Autor Tema: Smederevo grade od davnina...  (Pročitano 128227 puta)

0 Članovi i 2 gostiju pregledaju ovu temu.

Van mreže Zoran Vučković

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 390
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Смедерево ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​​​ ​​​​ Мoравиште ​​ ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​ ЕВ и РВ кошнице
Odg: Smederevo grade od davnina...
« Odgovor #570 poslato: Maj 27, 2022, 19:21:50 »


Данас сам изврцао нешто меда.  И могу да кажем да, не да поново ради буренце него нема ни места у буренцету...  ;)
Мед је густ, леп, мирисан. Свиђа ми се. И укусан је.



Нека нам живот буде сладак као мед!

Van mreže Zoran Vučković

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 390
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Смедерево ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​​​ ​​​​ Мoравиште ​​ ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​ ЕВ и РВ кошнице
Odg: Smederevo grade od davnina...
« Odgovor #571 poslato: Jun 01, 2022, 08:06:44 »
 
Много ми се свиђа овај мед. Скоро као да је као онај у августу.



« Poslednja izmena: Jun 02, 2022, 12:38:01 od strane Global Administrator 1 »
Нека нам живот буде сладак као мед!

Van mreže slavoljub_simic

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 131
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Vrnjačka Banja
Odg: Smederevo grade od davnina...
« Odgovor #572 poslato: Jun 01, 2022, 13:12:28 »
Kod mejika videćemone bagrem jiš medi a počeo sam da skidam onaj med koji je pčela punila do bagrema ima ga po pun nastavak, a bagrem će malo da sačeka , pa na skidanje.Pa onda ide nadam se livada malina kupina i možda medljkka videćemo. pozdrav.  pre neki dan su doterali 2 kontejnera u bagrem.

Van mreže Zoran Vučković

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 390
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Смедерево ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​​​ ​​​​ Мoравиште ​​ ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​ ЕВ и РВ кошнице
Odg: Smederevo grade od davnina...
« Odgovor #573 poslato: Jun 03, 2022, 21:46:59 »

Процветале каталпе у граду а на колиби само што нису...




Нека нам живот буде сладак као мед!

Van mreže dusan lazic

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 885
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: vojka
Odg: Smederevo grade od davnina...
« Odgovor #574 poslato: Jun 04, 2022, 16:31:15 »
Prelep cvet katalpe...
Moje (tvoje) sam posadio pored brvnare. Prošle godine su "čepovane".

Van mreže Zoran Vučković

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 390
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Смедерево ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​​​ ​​​​ Мoравиште ​​ ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​ ЕВ и РВ кошнице
Odg: Smederevo grade od davnina...
« Odgovor #575 poslato: Jun 04, 2022, 20:17:29 »
Добро напредују. Добро ти то негујеш. Еводије које су ми поклонио из оне прве туре су порасле мало зато што су у песку али једна се спрема да цвета.
Оне у њиви су се примиле, неке и нису али опет крећу из земље. Неке су зеке оштетиле па ипак крећу.
Биће то добро и код тебе и код мене.
Нека нам живот буде сладак као мед!

Van mreže Zoran Vučković

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 390
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Смедерево ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​​​ ​​​​ Мoравиште ​​ ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​ ЕВ и РВ кошнице
Odg: Smederevo grade od davnina...
« Odgovor #576 poslato: Jun 14, 2022, 19:38:38 »
Ево једне приче о калемљењу, Малденцима, жабама и нашим обичајима...

Колико се дана пре Младенаца огласе жабе крекетањем за толико дана ће после Младенаца да "удари" мраз.

Предиван Зоран Радмиловић и Приче из Непричаве....

Иначе кроз Непричаву сам неколико пута пролазио када сам возио ћерке у Петницу... А први пут кад видех знак на уласку у село сетих се свих тих епизода са Зораном Радмиловићем и Миленом Дравић.

https://fb.watch/dEw1ul6Cm9/
Нека нам живот буде сладак као мед!

Van mreže Zoran Vučković

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 390
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Смедерево ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​​​ ​​​​ Мoравиште ​​ ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​ ЕВ и РВ кошнице
Odg: Smederevo grade od davnina...
« Odgovor #577 poslato: Jul 10, 2022, 22:05:39 »
Вратих се са одмора па похитах да проверим шта раде
пчелице. Ето њих на еводији која још није ни процветала скроз.
Пчелице су биле вредне док нисам био ту јер их нисам ни узнемиравао. Из четири кошнице по две ЕВ и РВ сам скупио само медишне рамове и изврцао 26.6 кг са буренцетом. Мед је леп миришљав тамнији него онај пролећни.
У кошницама је остало још пуних рамова меда.

Неке сам ројеве/друштва којим нисам био задовољан преспојио са друштванцима које сам урадио Пелетовим системом. Једно друштво мења матицу.
Земљорадници су ове године сејали соју и она још цвета ако сам добро видео. Пре одмора су пчеле ишле на соју.
Има великих површина које нису обрађене и које су сада као ливаде. Тако да пчеле имају одакле да скупљају. Само ако буде медило.
Ове године пчелама нисам дао ни грам шећера. Не могу ни да га набавим. У Смедереву и кад дође шећер он се распрода пре подне док сам на послу. Мораћу добро да пратим колико ће овогодишња друштва да спреме за зиму. Прошлогодишња друштва имају довољно меда.
Па ипак до краја лета има доста времена и све може да се промени.

Искористићу ових недељу дана са прогнозираним температурама до 25 степени да пчеле третирам мрављом киселином. Једну туру сам одрадио пре одмора тако да и о варои водим рачуна.

За сада сам задовољан али као по обичају с обзиром да сам још увек почетник још увек имам стрепњу. 




Нека нам живот буде сладак као мед!

Van mreže Rakovac Goran

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2230
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Velika Plana - Radovanje
Odg: Smederevo grade od davnina...
« Odgovor #578 poslato: Jul 12, 2022, 09:06:17 »



Биће ту још једног врцања крајем августа. На твом терену у августу мора бити медљике и меда од коровског биља. Таман још једно буренце.

Van mreže Zoran Vučković

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 390
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Смедерево ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​​​ ​​​​ Мoравиште ​​ ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​ ЕВ и РВ кошнице
Odg: Smederevo grade od davnina...
« Odgovor #579 poslato: Septembar 17, 2022, 12:42:34 »
Са фејсбука... кад већ нећмоа да учимо из књига а и не можемо јер их нам отеше или их сами дадосмо душманима...а наше праве књиге нису још ни написане... учићемо из прича... али ево:


Данас је празник. Баш велики празник.

А моја прича о њему иде овако:

МОЖЕТЕ ЛИ ДА ЗАПАМТИТЕ ЈЕДАН БРОЈ?

Eво овај, 29781.

Прича која је пред вама - корисна је да се исприча баш на овај дан. Али, може и на неки други. Много је, баш много важна та прича. Штета што нас не уче о њој у школама.

...

Било је то једне мајске ноћи, када је телефон митрополита дабро-босанског Петра Зимоњића изненадно зазвонио. Мора бити да је био свестан шта је посреди, јер су дани новог страдања поново заменили дане мира. Само, ови нови дани нису били као они у време Великог рата, када је по Босни скупљао сиромашну децу и ону осталу без родитеља па их слао у Војводину, да се спасу. Ово су били другачији дани. Још опаснији.

Мајска ноћ, 1941. Замислите једног старца, налик Патријарху Павлу, који је имао љубав за све и свуда. Бела брада, смирене очи, пуне љубави, које као да гледају кроз човека, а гледају заправо у њему оно најлепше, што ни он сам у себи не види.

Телефон звони.

Митрополит полако долази и диже слушалицу.

Са друге стране жице био је католички фратар Божидар Брале. Ни они није био као многи други фратри, био је због те своје посебности именован за усташког повереника за Босну и Херцеговину.

Брале телефоном саопштава митрополиту Српске православне цркве да у току наредног дана свим својим свештеницима и свим црквеним општинама (а Митрополија дабробосанска има четири архијерејска намесништва - Сарајевско, Травничко-зеничко, Фочанско и Горажданско-вишеградско), да свим тамошњим служитељима Цркве Господње пренесе наредбу да је "ћирилица ван употребе стављена, јер је и стављена ван закона". Наредба је гласила да, када већ тако нови закон предвиђа, да се свим свештеницима и црквеним општинама наложи да - више не пишу ћирилицом и да печате замене новим, на којима ће све писати латиницом. "Не урадиш ли то", рече Брале митрополиту Петру, "сносићеш одговорност".

Митрополит само уздахну, помоли се у том уздаху, свестан да се од њега тражи да се одрекне писма којим су писане богослужбене књиге, оне које су вековима и одржале народ коме је припадао, па мирно одговори:

"Ћирилово се писмо не може укинути за 24 сата. А осим тога - рат још није завршен".

Увређен, Божидар Брале даде слушалицу свом поверенику за просвету, да и он чује такве речи, да би као сведок могао да послужи за оно што следи. И чуо је и он да одрицања од ћирилице нема, нити ће бити.

Свестан да ће га убрзо ухапсити, нарочито јер је одбио да одржи службу благодарења за усташког челника Павелића, као и да у званичним препискама употребљава латиницу, митрополит Петар Зимоњић је следећег дана позвао своје свештенство како би им дао последње упутство. Оно је било врло кратко:

"Останите на својим парохијама, па шта буде народу, нека буде и вама".

Неки од њих су у том страшном рату страдали. Неки прогоњени, неки мучени, неки и преживели.

Поподне 12. маја 1914. усташе су дошле у Митрополију и одвеле Митрополита Петра у затвор Беледија. Три дана касније довеле су га назад да узме неке своје ствари, али и отвори челичну касу, одакле је све покупљено. У Загреб је доведен 17. маја и смештен у затвор при загребачкој полицији. У усташкој картотеци је заведен као "број 29781".

Који дан касније, одведен је у логор Керестинец, покрај Самобора. Ту су усташе митрополита Петра обријале, скинуле му мантију и почеле да га малтретирају, недуго затим и да муче.

Средином јуна је тај логор био затворен, па је преко Загреба одведен у усташки логор Госпић. Митроплита су изводили да стоји по пљуску у дворишту логора, кундацима га тукли и терали га да одатле држи проповеди осталим затвореним Србима. Када би киша престала, ходао је носећи цепанице на леђима. Тако је и чистио двориште.

Митрополит Петар Зимоњић је према једнима, на крају зверски мучен и убијен у Јасеновцу, где је бачен у пећ за прављене цигли. Према другима, из Госпића је одведен у Јадовно, на Велебиту, где је те 1941. убијен као и преко 40.000 Срба.

Ту, у Јадовном, остало је сећање на "великодостојника, ког доведоше, поставише, па му маљем - главу убише".

Маљем смрскали главу.

Јер се није одрекао ћирилице.

А онда смо дошли ми, на које нико ни руку није подигао, и одрекосмо се.

(У знак сећања на Митрополита дабробосанског Петра Зимоњића, чији се спомен баш данас слави, једног дана сам, просто, почео да и овде на Фејсбуку пишем ћирилицом.

И све остало што другде пишем.

И што ћу писати, док ме има.)

(Хвала ти Дарко Николић )

Дане Ивановић
Нека нам живот буде сладак као мед!

Van mreže Zoran Vučković

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 390
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Смедерево ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​​​ ​​​​ Мoравиште ​​ ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​ ЕВ и РВ кошнице
Odg: Smederevo grade od davnina...
« Odgovor #580 poslato: Septembar 19, 2022, 12:19:46 »

Душан Васиљев
Човек пева после рата (1920)


Ја сам газио у крви до колена
и немам више снова.
Сестра ми се продала
и мајци су ми посекли седе косе.
И ја у овом мутном мору блуда и кала
не тражим плена;
ох, ја сам жељан зрака! И млека!
И беле јутарње росе!

Ја сам се смејао у крви до колена
и нисам питао: зашто?
Брата сам звао душманом клетим,
и кликтао сам кад се у мраку напред хрли
и онда лети к врагу и Бог и човек и ров.
А данас мирно гледам како ми жељну жену
губави бакалин грли,
и како ми с главе разноси кров, ─
и немам воље ─ ил немам снаге ─ да му се светим.

Ја сам до јуче покорно сагиб’о главу
и бесно сам љубио срам.
И до јуче нисам знао судбину своју праву ─
али је данас знам!

Ох, та ја сам Човек! Човек!
Није ми жао што сам газио у крви до колена
и преживео црвене године Клања,
ради овог светог Сазнања
што ми је донело пропаст.

И ја не тражим плена:
ох, дајте мени још шаку зрака
и мало беле, јутарње росе ─
остало вам на част!

Нека нам живот буде сладак као мед!

Van mreže Nebojša Pešić

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 307
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Kačarevo
Odg: Smederevo grade od davnina...
« Odgovor #581 poslato: Septembar 19, 2022, 21:28:10 »
Са фејсбука... кад већ нећмоа да учимо из књига а и не можемо јер их нам отеше или их сами дадосмо душманима...а наше праве књиге нису још ни написане... учићемо из прича... али ево:


Данас је празник. Баш велики празник.

А моја прича о њему иде овако:

МОЖЕТЕ ЛИ ДА ЗАПАМТИТЕ ЈЕДАН БРОЈ?

Eво овај, 29781.

Прича која је пред вама - корисна је да се исприча баш на овај дан. Али, може и на неки други. Много је, баш много важна та прича. Штета што нас не уче о њој у школама.

...

Било је то једне мајске ноћи, када је телефон митрополита дабро-босанског Петра Зимоњића изненадно зазвонио. Мора бити да је био свестан шта је посреди, јер су дани новог страдања поново заменили дане мира. Само, ови нови дани нису били као они у време Великог рата, када је по Босни скупљао сиромашну децу и ону осталу без родитеља па их слао у Војводину, да се спасу. Ово су били другачији дани. Још опаснији.

Мајска ноћ, 1941. Замислите једног старца, налик Патријарху Павлу, који је имао љубав за све и свуда. Бела брада, смирене очи, пуне љубави, које као да гледају кроз човека, а гледају заправо у њему оно најлепше, што ни он сам у себи не види.

Телефон звони.

Митрополит полако долази и диже слушалицу.

Са друге стране жице био је католички фратар Божидар Брале. Ни они није био као многи други фратри, био је због те своје посебности именован за усташког повереника за Босну и Херцеговину.

Брале телефоном саопштава митрополиту Српске православне цркве да у току наредног дана свим својим свештеницима и свим црквеним општинама (а Митрополија дабробосанска има четири архијерејска намесништва - Сарајевско, Травничко-зеничко, Фочанско и Горажданско-вишеградско), да свим тамошњим служитељима Цркве Господње пренесе наредбу да је "ћирилица ван употребе стављена, јер је и стављена ван закона". Наредба је гласила да, када већ тако нови закон предвиђа, да се свим свештеницима и црквеним општинама наложи да - више не пишу ћирилицом и да печате замене новим, на којима ће све писати латиницом. "Не урадиш ли то", рече Брале митрополиту Петру, "сносићеш одговорност".

Митрополит само уздахну, помоли се у том уздаху, свестан да се од њега тражи да се одрекне писма којим су писане богослужбене књиге, оне које су вековима и одржале народ коме је припадао, па мирно одговори:

"Ћирилово се писмо не може укинути за 24 сата. А осим тога - рат још није завршен".

Увређен, Божидар Брале даде слушалицу свом поверенику за просвету, да и он чује такве речи, да би као сведок могао да послужи за оно што следи. И чуо је и он да одрицања од ћирилице нема, нити ће бити.

Свестан да ће га убрзо ухапсити, нарочито јер је одбио да одржи службу благодарења за усташког челника Павелића, као и да у званичним препискама употребљава латиницу, митрополит Петар Зимоњић је следећег дана позвао своје свештенство како би им дао последње упутство. Оно је било врло кратко:

"Останите на својим парохијама, па шта буде народу, нека буде и вама".

Неки од њих су у том страшном рату страдали. Неки прогоњени, неки мучени, неки и преживели.

Поподне 12. маја 1914. усташе су дошле у Митрополију и одвеле Митрополита Петра у затвор Беледија. Три дана касније довеле су га назад да узме неке своје ствари, али и отвори челичну касу, одакле је све покупљено. У Загреб је доведен 17. маја и смештен у затвор при загребачкој полицији. У усташкој картотеци је заведен као "број 29781".

Који дан касније, одведен је у логор Керестинец, покрај Самобора. Ту су усташе митрополита Петра обријале, скинуле му мантију и почеле да га малтретирају, недуго затим и да муче.

Средином јуна је тај логор био затворен, па је преко Загреба одведен у усташки логор Госпић. Митроплита су изводили да стоји по пљуску у дворишту логора, кундацима га тукли и терали га да одатле држи проповеди осталим затвореним Србима. Када би киша престала, ходао је носећи цепанице на леђима. Тако је и чистио двориште.

Митрополит Петар Зимоњић је према једнима, на крају зверски мучен и убијен у Јасеновцу, где је бачен у пећ за прављене цигли. Према другима, из Госпића је одведен у Јадовно, на Велебиту, где је те 1941. убијен као и преко 40.000 Срба.

Ту, у Јадовном, остало је сећање на "великодостојника, ког доведоше, поставише, па му маљем - главу убише".

Маљем смрскали главу.

Јер се није одрекао ћирилице.

А онда смо дошли ми, на које нико ни руку није подигао, и одрекосмо се.

(У знак сећања на Митрополита дабробосанског Петра Зимоњића, чији се спомен баш данас слави, једног дана сам, просто, почео да и овде на Фејсбуку пишем ћирилицом.

И све остало што другде пишем.

И што ћу писати, док ме има.)

(Хвала ти Дарко Николић )

Дане Ивановић
   Врло поучан текст Зоране. Он би морао да буде у свакој читанци српског језика и уџбенику историје.
Хвала ти за лепе текстове.

Van mreže Zoran Vučković

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 390
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Смедерево ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​​​ ​​​​ Мoравиште ​​ ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​ ЕВ и РВ кошнице
Odg: Smederevo grade od davnina...
« Odgovor #582 poslato: Septembar 20, 2022, 13:26:37 »

Богородица Тројеручица


Ја ти не дођох, брза помоћнице,
Да би ми одсечену шаку замирила,
Нити да те носим кући, Свемоћнице,
Да би завађену браћу измирила...

Ишчупане су ми руке из рамена,
Кућа раскућена, а браћа поклана,
Па сиђох до свог најдоњег камена
Да себе тражим, Мајко са три длана.

Једино овде, Царице Небеса -
На мом језику се моли без застанка,
И не лаже ништа, и не једе меса,
И осам векова пости без престанка.

И кад би ми земљу и језик збрисали,
Све, сем ове стопе на којој сад стојим,
Знам: још се из људи нисмо исписали,
А док тебе има да и ја постојим.


Матија Бећковић
Нека нам живот буде сладак као мед!

Van mreže Zoran Vučković

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 390
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Смедерево ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​​​ ​​​​ Мoравиште ​​ ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​ ЕВ и РВ кошнице
Odg: Smederevo grade od davnina...
« Odgovor #583 poslato: Oktobar 15, 2022, 18:08:05 »
Иако сам мислио да нећу дирати кошнице до третмана оксалном киселином ипак сам данас урадио третман мрављом киселином.
Већ данима гледам како пчеле одлазе на астер и то и по лошијем времену а по сунцу само зује.
Урадио сам преглед и у РВ кошницама има на једном или на два рама легла. У ЕВ кошницама на три рама легла. У њима је први наставак одозго у којима сам оставио десет рамова све прополисано и забетонирано а одоздо сам гледао и све је пуно храном. У другим наставцима има легла са храном на врху рама.
У РВ кошницама први наставци одозго су пуни хране и веома тешки али средишњи рамови су са леглом.
Има мало младог легла а јаја тек у једној кошници.
У свим кошницама има уноса на више рамова.
Све у свему додаћу још једну туру сирупа па чекам оксалну.

Данас је почела да дува кошава па ће то још више разладити кошнице те мислим да неће бити више залегања јаја.
Нека нам живот буде сладак као мед!

Van mreže Zoran Vučković

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 390
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Смедерево ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​​​ ​​​​ Мoравиште ​​ ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​ ЕВ и РВ кошнице
Odg: Smederevo grade od davnina...
« Odgovor #584 poslato: Oktobar 27, 2022, 13:00:44 »

Последњу ''дозу'' мравље киселине сам додао у уторак. Нестало ми више киселине иначе бих додао још једну туру. На трулексу се јасно види да је још влажан што значи да није још испарила киселина. Нека друштва не желе да узму сируп а нека узимају полако. Једна ЕВ однесе за ноћ 500мл а има хране и превише.
У природи и дање има разних цветова али астер полако посустаје мада пчеле и даље раде.
Мислим да од недеље не дирам ништа до оксалне с обзиром да је мравља киселина ефикасна али није стопроцентно ефикасна.
Више ме брину осе и стршљени иако сам поставио замке.
Нека нам живот буде сладак као мед!