Пчелињак - воћњак породице Маодуш

[Никола Маодуш]

Нисам их тражио, мада сам посматрао лета и нисам приметио никакву необичну активност.
Пошто је још било топло, долетале су са крупним товаром полена на ногицама и нису ленчариле.
Нисам чуо да матица може да страда од мравље киеслине па нисам ни проверавао...
Мораћу на зиму мало да се посаветујем са литературом у вези са киселинама и другим прихватљивијим средствима за третман против варое.

[Ivica Kuzmanovic]

Ne moraš da ih tražiš,naročito sad, samo pogledaj klube kako se ponaša, ako je kompaktno, ako ne bruje i nisu uznemirene onda je sve ok. Mogu od mravlje da stradaju matice, mravlja je malo problematična zbog temperatura kao i koncentracije, ja sam je zato i izbegavao, nisam imao vremena da sve tempiram. To što su vukle polen ništa ne mora da znači u preiodu o kom govoriš, ako neka ne daj Bože, ostane bez matice u tom periodu, one ce vuci polen ako imaju legla, a i povuci ce odmah prisilne maticnjake, od kojih naravno nece biti nista. To da vuku polen je potvrda da ima matice samo u prolece, posle izimljavanja, jer to je znak da ima legla u kosnici.

[Никола Маодуш]

Нису узнемирене и нису брујале ништа другачије него иначе. Кад подигнем хранилицу (пошто су је баш лепо залепиле прополисом, мало се цимне када се отвори), оне дигну буку и након две три секунде се смире. Претпостављам да је клубе компактно јер нису рабацане по горњем наставку већу су у истом делу кошнице кад год сам отварао (барем велика већина пчела).
Нису се понашале нити оглашавале другачије од пчела у друге две кошнице.

[Ivica Kuzmanovic]

Onda je verovatno sve u redu. Oksalnu mislim da je korisno uraditi bez obzira čime je tretirano pre. Jednostavno se radi, bezbedna je potpuno za pčele, nije skupa,a pobije skoro svu varou koja je izasla i iz poslednjeg legla.
pozdrav i svako dobro,

[Никола Маодуш]

Ивице, хвала ти на саветима и дијагностици.
Мени делује да је све у реду.
У сваком случају видећемо како ће проћи ова зима, па ћемо имати све црно на бело (грешке и исправке).
Поздрав и свако добро.

[Радоје Киперовић]

Половином октобра сам убацио Херба Стрип летвице јер је време дозвољавало. Након једно недељу дана од када сам убацио летвице, убацио сам по две плоче мравље киселине (картонске плоче натопљене са по 25 ml 60%-ном мрављом киселином).

Никола, мислим да ти је овај третман мрављом киселином дошао мало касно. Оптимална температура за њено дејство је 20-25 степени С. Због тога је најбоље вријеме за њену примјену крај јула, август и прва половина септембра, наравно у зависности од временских услова. Њена улога је у пресијецању раста популације варое. Ако си тај третман пропустио у септембу си имао кулминацију.  Добро проучи све детаље везане за третман органским киселинама да не би правио грешке у корацима. Често се говори о негативном ефекту мравље киселине на матице. До негативних ефеката управо долази ако се не испоштују сви прописани нормативи. У супротном негативни ефекти су минимални и рекао бих занемарљиви а користи од МК многоструке и неупоредиве (осим дејства на вароу ту је и пропратно дезинфекционо дејство на нозему, восковог мољца, вирусе, бактерије...чист мед и восак без резидуа). Ако хоћеш остави ми и-мејл па ћу ти послати неке радове. Прочитај све што је написао Свето Стевановић о његовом начину употребе мравље киселине на овом форуму као и форуму Споса, много ће ти користити.

Пошто си и Херба стрипом третирао мало касно након оптималних температура које су потребне за активацију етарских уља овог средства, вјерујем да ти је један дио варое преживио, посебно што је вјероватно још било легла. Због тога немој никако пропустити прилику да урадиш и третман оксалном киселином.

[Никола Маодуш]

Радоје,


Хвала ти на информацијама и саветима. Доста ми значи мишљење искуснијих људи.
Јесте да је све било у последњи моменат, али у време убацивања летвица температуре су биле бар три дана преко 20 степени, а у време убацивања мравље киселине негде око 18 - 19 степени и тако је било једно два три дана. На паковању мравље киселине пише да се са њом ради изнад 15 степени, тако да мислим да су оба средства одрадила посао (релативно добро). Услови можда нису били идеални, али су били у прихватљивим границама за које се ови препарати препоручују. Вароу сам третирао Брстиваром крајем јула и то пун третман, а у септембру сам одрадио неколико третмана (није био потпун).
Наравно, као инжењер разумем због чега је потребно испоштовати нормативе, али ове године је испало тако да због радних обавеза, па нисам имао довољно времена да то одрадим плански те је испало овако како јесте.
Наравно да ме интересују радови на ту тему и шта научници имају да кажу на ово. Имејл је nikolamaodus@uns.ac.rs. Нисам тотално неинформисан, али нисам се много интересовао за друга средства сем Брстивара.


Не знам да ли је сад већ касно да се одради третман оксалном и да ли ће бити шок или неке штете по пчеле ако одрадим и овај третман?
Можда и грешим, али моје мишљење је да би то било превише за њих (три различита средства у месец дана), а ако има нешто варое, она неће моћи да направи толику штету да друштва не презиме или да их значајно успори приликом пролећног развоја. Свакако бих одрадио третман у рано пролеће када време то дозволи, да се пчеле очисте од преостале варое и да могу нормално да се развијају.

[Nikola Vucinac]

Не знам да ли је сад већ касно да се одради третман оксалном и да ли ће бити шок или неке штете по пчеле ако одрадим и овај третман?
Можда и грешим, али моје мишљење је да би то било превише за њих (три различита средства у месец дана), а ако има нешто варое, она неће моћи да направи толику штету да друштва не презиме или да их значајно успори приликом пролећног развоја. Свакако бих одрадио третман у рано пролеће када време то дозволи, да се пчеле очисте од преостале варое и да могу нормално да се развијају.

Bolje je uraditi zimski nego prolećni tretman. Varoa koja je ostala u toku zime pavi štetu pčelama u toku cele zime pa prolećni tretman ima puno manji efekat. Zimski ili proletnji tretman se radi na istoj generaciji pčela pa je i zbog toga bolji zimski tretman. Razmisli još jednom.

[Vojo Brstina]

Делим мишљење колеге Николе Вучинца.

Већ сам ти рекао Никола да бих ја ипак у твом случају урадио третман оксалном киселим.

Поздрав из Новог Милошева....

[Milan Stojanovic]

zasto ne brstivarom 

[Boris Salaj]

zbog načina primene...


rastvor oksalne se nakapava direktno na pčele, koje su sada zbijene u klubetu i smenjujući svoju poziciju u klubetu raznose oksalnu po svim pčelama a dejstvo pčinje odmah i pojačava se kako se smanjuje sadržaj vode u rastvoru pod dejstvom temperature klubeta...


Brstivar se koristi zadimljavanjem, pa pošto je sada saobraćaj u košnici smanjen i dejstvo će mu biti smanjeno. Ja sam pokušao tretirati brstivarom nakapavanjem na satonoše pošto nisam imao top ni AV dimilicu ali to nije pokazalo dobre rezultate (ili ja nisam dovoljno nakapao....), i zaprepastio sam se kad sam video koliko varoe je oborila oksalna...


Uglavnom zimski tretman zašećerenim rastvorom oksalne kiseline nikako ne preskakati, pogotovo početnici koji još nemaju predstavu koliko varoe može biti u košnici, a da se to na prvi pogled ne primećuje, jer na proleće može biti kasno...

[Никола Маодуш]

Момци хвала вам на одговорима и саветима. Ипак имате више искуства од мене, па ћу послушати савет искуснијих. Сутра ћу купити оксалну и третирати пчеле, надам се одмах сутра или у току овог викенда.
Или ћу побити пчеле или вароу... или обоје...
У сваком случају јављам шта сам урадио.

Набавио сам и мрежасте подњаче да могу контролисати опадање варое, па ћемо да видимо каква је ситуација.

Поздрав свима.

[stevanovic sveto]

Samo napred Nikola. Vodi računa o merama zaštite i napravi odgovarajući rastvor po uputstvu, i nemoj preterati u doziranju. Pčele će ti biti zahvalne, a ti ćeš moći mirno da spavaš. Pozdrav.

[Никола Маодуш]

Данас сам купио оксалну киселину (35 g) и све то растворио у топлом раствору шећера и дестиловане воде (600 ml дестиловане воде и 600 g шећера). Пошто нисам знао колико је испарљива киселина користио сам заштитну опрему (наочаре, рукавице, маска), па зато изгледам као посетилац са другог света. Време је било сунчано, температура негде око 4 степена целзијусова а влажност око 80% (према подацима са интернета). Пчеле су биле релативно мирне, понека је узлетела да нас отера и то врло љута.
Када сам отворио кошнице затекао сам следеће стање:
     Кошница 1 (најјаче друштво) - је распоређено у два наставка (као што се види на сликама). Одмах да кажем да нисам третирао оба наставка већ само доњи наставак (како и каже г. Живадиновић у упутству). Пошто сам избројао да друштво има 5  улица пчела које су попуњене око 80%, то друштво је добило 25 ml оксалне киселине. ово друштво има око 18-19 килограма хране у горњем наставку (одокативно, с тим да сам песимистичан у процени).
     Кошница 2 (средње друштво по јачини, а и по месту) - се сместило највећим делом у доњем наставку, али прелази мало у други наставак. То друштво је добило 20 ml оксалне киселине. ово друштво у горњем наставку има око 15 kg хране (одокативно).
     Кошница 3 (која ми је и најслабија - бар мени делује да је тако) - је такође смештено у највећим делом у доњем наставку и мало прелази у горњи наставак. И то друштво је добило 20 ml оксалне киселине. Ово друштво има негде између 10 и 15 килограма хране у горњем наставку (исто одокативно).


Ћале је све фотографисао док сам радио, па можете да стекнете бољу слику. С обзиром да он није носио пчеларску блузу, морао је у пар наврата да се удаљи од кошница.
Е сад... Имам пар питања:
1. Какве су ваше процене о јачини ових друштава овако према опису и сликама?
2. Да ли сам погрешио када сам третирао само доњи наставак код ове најјаче кошнице, с обзиром да се добар део пчела налази у горњем наставку?


Након третмана сам погледао мало на подњаче и видео да је нешто киселине пало на увлаку.
Претпостављам да је то нормално. Увлаке сам очистио па ћемо да видимо какви су резултати.


Нисам мерио време али имам осећај да сам завршио за неких 10 до 15 минута.


Толико за сада.
Поздрав из Новог Сада.

[Mladjen Sljivic]

                  Nikola neznam koliko sam baš kompetentan za ovu situaciju jer ti pčelariš
u drugim uslovima, ali koliko na osnovu snimka mogu zaključiti da je kod prve pravo
stanje. Kod ostale dvije za normalnu zimu sasvim solidno, ali kod situacije da krajem
januara ili početkom februara bude leglo, a onda naglo zahladi može doći da se
pčele povuku za leglom i otići od hrane. Kod treće košnice drugi ram sa desne strane
vidi se da ima hrane, a po satonoši izgleda da je saće nešto starije i iz tog razloga radije bih ga vidio negdje pored klubeta umjesto nekog svjetlijeg rama. To možeš uraditi
ako se pomenuta situacija dogodi i  meteorolozi najave zahlađenje. U tom slučaju
zavisi koliko ima hrane u plodištu može se do legla spustati ram sa medom iz gornjeg nastavka da se premosti hladnoća dok ne otopli. To je samo moje mišljenje a ti sve što
dobiješ kao savjet dobro razmotri i sam donesi odluku.Pozdrav sa Pala.