Autor Tema: С Т Р Њ У Ш, врјесина, вриштина (Calluna vulgaris)  (Pročitano 1057 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Радоје Киперовић

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 204
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Озрен
Стрњуш је биљка полусјене, шумских састојина храста китњака, црног и бијелог бора које битишу на киселим земљиштима као и огољелих силикатних јалових терена и камењара гдје кречњака нема ни у траговима. Некада је то била и испаша на којој је с муком преживљавала  сиротињска стока посебно мали брдски коњи и краве буше. Многи данашњи пчелари мог краја је називају  вријеском иако се ради о потпуно различитим врстама које немају ништа заједничко. Вријесак расте само на алкалном земљишту и камену кречњаку и доломиту. Због тога потенцирам стари и већ увелико заборављени назив СТРЊУШ иако се у литератури најчешће помиње под именом врјесина или вриштина.

Стрњуш је ових дана процвјетала као мало када. Мирис јако пријатан, као када помијешамо мирисе боровине и мајчине душице али у блажој варијанти. Издржала је претходне сушне године и сада се јако лијепо обновила. Да су ноћне температуре мало више од тренутних било би значајног уноса али и овако је пчеле опсиједају. Права је милина посматрати. Поленов прах је крем бијеле до испрано свијетле ружичасте боје. Мед је свијетло до тамно смеђ, јако цијењен али се не врца тако често јер углавном остане пчелама за зимницу. Доста се тешко врца и истјерује из саћа иако не кристалише.

Стрњуш осваја терене са плитким земљиштима на којима је вршена интензивна сјеча дрвета. Брзо их прекрива попут тепиха и тиме успорава раст младог дрвећа. Шумари је због тога не воле и сматрају шумским коровом иако много штити од ерозије.