Razrojavanje za pocetnike

[Aleksandar Nadrljanski]

Pocetnik sam od ove godine sa tri kosnice. Da li mogu da ih razrojim vestacki sa po tri- cetri rama i tako oformim jos novih  kosnica? Inace, kosnice su LR, i da li ta nova drustva sa kupljenom maticom (matica je 2012 god) uz moju nesebicnu pomoc (secerni sirup ili pogace) mogu da zazime i budu spremne za pasu iduce godine? Hvala.

[slavoljub_simic]

burazeru i ja sam pocetnik ali moj ti je savet da nediras nista , da ne oslabis i ti sto imas. Bolje ti je da kupis nekoliko rojeva i formiras nove kosnice. i to rv jer se vrlo brzo razvijaju. pozdrav.

[Dragan Šošić]

Pocetnik sam od ove godine sa tri kosnice. Da li mogu da ih razrojim vestacki sa po tri- cetri rama i tako oformim jos novih  kosnica? Inace, kosnice su LR, i da li ta nova drustva sa kupljenom maticom (matica je 2012 god) uz moju nesebicnu pomoc (secerni sirup ili pogace) mogu da zazime i budu spremne za pasu iduce godine? Hvala.

Možeš, zašto da ne. Bolje je da ih ti razrojiš, nego da naprave same neki problem. Pčele su izvesno vreme bile praktično besposlene i može se desiti da uđu u rojevi nagon i tako što ubiju svoju maticu i izlaze rojevi sa mladim maticama. A može se desiti da ti roj ode.

Pčele treba iskorištavati do određene granice (kada su besposlene stvaraju "neprilike") i tvoja namera je ispravna: napisao si da ćeš im ti pomagati prihranjivanje, ako bude potrebno. Pogače možeš davati samo ako moraš (ako si silom prilika duže odsutan sa pčelinjka).

Pored sirupa, roj traži i „utopljavanje“ (odnosno poklopnu dasku). Nikako samo zbeg, koji je visok nekoliko cm. Podnjača ne sme biti sa otvorenom mrežom (ili puna podnjača ili obavezna uvlaka u zamreženoj podnjači).

Dalje, mora se povremeno pogledati šta se dešava sa leglom. Roj hoće sam sebe da sabije na par ramova legla, a da bočno ostanu prazni ramovi, a naročito osnove. Tada se leglo „preseče“ sa jednim ili dva rama (sa dva samo ako ima dovoljno snage). Sečenje legla vršiš tek kada počne da pristiže mlada pčela ili se unos nektara bitno pojača (kao što je npr. unos na suncokretu).

Ako nema unosa nektara, obavezno se prihranjuje.

[Aleksandar Nadrljanski]

Da li  ima neki poseban razlog sto  u jednoj kosnici konstantno blokiraju maticu, kada se uporno  prebacuje  ramovi sa polenom i medom sa strane...  imali  neka resenje?

[radoslav janković]

ima kolega rješenje samo im miči to do zida a do legla stavljaj satnu i izgrađeno saće a ako je lr novo tijelo i u njega povuci 2 rama legla vidjećeš kako puca

[Dragan Šošić]

Da li  ima neki poseban razlog sto  u jednoj kosnici konstantno blokiraju maticu, kada se uporno  prebacuje  ramovi sa polenom i medom sa strane...  imali  neka resenje?

Razloga za to može biti više.

Mpže biti loša matica, koja slabo zanosi i pčele prirodno unose polen do legla.

Može biti da je društvo slabo. Najbolja procena snage se vrši kada su pčele na paši, u toku dana. Tada se vidi koliko ima pčela koje se nazivaju „kućne pčele“. Izletnice (stare pčele nisu merilo za količinu legla – one danas jesu, a sutra može da ih ne bude (prestare i uginu).

Može biti i parafina u vosku i pčele odbijaju da grade to saće, tako da nemaju gde da skladište hranu.

Prvo treba proceniti šta je pravi razlog pa onda razbijati gnezdo. Ako je društvo slabo sa pčelom koja održava leglo, ne seče se leglo dok društvo ne ojača (to bi bilo rešenje, ako je društvo slabo). Neko mora da održava to leglo, a naročito ako je po “krajevima“ ili na drugom mestu, na kome realno ne treba da bude.


Ako je društvo slabo, a razbija se gnezdo, to može biti lep put u bolest legla (pa i američku kugu). Ljudi su često skloni da precenjuju čak i jak prirodni roj. I najjači prirodni roj može nagonski da se preterano proširi (dobra nosivost matice i povoljni vremenski uslovi), a da se potom smanji broj pčela i da to leglo bude ugroženo. Onda se mogu formulisati teorije kako mlađe saće nije povoljno za pčele. Ne radi se o saću, već o iznenada stvorenoj nesrazmeri količine pčela i legla. Mlađe saće (kao "hladnije saće" može samo u nekoj zanemarljivoj meri doprineti tome ako je vreme povoljno. Ako zahladi tada bi taj uticaj bio izraženiji, ali ne i presudan. Presudno je koliko ima pčela koje održavaju leglo i koliko ima hrane, da bi se leglo održavalo.

Zato je moj savet da koliko-toliko prealno proceniš stanje i teko onda preduzmeš neke mere (a naročito one radikalnije, kao što je razbijanje gnezda). Kada vršiš procenu, ne gledaš samo odozgo po ulicama. Moraju se izvaditi ramovi da se vidi koliko je stvarno pčela u ulicama. Pčele pri otvaranju košnice refleksno zatvaraju prostor i može proceniti da ima znatno više pčela nego što je to stvarno stanje.


Kada procenjuješ, mora biti na svim ramovima sa leglom puno pčela i bar na dva do legla (i to relativno dobro popunjen ram pečlama, ne raštrkane po ramu i kada se skupe, nema ni 500 pčela na tom ramu). To bi bio neki minimum pčela koji ne omogućava neko vidnije širenje legla, ali može omogućiti povoljno održavanje postojećeg legla.


PS

U ovakvim slučajevima bi fotografije bile neophodne. I za tebe i za nas, koji na neki način želimo da pomognemo.

[damir brzović]

podjeli svako društvo na šest manjih nukleusa neposredno prije rojenja. usvaki nukleus ne više od 2 matičnjaka. odvezi pet kilometara dalje i čekaj oplodnju matice.
na taj češ način dobiti puno veću vrijednost nego da ideš na med.

[Anto Dankić]

...Ako je društvo slabo, a razbija se gnezdo, to može biti lep put u bolest legla (pa i američku kugu). Ljudi su često skloni da precenjuju čak i jak prirodni roj. I najjači prirodni roj može nagonski da se preterano proširi (dobra nosivost matice i povoljni vremenski uslovi), a da se potom smanji broj pčela i da to leglo bude ugroženo. Onda se mogu formulisati teorije kako mlađe saće nije povoljno za pčele. Ne radi se o saću, već o iznenada stvorenoj nesrazmeri količine pčela i legla. Mlađe saće (kao "hladnije saće" može samo u nekoj zanemarljivoj meri doprineti tome ako je vreme povoljno. Ako zahladi tada bi taj uticaj bio izraženiji, ali ne i presudan. Presudno je koliko ima pčela koje održavaju leglo i koliko ima hrane, da bi se leglo održavalo....

Imao sam sličan slučaj prije bagrema, dosta legla tako da sam podigao 2-3 rama zatvorenog legla u gornji nastavak (što bi se reklo po knjizi) međutim taman je zahladilo i pčele su se vratile u donji nastavak a ova legle gore ostala sama i uginula. Kasnije sam ta saća izrezao nožem i bacio (nisam htjeo pretapati) jer su se lagano osjetila po kiselom od uginulih larvi. Nadam se da osim uginulog legla nije bilo veće štete

[Dragan Šošić]

Dosta legla i jeste problem. Ali, ako nisi siguran kako ćeš uraditi, postaviš pitanje i odmah se dobije odgovor: stavi rešetku, podigni leglo, seci leglo itd.

Potrebno je znati kakav je odnos pčela i legla. Pčele se burno razvijaju i s proleća je normalno očekivati da je leglo veliko. Nekada i na granici održivosti legla. Ako se već podiže leglo u drugi nastavak iznad rešetke, tada se obavlja i pregled. Primetno je koliko se izleže pčela ili je veća količina mladog legla. Čak i kada se samo pogleda košnica, bez vađenja ramova, očigčedno je kada ima puno mlade pčele: ulice su vrlo gusto zaposednute mladom pčelom. Ovo je prvi deo procene snage društva i vidi se odmah po podizanju poklopne daske. Kasnije, pčele popunjavaju prostor da bi zaštitile leglo (u svim uslovima – i kada je toplo i kada je hladno).

Uvek se mora računati na promenu vremena. Pčele i u sred leta mogu napustiti deo legla koje je udaljeno od gnezda. Neke ramove sa leglom koji su previše udaljeni od gnezda ne napuste potpuno, ali očiste svo mlado leglo. Kada su slabe, leglo je osušeno na propast.


Dobro su uradio što si to leglo bacio. Ali ne bacati bilo gde i bilo kako. Najbolje je to leglo spaliti.

Šteta nije baš ni mala. Uvek računaj da su pčele utrošile puno energije na odgajanje legla. Kada kažem enegije, ne mislim na ono uobičajeno: „znaš li koliko su meda pčele potrošile na leglo“. Nije samo med u pitanju. U pitanju je i „životna“ energija – odgajanje legla košta pčele  i života. Takođe, kada sam napisao da je „razvlačenje“ legla po košnici opasno, jer pčele neko vreme posvećuju pažnju i tom udaljenom leglu i tako zapostavljaju ono, koje će kasnije sačuvati. A slabija posvećenost leglu je taj put u bolesti. Pčele i slabije greju i slabije hrane, ali i slabije čiste leglolo i košnicu u nekom „prenapregnutom“ stanju društva.

[Anto Dankić]

Prije 4-5 dana kada sam otišao povaditi kaveze jer sam mjenjao matice u dvije košnice pronađem zatvoren matičnjak (u jednoj čak 4), pretpostavio sam da su odbile dodanu maticu te si napravile vlastite matičnjake. Danas odem da iz košnice u kojoj je bilo 4 matičnjaka izvadim bar jedan te ga preselim u oplodnjak da bi si uzgojio mlađu maticu. Međutim kad sam otvorio košnicu matičnjaka više nije bilo (ustvari ostale su samo matične osnove) ali je bilo i JEDNODNEVNOG LEGLA! Kako matice iz matičnjaka jednostavno nisu imale dovoljno vremena da se izlegu, oplode i pronesu pretpostavljam da novododana matica nije ubijena nego je kasnije pronijela a zatim su pčele same uništile svoje matičnjake. Neznam dali sam u pravu? Također jedan vrlo zanimljiv detalj, prilikom izmjene matica bile su ljute kao sam vrag, danas sam mogao i bez zaštite da im se približim.
Druga stvar koja me zanima je da imam 5-6 košnica koje su uglavnom pune pčele na jednom LR nastavku. Pošto sam ove godine krenuo pčelariti nemam rezervnim praznih saća već eventualno mogu dodavati satne osnove. Skoro je 7. mjesec pa mislim da neće stići izgraditi još po 10 okvira saća do jeseni a u ovom jednom mi je gužva, šta da radim?

[Dragan Šošić]

Prije 4-5 dana kada sam otišao povaditi kaveze jer sam mjenjao matice u dvije košnice pronađem zatvoren matičnjak (u jednoj čak 4), pretpostavio sam da su odbile dodanu maticu te si napravile vlastite matičnjake. Danas odem da iz košnice u kojoj je bilo 4 matičnjaka izvadim bar jedan te ga preselim u oplodnjak da bi si uzgojio mlađu maticu. Međutim kad sam otvorio košnicu matičnjaka više nije bilo (ustvari ostale su samo matične osnove) ali je bilo i JEDNODNEVNOG LEGLA! Kako matice iz matičnjaka jednostavno nisu imale dovoljno vremena da se izlegu, oplode i pronesu pretpostavljam da novododana matica nije ubijena nego je kasnije pronijela a zatim su pčele same uništile svoje matičnjake. Neznam dali sam u pravu? Također jedan vrlo zanimljiv detalj, prilikom izmjene matica bile su ljute kao sam vrag, danas sam mogao i bez zaštite da im se približim.

Sasvim je uobičajeno (i prirodno) da pčele započnu matičnjake kada se skloni njihova matica. Postojanje tih matičnjaka ne utiče puno na prijem novematice, koju dodajemo. Naravno, ne treba puno čekati. Nova matica se dodaje odmah po uklanjanju stare, koju menjamo. Mnogo pčelara početnika je u nedoumici hoće li pčele započeti odgajanje matičnjaka sa legla, kada menjaju maticu. Hoće i tu nema ništa čudno. Pisao sam o tome, da neka društva brzo unište matičnjake, a neka tek po pripremi izleganja mladih matica iz matičnjaka.

To što su pčele bile ljute je zbog promenjivog vremena i promene unosa. Moj lični zaključak je da utiče i vrsta naelektrisanja oblačnog sistema i različta društva različito reaguju u takvim momentima. Pčele su „naprasno“ postale „mirne“ jer je krenuo unos. Tada je puno starijih pčela napolju i slabija je odbrana košnice. Naročito je slaba odbrana u gornjem delu košnice. Treba paziti kada se radi u ovakvim slučajevima, jer matica sa rama može jednostavno „odšetati“ (kao i sve mlade pčele sa tog rama) i društvo može ostati bez matice.

Druga stvar koja me zanima je da imam 5-6 košnica koje su uglavnom pune pčele na jednom LR nastavku. Pošto sam ove godine krenuo pčelariti nemam rezervnim praznih saća već eventualno mogu dodavati satne osnove. Skoro je 7. mjesec pa mislim da neće stići izgraditi još po 10 okvira saća do jeseni a u ovom jednom mi je gužva, šta da radim?

Za razliku od prethodnih sušnih godina, može se petpostaviti da će biti kasnije paše i da društva mogu izgraditi saće. Kao i do sada, zavisiće od vremenskih uslova. Pčelar ipak treba da radi po pretpostavi da će vreme biti povoljno.

Društva koja su ti u LR nastavku, presložiš u dva nastavka. Srednje ramove stavljaš u prvi nastavak. Razlog je tanji medni venac. U prvi nastavak se može staviti 5 ramova sa leglom i to tako da starije leglo bude bočno. Za očekivati je da matica pređe u drugi nastavak. Do izgrađenih ramova se stave satne osnove. Ne mora se odmah staviti mnogo satnih osnova, da se ne bi krivile zbog vrućine. Ako se stavi manje osnova, potrebno je češće pratiti kako pčele grade saće i koliko se uvećava brojnost pčela. Prema novonastalom stanju se dodaju nove osnove. Ukoliko je pčelar duže odsutan sa pčelinjaka, sav prostor se popuni osnovama.

Ako nema nekog obilnijeg unosa nektara, pčele treba hraniti sirupom da bi unosile više polena.

Dobro je koristiti poklopnu dasku (ili najlonsku foliju, koja nije preko cele površine – npr. otprilike po 1 cm od svih stanica nastavka ili od jedne stranice) tako da ona bude odmah na satonošama, a ne ispod krova (a iznad zbega).

Uopšte nije bitno hoće li ti pčele izgraditi sve ramove. Bitno je da se društvo povoljno razvija. Ako ne izgrade dva tri rama, to i nije neki nedostatak. Ionako je dobro da se izvadi par ramova koji su do zidova nastavka.

[Anto Dankić]

Nova matica se dodaje odmah po uklanjanju stare, koju menjamo.

Stare matice sam oduzeo prijepodne i stavio u oplodnjake a nove matice sam dodao poslijepodne (navodno pčelama treba dati vremena da izgube miris stare matice).

Pčele su „naprasno“ postale „mirne“ jer je krenuo unos. Tada je puno starijih pčela napolju i slabija je odbrana košnice. Naročito je slaba odbrana u gornjem delu košnice.

Mislim da je tu unos u igri, jer sjećam se kad je bagrem bio krenuo također nisu imale vremena za napade.

Treba paziti kada se radi u ovakvim slučajevima, jer matica sa rama može jednostavno „odšetati“ (kao i sve mlade pčele sa tog rama) i društvo može ostati bez matice.

Taj dan sam došao prvenstveno da prenesem zreli matičnjak u oplodnjak, nisam planirao previše petljati po plodištima jer su matice svježe dodane i plašljive. Osim toga bilo je i dosta vjetra što je još jedan od razloga zašto nisam otvarao košnice

Društva koja su ti u LR nastavku, presložiš u dva nastavka. Srednje ramove stavljaš u prvi nastavak. Razlog je tanji medni venac. U prvi nastavak se može staviti 5 ramova sa leglom i to tako da starije leglo bude bočno. Za očekivati je da matica pređe u drugi nastavak. Do izgrađenih ramova se stave satne osnove.

Znači razvući leglo ravnomjerno po vertikali i širiti ga u stranu kako u donjem tako i u gornjem nastavku ili ostaviti svo leglo u donjem a gore prebaciti viškove sa nektarom? Dali je potrebno stavljati kakve pregradne daske sa strana s obzirom da ide sve toplije vrijeme?

Dobro je koristiti poklopnu dasku (ili najlonsku foliju, koja nije preko cele površine – npr. otprilike po 1 cm od svih stanica nastavka ili od jedne stranice) tako da ona bude odmah na satonošama, a ne ispod krova (a iznad zbega).

Kod mene je iznad nastavka hranilica za zbjegom a iznad ventilaciona daska, pretpostavljam da je onda dobro staviti komad najlona na satonoše radi utopljavanja ?

Uopšte nije bitno hoće li ti pčele izgraditi sve ramove. Bitno je da se društvo povoljno razvija. Ako ne izgrade dva tri rama, to i nije neki nedostatak. Ionako je dobro da se izvadi par ramova koji su do zidova nastavka.

Znam da se prije uzimljavanja izvadi bar po jedan okvir radi bolje cirkulacije. Trenutno mi je gužva u jednom nastavku a bojim se da bih prehladio leglo ako bi digao samo 1-2 okvira legla u gornji nastavka.

Hvala puno na pomoći !