Nikola, odgovor na ovakvo pitanje je neugodnost za svakog pčelara. Ja bih znao šta sa njima mogu da uradim, ali da je to na mom pčelinjaku. Ovako, da budem iskren, na tebi je da odlučiš šta uraditi.
Pitanje je kakvi su tragovi na ramovima koji ukazuju na nozemu (tragovi proliva). Samim tim koliko je baš nozema uticala na gubitak društava. Pod mikroskopom se svašta može videti i to smatram birokratskim viđenjem: vide se spore nozeme i proglasi društvo stradalim od nozemoze (odnosno da je nozema uzrok gubitka pčela, a možda je uzrok varoa – ali ima i spora nozeme). A moguće je da uopšte nema kliničke slike, odnosno stvarnog razornog dejstva nozeme (prisustvo uzročnika bolesti ne znači ništa, dok se ne ispolje pokazatelji bolesti - klinička slika). Pri tome je jako bitno stanje "domaćina" odnosno pčela.
Postoji jedno pravilo koje kaže: nije bitno koliko je opasan mikroorganizam, nego kakvo je stanje domaćina i kako se može odupreti. Tačnije: “Mikrob nije važan! Važno je stanje njegovog domaćina.” Claude Barnard.
Tako smo jednom prilikom dobili zabranu seobe pčelinjaka jer je nađena varoa među pčelama koje su poslate kao uzorci. Birokratija 100%.
Zato i kažem da je isključivo tvoja odluka hoćeš li dati pčelama taj med.
