Pre svega, treba izbegavati korišćenje plesnjivog saća. Ja sam imao u vidu da je ram sa većim količinama meda i da je malo pobuđao. Jako pobuđali ramovi, prazni ili sa medom se uklanjaju. Zato treba težiti tehnici rada koja obezbeđuje da se ne pojavi plesan u košnici. Pod tehnikom se može podrazumevati i postupak oko uzimljavanja (postupak rada sa košnicom), ali i mesto gde se postavlja pčelinjak. To je u svakoj knjizi navedeno i može se smatrati tehnikom rada (kao što smatram da je i seoba deo tehnike pčelarenja).
Slažem se sa Janom da je najbolje dobro očistiti ramove i ugraditi satnu osnovu, ako su ramovi sa izgrađenim saćem na neki način neupotrebljivi.
Što se tiče imunog sistema i uticaja pčelara, postoji nešto što se zove singapurski sindrom. To je uticaj stalne dezinfekcije i apsolutne higijene. To ima svoje posledice na otpornost dece, koja su neotporna i na najbezazlenije infekcije. Isto je i kod pčela. Dovoljno je što ih maltretiramo sredstvima za uklanjanje varoe, pa im ne treba i „hemija za svaku sitnicu“. Kažem, pčela je moćna, samo joj ne treba „odmagati“ preteranim pomaganjem.
Zato je najbolje
pažljivo postupati sa društvima, ne dovoditi ih u stanje da su podložne bplestima i neće biti ni potrebe za hemijom i straha od izvora zaraze. To ne podcenjujem, ali tim izvorima ne pridajem nikakav značaj. Hoću da kažem, Rajko da ti ne tebaju nekakve posebne mere: prati društva i prirodu i trudi se da ih ti ne ugrožavaš i biće dobro. Ja ne koristim ništa od tih pomoćnih sredstava, ne godinama, već mogu reći decenijama
(ali poznajem ta sredstva i mogu postojati momenti kada se nešto može primeniti).
Iskusan pčelar (koji dobro poznaje svoj posao) neće dati savet
da se gnezdo proširuje pri prvom pregledu. To smo imali na zvaničnom sajtu. Bilo je prilike (prilično toplih dana) da se obavi detaljniji pregled, koji je potreban da se utvrdi stanje društva, pa i uklone plesnjivi ramovi npr. Ako je neko tada poslušao savet da proširi gnezdo sa dva prazna rama između legla i polena, imaće potrebu za hemijom, nakon ovakvih talasa zahlađenja sa očiglednim nedostatkom polena i udaljenom hranom od gnezda. Jasno je da je čovek
svestan posledica koje mogu nastati ako se gnezdo neprimereno proširi i ima mlo polena, ali zabole ga uvo, nisu pčele njegove. Zato ipak pazite na postupak sa pčelinjim društvima. Često insistiram (i znam da sam već dosadan) na tome da se prate uslovi u okruženju, stanje društava i da ne treba požuriti. Kažem i da je bolje zakasniti nego požuriti. Naročito tokom ranog proleća. Nisam bez veze napisao Miroslavu da
nema bojazni od blokade matice polenom u ovo doba.
Nemaš gubitaka samo od varoe ili nozeme. Uticala je i suša. Predlagao sam i način koji koristi Jano (mada sam predlagao pogrešnoj osobi). To su pomoćna društva koja se pridodaju osnovnim i imaćeš dobra društva. Imaš već spomenuti i jedan od osnovnih principa u pčelarstvu, a to je
jako društvo. Pri tome, odvajanje ranog roja ti daje mogućnost da roj potpuno očistiš od varoe. Prihrana
u vrlo sušnim godinama takođe daje rezultat, ali ako se započne
na vreme (ako se sećaš,
18. jula sam pisao da je potrebno pripremati „zimnicu“ ako je priroda već bila slabo darežljiva). Nađi nešto u ova dva postupka i imaćeš sjajna društva.
Inače, manje obraćaj pažnju na savete onih pčelara, koji čim se pojavi neko „sredstvo“ pitaju koliko košta i gde ima da se kupi.
PS
Rajko, nadam se da nije bilo preoštrih diskusija, jer si napisao da "...možemo da diskutujemo bez da se neko ljuti".
