Кошнице настављаче могу током зиме остати у првом наставку и како је зима најтеже раздобље у животу пчела, друштва могу страдати и поред довољно (и свакако и превише) хране „изнад главе“. Тако могу страдати и најјача друштва. Разлог обично буде појава легла или нагли наилазак врло хладног времена без осунчаних дана. Пре тога, предуслов остајања клубета у првом наставку је одређена количина хране у венчићима рамова у првом наставку.
Обично пчелари не нађу легло, када врше „увиђај“ односно када погледају стање након страдања друштва па сматрају да појава легла није разлог останка клубета у првом наставку, него се позивају на некакве феромоне „задњег изашлог“ легла, што мислим да нема „везе са животом“ (не одбацујем ово у потпуности све док не увидим доказе за ту тврдњу). Пчеле које потроше сву храну у првом наставку гладују и поједу легло (неки сматрају да то пчеле „свесно“ раде јер осете наступајуће захлађење, али ја мислим да то легло поједу као последњи вид доступне хране). Изузетак је постојање поклопљеног легла које се ипак може уочити и које пчеле чувају до изнемоглости, па остане нешто легла и само тада сматрају да је легло разлог останка у првом наставку, не узимајући у обзир да је могло бити младог легла.
О подизању клубета медом сам писао раније (тачније померању клубета ка горе). Тај начин је проверен у пракси и где клубе није прешло у други наставак (медиште) који обилује храном, испоставило се да је било легла у првом наставку. Поставио сам и краћи видео снимак тог подухвата, раније на форуму.
Неки прибегавају чак и стављању погаче између првог и другог наставка, не узимајући у обзир да пчеле при јаком захлађењу и не прилазе тој погачи. И тако додата погача може представљати препреку да друштво пређе у други наставак, када се стекну услови. Ја сам, некада, то радио на бољи начин и то медом на сатоноше доњег наставка и није имало очекивани учинак.
Праћење и
провера положаја клубета се не врши при појави топлих дана јер се тада пчеле размиле по кошници и многи их буде и у горњем наставку. За проверу положаја клубета се не морају раздвајати наставци. Довољно је да се при
хладном времену (блиском нули) батеријском лампом види положај пчела (ако вам кажем да сам то по хладном времену и снегу од око 30 цм радио и у пола два ноћу, можете помислити да сам луд: једноставно, нисам нахранио куце, скувам им вечеру мало се играм са њима и падне ми на памет да проверим „седмице“).
Проста замена места наставака је погрешна (по мом мишљењу и искуству) јер у доњем наставку има мало хране. Постављање само дела пунијих рамова до рамова клубета (или гнезда)није решење јер опет има превише храном сиромашнијих рамова у топлотном центру (средишту клубета). Ако се то ради, опет се ради по хладном времену и захтева премештање рамова...и уз то иде двоумљење, где и шта ставити и испадне дуготрајније од истресања пчела у медиште (које је пуно хране). Свакако да сам некада и то радио, па ми је познато...
Још један разлог зашто сам против ране замене места наставцима је
одбрана кошнице. Када је гнездо ближе лету, пчеле лако бране кошницу од продора туђица или оса...па и мишева. О овоме сам писао више пута, а последњи пут о напуштању кошница од стране пчела у овој теми.
Кошница која је зазимљена у два наставка, заузима природни положај у дужем раздобљу. То је повољан положај јер је пре свега природан са леглом доле и храном изнад (пчеле увек складиште храну изнад јер следи померање ка горе током зиме). Рано свођење на само један наставак није препоручљиво јер у том наставку буде још
хране и нарочито
полена којим пчеле побољшавају зимски телесни састав. Колико ће то трајати, не знамо и зато се то препушта природном току. Друго, ако се склони полен који није довољно прерађен (конзервиран) склонији је кварењу.
Тако да је ипак за свођење повољно време када већ наступа
хладно време (или се
мора зими). Тада је полен већ прерађен и ако буде рамова са пуно перге, лакше се чува.
Ако се друштво добро прати и ради припрема на време, добро је имати загрејане рамове који се убацују у средину медишног наставка. Ако немам, ја извадим из кошнице коју намеравам сводити на један наставак. Ако то није могуће, истреса се како се мора. И најбоље је то урадити ако су дани када пчеле могу излетати или су недавно излетале на прочисни лет. Разлог је то што ће пчеле ипак имати додатно оптерећење загревања хладног простора и тиме нешто увећану потрошњу док то не обаве.
Грешке које се чине при овоме су оклевање и
чекање неких лепших дана па неки очекују температуру од бар 15⁰ С. До тада друштво може угинути „два пута“ а не једном. Код овога је битна одлучност. И ако се деси да је био дан када пчеле обаве прочисни лет (значи дан са повољном температуром) а већ сутрадан падне на око нуле, то није никаква препрека да се не уради. Нема ту чекања наредних 10-15⁰ С јер је питање када ће се то десити. Најнижа температура на којој сам спасавао такво друштво је негде око -6 до -7 ⁰ С, 2012-те године. Када сам завршио, мислим да је пала између
минус 8 и 9 ⁰ С. Мислим да има на овом форуму о томе...
ПОСТУПАК СВОЂЕЊА НА ЈЕДАН НАСТАВАК - МЕДИШТЕ
Када се закључи да је клубе у првом наставку и да је очекивано да наступи хладнија зима (што се иначе увек дешава, а врло ретко настави топла зима), мора се нешто предузети. Ако се не предузме, друштво може страдати и поред обиља хране у кошници или битно ослабити (стекну се услови за прелазак у други наставак и део пчела из средишта пређе горе, али бочне улице обично страдају).
А) Прво се пчеларским ножем одлучним ударцима раздвоји доњи наставак од подњаче и то од напред и од назад. Води се рачуна и о регулатору...ти почетни ударци мало узбуде пчеле, али се не жури при даљем раду и оне се смире. Пре овога, горњи, пуни наставак може бити скинут и на доњи се постави поклона даска (или кров) да пчеле не реагују на покрете пчелара и претерано и пре времена излете.
Б) Из медишта (горњег наставка) се изваде 2 рама бочна. Због могућности некаквог рада зими гледам да из друштава уклоним један рам још у јесен, али када је прихрана завршена (ако не буде потребе да се убацује десети рам са храном током зиме, тај десети рам буде сатна основа која се додаје негде у време цветања џанарике). Потреба за вађењем ова 2 рама је могућност постојања легла и на њихово место се ставе ти рамови са леглом. Ако се деси да је зима баш блага и буде легла на 3 рама, они су без хране и за неко разумно време (потребно да то легло изађе) бар један избацујем, накнадно.
Рамови медишта се размакну у средини.
В) Када се скине поклопни материјал (поклопна даска или кров...или нешто друго, приручно и привремено коришћено) склони, мало (али мало) се надими и то углавном по површинском делу клубета...и сачека се до један минут, да се пчеле више усредсреде на грејање него да нападну пчелара. Потом се на припремљену подлогу скида плодишни наставак (значи први наставак) и на његово место спуста
пун медишни наставак (мислим пунији храном, а она два извађена рама се још не враћају). На тако постављен наставак се постави некадашње плодиште које је сиромашно храном, ваде се рамови редом и истреса пчела.
За истресање се направи простора тако што се прво ваде бочни рамови јер ту нема пчела. Потом се преостали рамови размакну тако да је средиште слободно за истресање пчела. С обзиром да је хладно, део пчела је завучен у ћелије па је потребно пар пута треснути рам, али се пре другог трзаја сачека неколико секунди, рам мирује и тада ове поизлазе из ћелија...и лако се истресу.
Истресање се
не врши као лети, са висине него је рам који се истреса
увек унутра и једна од бочних летвица при истресању
клиза уз зид наставка (она где је мање пчела да су не притисну неке пчеле или матица). Ако би истресли као лети, пчеле би попадале по тлу и требало би много времена да се покупе. Зато се прави празан простор у средини размицањем рамова, да има простора за рам који се истреса и пази се да се не направи паничан и непажљив покрет и зарије у саће неких блиских рамова (може се десити да се тако убије матица по Марфијевим правилима комад намазаног хлеба увек падне на џем
).
Не користити четку при раду (и ако се користи то треба радити пажљиво и не „млати се около“ са четком јер ти покрети могу покренути неке пчеле са рамова да нападају и да део њих падне не тло и страда).
Када сам навео да је пожељно имати један рам мање у кошници (или 2 рама), при истресању не треба правити празнину до зида. Пчеле имају навику да се групишу у празном простору и то може урадити део пчела и онда би следило навођење пчела да се одатле склоне и крену ка средишту. Ако би до тога дошло, најбоље је да се пчеле одвајају од зида и усмеравају силиконском лопатицом, које се користи у кухињи. Четком никако, јер се пчеле хватају за њу. Зато имамо празан простор у средини који омогућава пчелама да се ту окупљају.
Г) И онда долазимо до сређивања простора. У средишњу празнину се убацује један рам за који је најбоље да има у доњем делу лежиште за клубе (што значи и јак венац) или рамови на којима има легла (ако има таквих рамова, они се спуштају доле, како се на њих наилази, ако је могуће). Рам са медом који се убацује би требало да је загрејан...боље је, али ако нема могућности ставља се и хладан. Ту се углавном групишу пчеле као у браду и кроз ту скупину се лагано спуста рам. удаљени рамови се лагано приближавају углавном групно и не до потпуног додиривања бочних летвица суседних рамова. мали размак није штетан, а избегава се притискање пчела или матице. И наравно, гледа се да опет буде 1 рам мање у кошници од укупног броја.
Ако би се вршила нека процена у овом „милитантном“ подухвату
, како сам га у шали назвао, треба знати да увек постоје прихватљиви губици. То би био губитак матице при оваквом раду (којег досада нисмо имали). Свакако да би неприхватљив губитак био да друштво при обиљу хране у кошници страда...
Будите спремни на то да ће пчеле да вас мало „унереде“...
И на крају,
већи је посао ово прочитати него да се све то уради ...а ја сам писао мало опширније да укажем на неке појединости које су битне.