у таквим условима и за квалитет саћа то јест количину тамног саћа у кога најпре лагерују мед.

Количина сакупљеног меда у само једној издашној години обезбеђује пчелињој заједници ( било би тако да није превише отрова који се користе у пољопривреди) чак неколико година живота.
Уколико нема уноса хране из природе пчеле неће ширити легло и неће трошити залихе. Наравно мисли се на природно станиште (а не кошнице са превеликим плодиштима које су због дужине рамова покретачи легла И СВИХ ПЧЕЛИЊИХ БОЛЕСТИ) у којем је мед изнад пчелињег легла и са правилним пречником пчелињег гнезда где пчеле имају одговарајућу структуру заједнице и где лако контролишу матицу и њено залегање.
У таквим условима мед остаје у тамном саћу и ту дозрева чак више година а што је дуже у том тамном саћу то ће његова лековитост и квалитет бити бољи.

Морамо мало да поновима како изгледа природно саће у неком дрвету.
Пчеле одмах на самом врху изабраног станишта почињу градњу саћа и спуштају саће према доле.
Матица одмах за њима залеже и у самом врху до последње ћелије залеже јаја из којих ће временом да се излегу младе пчеле.
Пчелиње лутке приликом пресвлачења остављају коконе и тим коконима се даје арматура саћу то јест оно се ојачава како се не би срушило када га касније напуне медом.
По средини пчелињег станишта одозго према доле имамо само тамно саће кроз најмање 6 улица ( или колико то ширина станишта дозвољава) и оно је из године у годину само тамније и пчеле га никада нису мењале.
Нови нектар који доносе оне најпре доносе испод у најновије саће како би га потом подизале у зону изнад легла управо тамо где им излазе младе пчеле.
Оне у природи праве МЕДНИ ПУТ а не медни венац или медну капу каква се ствара у америчким кошницама са предугим рамовима неприлагођеним нашој крајинској раси пчела.
Тај медни пут је управо пут ТАМНОГ САЋА и пут са дозрелим медом.

Што је тај пут дужи то ће саће бити тамније, период сазревања меда дужи и мед квалитетнији.

Светло саће у природном станишту остаје само на дну тог станишта и у њему може да буде само нешто мало отвореног меда кога пчеле првог потроше и то свтло саће из кога се нису излегале пчеле остаје без меда.
У пророди не постоји ЗАТВОРЕН МЕД У СВЕТЛОМ САЋУ!!!
Закони које су незналице написале немају никаве везе са природним животом пчела а квалитет тог СИРОМАШНОГ МЕДА је лош и он је најслабијег квалитета... 

Поздрав драгим пријатељима...       
 
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže Nenad Tucakov

  • Školovan pčelar sa uverenjem
  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1371
  • Pol: Muškarac
    • yu2m personal page
  • Lokacija pčelinjaka: Pančevo - Južni Banat
Odg: Tamno saće u pčelinjem staništu
« Odgovor #29 poslato: Novembar 05, 2020, 10:40:36 »
Kao i mnoge druge teorije, plasirane od velemajstora pčelarstva, koji realno znanje dopunjuju i ličnim, uglavnom nenaučnim i netačnim
zaključcima, kod nas je duboko uvreženo da je tamna boja od kokona i pčelinjih fekalija.

Jedan od popularnih pčelara predavača, skoro je objavio jednu temu na FB, po ovom pitanju.
Kada sam zapitao, da li je neko video to go*ance u ćeliji, iz koje se izlegla pčela, reakcija je bila - muk. Naveo sam i da sam zavirivao,
tražio, ali nisam video.
Takođe, pitao sam se, kako lutka kaki u ćeliju, kada je u svom kokonu i zašto kaki, kada se uopšte ne hrani.
Jedno od pitanja, koje sam postavio je - pčele koje donesu med u tamno saće, zaklapaju ga tamnim poklopčićima,
Zašto kake u poklopčiće, kojim zaklapaju svoju hranu?
Komentara uopšte nije bilo...

Par sati kasnije, nazvao me je autor i rekao - naterao si me da listam literaturu i stvarno, fekalije se nigde ne pominju. Odakle nama to?