Vreme školskih raspusta sam provodio na selu kod babe i dede.U vreme poljoprivrednih radova,od proleća do kasno u jesen,boravili su na pojati,na salašu,udaljenom oko 5 km. od sela.Tamo sam spavao u čakmari,jeo sam pogaču pečenu ispod sača i jela kuvana u zemljanom loncu.Pio sam vodu iz bunara.Povrće jeste bilo ono "američko" a NAŠE: sitno,neugledno,kovrđavo,po neko skapalo.Nije bilo ovako lepo:krupno,lepo oblikovano,crveno,težine jednog ploda i više od kilogram.Lubenice su bile sitne,nisu bile teže od 5kg.Šta da se radi kad smo bili zaostao narod ,pa nismo znali šta je dobro:evropsko,američko...Sada pijemo evropsko mleko jel je jevtinije od našeg i jedemo pasulj iz arapskih zemalja,a pored ove vode sa Vlasina ima u prodaji i bolja voda iz uvoza, ona sa Alpa.Ameri i Evropljani nam izgrađuju potrošački mentalitet i direktno utiču na njega.Jeo sam meso koje je posle svinjokolja bilo konzervisano tako što je onako malo proprženo preliveno,uronjeno u svinjsku mast.Nije bilo frižidera,zamrzivača,a za konzervanse je maloko znao.
Moj deda je u sred povrtnjaka imao jednu vrškaru koju nije tretirao protiv varoe ,jer varoe tada nije ni bilo.Bilo je velikog unosa i polena i nektara i to onog od neuglednih sorata voća i povrća.Prskalo se samo plavim kamenom.
Ja ne znam ni jedan recept za pripremanje jela koja nisu od povća američkog porekla.Sviđaju mi se i ona pripremljena od krompira mesečara,paradajza jabučara i drugih naših starih sorata povća i voća kojih nažalost sve manje ima.
