vremenska prognoza 2013

[Milan Stojanovic]

Predvidjaju za 2013 da ce biti topla godina sa vrucinama ,a na prolecu u martu velike kise.
Kako mi pocetnici da se borimo sa ovim problemima?

[Dragan Šošić]

Prognoza je prognoza i videćemo koliko će to biti kišnih dana. Obilnije padavine ne znače da će to biti loše za pčele (ako izuzmemo i mogućnost da će baš mesec dana neprestano padati kiša).

Postoji nekoliko sitnica, koje se dešavaju kada ima više kišnih dana. Jedna od njih je neugodnost sa viškom vlage u košnici (izraženije kod košnica koje zimuju na više nastavaka). Druga može biti i nedostatak hrane.
Ima i dobrih strana. Pčele imaju više perioda mirovanja, kada su posvećenije održavanju košnice i to je dobro za samo društvo.

U svakom slučaju, vrlo je bitno kako se postupa sa pčelinjim društvima. Ne treba težiti po svaku cenu da se širi leglo u toj meri da se društva dovedu do ivice opstanka.

Inače promenljivo vreme zna da dovede pčele do rojevog nagona (više važi za april, nego za mart ali i vreme u martu i postupak sa zajednicama u to doba ima uticaja) i to je dobro (mada mnogi misle da nije). Treba samo iskoristiti neke prednosti koje se tada pojave.

Mada ne treba zaboraviti da se u predviđanju vremenskih uslova koriste i podaci iz inostranstva i da ne moraju važiti za naše uslove: pre nekoliko godina je Evropa imala vrlo toplo vreme sa dosta požara, a kod nas je bilo obilnih kiša i poplava.

[Dragan Šošić]

U temi Tehnika pčelarenja...postavio sam grafikone aprila, koji ima nekih sličnosti sa aprilom ove godine. U prethodnoj poruci sam nagovestio neke mogućnosti, ali i napisao da ne treba „forsirati“ društva da se ne dobije suprotno: umesto jačanja neka vrsta slabljenja. Kažem neka vrsta slabljenja, a to je ono slabljenje koje se ne vidi na prvi pogled. Društva budu u jednom momentu brojno jaka (ima puno pčela), a kasnije ne bude rezultata koji se očekuju od takvih društava – slabo hranjeno leglo ne daje radno sposobnu  i dugovečniju pčelu.

2005. godine, bagrem je kasnio sa cvetanjem i kod mene (područje ranog bagrema), cvetao je 15. maja.
20-tog maja, nakon dva dana zahlađenja, izašli su prvi rojevi. Nastavkom medenja bagrema, rojevi nagon je lagano prestajao. Posle dva dana zahlađenja i pada vage, bilo je unosa preko 6 kg.

Zato, umereno sa razvojem (bez preobimnog proširivanja gnezda u nevreme), jer pčele imaju odgovor i na nepovoljno vreme. Taj odgovor je produženi život pčela, jer se manje iscrpljuju tokom dana kada je onemogućen rad i izletanje.

Inače, ne očekujem sušnu godinu, kako se prognozira. Pretpostavljam da će biti da će biti padavina i nestabilog vremena, sa iznenadnim prodorima hladnih talasa. Logično je, jer je prethodne godine bilo najveće topljenje ledene mase na severu. Time je izgubljen prirodni „stabilizator“.

Zato, samo lagano, razviće se pčele.