Ушли смо у период који се у оквиру пчеларске године назива зимским периодом. Након изразито лоше пчеларске 2016. стање на пчелињацима , бар по извештајима колега , је поприлично шарено. Добар део пчелара је са шећерниом сирупом интервенисао чак и током пашне сезоне јер су главне паше, пре свега багрем, тотално подбациле. Зимске залихе хране су мање више сви морали да допуњују. Они који су то учинили на време сада могу да одахну али увек има и забринутих. Шта нам је чинити у наредном периоду ? Пре свега чека нас још један третман друштава против варое оксалном киселином за оне који користе овај препарат. Овај третман вршим почетком децембра ( погодило се да то увек буде 7. децембар ) по мирном и влажном , најбоље магловитом времену када је спољна температура око 7-8 степени целзијусових. Тако ћу урадити и ове године. Сређивање пчеларске опреме у магацину се подразумева ( чишћење резервних рамова и наставака , набавка нових , ужичавање и постављање сатних основа и сл.) На пчелињацима обезбедити мир са повременим обиласцима , праћењем дана када има прочисних летова и понашање пчела у тим приликама. Отварам ову тему да би смо на једном месту могли размењивати своје утиске о стању и понашању наших пчела током наредног периода. Прогнозе су различите како временске тако и пчеларске али не требамо се бавити њима већ реалним стањем које би смо пратили и на једном месту износили из дана у дан. Поздрав .
Ево и првог , конкретног , на жалост не баш повољног јављања по овој теми. Протеклих 5 - 6 дана сам провео у Великој Плани и видео се са једним бројем колега пчелара. У разговорима које смо водили сложили смо се да је добро што је новембар месец започео овако са захлађењем како и приличи овом добу године. Легла у кошницама нема што је добро. Један број колега је забринут због великог присуства варое ове године па су неки у септембру вршили интезивно задимљавање по неколико пута . Сви се слажу да је опадање варое било знатно веће од просечног. Други , не мањи проблем , је учестало присуство грабежи на пчелињацима.Појавила се готово код свих колега али су сви мање више изборили са овим проблемом осим једног колеге који је због појаве грабежи имао знатне губитке. Ово пишем уз његово одобрење. И он сам је члан овог форума , међутим због онога што му се десило нема воље да се јавља. Наиме , пре двадесетак дана је задњи пут , са знатним закашњењем, извршио још једно прихрањивање , додавањем сирупа , свих друштава на пчелињаку. Иначе он има нешто преко 40 - так друштава од чега су половина овогодишњи ројеви. Пчелињак му се налази близу мог пчелињака у селу Радовању. Након тог задњег закаснелог прихрањивања које је урадио кад му време није , пар дана није обилазио пчелињак а онда му је јављено да се на пчелињаку нешто чудно дешава , да се путем крај пчелињака не може пролазити од велике активности пчела. Кад је отишао на пчелињак имао је шта и да види. У двориште где му се пчелињак налази није уопште могло да се уђе . Грабеж која је настала је била општа и обухватила је сва друштва. Пчеле су биле изузетно агресивне а било их је толико ван кошница да је све подсећало на ројење целог пчелињака. Како и сам каже није знао шта и како да уради да би спречио грабеж и санирао последице . Прво је позатварао лета на нападнутим кошницама , а такве су биле готово све тако да само то није могло уопште помоћи. Одмах је кренуо са пресељењем пчелињака , кошнице је разнео на више локација удаљењих од базног пчелињака између 5 . и 10. километара али ни то није у потпуности санирало ситуацију јер је грабеж наставила да се појављује и на тим новим локацијама. Да не дужим превише пчелињак му се више него преполовио . Страдало је 26.пчелињих заједница. Оно што је преостало је знатно ослабило и све је пренео код породичне куће у Вел. Плани. Највише су били нападнути овогодишњи пакетни ројеви које је током сезоне лепо развио али ни један једини није претекао. Непосредна штета је баш велика а цела једна сезона изгубљена. Из овог непријатног искуства се има шта научити да се овакве ствари не би поново дешавале. Како напред рекох грабеж се ове јесени , бар на мом терену , редовно појављивала баш код свих колега у мањем или већем обиму али је на овом једном описаном примеру узела баш велики данак. Лично никада нисам имао прилике да видим грабеж у том облику која је захватила цео пчелињак и искрено речено немам ни жељу да таквом призору присуствујем. Било , не поновило се.
Danas sam snimio onu komšijsku košnicu, koja meni miriše na bezmatak. Onaj nesrećni trut na češlju se, valjda, nije pomerio nekoliko dana
Pisao sam o njoj u rubrici Predstavite svoj pčelinjak / Protiv dijabetesa.
Moje tri izgledaju OK. Podizao sam krovove, likvidirao nešto pauka, koji su se uvukli izmedju okvira i rama mrežice zbega i zavirio kroz mrežicu. PZ, koju sam proglašavao najslabijom, ima pčela na 8 ulica i imala je danas kakvu - takvu aktivnost. Verovatno "čerupaju" nešto. Druge dve jedva da su i pokazale neku pčelicu na letu. Pregled je obavljen oko 14,30 časova po lokalnom vremenu.
Naslov: Odg: ЗИМА 2016 / 2017 - понашање пчела и евентуални губитци
Poruka od: sljivic b miljkoNovembar 02, 2016, 20:28:26
Danas sam snimio onu komšijsku košnicu, koja meni miriše na bezmatak. Onaj nesrećni trut na češlju se, valjda, nije pomerio nekoliko dana
Pisao sam o njoj u rubrici Predstavite svoj pčelinjak / Protiv dijabetesa.
Moje tri izgledaju OK. Podizao sam krovove, likvidirao nešto pauka, koji su se uvukli izmedju okvira i rama mrežice zbega i zavirio kroz mrežicu. PZ, koju sam proglašavao najslabijom, ima pčela na 8 ulica i imala je danas kakvu - takvu aktivnost. Verovatno "čerupaju" nešto. Druge dve jedva da su i pokazale neku pčelicu na letu. Pregled je obavljen oko 14,30 časova po lokalnom vremenu.
U ovom drustvu nema matice a ima trutova koji potiču od lažne matice. Pčele su stare i izumiru zajedno sa trutovima. Meda nema pa nema grabeži.
Naslov: Odg: ЗИМА 2016 / 2017 - понашање пчела и евентуални губитци
Poruka od: sljivic b miljkoNovembar 03, 2016, 08:47:13
Prema informacijama od pčelara, grabež kao pojava na pčelinjacima je sada jako prisutna. Da bi se grabež desila potrebno je da se slože neki uslovi. Prvo, bespašni period. Ako ima paše grabeži, osim izazvani nekim direktnim greškama pčelara – nema. Drugo, uznemirenje pčela dobijenom informacijom da hrane ima kao što su hranjenje danju, prosut sirup, oslabelo ili stradalo društvo pa nema odbranu i druge ga pljačkaju. Na kraju treće slabo društvo koje je plen grabeži. Kada se dese sva tri faktora grabež je neminovna i ima tendenciju širenja odnosno masovne pojave. Ako se dese prve dava uslova bespašni period i uznemirenje pčela zbog izvora hrana a ostala društva su jaka i zdrava masovne grabeži nema i tada se grabež pojavi na pojedinačnom slučaju gde je neko slabo društvo bezmatak ili nerazvijeni roj. Kako je ova godina po unosu bila generalno jako slaba to su i društva a naročito rojevi koji nisu adekvatno razvijeni i pripremljeni za zimu slabi. Odnosno, slab unos, kašnjenje i nepravilno tretiranje protiv varoe ( često samo jednim lekom ), kasno formiranje rojeva itd uticalo da su društva a naročito rojevi jako slabi. Na pčelinjacima sada ima takvih društava i rojeva i time je jedan uslov za grabež ispunjen. Pošto je bespašni period to znači da je i drugi uslov ispunjen. Tamo gde je sirup davan danju ili ga pčele nisu uzele u toku noći ( iz raznih razloga ) desio se i treći uslov i grabež je napravila štete.
U ovom drustvu nema matice a ima trutova koji potiču od lažne matice. Pčele su stare i izumiru zajedno sa trutovima. Meda nema pa nema grabeži.
Miljko, hvala na potvrdi "dijagnoze". O tome sam pisao pre izvesnog vremena:
Citat
Zavirio sam malo i na komšijin pčelinjak ( na istom placu 40-50 metara dalje ). Na jednoj košnici, na poletaljki, zapazio sam dva truta u nepomičnom stanju i jednu radilicu, koja se nakratko šetkala i ušla kroz leto. Ispred, na prostrtom linoleumu jako puno uginulih trutova, a rekao bih i starih pčela ( nisam mogao da se saginjem ispred košnica, jer sam već imao jedan napad - uplitanje u kosu ) i nisam snimio, jer mi se ispraznila baterija aparata. Moja je nestručna pretpostavka da je reč o bezmatku. Slučaj je prijavljen vlasniku, koji će danas izvršiti pregled, pa ćemo saznati šta je posredi.
Nažalost, vlasnik ništa nije preduzeo, iako ima i 4 nukleusa, ubedjen da se radi o redovnom isterivanju trutova iz košnice. A to proterivanje se odigralo u jednom danu - 26.08.2016. A i pitanje je koliko bi reakcija bila pravovremena i delotvorna. Nekoliko dana pre, na komšijskom pčelinjaku je vršeno tretiranje mravljom kiselinom. Možda je ova PZ predozirana.
Svoje sam od jula tretirao brstivarom, pa herba stripom i na zimu ćemo čuti završnu reč oksalne kiseline...
Nije mi drago da se to dogodilo. Ali, zadovoljan sam da sam dobro postavio dijagnozu.
Ако је веровати дугорочној временској прогнози ХМЗС ова зима би требало бити умерено хладна баш онаква како пчелама одговара. Прогноза у најкраћем каже : - децембар топлији и просечно влажан , - јануар блажи и просечно влажан са умереним јутарњим мразевима током треће декаде , - фебруар блажи и просечно влажан и - март топлији и просечно влажан. Овој сезонској прогнози не верујем превише јер је превише пута оманула. Најчешће користим прогнозе са голубарских сајтова јер су оне најпрецизније. Протеклог викенда сам обишао пчелињак и на блиц бацио поглед преко збегова чисто да видим да ли су све на броју и где се код које налази клубе. Стање је уредно , за сада је све у реду. Кошнице нисам отварао тако да узнемиравања није било. Ближи се полако време за третман оксалном крајем месеца . Храна и мир су им обезбеђени па се надамо најбољем.
Izvinjavm se, nisam vidio da je otvorena ova tema , samo kopiram moje pisanje iz teme "zimski gubici2015/2016"
Pozdrav svim forumašima,
ne znam da li je rano oživjeti ovu temu i postavljati pitanja, situacija u centralnoj Bosni po ovom osnovu izgleda da nije dobra,kod zadnjih pregleda košnica ,kod nekih pčelara,već su primjećeni gubitci pčela,prilikom otvaranja košnica kod tretiranja oksalnom,dešavalo se da nema pčela ili pronađu par desetina- stotina pčela sa maticom. Iz razgovora sa pčelarima,oni misle da je varoa jedan od razloga drastićnog smanjenja brojnosti od uobićajene.
Pošto sam relativno mlad pčelar i još učim,više sam fokusiran na dešavanja u i oko košnice, pa sam primjetio da su pčele koje su mi bile u blizini malinjaka imale drastično smanjanje brojnosti i gubitaka matica,ali i nakon vračanja istih na stacionar ,pored mladih rojeva i slabih društava koje nisam selio,dešavalo se ugibanje pčela narednih 15-20 dana samo ispred onih koje su bile na paši.
Moj zaključak je bio da nisu stradavale samo izletnice koje su bile u dodiru sa sredstvima kojima su tretirani malinjaci,vec su te OTROVE U POLENU donijele u košnicu i prilikom potrošnje istog stradavale su i mlade pčele i matice u narednom periodu.
Volio bi da mi je zaključak pogrešan, a ako nije ,znaći da su pčele akumulirale otrovani polen sa kasnih sorti maline u košnici ,koji će imati uticaj na prezimljavanje društava i proljetni razvoj i kad tome dodamo varou ????
Kakav otrovani polen sa kasnih sorti maline,te kako ih vi zovete, kasne sorte maline se prskaju u junu poslednji put i to signumom koji nije stetan za pcele.... Osim ako vam proizvodjaci nisu edukovani i prskaju u cvetu i zrenju,sto nema veze sa proizvodnjom maline... Raspitajte se......Moj pcelinjak je u sred malinjaka i malinu treba znati raditi...
Zorane vidim da se razumes u malinu i ovo nema veze sa prethodnim postovima - cuo sam da se maline prskaju pre branja da bi odrzale cvrstinu i da se maline pri branju ne smeju jesti - d li znas koji se preparat koristi za to i je li to tacno. Inace jednom sam silazio biciklom od Divcibara prema Pozegi i niko nije teo da nam proda ni kilo malina iako je bila sezona u punom jeku sve puno gajbica - obrazlozenje da su prskane i ne smeju da nam ih prodaju. Jeste bila godina 2000 ali i sad slusam te price.
Eto tebi druze nisu prodali,ali su ipak stigle do necije dece.Za cvrstocu ploda ide kalcijum u cvetu i pre branja ali ja to radim sistemom kpk a ko nema taj samo u cvetu folijarno i nedelju dana pre berbe , ti na koje si ti naisao su prskali u berbi protiv botritisa ili trulezi sa nekim od preparata koji imaju karencu a to se inace radi kada je malina otvorila 20% cveta i to signumom koji ne smeta pcelama... Ja i ako prskam,to radim dok jos plod nije zreo sa bioplant florom koji je organika i nije pesticid....Izvinjavam se kolegama,ovo nema veze sa temom i neka ova dva posta adm.prebaci u neku drugu temu..
Mozda bi bilo dobro da se u odeljku Ostale teme van pcelarstva otvori tema o malini u kojoj bi ljudi, kao Zoran koji imaju malinu, mogli nama koji planiramo da krenemo sa malinom, da daju neke smernice u pogledu gajenja, djubrenja, prskanja, rezanja i slicno u vezi malina. Naravno ukoliko postoji volja kod Zorana i svih ostalih koji gaje malinu da podele svoja iskustva.
Evo prvo Ivici pomoć, pa se vraćamo na temu otrovnog polena.Ivice imaš forum poljoinfo, i na njemu podforum "malina".Tu ćeš naći sve što te zanima da mi ne bi ovde pričali.Što se tiče polena kasnih sorti, a koji bi mogao biti u sastavu polena za zimovanje, postoji šansa da bude loš ako dolazi sa sorti tipa polana i sl.U pravu je Zoran kad kaže da je pravilo da se u cvetu ne koriste insekticidi.Na žalost, odstupanja od pravila ima previše.Ja se nalazim u najvećem malinogorju u Srbiji, i imao sam priliku da vidim svašta.Prošle godine je bilo velikog trovanja u selu Močioci i to pred berbu!Mnogo pčelara je doteralo kamione na livadsku pašu, a ostali bez izletnica.Na sreću ovde su mali zasadi sa poznim sortama (a kako izgleda brzo će i da nestanu)pa nema opasnosti od zatrovanog polena sa cveta maline.Inače, kad pomenuste preparate kao što su oni protiv botritisa i oni su štetni za polen.Njihova namena je sprečavanje rada gljivica koje izazivaju truljenje, pa tako i mogu sprečavati fermentaciju polena.Izvinjavam se ako sam odlutao od teme.
Mozda bi bilo dobro da se u odeljku Ostale teme van pcelarstva otvori tema o malini u kojoj bi ljudi, kao Zoran koji imaju malinu, mogli nama koji planiramo da krenemo sa malinom, da daju neke smernice u pogledu gajenja, djubrenja, prskanja, rezanja i slicno u vezi malina. Naravno ukoliko postoji volja kod Zorana i svih ostalih koji gaje malinu da podele svoja iskustva.
Тема малина већ постоји у делу медоносно биље www.kosnicevoja.rs/forum/index.php?topic=293.0
Juče sam se učlanio u Udruženje pčelara Starčevo. Usput, pomenuše da je nekome u južnom Banatu, od 60 PZ "nestalo" 58. Klasika - med je tu, a ni jedne jedine pčelice. Katastrofalan gubitak.
Naslov: Odg: ЗИМА 2016 / 2017 - понашање пчела и евентуални губитци
Poruka od: sljivic b miljkoNovembar 17, 2016, 14:58:17
Ако је веровати дугорочној временској прогнози ХМЗС ова зима би требало бити умерено хладна баш онаква како пчелама одговара. Прогноза у најкраћем каже : - децембар топлији и просечно влажан , - јануар блажи и просечно влажан са умереним јутарњим мразевима током треће декаде , - фебруар блажи и просечно влажан и - март топлији и просечно влажан. Овој сезонској прогнози не верујем превише јер је превише пута оманула. Најчешће користим прогнозе са голубарских сајтова јер су оне најпрецизније. Протеклог викенда сам обишао пчелињак и на блиц бацио поглед преко збегова чисто да видим да ли су све на броју и где се код које налази клубе. Стање је уредно , за сада је све у реду. Кошнице нисам отварао тако да узнемиравања није било. Ближи се полако време за третман оксалном крајем месеца . Храна и мир су им обезбеђени па се надамо најбољем.
Ako ovo bude tačno ostadosmo mi bez meda i u 2017.godini. Na osnovu višegodišnjeg posmatranja moj je zaključak da je tačna izreka "Kad je led tad je med". Posebno je interesantno da kad je februar topli mesec bagrem te godine slabo medi.
Ceo februar i mart pa i april su bili topli (ove godine) na dan kad sam trebao da odlucim da li selim na bagrem ili ne bilo je na planini 25 C, kamiondzija mi doneo granu bagrema u cvetu a ja gledam prognozu ceo mesec kisa hladno i po neki dan snega. Sutradan je pocela kisa uvece sneg i -4 C i tako svi znamo na dalje kako je bilo ...
Tako da je ova prognoza losa kako god da se okrene...
Naslov: Odg: ЗИМА 2016 / 2017 - понашање пчела и евентуални губитци
Poruka od: Miroslav JovanovićNovembar 17, 2016, 18:02:01
Сетите се 1999. Та година је била рекордна.посматрао сам пчеле на трећи Божић тј 9ог јануара... Доносиле су полен. Зима је била блага... Багрем родионкао никад.... Од четри кошнице које сам тада имао добио сам 135кг меда.
Naslov: Odg: ЗИМА 2016 / 2017 - понашање пчела и евентуални губитци
Poruka od: sljivic b miljkoNovembar 17, 2016, 20:37:39
Сетите се 1999. Та година је била рекордна.посматрао сам пчеле на трећи Божић тј 9ог јануара... Доносиле су полен. Зима је била блага... Багрем родионкао никад.... Од четри кошнице које сам тада имао добио сам 135кг меда.
Ta godina je bila rekordna iako sam ja bio u ratu a pčele gledala moja žena na bazi mojih pisama. Ali tad je januar bio toao a februar nije. Ako je februar topao onda u bagremu krenu sokovi kroz stablo i kad posle zamrzne onda te godine bagrem slabije medi. To je zapažanje a ne tvrdnja možda i nije baš tako.
Naslov: Odg: ЗИМА 2016 / 2017 - понашање пчела и евентуални губитци
Poruka od: Sasa BlagojevicNovembar 17, 2016, 22:43:33
izgleda da kad dzenarika procveta u februaru onda bavrema nema, tako je bilo 2014, a i ove godine
Ако је не веровати званичним временским прогнозама , а мало ко им верује , окренимо се народној мудрости и традицији. Од протекле среде 16.новембра када је био празник Обнављање храма Светог великомученика Георгија - ЂУРЂИЦ па до четвртка 24.новембра наредне недеље када је празник Светог краља Стефана Дечанског - СВЕТИ МРАТА трају по народном веровању Вучји дани. По овим данима се може може предвидети каква ће бити наступајућа зима. Наиме , ако у овом периоду дани буду ведри чека нас оштра зима са доста мраза. Ако пак у овом периоду дани буду магловити и тмурни и зима ће бити таква , променљива и мутна. Сам термин и веровање у " Вучје дане " потиче из паганских времена и хришћанство га је прихватило и прилагодило себи. У ова времена , пре хришћансва , код Словена се празновао Дајбог за кога се веровало да од њега потичу сви Словени а посебно Срби. Дајбог се увек представљао са вуком па вероватно отуда и " Вучји дани ". Поставља се и питање од куда за Стефана Дечанског назив Свети Мрата. Једно од најлогичнијих објашњења је следеће. У средњовековној Србији је живело доста Саса које је први као рударе почео да доводи краљ Милутин , отац Стефана Дечанског. Саси су у складу са својом вером у ово време прослављали Светог Мартина ( живео у 4.веку и био епископ у граду Туру ). Након канонизације краља Стефана Дечанског ( 14.век ) настао је овај необичан спој старих паганских , православних и католичких веровања и обичаја и у народној традицији коју је временом прихватила и црква дођосмо до Светог Мрате ( српски начин изговора за Мартина ) кога данас поистовећујемо са Стефаном Дечанским. Зато се ови дани називају и " мратинци ". Верује се да у ове дане ништа не треба давати из куће. Такође не треба ништа да се пере нити да се преде вуна ни раде ручни радови. Ових дана обућари и кројачи треба да одмарају. Заштитник вукова , Свети Мрата , прати како се ко понаша ових дана те онима који не поштују њега и његов празник преко зиме шаље вукове који по торовима праве штету. Ако је по данашњем дану чека нас оштра и мразовита зима. Време ће показати коме је више за веровати - меторолозима или Светом Мрати.
Razrojio sam vrlo kasno neka drustva a pet sest matica se sparilo na samom pocetku septembra - kako i gde nemam blagog pojma. Medjutim dve ili tri (da ne slazem) su na jedvite jade pronele po desetak dvadesetak celija i tako do kraja septembra - znaci skoro 25 dana one poloze jaja u tih dvadesetak celija ali izgleda da ih pcele odmah pociste jer ni jedno jaje ne dospe do stadijuma larve a kamo li da su zatvorile leglo.
E sad pisao sam o tome i mislio da su trutuse ili lazne matice (neko vreme nisam mogao da ih nadjem) pa sam rekao da su pronele ali nema nista od legla. Pcele su sve izasle u avgustu u tim rojevima ima ih dosta hrane ima ali izgleda da pcele jednostavno ne dozvoljavaju matici da zaleze normalno. Inace imam deo matica koje skoro stanu ili bas prestanu sa leglom vec krajem avgusta ili pocetkom septembra i jedna od ove dve je iz takve kosnice.
Pisem ovo samo onako nit sam zeljan da spajam nit cu obracati paznju na to do januara - te matice koje mi rano prestanu sa leglom pocnu krajem januara i vec pocetkom marta - do 8 - 9. marta imaju ogromno leglo.
Pratim situaciju a sledece otvaranje pocetkom decembra kad cu raditi oksalnu pa da vidim sta se desava i ima li pcela...
Gledajuci dugorocnu prognozu izgleda da od sledece nedelje zima ali sa malo snega i padavina temperature ispod prosecne. Mozda i bude sve ok...
Naslov: Odg: ЗИМА 2016 / 2017 - понашање пчела и евентуални губитци
Poruka od: Edi DarušiNovembar 20, 2016, 18:19:46
Danas sam ugrabio vreme da odem do pčelinjaka ali jak vetar (jugoistočni) iako je bilo toplo onemogućio je izlazak pčela. U svakom slučaju, za sada, sve su na broju. Ali daleko je proleće. Opet moram da pitam: da li da otvorim regulatore gornjeg leta na drugom nastavku LR zbog dotoka kiseonika. Prvo sam danas malo odškrinuo regulatore, pa posle zatvorio. Ja sam tretirao društva u avgustu Herbastripom (tačnije stavio dve daščice) a posle u dva navrata dimio 4 puta Amitrazom. Nadam se da sam bar po tom pitanju miran, svakako ostaje i oksalna kiselina u decembru.
Јуче сам брзински погледао све кошнице јер је време то дозвољавало. Разлог отварања је био пре свега провера позиције клубета у кошницама и оцена општег стања. Задовољан сам виђеним. И поред доста јаког ветра пчеле су општиле са природом. Скоро све су доносиле полен прљаво жуте боје. Готово сам сигуран да је то од горушице коју имам у цвету на целој њиви у близини на око 25. ари. Више је него посећена пчелама . Појилица је била спорадично посећена па сам код пар јачих друштава проверио има ли случајно још увек легла. На срећу нема га нигде . Стање са храном је задовољавајуће. Клубе је код већине на 6.улица има пар јачих са 7. улица и пар слабијих на 4-5 улица. Опште стање је добро. На два места се клубе формирало у страну па сам га заменом места крајњих рамова вратио у средину. Најслабијој са храном сам додао рам са медом . Димилицу нисам користио чак ни носио на пчелињак. Све су биле мирне мада их нисам узнемиравао јер је највећи број само поглеедан преко сатоноша. Оних пар код којих сам подизао по рам , два су такође биле мирне.Приметио сам да има медљике на крајњим рамовима. Ове године ју је доста било у мом крају. На појединим локацијама ( поред Велике Мораве ) то је била једина паша за врцање која је спасла сезону. Медила је у августу и сптембру и многи пчелари је нису могли сву изврцати тако да је остало доста ње и за зиму. Из разговора видим да су многи због тога забринути тако да свремена на време пар оваквих топлијих дана када пчеле могу изаћи на прочисни лет и није на одмет. За недељу две третман оксалном и то би било све за ову годину. Поздрав .
Edi, ja mislim da nemaš potrebe.Ponekad sneg zatrpa košnice, i pčele, i tako zatrpane nemaju problema sa količinom kiseonika, tj. troše ga zimi jako malo.Gorane, sa čega je medljika?
Морава је чудо. Крај обала су непроходни врбаци који личе на џунглу. Ту највише има врбе , тополе , киселог дрвета , бршљана али и свег осталог растиља . Нема чега нема. Има и пуно коровских биљака које због сталне влаге опстају и цветају и код најсушнијих година. Шта је највише дало медљику ове године не знам тачно. Пријатељ код кога радим контејнер има пчелињак на самој обали. Ове године је врцао у августу по 15 - 20 килограма по кошници а половином септембра је скоро из сваке кошнице извадио још по 5 - 6 рамова медљике. Ни сам није могао да се начуди са толиким уносом. Пчелари ЛР кошницама. Каже да је по том питању ова година посебна. Све паше су омануле осим те задње на коју се раније никад није ни рачунало. Дакле , није то вероватно баш чиста медљика , има и ливаде у њој али преовладава медљика , густа и тешка , црна са преливом на црвенкасту . Није сваке године тако ове ју је ове било изузетно много.
Ja sam tretirao društva u avgustu Herbastripom (tačnije stavio dve daščice) a posle u dva navrata dimio 4 puta Amitrazom. Nadam se da sam bar po tom pitanju miran, svakako ostaje i oksalna kiselina u decembru.
Еди , након димљења " у два наврата по 4. пута Амитразом " ја не бих био миран већ забринут. Амитраз је отров и то " бојни отров " забрањен за коришћење у већини земаља , мислим и код нас. Третирати данас пчеле Амитразом је исто као кад би смо човека болесног од грипа лечили " пуштањем крви " што је био универзални средњовековни лек. Имам негде скениран текст о Амитразу па ћу га поставити чим га нађем. Погледај тему на овом форуму www.kosnicevoja.rs/forum/index.php?topic=220.0 Надам се да ћеш ово моје писање схватити као добронамерно ,јер оно то и јесте , и убудуће ту отровчину избацити из речника па самим тим и са пчелињака.
Naslov: Odg: ЗИМА 2016 / 2017 - понашање пчела и евентуални губитци
Poruka od: Edi DarušiNovembar 21, 2016, 15:35:40
Ja sam tretirao društva u avgustu Herbastripom (tačnije stavio dve daščice) a posle u dva navrata dimio 4 puta Amitrazom. Nadam se da sam bar po tom pitanju miran, svakako ostaje i oksalna kiselina u decembru.
Еди , након димљења " у два наврата по 4. пута Амитразом " ја не бих био миран већ забринут. Амитраз је отров и то " бојни отров " забрањен за коришћење у већини земаља , мислим и код нас. Третирати данас пчеле Амитразом је исто као кад би смо човека болесног од грипа лечили " пуштањем крви " што је био универзални средњовековни лек. Имам негде скениран текст о Амитразу па ћу га поставити чим га нађем. Погледај тему на овом форуму www.kosnicevoja.rs/forum/index.php?topic=220.0 Надам се да ћеш ово моје писање схватити као добронамерно ,јер оно то и јесте , и убудуће ту отровчину избацити из речника па самим тим и са пчелињака.
Zašto bih se ljutio? Sve kritike prihvatam dobronamerno. Kada razmislim o svemu što su me u početku ove godine savetovali da uradim dobro nisam ostao bez pčela. Toliko toga treba drugačije sledeće godine da uradim! Drastično, radikalno, dijametralno suprotno! Od marta pa do septembra. Ne bih ni da spominjem čemu sam savetovan! Verovali ili ne Gorane, savetovali su me 4x4 tretmana! Neki su to i uradili. U moru drveća teško je videti šumu. (Hegel)
A na ovom forumu, slikovito da predstavim, progledao sam. Što bi rekao Miljko, da ga parafraziram, sada nam je da sumiramo godinu da ne bi greške ponavljali sledeće godine.
I zato, ponavljam se, hvala svim forumašima na znanju koje sam ovde stekao.
Морава је чудо. Крај обала су непроходни врбаци који личе на џунглу. Ту највише има врбе , тополе , киселог дрвета , бршљана али и свег осталог растиља . Нема чега нема. Има и пуно коровских биљака које због сталне влаге опстају и цветају и код најсушнијих година.
За викенд сам се стицајем околности сусрео и разговарао са већим бројем пчелара из Подунавског округа ( Николићем , председником удружења из Велике Плане , Зокијем Ранчићем , Кузмановићима , Симићем, Ранковићем и другима). Прогноза Зокија Ранчића из септембра месеца је нажалост почела да се обистињује. Наиме , Зоки је још половином септембра прогнозирао да ће ове зиме бити доста губитака. Том прилико он је тврдио да ова 2016.година мора да остави последице на зимовање пчела јер осим лоше године постоје и многобројни пропусти пчелара који неће проћи без последица. Разлози које је том приликом наводио су следећи : - претопла прошла зима која је за поседицу имала прерано покретање легла , - беспашна година посебно у време багрема за који су сви спремали јака друштва која су уместо уноса на багрему појела сама себе , - појава варое у количинама које су биле веће од просечних , - лоша оплодња матица што је морало оставити трага на њихов квалитет , - поприлично слабљење друштава на сунцокрету и - неуобичајено велика појава медљике којом су пчеле затрпале кошнице у септембру месецу што је многе пчеларе довело у дилему да ли је изврцати или не.
На ове природне услове на које се није могло утицати надовезале су се и грашке не малог броја пчелара : - због одсуства багрема у жељи да колико толико спасу сезону селећи пчелари су пчеле шетали од немила до недрага јурећи пашу које мање више нигде није ни било , - из напред наведеног разлога закаснело а често и неадекватно третирање против варое , - појава медљике у августу и септембру и дилема да ли врцати или не је код многих довела до касног зимског прихрањивања пчела , - масовна појава грабежи у септембру при касном прихрањивању , - очигледно неквалитетно одгајене зимске пчеле због свих горе наведених како природних тако и људском грешком наведених разлога.
Последице су већ почеле да се осећају. У мом непоседном окружењу из личног контакта сам већ писао да је једном колеги при појави масовне грабежи на целом пчелињаку страдало 26. од 42. друштва. Јуче ми се један од комшија који пчелари са ДБ кошницама пожалио да му је страдало свих 5.друштава које има. Ради се о почетнику који тврди да су му кошнице биле пуне меда али да је он ипак по препоруци свог ментора већ у октобру ставио погаче наводно направљене од сунцокретовог меда те да му је то потровало пчеле . Наравно да не верујем у ову причу и вероватно су разлози знатно другачији. Све у свему кошнице су му темељно очишћене. Пар искусних пчелара са преко стотинак кошница су ми потврдили да се грабеж појављивала и сада у новембру задњих десетак дана од када је отоплило. Једном је страдало шест овогодишњих слабије зазимљених ројева. О овој тврдњи , појаве грабежи у новембру бих волео да чујем мишљење и других колега. Већина колега који су ових дана радили оксалну киселину тврди да је опадање варое много веће него ранијих година што значи да ранији третмани нису били адекватни.
Са оваквим сазнањима сам лично и сам јуче одрадио третман оксалном киселином. Након око сат времена сам код једног броја друштава проверио опадање варое и пребројао од нуле до десетак комада варое . Лично сам задовољан стањем мојих пчела у овом тренутку и за сада код мене нема губитака. Једана најслабија кошница ( јако касно је добила нову матицу због губитка старе ) ми је у овом тренутку проблематична али на проблеме са њом сам рачунао и оставио сам је само због матице коју сам набавио од Кузмановића и желео да је сачувам за пролеће. За даље видећемо.
П . С .
Стање које сам описао се односи на терен око Велике Плане , размеђе Шумадије и Подунавља што не значи да на другим просторима стање није и другачије.
Temperatura nocu oko -10 dnevna 0-3 C drva nestaju ko pcele - nit greju nit ima pepela. Sva drustva na broju s tim sto mi 10-tak avgustovskih rojeva (e moj pcelaru...) ima problem sa hranom tu cu prerasporediti ramove iz drugih kosnica.
Inace prijatelj iz Grdelice sa kojim sam se cuo danas ima 6 ili 7 DB12. Radio je oksalnu i u dve nema nicega a u ostalima debeo minus pcela nije srecan dao je pogace pa ceka sta ce biti sa tim ostatkom ali nema neke nade (ko Misel Obama. ...)
Za sada jedna RV stradala od grabeži (vjerovatno stradala matica) i jedno društvo na LR koje je pri oksalnoj bilo jako slabo (na 3 ulice) mada meda ima preko 20kg. Zima je u odnosu na prošlu hladnija što znači da bi trebale manje trošit hrane. Trenutna potrošnja ispod kg/mjesecu. Opadanje varoe poslije OK minimalno (ispod 20-ak komada). Sada treba pratit situaciju ako slučajno koje društvo izađe do satonoša ubacit mu okvir meda odozgor.
Za sada jedna RV stradala od grabeži (vjerovatno stradala matica) i jedno društvo na LR koje je pri oksalnoj bilo jako slabo (na 3 ulice) mada meda ima preko 20kg. Zima je u odnosu na prošlu hladnija što znači da bi trebale manje trošit hrane. Trenutna potrošnja ispod kg/mjesecu. Opadanje varoe poslije OK minimalno (ispod 20-ak komada). Sada treba pratit situaciju ako slučajno koje društvo izađe do satonoša ubacit mu okvir meda odozgor.
Нека то Анто буду сви губици за ову зиму.. Мислим да је врло тешко да заједница остане без хране када се подигне на сатоноше ако је друштво просечне снаге. Клубе по некад када је мало топлије изађе на мед како би га додатно угрејале а како мало јаче захладни спусти се испод медног венца.
Пчеле месечно троше око 2-3 центиметра меда по висини а како наиђе неки мало топлији период иду на крајеве и пребацују мед у зону зимовања клубета. Мислим да би најбоље било не додавати им погаче ако се не мора.
Данас је краткодневица. Дан је најкраћи у години и траје само 8 сазти и 13 минута , док је ноћ најдужа. Астрономски и календарски данас почиње зима . На терену што се температура тиче ми је имамо већ одавно. Пчеларска зима се не поклапа са календарском и траје 6.месеци почев од октобра па до краја марта. Дакле , управљајући се пчеларски календаром ми смо ту негде близу средиме зиме. Време је да се сумирају резултати зимовања наших пчела. Што се досадашњих температура тиче мислим да је ова зима , бар до сада , била идеална за зимовање пчела. Температуре су мање - више биле стабилне и кретале су се углавном у интервалу од - 5. па до + 5. степена целзијусових углавном без ветра. За овакво зимско време кажу и треба им веровати да је најбоље за зимовање пчела. Нема наглих температурних осцилација и што је још важније нема јаког ветра што омогућује добро зимовање уз компактност пчелињег клубета и мању потрошњу хране. Неколико пута је по пар дана долазило до знатнијег отопљења што је такође добро јер је пчелама омогућило прочисне летове. Ако је нешто у овој 2016- ој , до сада пчеларски најгорој години , било добро то је онда њен завршетак који се ево ближи. На први поглед рекло би се да је све идеално са зимовањем пчела. Међутим , резултати на терену говоре да проблема има и то поприличних. Свремена на време на овом и другим форумима читамо извештаје о губицима који се најчешће , бар до сада огледају у нестанку пчела из кошница. Нагађања о томе шта је прави разлог томе су различита. Обзиром да је извесно да ће се са овом појавам наставити и даље добро би било овде на једном месту продискутовати о овој појави. Моје је мишљење да је основни разлог овој појави лош квалитет зимских пчела . На ово је утицало више фактора . Зимске пчеле су ове године одгајане у објективно лошим условима а не мали број колега пчелара је и својим лошим проценама и потезима и субјективно утицао на то да зимске пчеле буду такве какве јесу. Објективни услови који су утицали на зимске пчеле су пре свега недостатак адекватне паше , превасходно полена , током августа и почетком септембра месеца када се излеже гро зимских пчела. Пчелари су били принуђени да интервенишу сирупом што је донекле ублажило последице али разноврсног полена није било а он је неопходан у развоју младих посебно зимских пчела. Овоме треба додати и другу пошаст вароу. Чињеница је да ју је ове године било више од просека . Сви они који на време и систематски нису третирали кошнице од варое су због тога сада у проблему. Ови третмани су се требали адекватно одрадити још током јула и почетком августа месеца а у септембру евентуално урадити само контролни третман. Пратећи питања не малог броја колега на форуму видим да се многи нису овако понашали те су у септембру покушавајући да поправе стање димили разним средствима по 5 - 6 пута и трпали све и свашта у кошнице али је тада све то било већ касно. Младе зимске пчеле се већ биле нападнуте и оштећене од варое а претерано трпање разних отрова је са једне стране скидало вароу али због прекомерне употребе оштећивало и пчелу која би требала да буде витална и преживи 5 - 6 месеци. Квалитет зимских пчела је и са овог разлога лош. На крају ту је и питање зимнице . Све главне паше су изостале а унос какав такав се појавио баш у другој половини августа и у септембру. Била је то углавном медљика која на мом терену није издашна . Ове године баш у овом термину то је био једини озбиљнији унос . Ту долазимо и до оног субјективног елемента и разлога лошег квалитета зимских пчела. Гладне очи и похлепа пчелара је у жељи да колико толико извади сезону каснила са прихрањивањем одушевљавајући се овим касним уносом. Не мали број пчелара које познајем је изврцао све из кошница у првој половини септембра а затим немилосрдно сирупао крајем месеца када му време није како би колико толико надокнадио зимницу. На тај начин је натерао и ту зимску пчелу да уместо да мирује прерађује шећер и додатно се исцрпљује. Због овога је и појава грабежи у овом периоду била тако учестала тако да су и са тог разлога већ у то време многи имали те због грабежи изазване преране губитке о чему сам већ писао на овом форуму. Познајем и оне које зовем " за сваки случај пчеларе " који су свесни чињенице да им пчеле улазе у зиму без довољне количине хране почели са погачама већ од октобра , новембра. На тај начин су постизали контра ефекат , продужавали легло и до бесвести исцрпљивали своје пчеле опет потребом за прерадом шећера али и за одгој касног легла које је више штетно него корисно. Стицај свих ових како објективних тако и субјективних околности довео је неминовно до слабих зимских пчела и губитака читавих друштава већ сада половином пчеларске зиме. Нисам превелики оптимиста ни за наредни период. Но да не паметујем превише изнећу свој случај. Трудио сам се да вароу држим под контролом током целе сезоне. Ово сам чинио постављањем грађевњака у сев кошнице почев још од краја априла. Као рам грађевњак сам користио ЕВ рам са сатном основом постављен на друго место са леве стране у сва плодишта РВ кошница. Пчеле су испод овог рама у празном простору изградиле трутовско саће које сам редовно исецао и тај рам враћао у кошницу. На овај начин друштва нисам потпуно лишио присуства трутова већ контролисано таман у мери да се избаци вароа. Истовремено са овом мером од краја маја , почетка јуна месеца сам редовно на сатоношама плодишта постављао трулекс крпице са брстиваром. Понекад сам их убацивао и кроз лето на подњачу. Ово је трајало сев до краја августа месеца . Првих дана септембра сам поставио по једну Херба стрип траку у плодишта а крајем новембра урадио третман оксалном киселином. Са вароом нисам имао проблема . Због лоше сезоне и слабог уноса тврдо и тврдоглаво сам решио да не изврцам ни грам меда ( иако сам могао мало да се огребем ту и тамо ) и у овој својој намери сам истрајао до краја. Појаву медљике сам санирао истовременим прихрањивањем шећерним сирупом како у рамовима не би остала само медљика . На томе сам сва друштва и зазимио. Пчелињак сам задњи пут обишао 28.новембра , дакле пре скоро месец дана и тада је стање било уредно. За сада је тако и начелно сам задовољан стањем. Никада до сада нисам имао зимских губитака а од отрова ( изузев херба стрипа и једне године погачица аргуса ) ништа друго нисам стављао. Ове године сам зазимио један баш слаб рој због добре матице коју сам купио и касно додао у обезматичено друштво и на тај евентуални губитак унапред рачунам. Наравно жеља би ми била да и то преживи али и ако тако не буде било то је свестан унапред урачунати ризик. Погаче не планирам да додајем а ако којим случајем то буде било потребно додаваћу по трећину погаче само друштвима за које мислим да је потребно. Од тога како их носе и како изгледају тим друштвима се по потреби увек може додати још мало. Надам се добром зимовању али ако тако и не буде било известићу оведе на овој теми за наук и себи и другима . Поздрав Раковац.
Koliko sam razumeo Gorane, organske kiseline ne ulaze u tvoje košnice.
Ненаде већ смо се у нашим разговорима дотицали ове теме. Мој циљ , што се пчеларства тиче , је да формирам чисто еколошки пчелињак и еколошки пчеларим . У овом тренутку је то још на дугачкој грани из разноразних разлога ( налажење адекватне локације , велика материјална улагања , хронични недостатак времена и др. ). За сада се трудим да пчеларим што ближе природном , еколошком пчеларењу и створим адекватне услове да у датом тренутку што лакше остварим свој крајњи циљ. То подразумева , између осталог , минимално коришћење било каквих вештачких препарата. За сада ми то успева у контакту сам са људима који имају регистроване еколошке пчелињаке и са онима који томе теже. До сада је у моје кошнице осим чисто природних препарата и биљака у сировом стању у кошнице ушла још само оксална сваке године , херба стрип ( што ми је намера да наредне године избацим ) и једне године аргус. Ништа друго . Губитака од варое до сада , хвала Богу , нисам имао. Избор РВ и ЕВ кошница за формирање пчелињака је промишљен и намеран управо из ових разлога. Пчеларење каквом ја тежим је најлакше остварити овим кошницама. Ту је више него интересантна и РЕВ комбинација са којом сваке године експериментишем али о њој мало ко пише на овом форуму. Нисам баш неки познавалац хемије да ти одговорим конкретно на питање али сам навео шта сам до сада користио. Аргус сам дефинитивно избацио а ни у хербу немам превише поверења без обзира на рекламу па ми је намера да и њу елеминишем. Ипак не може се то тек тако на пречац учинити најпре се морају наћи и проверити алтернативна решења на којима радим.
Mene cudi sto ljudi nakon gubitaka ne nose pcele na analizu ili i ako nose cute o rezultatima.....Jedan momak iz Hr je imao 70 % gubitaka,odneo na analizu i rezultati kazu nije varoa i nije nozema. Svi bezimo od pomena CCD-a . Mozda je ovo sto se desava upravo poklon od amerikanaca,kojima je u jednom momentu ova bolest unistila pcelinjake,simptomi su upravo ovi,nestanak pcela i ostane hrana,koju pcele ne diraju... Kada drustvo strada, od recimo varoe, u tim kosnicama po pravilu dodje do grabezi...
Inace kod tretmana Ok kod kolege od 20 kosnica u 4 nismo zatekli pcele, samo med na ramovima i nesto mrtvih na podnjaci.....
OK Gorane. Naši razgovori ostaju medju nama, a ovde napisano ostaje upamćeno. Sistematičnost pisanja u "tvojoj" temi zaslužuje da se uvrste i ove informacije. Medno u 2017.
Naslov: Odg: ЗИМА 2016 / 2017 - понашање пчела и евентуални губитци
Poruka od: Miroslav JovanovićDecembar 21, 2016, 12:12:13
Šta napisati posle ovako temeljne analize kolege Gorana. I kod mene u okruženju ima gubitaka a kako čitam u pčelarskim grupama na fb ima i katastrofalnih gubitaka gde su stradsli pčelinjaci i sa tri cifre. Ako hoćemo održati pčelinjake hteli ne hteli moramo se pridržavati osnovnih priridnih potreba pčela. Puno toga ne možemo promeniti ali ono što je u nsšoj moći trebs ispoštovati. Svi se grozimo ronjenja i smatra se neznalicim kome se pčele izroje. Rojenje i prekid legla su i te kako važni kao mera suzbijanja varoe. Uselite prirodni roj obezbedite mu hranu i blago gs tretirajte od varoe ptezimiće sigurno. Pouzdsno znam da je vrškara živela 10goduna bez tretmana i bilo kakvih intervencija. Kako to objasniti? Lično smstram a možda grešim da su preterane selidbe recimo tri kao jedsn požar
Naslov: Odg: ЗИМА 2016 / 2017 - понашање пчела и евентуални губитци
Poruka od: Miroslav JovanovićDecembar 21, 2016, 12:13:23
Šta napisati posle ovako temeljne analize kolege Gorana. I kod mene u okruženju ima gubitaka a kako čitam u pčelarskim grupama na fb ima i katastrofalnih gubitaka gde su stradsli pčelinjaci i sa tri cifre. Ako hoćemo održati pčelinjake hteli ne hteli moramo se pridržavati osnovnih priridnih potreba pčela. Puno toga ne možemo promeniti ali ono što je u nsšoj moći trebs ispoštovati. Svi se grozimo ronjenja i smatra se neznalicim kome se pčele izroje. Rojenje i prekid legla su i te kako važni kao mera suzbijanja varoe. Uselite prirodni roj obezbedite mu hranu i blago gs tretirajte od varoe ptezimiće sigurno. Pouzdsno znam da je vrškara živela 10goduna bez tretmana i bilo kakvih intervencija. Kako to objasniti? Lično smstram a možda grešim da su preterane selidbe recimo tri kao jedsn požar
Mene cudi sto ljudi nakon gubitaka ne nose pcele na analizu ili i ako nose cute o rezultatima.....Jedan momak iz Hr je imao 70 % gubitaka,odneo na analizu i rezultati kazu nije varoa i nije nozema. Svi bezimo od pomena CCD-a . Mozda je ovo sto se desava upravo poklon od amerikanaca,kojima je u jednom momentu ova bolest unistila pcelinjake,simptomi su upravo ovi,nestanak pcela i ostane hrana,koju pcele ne diraju... Kada drustvo strada, od recimo varoe, u tim kosnicama po pravilu dodje do grabezi...
Inace kod tretmana Ok kod kolege od 20 kosnica u 4 nismo zatekli pcele, samo med na ramovima i nesto mrtvih na podnjaci.....
Не слажем се у потпуности са тобом Зоране. Грабежи више нема нити је може бити. Одавно је већ добро захладнело и пчеле су се уклубиле , нема излетања и нема грабежи. Мислим да је моја теорија коју сам изнео јутрос тачна. Закаснели и претеран третман против варое ослабио је зимске пчеле и скратио им живот . Па видиш и сам да су људи димили отровчинама и у септембру и у октобру до бесвести . Убили су вароу али су као колатералну штету потровали и пчеле. Немци и Француји у првом светском рату нису тровали једни друге као што су то неке наше колеге радиле са пчелама ове године. Знаш и сам да сам у контакту са великим бројем колега. Ако се анализира коме сада пчеле страдају јасно се види да су то баш они који су се овако понашали. Они како рекох " ПЧЕЛАРИ ЗА СВАКИ СЛУЧАЈ ". Та филозофија да од вишка не боли глава те за сваки случај истретирај и задими још једном , за сваки случај промени средство и изврши још један контролни третман , за сваки случај појачај дозу , за сваки случај додај погаче доводе између осталог до тога да ћеш не за сваки случај већ у сваком таквом случају у најбољем имати затроване и неотпорне пчеле подложне сваком страдању . Ако преживе наравно тај хемијски рат што како видимо многе не успевају. Ових дана посећујем једну школу пчеларства за пчеларе почетнике организовану на мојој Општини. Издржаћу да је одслушам до краја највише због тога што хоћу да чујем чему уче оне који желе тек да почну са пчеларењем. Нажалост има поражавајућих ставова у тим предавањима. Не пише нам се добро са таквим учењем. Где би нам био крај да није тако близу.
Naslov: Odg: ЗИМА 2016 / 2017 - понашање пчела и евентуални губитци
Poruka od: Miroslav JovanovićDecembar 21, 2016, 12:15:26
Ових дана посећујем једну школу пчеларства за пчеларе почетнике организовану на мојој Општини. Издржаћу да је одслушам до краја највише због тога што хоћу да чујем чему уче оне који желе тек да почну са пчеларењем. Нажалост има поражавајућих ставова у тим предавањима. Не пише нам се добро са таквим учењем. Где би нам био крај да није тако близу.
Isti takav kurs sam pohadjao proletos. Valjda ti je sad baš potpuno jasno zašto nekad postavljam iščašena pitanja i insistiram na njima. ;D Naravno, sanduk za municiju je glavni rekvizit.... ;D
Naslov: Odg: ЗИМА 2016 / 2017 - понашање пчела и евентуални губитци
Poruka od: Edi DarušiDecembar 21, 2016, 12:57:41
Gorane, jedno pitanje, pročitao sam u Vašoj poruci da s proleća stavljate EV ram da bi pčele ispod donje letve izvukle građevnjak. Ja trenutno pčelarim gajbicama za jabuke :) (LR) a kupio sam nešto polunastavaka 13 i 16 cm. Obzirom da treba da izvuku saće na te ramove -polunastavaka,, ubacio bih po jedan ram ( za polunastavke) sa satnom osnovom da izvuku saće a dole bi izvlačile građevnjak?! Pretpostavljam da je princip isti pa može i ovako?! Ispravite me ako grešim. Svakako i pitanje koliko dugo ovaj proces isecanja građevnjaka da ponovim?
Gorane, jedno pitanje, pročitao sam u Vašoj poruci da s proleća stavljate EV ram da bi pčele ispod donje letve izvukle građevnjak. Ja trenutno pčelarim gajbicama za jabuke :) (LR) a kupio sam nešto polunastavaka 13 i 16 cm. Obzirom da treba da izvuku saće na te ramove -polunastavaka,, ubacio bih po jedan ram ( za polunastavke) sa satnom osnovom da izvuku saće a dole bi izvlačile građevnjak?! Da li može i ovako. Svakako i pitanje koliko dugo ovaj proces isecanja građevnjaka da ponovim?
Не пчеларим са ЛР кошницама и избегавам да коментаришем било шта у вези са њима. Ипак , на ово питање мислим да могу одговорити. Мислим да се може тако поступити не видим разлога зашто не би. Добро је на доњу летвицу нанети мало воска да пчеле одмах крену са извлачењем саћа али и не мора. Што се тиче времена исецања саћа са трутовским леглом то чиним у принципу сваке друге недеље почев од дана када је легло залежено. Пчелињак обилазим само викендом па зато тако и рачунам . Пчеле не изграде и матица не залегне у свим кошницама у исто време ово легло а нека евиденција се о овоме мора водити. Поздрав.
Evo šta mi pade na pamet... Možda bi mogli da zadužimo nekog, npr. Rakovca, pošto je u mnogim kontaktima sa pčelarima, da na karti Srbije ucrta pozicije pčelinjaka, u kojima je došlo do pojave CCD. Od te sistematizacije podataka možda ne ispadne ništa, a možda se i dobije mogućnost za izvlačenje nekih zaključaka.
Evo šta mi pade na pamet... Možda bi mogli da zadužimo nekog, npr. Rakovca, pošto je u mnogim kontaktima sa pčelarima, da na karti Srbije ucrta pozicije pčelinjaka, u kojima je došlo do pojave CCD. Od te sistematizacije podataka možda ne ispadne ništa, a možda se i dobije mogućnost za izvlačenje nekih zaključaka.
Добра ти је та памет Ненаде . И ја је по мало имам па и мени нешто паде или што моји сељаци кажу јави ми се . Лепо би било да то неко испрати али млађи од мене са више снаге или можда старији са више времена. Овај чича не може да стигне ни ово што сада има од посла. Са друге стране не верујем да би од тога било неке вајде. И сам видиш да од силне писаније почев од домаћина овог форума и још других ауторитета , од којих се трудим да учим , нема много вајде. Људи лепо кажу не стављајте погаче то је нужно зло и користите их у крајњој нужди а не прође недељу две дана да неко не покрене тему о погачама. Још уз то расправљају о рецептима као кад жене праве славске колаче . Опет кажу не користите отрове а пчелињаци миришу јаче од Зорке Шабац. Нема ту неке велике помоћи и не треба никога ни у шта убеђивати. Уосталом не бавимо се сви пчеларством из истих побуда. Нажалост познајем пчеларе који мед уопште не конзумирају. Размисли зашто ? Пчеларство им је извор прихода и као и у другим пословима зарад већег приноса стрпаће у кошницу све и свашта што им се каже. Један мој познаник пчелар има овакву рачуницу . Ох каже : " Мед продајем Цмани , премерим га пре тога и видим да ме он закине на ваги . Онда ја то надокнадим тако што у сред багрема сваке вечери додам сируп па тако закинем ја њему. На крају обојица смо на истом." Као што видиш то ти је оно Бећковићево " ЋЕРАЋЕМО СЕ ЈОШ ... ". Српска посла. Од скора си у овом послу наслушаћеш се и нагледати још много тога да ни сам себи нећеш веровати.
Од скора си у овом послу наслушаћеш се и нагледати још много тога да ни сам себи нећеш веровати.
Ne daj Bože... Već sam prekomerno šokiran. :) :D ;D
OK, ajd'mo ovako: Nisam mladji, ali imam više vremena. Zapakuj mi informacije na PP, pa ću polako da krenem sa kartom. Uz put, ako imaš, daj i info čime je ko tretirao ( ili nije tretirao ), pa će oznake biti različitim bojama. Neki se zaključak mora izvući, pa makar i pogrešan, ahahahaha...
Ja kao sto znate i nemam nekih prakticnih iskustava, ali koliko citam i bar kod onih koji prijavljuju gubitke, ima ih mnogo koji kazu tretmane i koliko vidim na vreme su radjeni i korektno....Cinenica je da CCD, spominju uglavnom pcelari sa nekim srednjim iskustvom, a stariji cute....Cinjenica je da oni na primorju i hercegovini imaju mnogo manje ovakvih pojava.Ovaj virus potiskuju temperature vece od 36 stp. nestajanje se pojavilo posle duzeg perioda hladnog i vlaznog vremena,narocito u oblastima pored reka, onim sa cestom maglom i u brdovitim predelima.
I ja sam pri stavu da je varoa najveci uzrok stradanja ali sam pisao o coveku koji je imao velike gubitke a analize nisu nasle varou ni nosemu kao uzrok smrti odnetih pcela...
Cinjenica je da oni na primorju i hercegovini imaju mnogo manje ovakvih pojava.
Pazi, ako je ovo empirijski utvrdjeno, onda je zaključak dobar... Ali, zbog čega je to tako? Ti si pomenuo temperaturu. Izgleda razumno, ali ni oni zimi nemaju preko 36 Celzijusa. Virus je čudna živuljka, koju je daleko lakše potisnuti, nego uništiti. Mislim, ako je uopšte živuljka. Jer, kad mu se ambijent ne dopada, on se pretvori u neživo biće i čeka dok se uslovi za život ne ispune... E sad, neko sklon filozofiji, poput mene, rekao bi da je u pitanju paša. U tim predelima imaju obilje raznorazne kadulje ( salvia species ), koja svojim alkaloidima tuče po mnogim mikroskopskim bićima. Rekosmo već da pčele, koje pasu tu žalfiju ( kadulju ) uglavnom ne oboljevaju od nozeme. Možda je tajna u tome...
Empirijski ili ne, prateci izvestaje samo sam napisao sta sam uocio iz istih...I definitivno nema veze sa pasom,nego uslovima sa povecanom vlagom,maglom i temperaturama koje su kontinentalnom delu znatno nize... Sigurno je i do uticaja nozeme, u americkim ispitivanjima uz izdvojen virus (iiv), su u mnogim uzorcima nadjene spore nozeme cerane. Mozda sam bez potrebe i spominjao CCD kao uzrok,cinjenica je da su gubici sve veci i opste prisutni, vecina cuti a definitivno niko ne zna pravi razlog..
Mozda sam bez potrebe i spominjao CCD kao uzrok,cinjenica je da su gubici sve veci i opste prisutni, vecina cuti a definitivno niko ne zna pravi razlog..
Nisi, nisi bez potrebe... Sve češće izveštaji navode nestanak pčela, a ramove sa medom u košnicama.
Pravi razlog niko i ne zna, a zasad je krivica svaljena na krpelja...
Ako bih dalje da filozofiram, možda su u pitanju promene u elektromagnetnom polju Zemlje.
Ipak bih voleo da formiramo jednu mapu, pa da vidimo šta će da kaže.
Moglo bi to za mapu i to veoma lako,ali bi morali biti svakodnevno na desetak FG, jer se na forumima o ovome uglavnom cuti, tamo se javljaju i svakodnevno komentarisu imenom, cinjenica da ce rojevi ove god. biti trazeniji nego ikada.
Odradjena oksalna juce danas na tri kontrolna drustva (godinu dana posle prethodnog tretmana za varou) 11, 4 ic. 0 varoe otpalih. Bez obzira na misljenje vecine smatram da varoa nije najveci neprijatelj pcele (ne postoji parazit koji kao vrsta ubija domacina) osnovno poznavanje biologije - ne bi postojao ni parazit - vec je problem covek - herbicidi pesticdi i savremena agrotehnika. Pisem sa mobilnog a sire kad dodjem u Bg.
Imam tri drustva bez i jedne zatvorene celije meda dodao im po ram zatvorenog meda i to im je dovoljno do prvih unosa - a posle godinu dana netretiranja protiv varoe po savremenim shvatanjima nista ne bih trebao da imam u kosnicama (a kamo li posle TRI godine tako).
Prirodno sace, ispravan oblik legla i raznovrsan polen /(nektar moze delom secer da zameni) i nema problema. ..
Чињеница је да су овогодишњи губици на пчелињацима огромни, а чињеница је и да пчелари воле да те губитке припишу том чувеном "ццд"-у јер то ето "решава проблем", пчела нема, па мора да је то онај "ццд". Што би рекли у оном филму: "А шта ако није бата Рака"? Дакле шта ако за оволике губитке наших колега није крив тамо неки вирус као такав, већ ако је то последица низа узрочника и узрока, који доводе до колапса пчелиње друштва (што и значи она скраћеница "ццд") Ако тако гледамо на овај проблем, и ако колапс пчелињег друштва посматрамо као резултат низа узрочника, можда и нађемо шта то ј..е наше коке, а није петао. Написаћу вам своје мишљење о тој теми, па ви размислите. Ако хоћете.
За почетак бих предложио да се направи анкета, у којој би наше колеге пријавили своје губитке и то не у апсолутним износима (тај је податак "поверљиве", природе), већ само да ли су имали или имају губитке, којим кошницама пчеларе, и које технологије рада примењују у раду са својим кошницама. Врло проста анкета, зар не? Са таквом анкетом, ми би имали врло јасну слику шта се то дешава у нашим кошницама, а имали би и већину одговора на наша питања, зашто имамо толике губитке.
Наградно питање гласи, да ли ће у Србији бити покренута оваква анкета? Одговор гласи: Неће. А зашто неђе? Па зато што је то врло незгодно питање, и постоји могућност да тражењем одговора на њега, дођемо до врло незгодних закључака. А шта ће нама икакви закључци, ако они нама не одговарају. Нормално.
Пошто је мени познат резултат те никада (не)одржане анкете, овом приликом могу да поставим и другачије питање, и да опет добијемо одговор, али и тај одговор ће бити незгодан јер ће нас довести опет до незгодних закључака.
То другачије питање би гласило: Да ли имају губитака колеге који раде са дб, лр, фр, полошкама са класичним дб рамом, а примењују технологије рада којима ограничавају матице у својим плодиштима, и даље колеге који раде са алпским, бн, рв, ев и сличним (ако постоје) кошницама?
Мени је познат резултат и ове никада (не)одржане анкете. Губици на пчелињацима ове друге групе пчелара, без обзира којима од ових кошница радили су на нивоу статистичке грешке.
Мање више између ове две групе, постоји само једна огромна и очигледна разлика. Друга група са губицима на нивоу статистичке грешке, користи ограничена плодишта током сезоне. Код њих су страдања пчела апсолутно појединачна појава, и то у вишегодишњим просецима.
Дакле да ли и даље мислите, да се не може пронаћи узрок масовног страдања пчела, и огромних губитака на нашим пчелињацима? Ја сам мишљења да нас генерално, то питање не занима. Зашто ... закључите сами. Или немојте.
Naprotiv kolega Neskovicu, CCD skoro i ne spominju kao moguci uzrok, skoro pa su saglasni da je varoa, ja sam ovde napomenuo sa je to mozda uzrok, vodeci se pre svega zbog podrucja u kome zivim, prekomarnom upotrebom pesticida...
Apicentar je objavio svoj dijagram o varoi za ovu godinu.Prosek pale varoe je 500 za ovu godinu,nadjite na netu postavljeno je i vidi se da je ovo godina varoe. Apicentar svoj prvi tretman protiv varoe pocinje 6 septembra i svakodnevno broje kolicinu opale varoe,u odnosu na proslu godinu mnogo je vise ima.
Колега Зоране, Што се тиче Србије, узроке великог страдања на пчелињацима треба најпре тражити у начину пчеларења србских пчелара, нема ту неког посебног "ццд"-а. Општа сагласност да је вароа главни узрок тим и толиким страдањима, потиче од неспремности наших пчелара да сагледају реално свој проблем, а он свакако није у варои.
Колега Владо, Прво да изразим задовољство што си присутан на нашем форуму, а што се тиче Апицентра, па гледао сам тај дијаграм наравно. Сасвим је могуће да они имају много варое у својим кошницама, јер је то и очекивано, на крају крајева. Ово свакако није никаква "година варое", једноставно неке кошнице имају више варое од других кошница. Када за почетак то буду разумели разни пчеларски стручњаци и "стручњаци", онда можда и дође до помака у нашем пчеларству. Мада мислим да је тим стручњацима лакше избити кук, него њихове пчеларске заблуде из глава.
Професор Кулинчевић за ноземозу препоручује антибиотик фумагилин. То је већ наведено мноштво пута а задњи пут сам то чуо на предавању прошле недеље код мене у Новом Милошеву. То професор не крије. Шта користе за вароу не знам али претпостављам. Мислим да ко је ове године почео са третманом против варое у септембру да није добро прошао. Ипак постоје изузеци код пчелара са изолованим пчелињацима.
Novi sam u pcelarstvu, prvu god. sam proveo kod mentorke uceci na poloskama a ove god kod mene samostalno sa poloskama i RV. Znaci dva totalno razlicita tipa kosnica i nacina rada, nadam se da cu u nekoj doglednoj buducnosti doci do toga sta je problem. Ono sto vec sada znam je da moram u poloskama pre i za vreme medobranja ograniciti plodiste na pet ramova, sto je po povrsini identicno ogranicenom plodistu RV . Mislim da tako resavam mnogo toga...
Naslov: Odg: ЗИМА 2016 / 2017 - понашање пчела и евентуални губитци
Poruka od: Edi DarušiDecembar 22, 2016, 07:32:22
То другачије питање би гласило: Да ли имају губитака колеге који раде са дб, лр, фр, полошкама са класичним дб рамом, а примењују технологије рада којима ограничавају матице у својим плодиштима, и даље колеге који раде са алпским, бн, рв, ев и сличним (ако постоје) кошницама?
Kao početniku nije mi jasno zbog čega! Ako je o tome pisano na forumu izvinjavam se.
Naslov: Odg: ЗИМА 2016 / 2017 - понашање пчела и евентуални губитци
Poruka od: Edi DarušiDecembar 22, 2016, 09:11:30
Међутим то је мало подужа прича а уз то још и јеретичка у нашем пчеларству. Онај ко је буде систематизовао и објавио трчаће " топлог зеца " као на Голом отоку. Јаки лобији који владају српским пчеларством неће дозволити да се о томе уопште и разговара већ ће то дочекати на нож .
Homo sum: nihil (nil) humani a me alienum puto Човек сам: ништа што је људско није ми страно. (Публије Теренције Афер )
I kako ja sada da naučim :) Jedino da čitam između redova ili na pp
Ako je tip kosnice i nacin rada sporan, i nije varoa glavni uzrok stradanja, i ja bi to da znam....To sto je neko bastion,pa neka je..Ovde mozemo reci svoje misljenje,opredelili smo se za ovaj tip kosnice....Nikako Dragan i Goran da kazu sta je stvarno uzrok,naravno po njihovom misljenju. Ako je to neki monopol u vidu izrade satnih,ramova,sredstava ili nesto drugo, trece...
Dragane Novi sam u pcelarstvu, prvu god. sam proveo kod mentorke uceci na poloskama a ove god kod mene samostalno sa poloskama i RV. Znaci dva totalno razlicita tipa kosnica i nacina rada, nadam se da cu u nekoj doglednoj buducnosti doci do toga sta je problem. Ono sto vec sada znam je da moram u poloskama pre i za vreme medobranja ograniciti plodiste na pet ramova, sto je po povrsini identicno ogranicenom plodistu RV . Mislim da tako resavam mnogo toga...
Зоране, Већина проблема у нашем пчеларству постоје због нас пчелара, и наших сујета, разних глупости, а има ту и мало проблема око пара. Знаш како се каже: Није све у парама, има нешто и у новцу. Што се тиче твојих полошки, исправно размишљаш и само напред. Не знам какви су природни услови код тебе у крају, али мислим да можеш слободно пустити матицу да залегне легло и на 6-7 дб рамова, па је онда ограничи. Тих рецимо 6-7 дб рамова је као 12-14 рв рамова, а то је прилично близу горњем биолошком оптимуму за нашу расу пчеле, и за већину пашних терена и услова у Србији. Пчеларити полошкама на овај начин је право задовољство. Само напред.
А што се тиче рв кошнице, ту нема шта посебно да се прича. Прати шта саветује Воја, читај како раде остале колеге са њом, и све то обавезно прилагоди природним условима у којима ти пчелариш. Свакако ћеш бити задовољан.
Hvala Dragane....Sada mi je jasnije, oko ovoga prvog i novca, mi je odavno jasno i nije samo SPOS, kako rece Goran, bastion ali ajde tema je o gubicima pcela.... Ovo drugo mi je bitno i ono je vezano za biologiju pcele i bioloskog maksimuma nase rase pcela, i tu je definitivno jedan od glavnih faktora tip kosnise i kolicine legla...
Зоране, Ако се рангирају проблеми у нашем пчеларству, а везано за ову тему у којој пишемо, истине ради треба рећи следеће. Није толико споран сам тип кошнице. Тип кошнице је споран због новца, односно због профита који се остварује на пчеларима. Пчелари су главни извор профита у пчеларству. Ко год прича другачије, тај лаже.
Што се тиче теме у којој пишемо, и проблема о коме говоримо, а то су енормни губици на нашим пчелињацима, ту је главни проблем не толико у самим кошницама, већ је проблем начин рада са кошницама (било којим), односно технологије рада које ми примењујемо у свом начину пчеларења. Значи нису проблем кошнице саме по себи, него начини рада који наши пчелари примењују. Кошница је само алат којим ми радимо, и његова основна функција треба да буде да нам омогући што једноставнији рад у нашем послу. Тај принцип важи за сваки посао и за сваки алат, па требало би да буде важећи и у нашем пчеларству, али није.
Велики губици су дакле само последица погрешног рада, и неуважавања природних закона, услова, промена итд. Наше пчеларство је кренуло врло стрмом низбрдицом, вођено искључиво мишљу о профиту као основном мотиву који покреће овај наш посао. То је сигуран пут у општу пропаст нашег пчеларства. Преписујући западне моделе рада, од којих ми заиста можемо пуно тога научити и применити, наши пчелари су преписали и оно што у нашим природним условима једноставно није могуће одржати.
Наши пчелари једноставно не уважавају природне ресурсе које ми у Србији имамо, њих то једноставно не занима. Идеја водиља је само профит, што више свега. Кошница, пчела, паша, итд. У таквој поставци ствари, долази до нарушавања биолошке структуре наше расе пчела. Једноставно речено, наша пчела не може да изнесе наше пчеларске захтеве, не зато што наша раса пчеле није добра, већ једноставно ми немамо природне услове који могу да квалитетно подрже те наше захтеве, и наше начине рада. Људи то разумеју, или не. Пракса нам говори да се то не разуме, отуда и енормни губици ове године, а нису они нешто мањи ни раније, само се о томе не говори.
Ту лежи главни узрок великих губитака на пчелињацима. Ова година је специфична, прилично лоша па је то само дошло до већег изражаја. У бољим годинама када је природа издашнија, губици су свакако мањи, али чак и тада су значајни. То се лако може видети по продатим ројевима из сезоне у сезону их је све више. То би требало да значи и да се број кошница драстично увећава сваке године, али то једноставно није случај. Постоји очигледан несклад између продатих ројева и зазимљених друштава, где је нестала разлика?
Вароа је један од главних узрока страдања, и ту нема никакве сумње. Међутим проблем варое као узрочника страдања наших пчела, може да се сведе на разумну и прихватљиву меру, толику да страдања због ње и не мора бити, али то подразумева један сасвим другачији приступ нашем пчеларству, за кога не знам да ли има воље и памети. Оно што је свакако неминовност, то је чињеница да ми пчелари морамо мењати много тога у свом начину рада и размишљања, јер ако то не урадимо на време, па проћи ћемо као и све наше остале колеге широм света. Остаћемо без пчела, а за разлику од њих, нисам сигуран да ћемо ми моћи куповати и увозити сваке године милионе ројева ...
Odradjena oksalna juce danas na tri kontrolna drustva (godinu dana posle prethodnog tretmana za varou) 11, 4 ic. 0 varoe otpalih. Bez obzira na misljenje vecine smatram da varoa nije najveci neprijatelj pcele (ne postoji parazit koji kao vrsta ubija domacina) osnovno poznavanje biologije - ne bi postojao ni parazit - vec je problem covek - herbicidi pesticdi i savremena agrotehnika. Pisem sa mobilnog a sire kad dodjem u Bg. Imam tri drustva bez i jedne zatvorene celije meda dodao im po ram zatvorenog meda i to im je dovoljno do prvih unosa - a posle godinu dana netretiranja protiv varoe po savremenim shvatanjima nista ne bih trebao da imam u kosnicama (a kamo li posle TRI godine tako). Prirodno sace, ispravan oblik legla i raznovrsan polen /(nektar moze delom secer da zameni) i nema problema.
Начин на који пчелари колега Станковић чији сам текст напред пренео може да послужи за пример и узор и природног и квалитетног пчеларења. На овом форуму постоји филм који је снимио о његовом пчеларењу на више од 1000 метара надморске висине , без хемије и без сатних основа . Наравно и без губитака. Ако неко од чланова овог форума пчелари природно - еколошки и врло успешно онда је то он. Колега Станковићу подсетите нас где је постављен Ваш филм на овом форуму. Ако га нема било би лепо да га поново поставите јер се из њега може много тога научити.
Jasno Dragane,seoba pcela na cak pet pasa u sezoni, nije u prirodi pcele, izlaganje takvom naporu, neminovno je da povuce posledice u vidu uginica, otpornosti a samim tim i vecoj podloznosti virusima i varoi...Drugo- besumucno sirupanje i kada je godina dobra, umesto da sirup bude dopuna sa max. 1/3 ucesca u ukupnoj zimnici, izgleda da je obrnuto i da je med kod vecine jedva 1/4 ukupne kolicine. Kvalitet takve hrane vremenom takodje dovede do kolapsa.... I na kraju, mozda i najbitnije, trovanje sredstvima protiv varoe i njihova prekomerna upotreba, takodje dugorocno ne donose nista dobro.... Verovatno ima jos razloga ali sam ovo do sada shvatio za vreme mog ucenja..
Sto se tice SPOSA njega cine ljudi, pcelari... Isti oni koji biraju rukovodstvo i ljude koji vode organizaciju... Isto tako i narod ima mogucnost da na izborima bira i izabere... E sad, sto nas decenijama posle, boli glava i svi pri tom imamo dobre namere to je nesto drugo...
Neko rece, da je put do pakla poplocan dobrim namerama... Kako ti rece druze moj, opusteno...
Sto se tice Partizana, gostujuca garnitura je bordo-plava... To znam, sin mi igrao sedam god. za njih...
Bez uvrede ali bi pola postova odavde trebalo prebaciti u novu temu - ukljucujuci i neke moje. A kada se prica o zimi i ponasanju pcela mora se poceti od jula i avgusta meseca. Kad se izlezu zimske pcele i koliko zive? pa upravo tada a treba da pozive do kraja marta. U julu i avgustu na svo trovanje ide jos suncokret sirup i dimljenje ko zna cime.
Ljudi shvatate li da niko ne radi ispitivanja duzine zivota zimskih pcela u savremenim uslovima. Dokazano da pcela izlozena pesticidima i herbicidima pozivi oko 14 dana. To duplira broj zaleganja matice koja se i sama truje.
Zar zaista neko ovde ili bilo gde misli da zimska pcela zivi u takvim uslovima osam meseci ili manje. Odakle to apriori prihvatanje kao gotove stvari da letnja pcela zivi 28 dana a zimska od avgusta do marta? pa sad je vec pola zivota zimske pcele!!
Gledao sam filmove o kosnicama gde je postojala najezda varoe - pa to je po pet sest komada na pceli ali su pcele u kosnici. Ovi gubici su normalna pojava trovanja pcela koje to prepoznaju kao bolest i odlaze da uginu van kosnice. Varoa sa tim ima zanemarljivu vezu.
Zasto se to ne proucava? ko da kaze da pcele nestaju zbog "savremenih agrotehnickih mera"
Da li je moguce pored ovog navedenog da je ove godine i jedan od razloga sto je konstantno lose vreme i pcele nisu imale ni za sebe definitivno, doslo do ranijeg prekidanja matice u nosenju i duplo slabijeg zaleganja usled nedostatka nektara. I da je to pruzrokovalo mali broj zimske pcele i samim tim gubljenje zajednica..
Naslov: Odg: ЗИМА 2016 / 2017 - понашање пчела и евентуални губитци
Poruka od: Edi DarušiDecembar 22, 2016, 18:52:17
Koliko sam razumeo poenta je u biološkom maksimumu Kranjske pčele oko 50000 pčela i nesrazmernim košnicama i preforsiranjima iste PZ. U nekoliko navrata je i natuknut ovaj za biologiju pčele značajan momenat (forsiranje do 65000 pčela 15 dana pred pašu). Odavde krenuti u razvejavanju dogmatskih učenja , pa čitava kula od karata pada. Demistifikacija na delu. Nadam se odgovorima. Unapred zahvalan, Edi. ps a to da su pčelari ti koji pune buđelare potpisujem iz ličnog iskustva.
Ja stvarno ne znam ali vidim (na mom pcelinjaku) da zimska pcela izlazi u avgustu - i prosle i ove godine imam zajednice (one su mi najbolje u svakom pogledu) koje prekinu sa zaleganjem vec krajem avgusta -ostane malo legla kroz septembar oko pola dlana) a pocnu negde krajem januara da zalezu da bi ove godine vec izmedju 1-9 marta imale 8 ramova legla. Trenutno kod mene nema zajednice koja ima vise od 5-6 kg meda otpalo je za protekla dva dana od oksalne ukupno do 30 varoa.
Pojedine zajednice krajem avgusta nisu dozvolile maticama koje su se tad i sparile da zalezu (pisao sam o tome - po pola sake otvorenog legla koje pcele ociste) a trenutno su istog brojcanog stanja kao i tad. Zato mislim da ta pcela zivi oko 8 meseci.
Takodje mislim da je broj od 10000-12000 pcela optimum za nasu sivu pcelu za zimovanje a da kod mene prezivljavju i rojici od cetvrtine tog broja - i jedno i drugo g. Brstina lepo objasnio.
Taj broj pcela svaka matica i drustvo ce izgurati kroz jul i avgust pa za mene glavni uzrok nestajanja pcela predstavljaju otrovi a ne varoa. Varoa destructor je otkrivena na Javi cini mi se i za razliku od Varoe j. ona cini znatnu stetu pcelama ali da je 100% destruktivna nikad ne bi ni bila otkrivena jer ne bi bilo ni nje ni pcela.
Kao sto rekoh kuckam sa starinskog mobilnog ali ovo je nesto sto cu jos da iscitavam a narocito o gubitcima jer prateci price o tome sticem utisak da sto je manja nafmorska visina i sto je intenzivnija poljoprivreda ima vise gubitaka a npr u Vojvodini i sumadiji uz recne tokove manji su gubitci sto povezujem sa raznovrsnim biljem i smanjenim prskanjem uz priobalje. Takodje sto veca nadmorska visina manje obeadivih povrsina koje su zagadjene..
Миодраже дај молим те напиши где се на форуму налази онај твој филм о пчеларењу на преко 1000 метара надморске висине. Много је нових чланова на форуму који и не знају за њега. Слика ипак говори много боље и више од речи а на њему има и једног и другог. Поздрав - Раковац .
П . С .
Обећао си да ћеш се јавити када будеш долазио у Београд. Знаш и сам да слично размишљамо а и радимо по многим стварима . Ипак, скидам капу ти си много одмакао што је лепо видети.
a npr u Vojvodini i sumadiji uz recne tokove manji su gubitci sto povezujem sa raznovrsnim biljem i smanjenim prskanjem uz priobalje. Takodje sto veca nadmorska visina manje obeadivih povrsina koje su zagadjene..
Miodraže, moj pčelinjak ( mislim sve 3 košnice ) se nalazi oko 70m od vode. Obala je visoka, a gore ravno, uvek ima neke promaje, tako da se magla ne stvara, a kamoli zadržava na placu. Istina je da su moje vrednice unosile polen celog septembra, a bilo je i nečeg tečnog po saću. Početkom decembra, kad sam ih zalivao ( čitaj - trovao ) OK, sve tri su bile na broju. Zazimio sam ih na dva LR nastavka. Oćel crći od gladi - ne znam. Uradio sam sve što je trebalo. Ako su bile pametne i to iskoristile, eto njih na proleće živih. Ako su nešto zabrljale, eto njih na podnjači... Ali ne liči da će ijedna košnica biti iseljena.
Komšija, koji je na istom placu sa 20-ak PZ već 5 godina, mislim da nije imao gubitaka, koji liče na CCD. Bilo je tu bezmataka i grabeži, ali "selidbe" ne.
Upravo zbog tih mikrolokacijskih karakteristika zalažem da počnemo praviti kartu. kakvu - takvu, bolje no nikakvu.
Naslov: Odg: ЗИМА 2016 / 2017 - понашање пчела и евентуални губитци
Poruka od: Edi DarušiDecembar 22, 2016, 20:59:31
Jasno Dragane,seoba pcela na cak pet pasa u sezoni, nije u prirodi pcele, izlaganje takvom naporu, neminovno je da povuce posledice u vidu uginica, otpornosti a samim tim i vecoj podloznosti virusima i varoi...Drugo- besumucno sirupanje i kada je godina dobra, umesto da sirup bude dopuna sa max. 1/3 ucesca u ukupnoj zimnici, izgleda da je obrnuto i da je med kod vecine jedva 1/4 ukupne kolicine. Kvalitet takve hrane vremenom takodje dovede do kolapsa.... I na kraju, mozda i najbitnije, trovanje sredstvima protiv varoe i njihova prekomerna upotreba, takodje dugorocno ne donose nista dobro.... Verovatno ima jos razloga ali sam ovo do sada shvatio za vreme mog ucenja..
Зоране, Велики губици током јесени и зиме на пчелињацима широм Србије су последица, а свака последица има узрок. Наш пчеларски проблем је у томе што када и причамо о узроку, увек идемо линијом мањег отпора. Прво треба разумети да није у питању један узрок, већ читав низ узрока који доводе до великих губитака на нашим пчелињацима. Први и основни узрок је, као што је рекао колега Миодраг, примена "савремених агротехничких мера", и ту нема никакве сумње. То је апсолутни број 1. Други узрок су очигледне климатске промене, због којих долази до значајних промена у природи, јер када у фебруару процвета све оно што треба да света до маја, јасно је да од маја следе проблеми за наше пчеле. Трећи узрок губитака на нашим пчелињацима, потиче од неких другачијих законитости, и о томе ћу написати пар речи неком другом приликом.
Сеоба пчела на велики број паша, заиста носи повећан (огроман) ризик по наше пчеле. Што се тиче сирупа, ако се користи на прави начин, и у право време, он није узрок оволиког страдања пчела. Нормално ако се следи филозофија оних "сируп мајстора", пчеле ће страдати, али то страдање је повезано са још пар узрока. Значи ни ту сируп није главни узрочник страдања. Средства која пчелари користе против варое, свакако могу допринети повећаним губицима на пчелињацима. Ту посебно лоша примена тих средстава, доводи до масовног страдања пчела током године. Ова година је добар пример велике опсаности која прети нашим пчелама од тих силних третмана.
Листа разноразних узрока због којих страдају наше пчеле је заиста дугачка, али наши пчелари слабо на ту листу воле да поставе главни разлог, а то смо ми пчелари, односно наш однос према пчели, наш рад са том пчелом, итд. Ту тему наши пчелари заобилазе у широком луку, а без јасне свести о том проблему, тешко да ће проблем великих страдања на нашим пчелињацима бити ускоро решен.
Kolega Stankovicu Da li je moguce pored ovog navedenog da je ove godine i jedan od razloga sto je konstantno lose vreme i pcele nisu imale ni za sebe definitivno, doslo do ranijeg prekidanja matice u nosenju i duplo slabijeg zaleganja usled nedostatka nektara. I da je to pruzrokovalo mali broj zimske pcele i samim tim gubljenje zajednica..
Зоране, Док ти Миодраг не одговори, да напишем моје виђење те ситуације. Сасвим је могуће, међутим на слабије залегање матица више утиче недостатак полена, нектар можеш надоместити сирупом. Катаклизмични губици су управо на пчелињацима оних "сируп мајстора", који мисле да пчели полен није потребан. Воле људи да им друштва буду "јака", па су сирупали своје пчеле целу ову годину. Сада се питају, шта се то дешава? Дешава се само оно, што су сами направили. Губитак.
Koliko sam razumeo poenta je u biološkom maksimumu Kranjske pčele oko 50000 pčela i nesrazmernim košnicama i preforsiranjima iste PZ. U nekoliko navrata je i natuknut ovaj za biologiju pčele značajan momenat (forsiranje do 65000 pčela 15 dana pred pašu). Odavde krenuti u razvejavanju dogmatskih učenja , pa čitava kula od karata pada. Demistifikacija na delu. Nadam se odgovorima. Unapred zahvalan, Edi. ps a to da su pčelari ti koji pune buđelare potpisujem iz ličnog iskustva.
Колега Еди, Укратко речено, поента је у свести која правилно треба да разуме следеће:
1. Биолошки максимум и потребе наше расе пчеле, 2. Пашне услове које имамо у својој земљи, 3. Све друге услове који утичу на наше пчеле и наше пчеларење, 4. Технологије рада које користимо, и 5. Наше технологије рада требају бити прилагођене тачкама под 1,2,3 и 4.
Ми овако не радимо, зато пролазимо тако како пролазимо.
Прича о "несразмерним кошницама", не стоји. Нема "несразмерне кошнице", свака кошница може бити "сразмерна", пчели ако се са њом зна радити. Ту је у питању знање, а не несразмера. Уместо суштински омашене приче о "несразмерним", кошницама, треба говорити истину, а она је врло проста. Једноставно постоје кошнице са којима је неупоредиво лакше радити, и са којима је апсолутно могуће брзо достићи и постићи баланс између, природних услова у којима радимо, наше расе пчеле, и наших реалних очекивања у бављењу овим послом. Пчелар који има свест о потреби да се мора прилагодити природи, и условима који у њој владају, има све предуслове да се успешно бави пчеларством. Да ли ће пчелар за свој алат одабрати кошницу ову или ону, требало би да буде резултат његовог свесног сазнања о читавом низу питања у пчеларству, а која сам сажео у ових 5 тачака. На жалост то код нас није случај, и целокупно наше пчеларство трпи због тога.
Neškoviću, valjda si, dok si pisao, bio svestan da ovo ne može baš tako jednostavno da prodje... :D
Citat
Прича о "несразмерним кошницама", не стоји. Нема "несразмерне кошнице", свака кошница може бити "сразмерна", пчели ако се са њом зна радити. Ту је у питању знање, а не несразмера.
Ja se, kao juče da je bilo, sećam priče o 10kg meda razlike za zazimljavanje izmedju jedne srazmerne i druge srazmerne košnice. ;D
Citat
Једноставно постоје кошнице са којима је неупоредиво лакше радити, и са којима је апсолутно могуће брзо достићи и постићи баланс између, природних услова у којима радимо, наше расе пчеле, и наших реалних очекивања у бављењу овим послом.
Uuuuuuhhhh, vratio si se na pravi put.... xexexexexexe :-*
Jasno Dragane,seoba pcela na cak pet pasa u sezoni, nije u prirodi pcele, izlaganje takvom naporu, neminovno je da povuce posledice u vidu uginica, otpornosti a samim tim i vecoj podloznosti virusima i varoi...Drugo- besumucno sirupanje i kada je godina dobra, umesto da sirup bude dopuna sa max. 1/3 ucesca u ukupnoj zimnici, izgleda da je obrnuto i da je med kod vecine jedva 1/4 ukupne kolicine. Kvalitet takve hrane vremenom takodje dovede do kolapsa.... I na kraju, mozda i najbitnije, trovanje sredstvima protiv varoe i njihova prekomerna upotreba, takodje dugorocno ne donose nista dobro.... Verovatno ima jos razloga ali sam ovo do sada shvatio za vreme mog ucenja..
Зоране, Велики губици током јесени и зиме на пчелињацима широм Србије су последица, а свака последица има узрок. Наш пчеларски проблем је у томе што када и причамо о узроку, увек идемо линијом мањег отпора. Прво треба разумети да није у питању један узрок, већ читав низ узрока који доводе до великих губитака на нашим пчелињацима. Први и основни узрок је, као што је рекао колега Миодраг, примена "савремених агротехничких мера", и ту нема никакве сумње. То је апсолутни број 1. Други узрок су очигледне климатске промене, због којих долази до значајних промена у природи, јер када у фебруару процвета све оно што треба да света до маја, јасно је да од маја следе проблеми за наше пчеле. Трећи узрок губитака на нашим пчелињацима, потиче од неких другачијих законитости, и о томе ћу написати пар речи неком другом приликом.
Сеоба пчела на велики број паша, заиста носи повећан (огроман) ризик по наше пчеле. Што се тиче сирупа, ако се користи на прави начин, и у право време, он није узрок оволиког страдања пчела. Нормално ако се следи филозофија оних "сируп мајстора", пчеле ће страдати, али то страдање је повезано са још пар узрока. Значи ни ту сируп није главни узрочник страдања. Средства која пчелари користе против варое, свакако могу допринети повећаним губицима на пчелињацима. Ту посебно лоша примена тих средстава, доводи до масовног страдања пчела током године. Ова година је добар пример велике опсаности која прети нашим пчелама од тих силних третмана.
Листа разноразних узрока због којих страдају наше пчеле је заиста дугачка, али наши пчелари слабо на ту листу воле да поставе главни разлог, а то смо ми пчелари, односно наш однос према пчели, наш рад са том пчелом, итд. Ту тему наши пчелари заобилазе у широком луку, а без јасне свести о том проблему, тешко да ће проблем великих страдања на нашим пчелињацима бити ускоро решен.
Tacno tako kolega Dragane kako kazete u analizi.Moze se dodati da je utvrdjeno i da sinergija vise faktora,u kolicinama ispod mernih vrednosti izaziva velike gubitke.nekoliko naizgled neopasnih rezidua u smislu vrednostikumulativno daju nestanak kolonija pcela u ogromnom broju.Kad se na to nadoveze i sam pcelar koji podpomogne sirupom i pogacama u nevreme i dodatnim tretmanima akaricidima,malo jace i malo cesce,za svaki slucaj,eto belaja pre ili kasnije.
Та прича о "несразмерним кошницама", довела је и доводи, до великог и апосолутно непотребног сукоба међу нашим пчеларима. Моје писање на ту тему има само једну функцију, а то је довођење ствари на своје место. Пчелари имају различите погледе, праксу, и на крају крајева, различите интересе. То је сасвим нормално.
Из нашег пчеларства треба избацити све пчеларске "препеве", који су оптерећени субјективним мишљењем. Свака нормална човекова активност треба да се базира на афирмацији, а не на негацији. То је пут којим треба ићи напред, то је пут нашег сигурног успеха у свему, па и у нашем пчеларству.
Ma jasno Neškoviću... Znaš da sam i sam svedok ( ako ne i akter ) najnovije frke... ;)
Moramo malo i Voju da stopiramo. Revoltirani, ljudi često "kontriraju" samo da bi kontrirali, a da u suštini niti šta znaju o RV, niti imaju opipljiv razlog da se suprotstavljaju. Znam to sigurno, jer sam od skora u komunikaciji sa takvim članom "onog" foruma. Time, nesvesno, Voja izaziva kontraefekat. Čuj, moramo da stopiramo... Meni ni iz džepa, ni u džep. Opredelio sam se šta ću i kako dalje.
Ненаде, Свака акција има своју реакцију. Немам намеру никога, и ни у чему да стопирам. Како Воју, тако и било ког другог пчелара. Својим писањем обављам оно што сматрам за потребно у датом тренутку, људи то разумеју или не. На вољу им.
Ненаде, Свака акција има своју реакцију. Немам намеру никога, и ни у чему да стопирам. Како Воју, тако и било ког другог пчелара.
Sad ću da odgovorim, pa nek nas urednik prebaci u onu, novu temu... Prva rečenica = 120% potpisujem. Ali, kako sam ja takav, kakav sam ( lajav i ostalo), moram da prokomentarišem i drugu rečenicu.
Rodna Voja više nije samo košnica Voje Brstine. To je sad već košnica mnogih pčelara, a biće ih sve više. Mislim da treba prepustiti danas Janu Supeku, Janošu Dege, Draganu Neškoviću, Goranu Rakovcu, Miliću i nek oproste svi, koje nisam naveo, a sutra Nebojši Pešiću,Ediju, Veljanu Ilijevskom, Drpljaninu, meni i ostalima, da nosimo zastavu i pronosimo slavu tih košnica. To je pravi pristup. Ne možeš očekivati da se u onolikoj masi neće javiti ljudi, željni da omalovaže, ponize, pa čak i uvrede, kao reakcija na agresivnu reklamu. A onda se i sam osećam kao dileja...
Данашњи дан треба евидентирати на овој теми. Сунчано и топло за ово доба године готово у целој Србији. У складу са тим пчеле имале више него успешан прочисни лет. Таман на време . Сада и ми и оне можемо бити мирни . Пчеларска зима је негде на средини свог пута. Дани ће полако сада бити све дужи па треба надаље пратити ситуацију.
Данашњи дан треба евидентирати на овој теми. Сунчано и топло за ово доба године готово у целој Србији. У складу са тим пчеле имале више него успешан прочисни лет. Таман на време . Сада и ми и оне можемо бити мирни . Пчеларска зима је негде на средини свог пута. Дани ће полако сада бити све дужи па треба надаље пратити ситуацију.
Malo sam pogledao temperature u Pančevu za 26. i 27. decembar i razevidentirao ih... :) Prvi dan max 7 C, a drugi 8 C. Na Ponjavici je bilo bar po par stepeni manje. Moje će se pčelice pritrpeti još malo. Valjda neće da se ukakaju.
Температуре су већ пуне две недеље у дебелом минусу. Ја мој пчелињак нисам обишао већ тачно месец и по дана. Извештај каже да је све завејано . А како би другачије и било.Они којима су пчелињаци крај куће у овој години ништа не јављају. Главни празници су прошли па колеге пробудите се да видимо како стоје ствари. Поздрав.
Evo ja da dam kratak izvestaj,obisao pcelice 4.01.2017 podelio im pogace da ih griskaju,veoma sam zadovoljan vidjenim pcele na 5*-6 ulica!Bez gubitaka za sada nadam se da ce tako ostati,mada oko mladenaca ce da se brojimo!Pozz i medno
Naslov: Odg: ЗИМА 2016 / 2017 - понашање пчела и евентуални губитци
Poruka od: Nikola MilenkovicJanuar 10, 2017, 20:25:35
Pozdrav svima, Na prvom mestu, srećni svima novogodišnji i božićni praznici. Obišao pčelice juče, sve zuje, koliko sam shvatio, do sada sve u redu, nadam se da će tako i ostati, ali videćemo. Još jednom pozdrav svima i medno
Naslov: Odg: ЗИМА 2016 / 2017 - понашање пчела и евентуални губитци
Poruka od: Miroslav JovanovićJanuar 10, 2017, 23:40:09
Svojevremeno je Slobodan Ilić naš kolega pisao o savetu koji je dobio od jednog kanadskog velepčelara da košnice ne dira šest meseci. Mislim da je to ispravno i trudim se da se pridržavam toga. Do 15og marta ne planiram nikakve preglede. Samo obilazak i posmatranje.
U nedelju sam bio na pcelinjaku. Uginula su mi dva drustva. Prva DB, od sredisnjeg dela kosnice krenula u desnu stranu za hranom, pojela i uginula, dok je u desnoj stani ostalo tri rama sa hranom-medom. Iz tog razloga ostalim DB(imam ih jos 8) dao sam po pola pogace. Druga, sto mi je uginula bila je u vrskari. U maju `16-te uhvatio sam roj u vrskaru. Od samkog pocetka nije bio kako treba. Slabo je se razvijao i napredovao. Hranu koju sam mu davao nikako nije uspevao da pojede. Ma koliko da sam mu davao(ispoceta puna hranilica a kasnije po manje) nikada nije sirup pojeo do kraja. Redovno je se isti kiselio. U gornjem delu vrskare na bocnoj strani izvukao je pet manjih satova i na tome ostao. Ostala drustva su za sda u redu.
Gresku koju sam napravio u prethodnom postu sa smailom nikako nisam mogao da ispravim te ovako: DB drustava imam jos 8 i dao sam im po pola pogace. RV su za sada u redu.
Милосаве пријатељу, можеш ли замислити шта би било да им се никако не дају погаче?
Када се рој наше крајинке убаци у ДБ кошнице онда током зиме када наша крајинка уђе у клубе добијемо управо овакву катастрофалну ситуацију у којој пчелар најчешће мора да додаје погачу...
Могу се током августа или септембра из пчелињег станишта где излази последње легло вадити средишњи рамови да би се повећала висина медне капе али то је тек највећи проблем јер се тим чином из кошнице ваде најтоплији рамови у којим пчеле најлакше презимљавају и у којим са мало утрошене енергије одржавају неопходну топлоту. То је саће са највећом количином прополиса и то је практично најздравије саће и управо зато пчеле у њему најсигурније зимују.
На многим предавањима сви званични предавачи препоручују вађење ових централних рамова да би се повећала медна капа а у суштини не виде да је узрок таквог распореда храна сама дужина и висина ДБ рамова заправо неприлагођеност таквих рамова и ДБ кошница нашој раси пчела и зимској формацији клубета наше крајинске расе пчела где и са 20 килограма остављеног меда у кошници пчеле могу умрети од глади. Није то толики проблем што се то дешава у оваквим оштријим зимама већ је проблем што старији пчелари и када све ово виде опет окрећу главу од проблема и опет упућују младе пчеларе да започињу пчеларење са тим кошницама и ако знају да постоје кошнице конструисане за живот наше расе пчела и за наше климатско поднебље у којим се све ово не дешава. Идентично стање је и са ЛР кошницама. Пчеле у тим америчким кошницама прилагођеним италијанској раси пчела са којом се тамо пчеларило и пчелари немају проблем јер им је клубе и количина пчела два до три пута већа али наша раса пчела и наше клубе крајинске расе пчела пробија медну капу и избија до сатоноша на предњем делу америчких кошнице и остаје без хране док у нашим српским кошницама које су краћих ( и плићих) рамова чак и са само 10 кг остављеног меда за зиму не могу умрети од глади док има меда у кошницама и њима не требају никакве погаче.
Поздрав драгим пријатељима...
Naslov: Odg: ЗИМА 2016 / 2017 - понашање пчела и евентуални губитци
Poruka od: Miroslav JovanovićJanuar 18, 2017, 09:36:30
Ja i db košnica smo kao pile i soko.. Nisam mogao da se snađem. Bilo mi žao da uništim ta društva pa sam ih prebacio u pološke... E sad koja reč o zazimljavanju što se može odnositi i na db pošto su ramovi isti. Krajem avgusta pregradnom daskom svodim društvo na sedam ramova i to onih najtamnijih. Pčele prenesu med sa ramova koji se nalaze iza pregrade i tako popune ramove koji ostaju za zimu. Ukoliko procenim da to nije dovoljno dodajem sirup. Sve u svemu to je 15+ kg.. U tom slučaju nisam imao problem ove vrste o kom kolega piše. Kod košnica usko visokog tipa kao rv, ev, alpska nisu potrebne nikakva prepakivanja i pčele same naprave raspored hrane. Vojin sistem sa ukrštenim ramovima je odličan i ja ga primenjujem i na alpskim košnicama. Imam i rv poklon košnicu koju je moja žena dobila od domaćina foruma kao trihiljaditi član. Iako je kasno naseljena odlično se zazimila. Pogače nisam davao niti nameravam. Kada se ukaže lepo vreme poglrdaću kakvo je stanje na pčelinjaku. Otvoriću samo one za koje posumnjam da nešto nije u redu. Do 15og marta ili kako naš Voja kažr dok ne čujem žabe da krekeću ne planiram ništa da radim... A onda... To je već prolećni razvoj...
Ja sam ipak pristalica onoga sto Sosic kaze:(parafraziram) uvid u stanje PZ cinim uvek kada osetim da to treba pa bilo koje doba dana ili godine. Medjutim, ja trenutno imam jedan problem, sada, krajem januara odlazim na operaciju kuka. Sin ce, (nadam se) po mojim instrukcijama raditi, pa kako nam bude a nadam se dobrom. Pozdrav iz "bele" Sumadije
У овој истој теми у одговору бр.7. од 16.новембра цитирао сам тада дату дугорочну временску прогнозу ХМЗС. Одмах сам се и оградио да јој не верујем и апсолутно сам био у праву. Ево шта сам тада написао :
Ако је веровати дугорочној временској прогнози ХМЗС ова зима би требало бити умерено хладна баш онаква како пчелама одговара. Прогноза у најкраћем каже : - децембар топлији и просечно влажан , - јануар блажи и просечно влажан са умереним јутарњим мразевима током треће декаде , - фебруар блажи и просечно влажан и - март топлији и просечно влажан. Овој сезонској прогнози не верујем превише јер је превише пута оманула. Најчешће користим прогнозе са голубарских сајтова јер су оне најпрецизније. Протеклог викенда сам обишао пчелињак и на блиц бацио поглед преко збегова чисто да видим да ли су све на броју и где се код које налази клубе. Стање је уредно , за сада је све у реду. Кошнице нисам отварао тако да узнемиравања није било. Ближи се полако време за третман оксалном крајем месеца . Храна и мир су им обезбеђени па се надамо најбољем.
Прогнозирани " блажи и просечно влажан јануар са умереним јутарњим мразевима " се претворио у један од најхладнијих јануара које памтим. Све је оковано ледом а температуре су у дебелом минусу целог месеца. Задњи прочисни лет пчела више нико и не памти када је био. Чекам прву прилику да видим шта је и како је. Нисам песимиста али ни баш претерани оптимиста. Каква је ситуација код других колега ?
Naslov: Odg: ЗИМА 2016 / 2017 - понашање пчела и евентуални губитци
Poruka od: Miroslav JovanovićJanuar 23, 2017, 22:46:03
Zadnji procisni let nekog srednjeg intenziteta pocetkom januara, Gubitke cu da sagledam za nekoliko dana kada budem postavljao pogace (zazimljavam vecinom na jednom LR tijelu pa moram da ih dodajem krajem januara), zajednice su mi slabije nego inace, a izgleda da je kod vecine slicna situacija. Nadmorska visina oko 320 m, tako da pretezno imam procisne letove na 15-ak dana najduze, ali ne i ovog januara, odavno nije bio hladniji januar.
Obilaskom 4 februara na Deli Jovan planini,oko 400 mnm svog pčelinjaka konstatovao sam 1 gubitak,društvo koje je bilo žrtva grabeži tokom oktobra i koje je ostalo potpuno bez hrane,pa sam ne bi li sačuvao maticu sa oko 2 rama preostalih pčela , tada krajem oktobra dodao oko 8 kg meda u ramovima,poklopljenog naravno.No taj broj pčela nije uspeo da preživi.Ostalo je oko 6 kg meda,koje sam prebacio u društva gde je to bilo najpotrebnije i to je to nadam se do proleća.
Nažalost kod mog rodjaka na par km od mog pčelinjaka od 18 društava u ovom trenutku su ostala 2 još u životu.
Pomogao sam mu da sagledamo situaciju.Naime 4 su stradala početkom novembra i za to je znao,reč je bilo o grabeži.Pregledom smo ustanovili da su još 4 stradala od grabeži,a 4 su izgleda stradala od varoe.
Ali 4 su prava misterija,3 LR i jedna pološka.Ima hrane po 15tak kg u svakoj,dobar raspored hrane,sve uredno,ima znakova da su pčele potrošile deo poklopljenog meda,ostatci voska na podnjači se jasno vide,napola pojedene pogače koje je on dodao u novembru.Ali od pčela ni traga ni glasa,kao da ih je neko usisao usisivačem!!!
Ili je neko nakon njegove kontrole polovinom novembra ,došao i otresao pčele u svoje košnice,što je malo verovatno ali nije isključeno,ili su pčele same napustile košnice i hranu u samoubilačkom činu u nekom momentu tokom novembra, a pre zime.Da li je razlog tome što mu je saće postalo zasićeno hemijom-naime on godinama tretira samo mitakom 5 x tokom leta u jednom ciklusu plus 2 do 3 puta u jesen kad nema legla.Teško je reći,ali neki CCD jeste.
Da li je razlog tome što mu je saće postalo zasićeno hemijom-naime on godinama tretira samo mitakom 5 x tokom leta u jednom ciklusu plus 2 do 3 puta u jesen kad nema legla.
Kuku lele.... Mada, izgleda koncentracija rezidua ( zasićenje ) još nije dostigla potreban nivo, da se varoa potpuno zatre u tim košnicama, čim mora svake godine isponove... ;)
Ушли смо у задњу трећину зиме. Од средине наредне недеље се најављује трајније отопљење и побољшање времена . За она са мањом количином хране наредних месец дана су најризичнији. Какво је сада стање на пчелињацима ?
Hm,nešto se svi ućutaše ovde,pa ajde da ja dodam jednu info,koju sam upravo saznao.Nažalost moj rođak iz okoline Vranja od 60 zazimljenih društava u LR košnicama,do sad tokom ove zime ima 40 stradalih društava.Veliki gubitak,nažalost. Nije bio pričljiv,što mogu da razumem.Pčele od varoe uglavnom štiti amitrazom.Koliko je i kada dimio ove godine stvarno ne znam,jer ko što rekoh nije mu uopšte do priče o ovome.
Ja sam u petak čuo da je na 10 km od mene 3-4 pčelara sa po 50-80 košnica prosto desetkovano, kažu stradalo im više od 50% društava, ali to je rekla- kazala.
Kod nas je par pčelara imalo jako velike gubitke, oni su također koristili amitraz. U razgovoru sam doznao da su uvijek kupovali amitraz u Beogradu od nekog i Šapca i nije bilo problema. Prošle godine kada su došli ovaj iz Šapca je već sve rasprodao pa su kupili kod drugoga. Svi koji su kupili kod tog drugog su imali jako velike gubitke, očito je amitraz bio jako razblažen ako je i bio amitraz u pitanju. Ja sam bacio kontrolni dim amitraz prošle i pretprošle godine i otpadalo je jako malo varoe. Nešto gadno mućkaju s tim amitrazom pa na kraju ceh plate pčelari (i pčele naravno) :(
У суботу сам присуствовао пчеларском предавању у Смедеревској Паланци. Једна од тема је била и стање на пчелињацима ове зиме . У принципу се није имало чути ништа што овде већ није речено. Један од главних разлога је лош квалитет зимских пчела одгајаних у слабим пашним условима , велика количина варое током протекле године што су објективни разлози а све остало су пропусти самих пчелара. Из разговора са колегама се види да су страдања велика , код неких и преко 50 % . При том треба узети у обзир да зима , без обзира на прогнозирано лепо време наредних дана, још није рекла своју задњу реч.
Kod nas je par pčelara imalo jako velike gubitke, oni su također koristili amitraz.
Nažalost, moja inicijativa pravljenja "karte" stradanja pčela nije naišla na pozitivan odziv. A sa malo vašeg i malo više mog truda :), možda smo mogli i izvući neke zaključke.
Ničim osnovana i ničim potkrepljena, moja je teorija da je hemija počela da uzima danak...
Danas bio kod prijatelja, svih 13 kom. je stradalo, znaci kompletan pcelinjak. Nerado prica o tome ali je priznao da je zakasnio sa tretmanima protiv varoe, samo na tri su bili vidljivi tragovi nozeme....
Kod mene se drze, za sada ona jedna je otisla... Dvomaticna poloska sa dva kasno formirana roja se drzi...
Naslov: Odg: ЗИМА 2016 / 2017 - понашање пчела и евентуални губитци
Poruka od: Miroslav JovanovićFebruar 27, 2017, 17:24:05
Kod mene od 41 ostalo 37. Dvz klasična uginuća i dva bezmatka. I ova uginuća su očekivana. Krajem avgusta sam dobio nekoliko matica i ti rojevi su nespremni ušli u zimu. Moja greška. Sve ostale su u zadovoljavsjućoj formi. Legla ima a i unos polena je vidan. Javljaju lepo vreme naredne dve nedelje i nadam se da će sve biti u redu. Ove godine i ubuduće neću formirati rojeve posle prvog avgusta.
Naslov: Odg: ЗИМА 2016 / 2017 - понашање пчела и евентуални губитци
Poruka od: Edi DarušiFebruar 27, 2017, 18:06:07
Kod mene od 41 ostalo 37. Dvz klasična uginuća i dva bezmatka. I ova uginuća su očekivana. Krajem avgusta sam dobio nekoliko matica i ti rojevi su nespremni ušli u zimu. Moja greška. Sve ostale su u zadovoljavsjućoj formi. Legla ima a i unos polena je vidan. Javljaju lepo vreme naredne dve nedelje i nadam se da će sve biti u redu. Ove godine i ubuduće neću formirati rojeve posle prvog avgusta.
Čitam i na drugim forumima da kasni rojevi stradaju, pa mi se nameće pitanje kako ste ih formirali i kada?
ps. očigledno da kao početnik imam sreće pa mi sve na broju mada je pitanje u kakvom su stanju, nisam do sada pregledao ramove.
Naslov: Odg: ЗИМА 2016 / 2017 - понашање пчела и евентуални губитци
Poruka od: Bojan ŠušnjarFebruar 27, 2017, 20:44:59
Na žalost mnogi su izgleda imali veliku štetu ove zime. Ja sam se iako neuk izgleda nekako provukao ovaj put. Od 8 prošlogodišnjih rojeva sva društva su se izvukla iz zime. Juče sam ih pregledao prvi put ove godine i sve su prilično dobro. Imaju još solidnih zaliha hrane. Legla imaju na po nekoliko ramova veličine dlana. Polen unose. Tragova nozemoze nema. Nema nijednog bezmatka. Da napomenem da su sve LR košnice. Po pola pogače sam im dao tek poslije 15. februara u strahu a sad vidim da je moglo i bez toga. Pčelar od kojeg sam uzeo rojeve ima 70-80 društava i imao kako je on kaže samo jedan bezmatak i jedan slučaj nozemoze koji pokušava sanirati. Ima ponešto gubitaka na nekim manjim pčelinjacima u okruženju ali uglavnom krivicom pčelara. Ja sam sve uradio sa zakašnjenjem. Prihranio sam ih sirupom sa nozevojom jako kasno. Hrane su po tadašnjoj procjeni imale nedovoljno pa sam od dva zla birao manje. Varoa se razvila munjevito pri kraju ljeta dok sam je ja suzbijao neagresivno. Kada sam shvatio šta se dešava najbolje društvo je već bilo jako oslabilo. Tada sam nerado tretirao varolikom ali mislim da ih je to spasilo. Ulošci na podnjačama su pokazali da je to bilo neophodno. Kasnije sam tretirao i oksalnom. Borba još nije gotova. Posledice bi se mogle osjetiti i tokom proljetnog razvoja ali se nadam da sam se ipak ovoga puta dobro izvukao.
Šta je bilo bilo je šta da se radi, glavu gore i idemo dalje. Od svakog zla postoji i gore zlo...
Pozdrav za postovane kolege sa foruma, pratim stalno pisanja, pa evo i ja da se javim ove godine. Nazalost na ovoj temi. Kod mene je situacija sledeca , od 17 zazimljenih drustva tri stradala od gladi mojom greskom i ako je meda bilo u kosnici. Jucerasnjim pregledom sam ustanovio da nema tragova nozeme i da su sest drustva probila medne kape tako da cu morati sutra da intervenisem sa pogacama. Inace i ovde kod mene se dosta kolega zali na stradanje drustava ali uglavnom zbog varoe. Pozdrav za sve kolege.
Naslov: Odg: ЗИМА 2016 / 2017 - понашање пчела и евентуални губитци
Poruka od: Miroslav JovanovićFebruar 28, 2017, 01:21:20
Kod mene od 41 ostalo 37. Dvz klasična uginuća i dva bezmatka. I ova uginuća su očekivana. Krajem avgusta sam dobio nekoliko matica i ti rojevi su nespremni ušli u zimu. Moja greška. Sve ostale su u zadovoljavsjućoj formi. Legla ima a i unos polena je vidan. Javljaju lepo vreme naredne dve nedelje i nadam se da će sve biti u redu. Ove godine i ubuduće neću formirati rojeve posle prvog avgusta.
Čitam i na drugim forumima da kasni rojevi stradaju, pa mi se nameće pitanje kako ste ih formirali i kada?
ps. očigledno da kao početnik imam sreće pa mi sve na broju mada je pitanje u kakvom su stanju, nisam do sada pregledao ramove.
formirani tako što sam uzimao pčele i leglo iz više košnica i dodao oplođenu maticu.
Naslov: Odg: ЗИМА 2016 / 2017 - понашање пчела и евентуални губитци
Poruka od: Edi DarušiFebruar 28, 2017, 13:45:43
:) Hvala na odgovoru. I ja sam krajem maja uzimao ramove sa leglom , formirao nukleus sa 3-4 rama legla ,dodavao oplođenu maticu i sve mi preživele.
Nažalost, moja inicijativa pravljenja "karte" stradanja pčela nije naišla na pozitivan odziv. A sa malo vašeg i malo više mog truda :) , možda smo mogli i izvući neke zaključke.
Ničim osnovana i ničim potkrepljena, moja je teorija da je hemija počela da uzima danak...
Ненаде, моје мишљење се потпуно поклапа са твојим, али није битна карта. Пчеле су страдале на стационарним пчелињацима, а узроке због којих су страдала, покупила су током целе активне сезоне 2016. године. Како убедити пчеларе да дају податке о броју страдалих друштава, типу кошнице, локације пашних терена које су посетили и у које време, третмане које су спровели против варое и којим средствима, да ли су страдала због глади и на чему су биле зазимљене, да ли има трагова ноземе. Има ту још доста ствари, које би требало узети као улазне елементе, да би се направила добра анализа узрока страдања.
Nažalost, moja inicijativa pravljenja "karte" stradanja pčela nije naišla na pozitivan odziv. A sa malo vašeg i malo više mog truda :) , možda smo mogli i izvući neke zaključke.
Ničim osnovana i ničim potkrepljena, moja je teorija da je hemija počela da uzima danak...
Ненаде, моје мишљење се потпуно поклапа са твојим, али није битна карта. Пчеле су страдале на стационарним пчелињацима, а узроке због којих су страдала, покупила су током целе активне сезоне 2016. године. Како убедити пчеларе да дају податке о броју страдалих друштава, типу кошнице, локације пашних терена које су посетили и у које време, третмане које су спровели против варое и којим средствима, да ли су страдала због глади и на чему су биле зазимљене, да ли има трагова ноземе. Има ту још доста ствари, које би требало узети као улазне елементе, да би се направила добра анализа узрока страдања.
Слажем се Зорановим излагањем. Разлози страдања су вишеструки. Са друге стране наш менталитет је такав да када је нешто добро онда то обзнањујемо на сва звона. Када ствари крену лоше , по злу , већина се ућути и не јавља се. И то је један од разлога зашто се лоше ствари понављају из године у годину. Ко ћути и не пита осуђен је да стално скита. Иначе малочас сам консултовао временску прогнозу за март месец. Не верујем јој превише али оријентационо је погледам сваког првог и петнаестог у месецу. За март се најављује променљиво време , биће падавина али температура неће одлазити у минус. Ако би тако било треба се обрадовати. Овакво време би гарантовало брзо буђење природе и добар пролећни развој. Не треба заборавити да се у пчеларству и март месец сврстава у тзв. зимске месеце. Ширење легла драстично повећава потрошњу хране па ако су залихе слабе а природа није издашна и још наступи неколико дана наглог захлађења може бити белаја.
Ja se u potpunosti slažem sa svojim izlaganjem. Mislim, bilo bi glupo da se ne slažem... :)
Sistematizovanje podataka je jedan od naučnih pristupa ( ako je statistika naučna disciplina ), a takvi podaci su daleko pregledniji i pogodniji za donošenje zaključaka.
No, što bi rekli pčelari, ja bih uradio tako, a vi kako mislite da je najbolje...
17. Februara na svojih 8 drustava dodao pogace,LR zazimljena na dva nastavka,bilo je 10 stepeni pa nisam vadio ramove. Sve su bile vesele i radne, za koji dan cu ih pregledati, pa cu znati da li sva drustva imaju maticu. U mom okruzenju je stanje sareno sto se gubitaka tice. Pcelinjak je u selu Vrbovac,na oko 300 mnv. Drugaru od koga sam prethodne dve godine zajmio centrifugu je stradalo desetak drustsva, a zazimio je 16 komada,kosnice su poloske,drustva koja su preskocila izgleda da imaju nozemu. Varoa je uzela danak , tretirao je samo oksalnom u novembru,taj pcelinjak je 400-450m prave linije od mene. Komsija preko reke se zalio da su mu 6-7 komada sredili misevi. On ima plodiste poloske,mediste LR, oko 120-130 komada. Jos jedan komsa, ima dvadesetak poloski i DB mi je rekao da mu je stradalo 6 drustava. U susednom selu drugaru je stradao ceo pcelinjak, od 30 LR ostalo mu je 3.Uzrok varoa, kasno je tretirao. Pcelar sa 350 kosnica LR ,od njega sam kupio 4roja, iz Zajecara mi rece da su njemu stradala 30 komada, 26 jesenas od grabezi, 4 od gladi. Drugaru iz Boljevca od 5LR roja ostalo je tri, mada slabi su i bili,zeznuo ga je pcelar koji mu je isporucio rojeve,dobio ih je krajem jula na 5 ramova :(.Bila je najezda varoe, duga zima i dug ledeni talas, dva meseca pcele nisu mogle na procisne letove,i to je ubitacna kombinacija,dosta drustva je stradalo od grabezi, nije ni uslo u zimu. Na zalost kod nas kasno krece vegetacija, i zbog blizine Rtnja i Tupiznice mart i april su varljivi. Tek kada vidim da cveta maslacak a pcele unose polen mogu da smatram da je izimljavanje uspesno.
Kod mene su gubici 17,5%, malo poveci ali eto, u buduce moram vise raditi da to svedem na manji procenat. Tretman je vrsen od polovine jula do pocetka avgusta, varolikom 4-6 zadimljavanja, zavisno od drustva do drustva i nista drugo osim toga. Znam da ce mnogi reci da je varolik stetan ali mi to predstavlja jedan od najbrzih nacina, jer bih drugacije tesko stigao.
Започео сам у октобру ову тему па је ред да дам и неки резиме зиме 2016 / 17. Ово посебно стога што сам током протеклог викенда обишао свој а и два пчелињака пријатеља из Велике Плане а највише смо разговарали баш о зимским страдањима. Најпре податци са мог пчелињака. Коначно страдање 25 % . За мене много јер у ранијим годинама нисам уопште имао губитака. Ипак када то упоредим са стањем на суседним пчелињацима морам да ућутим и будем задовољан. У суботу сам помагао при прегледу пчелињака једног пријатеља који се повремено јавља овде на форуму. Зазимео је 44. што ЛР што РВ кошница. Преживело му је 11. од чега 2 РВ ( више их није ни имао ) и 9. ЛР. Након 4-5 година пчеларења и лутања између ЛР и РВ кошница дефинитивно је преломио и одлучио да распрода све ЛР и пређе само на РВ кошнице. Штета , изгубио је пар година у лутању а уложио силне паре у ЛР кошнице . Пчеле су биле са довољно хране тако да му је препун замрзивач рамова са медом. Јуче је све то врцао и чуваће тај мед за прихрану јер како рекох креће малте не из почетка са разројавањем и куповином пакетних и РВ ројева. Све наравно ако прода на време ЛР кошнице јер пара за нова улагања нема. Други колега са којим сам се чуо телефоном је имао страдање 100 %. Баш тако , све су страдале. Остали са којима сам био у контакту страдања између 30 и 50 %. Превише. Има наравно и оних који су све урадили на време и оваква страдања нису имали али су они у огромној мањини. Одмах да разјасним једну ствар. Објективно је прошла година била лоша , катастрофална али смо то знали и прошле године и за сва ова страдања је крив искључиво пчелар. Околности су биле такве какве јесу и требало се њима прилагодити а не све одрађивати рутински као у просечним годинама. О сумњи да ће бити страдања сам писао још јесенас на почетку зиме . Због тога сам уосталом и покренуо ову тему. Јесенас јесам погодио шта ће се и зашто десити али од тога је слаба вајда кад нисам спречио па и сам прошао као бос по трњу. Ипак још пар речи да нам се овакве ствари више не понављају. Основни разлози оволиких губитака су :
1. Лош квалитет зимских пчела. Током јула и августа је било беспашних периода а на неким теренима се дешавало да матица прекине са залегањем. Ово је између осталог допринело врло лошем одгоју зимских пчела са мање масног ткива него што је то потребно и њиховом лошијем зимовању. 2. Инвазија варое , много већа него претходних година. Нада Плавша је на предавању одржаном пре пар недеља у Великој Плани о овоме изнела врло интересантне податке. Наиме , након третмана против варое крајем августа и почетком септембра месеца већина пчелара је то сматрала довољним и чекала још евентуални третман оксалном киселином крајем новембра или почетком децембра. Између осталих и ја сам тако урадио поучен искуством од ранијих година. Међутим то прошле године није било довољно. Нада Плавша тврди да је вароа овим августовским третманом готово уништена као што то уосталом редовно и бива. Међутим она је током прошле године имала идеалне услове за развој и током септембра и до половине октобра њена инвазија је поново захватила већину друштава. У најгоре време јер је тада напала зимску пчелу и додатно је оштетила, ослабила и скратила живот. Она је то упоредила са најездом и хиперпродуцијом скакаваца у Африци која се догађа сваке 4 - 5 године када направе пустош. Исто то је било са вароом прошле године. Идеална година за њену хиперпродукцију . Резултате бележимо сада на пролеће. 3. Зазимљавање пчела са недовољно неквалитетне хране. Не мали број пчелара је поучен искуством из претходних година са благим зимама пчелама оставио недовољну или неквалитетну зимницу. Знам велики број њих који су половином августа изврцали све што су имали у кошници јер је багрем потпуно изостао па су рачунали да се овим како тако изваде. Рачунали су да ће шећером све надокнадити те су им пчеле зимовале само на шећеру а не на меду. У мом крају је у септембру , посебно око Мораве било медљике те су пчеле малте ње њу спремиле за зиму што је био додатни белај. И сам сам у кошницама за зимовање имао мешавину медљике и сирупа јер другога једноставно није ни било. 4. Дуга , хладна и оштра зима. Сама по себи да није било претходних разлога хладна и оштра зима пчелама не би шкодила. Међутим , лоше однеговане зимске пчеле , на лошој храни овакву зиму су и те како осетиле. Да подсетим да је добро захладнело већ од почетка октобра а да су ледени дани у јануару и фебруару баш потрајали. Прочистни излети су били ретки а пчеле већ оштећене вароом на доста медљике почеле су да обољевају и од ноземе . Ја лично нозему никада нисам имао у кошници. Ове године су ми два друштва страдала баш са знацима ноземе и то сада почетком марта. Прегурала су зиму и таман када сам мислио да су се извукла одоше Богу на истину. Рамови упрљани. 5. Све напред побројано је погодовало развоју и других вируса и болести. Од тога сам бар био поштеђен. Они са губитцима од 90 - 100 % вероватно нису.
Шта рећи на крају ? Било, не поновило се. Из ове зиме 2016 / 17 ако ништа друго бар се морају извући искуства да се слична не би поновила. Наша народна пословица каже да после кише ипак огреје сунце. И ето дочекали смо га. Пчеларска пословица каже да кад има леда има и меда. Леда је зимус баш било па нам остаје да се надамо да ће ове 2017.бити и меда. Зато медна нам свима била ова година. Ако се по јутру дам познаје имамо се чему надати.